to je zivotinja od koje dobijamo meso i nadimak kada uradimo nesto jako lose
Brazilska verzija televizijske serije.
Dok Španci štancaju srceparajuće tele novele, Brazilci lepo opišu stanje u svojoj zemlji bez ijedne uzaludne suze, bez izmišljanja da si sam sebi keva i da si se ovaplotio prirodnim putem od strane jermenskog preprodavca vunenih čarapa.
Glavna radnja svake tele favele su uglavnom loši uslovi za život, koji su naterali glavnog aktera filma (Žuninjo, 7 godina) da s prangijom u ruci i buksnom u ustima krene da rešava sve matore njuške koje su godinama pre toga mafijale po kraju.
Žuninjo na tom putu nailazi na par drugara iz vrtića, koji, takođe ogorčeni životom, kreću sa njim u rešavanje svega što se kreće.
Kad nisu u ratnoj fazi, sede u šteku, na standardnoj poziciji, i pevaju njihove brazilske pesmice koje uglavnom zvuče kao neka nadrogirana verzija španskih serenada.
Mada, realno, iskenj'o sam se samo tako.
Izraz koji se razlikuje od klasičnog "ko ga jebe" u tome što ovo više ima značenje "ko me jebe što nisam mislio", "šta da se radi" ili jednostavno "jebi ga". Neka vrsta miksa tih izraza.
Kratko i jasno: uzrečica kojom izražavamo naše mirenje sa situacijom, koja nije baš povoljna po nas.
- 'Oćeš 2 hiljade odma' ili ćeš da pričekaš prvi? Dobićeš duplo.
- Daj te dve hiljade, ko ga jebe...
----------------------------------------------------------------------------
- Trudna sam. Što ne koristiš kondom kad znaš da smo sirotinja?
- Ko ga jebe... Neće biti baš k'o Dačić, al' othranićemo ga nekako.
----------------------------------------------------------------------------
- Glas za nas je glas za spas!
- Onda ću glasati za ove druge, ko ga jebe.
Scena u kojoj se džabulani velikom brzinom kreće ka onoj kameri iza gola i pogađa je, a ti sve to pratiš u direktnom prenosu na te-veu.
Poslednja stavka na meniju prekaljenog alkoholičara
Jutro sviće pola šes'.
-"Konobar!!! daj jedna vrata, oću da izađem"
On vas samo u teoriji gleda u oči, zapravo pogled završava negde daleko iza vas, u daljini. Mešavina zbunjenosti, izgubljenosti i apslolutne odsutnosti. Blago teleći pogled podignut na jedan viši nivo. Batica Matijević u svom esencijalnom izdanju.
- Alo, sinak... alooo, bre, je l' me čuješ, koji ti je... šta bleneš k'o tele u prazne jasle... šutnula te, pa šta sad... nije ni prva ni poslednja, dođi sebi dok imaš kome.
Gradivna jedinica glasačkog tela.
-I, za koga ćeš glasati?
-Za onu...kako se zvaše,bre.... Ah,da! Za stranku ujedinjenih ljubitelja šiš miševa!...ili beše ljubitelja šiš ćevapa? Kako god. Odem ja juče na njihov miting, a tamo delili najbolje predizborne sendviče koje sam ikad jeo!
Najpoznatija lopta kod nas, a i sire!
Poznatija kao gumenjara,plastikanerka ili kako vec posto nije utvrdjeno od kog je materijala napravljena!
Automat za mužu krava.
- Jeli komšija Miko kako se ovo čudo isključuje ( dere se iz štale a muzalicu natako na qrac da vidi kako funkcioniše)...
- Ne brini, kad izmuze 30 litara automatski se isključi ...
Popularno u mom kraju zvana "Telenka". Prva lopta (balonjerka) koju smo dobijali, nikada ne ode tamo gdje smo hjteli da ode, nego uvjek ode u smjeru u kojem puše vjetar. Ta je lopta obično završavala kao igračka (obrok) naših pasa.
Uz pomoć ove vrste vida možemo pomerati oko u stranu bez pomeranja glave. Neuporedivo brže se razvija kod muške dece. Već do svoje dvanaeste godine dovode ga do savršenstva.
Da bi ostali neprimećeni, napaljene pubertetlije razvijaju svoje mišiće oka kako bi mogli da vide sve te silne ženske dekoltee, a da ne popiju šamarčinu gledajući ih pravo k'o tele šarena vrata.
Ekstremni testosteronski manijaci mogu da vide nabujale grudi i kada se riba koju gledaju nalazi iza njih.
Svi smo mi manijaci.
Eto od svih doba dana izdvojila se noć kao ta sa najmanjim IQom.
Kako? Hoću napismeno od zavoda za statistiku pojašnjenje ovog fenomena, ko je utvrdio da doba dana imaju inteligenciju, ko je vršio ispitivanje i ko je obmanuo narod!
'Inače je glup ko noć, ali tek se smrkava!'
Kažemo nekome sa velikim obimom vrata.
Osoba A: "Ceo dan nosim dzakove, duša mi u jajima, aj me izmasiraj malo?"
Osoba B: "Bež' u pm, imaš vrat ko zadružni vepar, nemam ja snage u prstima.
Izraz u kojem se odmah može uočiti superiornost. Prošli smo velika vrata, doneli odluku, sada lupamo onim manjim, smešna su i laka, jednostavno nebitna ! Kroz velika vrata treba da prođe veliki čovek, mali će takođe proći, ali neće biti primećen. Naravno da će ovaj veliki misliti da je veliki u pravom kontekstu te reči, a ne samo fizički. Jebi ga, i jeste, ušao je na velika vrata.
U poređenju sa ulaskom na mala vrata, izraz je totalno suprotan. Predstavlja snošaj sa devojkom koja ima "zavidnu" kilometražu, pa su mala vrata, najednom, postala velika!
- Posle tri godine i Šomi dobi na kladži... Igrao ceo život Valerengu iz keca u dvojku i sada ga ukenja.
- Ušao je na velika vrata! Uzeo dva soma evra!
--------------------------------------------------------
- Gde si jebaču? Kako si ti tako smotan smuvao Andreu? Jel bilo nešto?
- Ma bilo je, ali ko da nije... Ušao sam na velika vrata! Promaja brate!
Polaganje ispita na fakultetu putem telefona.
U nepoželjno velikim količinima.
Poprilično iritantan izraz, sve prisutniji u poslednje vreme, kojim se zamenjuju prilozi "preterano", "previše", "premnogo". Kol'ko hoćeš u drastično pojačanoj verziji.
- A ima li kiše kod vas, rođo?
- A palo nešto malo, rođače, ali nedovoljno. A kod vas?
- Ma ima kol'ko nećeš. Istruli mi sve u bašti.-------
- I, sestro, je li bilo mušterija za vikend?
- Ma bilo kol'ko nećeš. Navalili ko mutavi...
- Ih, kao žališ se... Bar si se nafatirala.
- Ma džaba to kad sad moram da je stavim na poštedu bar tri dana. I opet sam na nuli...
Plodna k'o sliv Tigra i Eufrata. Šikulja. Putena viola koja objašnjava život i priključenija zečicama što glođu kelerabu i piju kefir radi obilnog pročišćavanja digestivnog trakta i postizanja što rebrastijeg da-se-isečeš-na-kičmu Kejt Mos luka. Oblasta boginja od koje ti se razvlače bale po pod a ponekada dobiješ želju da joj žrtvuješ jagnje u čast i uživaš u pogledu na njene savršeno blede obline isprskane nevinom krvlju.
Ona je baš kako treba. RO DI LO!
- Dušo, vidi kako su slatke ove bebice u malim pantalonicama i malim slatkim kapica, vidiiiiii.
- Šta, bre? Kakve bebe, to samo kmeči, sere pa onda sere još malo pa opet kmeči i tako u krug.
- A dušo, a šta misliš da napravimo jednu malu lepu bebu i mi da imamo?
- . . . ajde nećemo.
- Pa šta ti je? Nisam dovoljno dobra za tebe a? Je l' to? Jesi naš'o neku kurvetinu pizda ti materina?
- Smiri živac bre, znaš da bih ti prvio žgebče. Bog zna da mož' da rodiš tele al' moram sada po cigare. Pa kada se vratim biće.
Poređenje.
Isto što i ne zna se ko je bolji, jer ako se sazna ko je bolji, onda se sistemom eliminacije dobija gori.
Ne znam koga da zovnem da nam brani, i Mare i Vlado razvaljuju.
- Jes'... ne zna se ko je gori.
Kako bre ko je gori? s'ti normalan? Odojica su top.
- Tikvane, opet ti dođe na isto. Ako se ne zna ko je gori, onda se ne zna ni ko je bolji.
Kaže se kada vas neko toliko uspešno izbegava da vam ni Horejšijo Kejn ne bi bio od pomoći da ga navatate.
(ulazi u kafanu): DŽONI?! Je l' tu Džoni?? Rekoše mi da je ovde!
- otiš'o pre 5 min. Zakasnio si, jebiga...
- pa da l' je moguće, ne može ga čovek navatati sto godina, a dužan mi je.
- kao da te namirisao, ustao ko oparen i istrčo iz kafane.
- ja na vrata on kroz dimnjak, ali svaki put, sranje...
