Pera: Tebreks, hoćeš da mi prodaš onaj svoj stari "Fijat Bravo"? Znam da je mator, ali mi treba za malog, tek položio vožnju, pa da se malo uhoda, dobar ti, dobar ja...
Mika: Znaš kako, matori, on je garažiran već pet godina, ali je u odličnom stanju...
Pera: Dobro, sve to stoji, ali koliko ga ceniš?
Mika: Pa pazi: ja sam ga platio petnaest glava, ogromne pare za to vreme. Prešao je sto 'iljada, za svakih hiljadu kilometara, ja ti skinem stotku... Dođemo na pet 'iljada.
Pera: Aham... A reci mi, ekonomisto, koja je valuta bila tada u opticaju?
Mika: Aaa, pa da, tad su još bile marke, jeste... Dobro, samo za tebe, četiri i po 'iljade!
Pera: Vrati na pet, pa deli sa dva, mada ti je i to previše. Danas su evri!
Mika: Brate, danas nisu sankcije, lakše je nabaviti evre, nego tada marke... A i emotivno sam vezan za njega.
Pera: Pa ga zbog emocija garažirao!?
Mika: Četiri glave, poslednja cena.
Pera: Aj', ne seri, "Bravo" ima na auto-pijaci za ispod iljadarke.

Beograd, sedmi april 1941. Jutro. Na ulicama pokošena tela; svuda uokolo, hrpe stakla i šuta, nad gradom koji počiva u ruševinama nadvija se oblak dima nalik na krilo slepog miša, i baca gustu senku na svet. Deca pobijenih roditelja vire iz zatrpanih skloništa. Na slaviji, gradski autobus pun leševa odbija da se ukloni sa prekinute putanje. Čopori izgladnelih pasa lutalica radoznalo njuše izginule, nad raskrsnicom, nabijeno na gredu koja štrči iz prelomljene zgrade, visi beživotno telo i podseća na groteskno raspeće. Strah i očaj. Obezglavljena država cepti u groznici i krvi, komanda se razbežala, pljačke, silovanja...Zemlja, sa svih strana opkoljena nacistima, fašistima, ustašama, Bugarima, Šiptarima, logorima smrti, fabrikama za proizvodnju masovnog uništenja..

Napadnuti narod, u čudu, uzima stvar u svoje ruke i počinje da radi ono što najbolje zna - skače u politiku, deli se na četnike i komuniste, laća se puške, bombe, noža, žice, sekire, gura nevolje u stranu i hvata se za gušu.

........................................................................

Čokešina, dvanaesti septembar 2015. Seoska slava, tradicionalna svetkovina. Pod šatrom tela pokošena vinjakom i rakijom, svuda uokolo, hrpe slomljenih čaša i flaša. Deca razularenih roditelja vire ispod stolova. Čopori izgladnelih pasa lutalica se šunjaju i njuše komade pečenja, nad šatrom, na drvetu, visi mlitavo telo lokalnog domaćina koji se na njega iz nekog razloga popeo, i služi kao atrakcija omladini koja ga slika svojim pametnim uredjajima. Opšte rasulo. Obezglavljena država cepti u groznici i nesreći, komande nema, pljačke, silovanja..Za jednim od stolova sinovi i unuci hrabrih predaka vode žustru prepirku podgrejanu alkoholom, skaču u politiku i istoriju o kojoj blage veze nemaju, ko je klao, ko je streljao, izdao, pobegao, upropastio..Laćaju se puške, bombe, noža, žice, sekire, guraju nevolje u stranu i hvataju se za gušu.

Otišla snajka opet "kod svojih"ili u banju sama,a na selu posla preko glave,svi besni samo je muž brani.Ćaća ga psuje:"U šta si gleda pička ti materina,đe su ti oči bile,šta si mi to doveo u kuću,nikad je nema kad treba."U mladoženji krv vri obećava da ćaći da će joj jebati mater dok dođe.a i sam zna da od toga nema ništa,Snajka zna znanje,majstorica je to.

A: A zašto moramo da imamo slatki kupus za ručak? Je l' baš moram da pojedem?
M: Ajde ajde, kako su partizani!

A: Joj a napolju je mnogo 'ladno, ja bih radije da ostanem u kući.
B: Što si sisa bre, idemo, kako su partizani!

A: Pa jel' ti misliš da je lako biti u upravnom odboru? Znaš kakve su to obaveze? Sastanak ovaj, sastanak onaj, pa poslovni ručkovi. Evo, ugojio sam se 10 kila od kad sam u EPS-u.
B: Druže, jel se ti to žališ il' se hvališ. Menj'o bi se s' tobom, pa makar i 15 dobio.

Zna se ko vozi traktor a ko otvara kapiju.
Zna se ko trese šljive a ko čeka u potoku.
Zna se ko ulazi i ‘vata svinju a ko čeka ispred sa macolu.
Zna se ko vuče klade a ko prekopčava lanac.
Zna se ko vata crve a ko lega na jajca.
Zna se ko jebe a ko drma krevet.
Zna se ko kupi šljive a ko peče rakiju.

-Izdali ste novi album koji se rasprodao još prvog dana, recite mi o kolikim ciframa se radi?
-Kada se pomene gubitak državnih preduzeća, koje cifre su u pitanju?

Mika: Halo, jebem ti sve da ti jebem sve! Više od godinu i po dana te nema da se javiš! Pa imaš li ti pobratima ili ne!?
Pera: U, jebote, pobro, ima li toliko?
Mika: Ima, ima. Baš juče gledam listu poziva, ja to ne brišem često, poslednji put si zvao 26. oktobra 2012. godine. Danas je 2. jun 2014, pa ti preračunaj. Ja te zvao par puta, ti se ne javljaš. Ni za Slavu da dođeš...
Pera: Pa nikako nešto da skontam da te pozovem. Brate, iskreno, nema veze sa tobom, godinu su mi, ono, pojeli skakavci.
Mika: Što, brate?
Pera: Kako bih ti rekao. Već negde u januaru mi je istekao probni rad u firmi i šef nije hteo da me zadrži. Jedno dva meseca sam kopao neke poslove, i ništa. Na kraju se na kopanju i završilo, tako da sam počeo da radim na građevini. Sezonski, naravno, ali to su mali prihodi.
Mika: U jebote. Pa kako to da te otpusti. Bio si maltene student generacije, diplomirao u roku...
Pera: Ma džabe to, brate, kada pripravnica sa srednjom školom pored kafe svako jutro služi i bloudžob... Nju zadržao, mene šutnuo.
Mika: U jebote...
Pera: I sad, kada sam ja prethodno dobio taj posao, znaš da smo Sanja i ja počeli da živimo zajedno. Brate, sa dvajesdevet sam najzad izašao iz kevinog stana od šezdeset kvadrata...
Mika: Da, pa pomagao sam ti oko useljenja...
Pera: E, pa negde u maju ona kaže: "Vidim da ovo više ne ide!" i iseli se brate...
Mika: Dobro, posle svega prethodnog nije bilo za ne-očekivati. Ali ono, malo je fukljanski...
Pera: Enivej, išao da berem voće na leto, pa opet na građevinu na jesen, vratim se ja kod keve da živim...
Mika: Tebe život zajebo gore nego u Pavićevoj seriji, brate, ako hoćeš, daj da ja povučem neke veze, ima u jednoj firmi...
Pera: Stani, stani. Sledeća epizoda, kopernikanski obrt. Krajem novembra, bilo je na TV-u, mog bivšeg šefa uhapse zbog korupcije. Novi direktor dođe u decembru direktno iz Nemačke i njega ne zanima ko kome šta. Pretrese sve profile, pronađe moj, pozove me na razgovor i odmah mi ponudi trajni ugovor. Posle novaka ja ponovo iznajmim stan. Veći nego kevin. U februaru me pozove Sanja, hoće kao da razgovaramo nešto.
Mika: Trebalo je da je odjebeš...
Pera: Ma i kontao sam, ali nemam pojma, još je bilo hemije... Enivej, od marta počnemo ponovo da živimo zajedno. U aprilu se verimo. Pa sam mislio, ono, da te pitam da mi budeš kum...
Mika: Brate, naravno, kumstvo se ne odbija...
Pera: E, pa drago mi je. Svadba će u septembru, čisto da znaš...
Mika: Super. Tebi je bukvalno cela prošla godina kao da je nije ni bilo. Gde si stao pre svega toga, tu si nastavio kada se završilo...
Pera: Realno.

emisija 'bez komentara':

- Primećene vulkanske erupcije na mesecu!
- Sneg okovao Etiopiju!
- U Meksiku rođeno prase sa dve glave: naslov u novinama: rodio se novi Kerber!

moja baba: Ameri su sine! sve su to Ameri uradili dabogda im svu krv popili!

Random matorac: I znaci kazes, sad su xeon cestice najbrze?
Klinac: Kako me uopste pitas tako nesto? To se uci jos u prvom razredu. Normalno da jesu...
Random matorac: Eee sinko, u moje vreme su drug Tito i fotoni bili zakon!

Exit, Guča, Beer fest, Kupusijada, Slaninijada, nebitno…

Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink
Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti?
Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće
Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj...
Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink
Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink
Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće
Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi?
Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend?
Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut
Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio
Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama...
Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju
Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs…
Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo
Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!

- Šestica! Izvodim još jednog!
- Izvešćeš ti moj kurac, baba je bila.

Gari 1: Matori,'ocemo na neko pivo?
Gari 2:Nema sanse matori,upravo se montiram,treba da se nadjem sa Milenicom,znas onu malu pracku,struji neki fluid,bice borbe.....
Gari 1: Aaaa,fino,fino,sta drugo onda da ti kazem,neka su ti srecne rane junace....

Žena i deca čekaju muža odnosno oca,
muž:(ulazi u kuću sav potišten)Jaoj, odžeparili su me na aerodrom.
žena:(začuđeno)Kako, tebe da odžepare pa ti pare čuvaš u čarape!?
muž:Pa iz čarape su mi pare uzeli.

-Ehej, Milovane, vidi što sam lepo sekirče kupio!
-Oho, vala Radovane, svaka ti dala! Daj deder da vidim kako seče!
BAM BAM
-Evo vidi, seče sve, i bukvu, i hrast, i orah, samo raspizdiš i ode!
-Auu, svaka ti čast, poštena sekira vala, mogli su je u vojsci koristiti!
//--------------------------------------------------------------------------------------
Sin dolazi kući:
-Oj kevo, ja doš'o, šta ima da se klopa?
-Pa zar se tako pozdravlja? Još nisi ni uš'o k'o čovek, nego već sa vra...
-Dobro, dobro, umirem od gladi, daj nešto da se hasa!
-Jebiga nisam ništa kuvala danas, uzmi snađi se, ima tu hleb neki od pre par dana...
-Ovim nekog da u glavu čukneš, umre čovek! Mogli su ga u vojsci koristiti...
//--------------------------------------------------------------------------------------
-E Marko, daj olovku jednu!
-Važi, samo da zarežem...
Posle 2 minuta
-Oće li ta olovka skoro?
-Evo, evo, zarezujem!
-Pa šta koji moj zarezuješ više, neću je za vojsku koristiti!
//--------------------------------------------------------------------------------------
Dvoje mladih, on joj ga uvalio, u nekom trenutku radnje:
-Aaaaahh, da, tako je dobro!
On ništa, samo jebava
-Ahh, jebi me, uff tako ti je tvrd, možeš ga u vojsci koristiti!
Zastaje na trenutak
-U vojsci!? ŠKK!?
-Ma nebitno, nastavi ti...

- Jao, brate juče me spopala ona Jasmina, hoće da se vidimo !
- Ma, beži bre da li si lud?!
- Što? Šta joj fali?
- Ma ništa. Samo su je tresli kao zrelu šljivu.

A: A gde si do sad, jebote? Jel hladno napolju?
B: Ma jok, brate, zarumeneo sam se jer sam zdrav!? Brate, osjećam muda kod krajnika, posle ovoga trebaće mi jedno 15 dana da se vrate na svoje mjesto! Jebem ti prevoz da ti jebem prevoz.