Put naučnog istraživanja od studenta-naučnika koji je češajući jajca u laboratoriji na institutu došao do nekog skoro pa beskorisnog saznanja, preko prašnjive kancelatije matorog profesora što odavno pogubio osećaj za realnost i redakcije naučnog časopisa sa mesečnim tiražom 20, do polupismenog novnara pripravnika što sedi i lista internet ne bi li našo nešto da naškraba za žutu štampu koja ga plaća i prosečnog čitaoca, kao zadnjeg konzumenta tog naučnog israživanja koji piše komentar na vest sa svog tač-skrin telefona dok kenja tvrdo govno i u isto vreme češa jajca je praćen konstantnim rastom fonta tog istraživanja, rastom broja kapslokovanih slova, i obrnuto proporcionalnim padom inteligencije učesnika.

Shodno uvreženom verovanju da su roditelji svetinja, majku mi ne diraj, nema veze što me bila ko vola u kupusu i razvila kod mene Edipov kompleks, a ćaleta isto štujem ko Boga, iako je mislio da umesto sina ima blizance, jer je bio naroljan većinu mog detinjstva. E ako on ne može da mi se dere, nećeš ni ti, ti jasno to bre a????

Veoma vispren i neisfuran odgovor starijih šalabajzera na vaš zahtev da se upali svetlo dok jedete.

Zapirati se - institucija koju je u Srba uveo još Dositej Obradović. Veoma efikasna radnja kojom se u pomoć vode (i sapuna) uklanja prljavština i neprijatan miris sa mnogih delova tela, najčešće ispod pazuha ili genitalija.
Nekada su se ljudi zapirali jer nisu imali dovoljno vode, a danas su razlozi drugačiji, i mnogobrojni (pogledati primere).

Ovim oznacavamo veoma malo mesto tamo negde Bogu iza tregera.Broj stanovnika obično ne premašuje 100 od cega 90% čine penzioneri.Smatra se da je izraz poteko iz Bosne.

Čaša obične vode-česmovače s ledom, al' kad treba da zvuči kao da je koktel.

Negativna kritika na račun loše odigrane predstave. Istom se aludira na kratki, ali ubitačni boravak bivšeg američkog predsednika Abrahama Linkolna u toj građevini sa najcenjenijim daskama sveta, gde je istom prilikom smrtno ranjen.

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

"Ha-ha" stihić koji možda i na najobjektivniji način opisuje tu čudnu sortu homo sapiensa koji bi, pak, da to nisu. Jer oni su VEGANI - zavetni terači inata Darvinovoj evoluciji i protivnici integralnog eksploatisanja životinja iz plemenitih pobuda, kojih su se čak i vegetarijanci odrekli...iako, zapravo, svi pripadaju istoj sekti. Ipak, vegani su daleko radikalniji i pešes puta više ziljaviji pobornici zdravog "vratimo-se-prirodi-pasimo-travu-stajl" života, tako da šizma između njihove i vegetarijanske sekte i ne čudi previše nezavisnog posmatrača-mesoždera. Ono što, međutim, čudi jeste kako narečeni ziljavci uopšte uspevaju da žive, da biološki funkcionišu, idu na pos' o ili čak da pređu ulicu u jednom komadu.

Na ta pitanja umalo da mi odgovori jedna Nemica, a s kojom sam se tokom studija povremeno kresao i koja je, eto, bila vegan, jebem ti budalu zagorelu da ti jebem. Antje se zvala. I nije bila skrndelj, koliko se sećam, ili barem ne u poređenju sa ostalim Nemicama iz čkole. Ali, braaate, kad bi se skinula...ono jes' da je meni tada bilo 20 i da i nisam bio neki naročiti izbirač što se trsa tiče (mala stipendija, jbg), ali je svejedno bila građena k'o mladi luk, struk celera u najboljem slučaju. Bila je tada ponosni vegan već pola decenije (sa 16 videla neki dokumentarac o mesnoj industriji i to je bilo to) i njeno telo je već ozbiljno počelo da otelotvoruje efekat "zelene bašte" i to na način veoma sličan jednoj: ruke su joj bile žgoljave poput kakvih baštenskih grabulja "sa stažom", noge su neodoljivo podsećale na dva ozbiljna praziluka (al', jebiga, opet dva praziluka), grudi bejahu zapremina oveće limete (mada to nikako nije uticalo na njeno samopouzdanje kao ženske jedinke), rebra si mog'o da joj izbrojiš vizuelno, dok su joj zglobovi svud po telu rodbinski ličili na kakvo korenje - suvonjavi, grguravi, blago jezoviti i pogodni za iščupati.

Najbolesnijim od svega, pak, činilo se njeno lice koje je onako ikakvog rumenila i sjaja bez umorno visilo na tanušnoj lobanji, k'o da će svaki čas s nje da sklizne i utopi se u pejzaž ostatka leša. Nije mi nikad nažao učinila, msm, ne'am razloga da je mrzim i to, samo realno pričam. U lokalnoj piceriji su joj spremali picu sa brokolijem i tofuom. Prala je kosu šamponom od riblje kosti...ili tako nečim. Volela je krastavac.

Možda bilo nekad... Al' sa razvojem modne industrije i muzičkih pravaca raznovrsnog „kvaliteta“, forsira se modifikacija pogleda pozirajućeg modela sa ciljem da zavara običnog gledaoca, budeći u njemu tri vrste osećanja:

1. Strah - jer je pogled toliko prodoran, da ubija posle par sekundi gledanja, sve to zahvaljujući novoj Maybelline maskari sa efektom podizanja trepavica poput kose na aerodromu. Ako se slučajno desi da vam ovaj pogled izazove reakciju mučnine, umesto reakcije straha, to je onda bila greška fotografa koji nije koristio odgovarajuće filtre, ili mu pozerka nije dala, pa je hteo da joj se osveti.

2. Seaksualne fantazije – na koje vas primorava ta jebozovna usklađenost zenica, trepavica i obrva, koja gađa direktno u centar za erekciju. To što ona može da vam uradi pogledom, neće moći nijedna porno diva celim svojim silikonski obrađenim telom. Nešto kao Josh Hartnett u filmu „40 Days and 40 Nights“, kad svojoj partnerki stručno odradi neverovatni peting sa laticama cveća. I ona svrši, naravno.

3. Zaintrigiranost – koja se postiže specijalnim pogledom u daljinu, koji traga za skrivenim smislom egipatskih piramida, koji shvata uticaj teorije relativiteta na moderne zahvate rekonstruktivne hirurgije, u kome je prisutna velika tuga zbog rata u Iraku, gladi u Somaliji i rezistencije bakterija na penicilin. Taj pogled kod posmatrača treba da probudi milion pitanja: sa kakvom tajnom iz prošlosti se ta devojka bori, da li je zaljubljena, da li su joj to prave sise, ima li pirsing na klitorisu...?

Opis neuredne i razdrljene osobe koja se, najčešće, oblačila u velikoj žurbi hvatajući ono što joj je prvo palo pod ruku. Vizuelni utisak koji ostavljaju obično je traumatičan za okolinu.

Izgovor koji je svako bar jednom rekao posle kasnjena sa rodjendana.

Izraz koji svoj izvor ima u narodnoj epskoj poeziji. Naime kad neko ne vodi računa o dužini svojih rožnih izraslina na prstima, stih iz epske pesme ''Marko Kraljević i Musa Kesedžija'' predstavlja pravu komparaciju supermoći njegovih noktiju.

Najgori stadijum dosade - znaš da si koristan, svi se grebu o tebe kad prigusti, al' te inače ne jebu pet posto.

Momentalno je nedostupan. Ono, tu je on, misli na nas, saosjeća i pruža podršku. Nažalost, samo moralnu, eventualno verbalnu. Ali ima previše svoga posla da bi se bavio tuđim problemima.
A možda misli da je vrijeme da raširimo krila i napustimo tople skute. Možda ga je baš briga a možda ga nikada i nije bilo briga. Izgleda da je vrijeme da svako krene svojim putem. Ko zna. Sada mijesi i ne bi volio da ga uznemiravaju.

Suptilan način da dočarate veoma tvrdoglavoj osobi, osoba koja je ubeđena da 1999 god., NATO nije mog'o ništa Srbiji.

Rečenica koju izgovaraju oni koji su shvatili da su se zajebali.

Nešto što nam sa sigurnošću daje do znanja da su neki dvoje u vezi. Sve ostale opcije da su drugovi i slično u tom trenutku ne dolaze u obzir.

Najprefinjeniji, i ujedno biološki najprihvatljiviji razlog za odjeb. MHC molekuli su vam oni što zajebavaju kada vam treba transplantacija, pa ne možete sebi da nakačite bilo čiju jetru ili parče mozga. A, da, parčići mozga još ne mogu da se prišivaju. Biće. Elem, zato se kao potencijalni donori prvo proveravaju vaši dragi bliži rođaci tipa Gramzi-Baginsa koji vole da banu nedeljom popodne nenajavljeni, jer oni imaju najsličnije MHC molekule vama. A kako nam je koliko-toliko urođeno da za patnera sa kojim ćemo praviti nove šok trupe tražimo nekog ko ima genetski da ponudi što više drugačijih stvari nego mi, neki naučnici smatraju da je to glavni razlog zašto između nekog finog čkodea i devojke nema varnica, ali zato ima između nje i nekog debila. Nema to nikakve veze sa tim što se tako fin pretvoriš u najbolju drugaricu i aseksualno biće za tu ribu, ne, ništa ti nisi kriv što si smotan, sve je to zbog biodiverzitetskog imperativa.

Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.