Svakodnevni upit koji upućuju oni koji se tek uključuju u eru smartfonova nakon što bilo koji od tih uređaja zazvoni u kući. Obično su to ljudi starije generacije. Nakon upita obično se na emotivnom nivou pokazuje blaži oblik panike, popraćen mrmljanjem kojim se dotični/na ohrabruje da zna kako da se koristi tom spravicom.

Fraza koja se služi da pitate nekoga, u vezi neke osetljive teme, a nemate hrabrosti da ga pitate u svoje ime, već u ime nekog svog druga ili drugarice.

Hit popularnog hrvatskog sastava "Magazin" , snimljen pre nekih 35 godina,a ono što ga čini osobenim je da ,čak i posle toliko vremena ostaje nejasno da li se pesma odnosi na muškarca ili na papagaja.
Ne uzimajući u obzir to koliko je sama pesma glupa,kao i to da iz kuhinje Tonči Huljica nikada nije izašlo ništa što bi se moglo nazvati kvalitetnim,ostaje činjenica da nam je autor podario jednu veliku misteriju,dostojnu jedne Agate Kristi.

Prva stvar koju kažete taksisti kada stignete u neki drugi grad.

Kulturan način iskusnog gurmana da odbije niskokaloričnu hranu.

Sinonim za kod nas manje poznatu frazu "trenutno nismo zainteresovani za reklamu"

Staromodan ali odličan način da spustite na zemlju sagovornika koje se uživi u svoje lovačke priče.

Fraza koja se koristi kada nekome hoćemo da ukažemo da to što priča nije moguće, ili je pak teško izvodljivo.

Ja.

Rečenica po kojoj prepoznajete da je neko patološki lažov. I to loš.

Odgovor starijih ljudi (mahom onih sa sela) na vazda popularno i smaračko pitanje "Kako si?". Nešto slično onome još 4 i odličan. Šta ćeš, te ljude život obično nije baš mazio, a sada su u godinama kada im je dosta svega, pogotovo smaračkih pitanja poput "Kako si?", "Kako zdravlje?", "Služe li još stare kosti?" i tome slično. Ovaj odgovor ti poručuje da batališ i gledaš svoja posla. Čiči sigurno neće biti ni bolje ni gore zbog tvog pitanja, ali za svaki slučaj, prođi ga se.

Alter ego osobe koja se žali na zajeban problem, a ne želi da spomene da se to njoj dešava.

Izgovor kad ,,frajer" nema herca da priđe nekoj ribi koja mu se na prvi pogled svidi.

Studentski ekvivalent srednjoskolskom "razmislicu".

Vidio sam ga u izlogu kad me je otac poveo u grad da prodamo stoku. Crn k'o novembarska noć, sa sivom trakom okolo i uskim obodom, odmah mi je zapao za oko. Stari, zadovoljan zbog uspješne trgovine, zavuče ruku u džep, izbroji novce i - eto njega na mojoj glavi!

Ja, mlad momčić od osamn'es' ljeta, šaljivdžija, šeretski ga nakrivim na desnu stranu i krenem po sijelima. Pročuo se taj moj šešir međ' curama. I njoj se dopao. Za traku mi đurđevak zadjenula. Te jeseni, zatražih joj ruku od oca. Pristao je - iz dobre sam kuće. Napravismo veliko veselje, gdje se vajni mladoženja, to jes' ja, toliko naliza da su morali šeširom donositi 'ladnu vodu sa izvora kako bi me dozvali. Nije rakija za mene.

Zarati se. Kren'o jedno veče u šumu da potražim zalutalu stoku kad naletih na neke soldate. Sam đavo zna koga su tu čekali u zasjedi, pa osuše po meni, ni krivom ni dužnom. Bježao sam koliko me noge nose. Na šeširu mi puščano zrno napravilo dvije rupe. Puc'o Švabo d' ubije, usta ga jebem! Šta bi bilo da sam ga do ušiju navuk'o? Dugo sam ga nosio tako šupljeg, cijeli rat i par godina posle. Nije se imalo za novi. Malo mi je kisla glava, al' bio čo'ek mlad, ništa mu nije smetalo. Eh...

Prođe i to. Sastaviše se nekolike rodne godine, iskrči se imanje, posija se žito i kukuruz, a ja od miline svako jutro - u obilazak. Samo mi šešir viri iznad usjeva! Umorim se, legnem pod šljivu, nakvirim obod preko obrva da mi sunce ne smeta i zaspim dok se oko mene sinovi igraju. Ljepota božija!

Prođoše godine, postadoh najbolji domaćin u selu. Iškolovah djecu, poženih, unuke stekoh. Sad imam tri šešira - jedan za slave, drugi za svadbe, treći za okokuće. Ne gledaju me više snaše, ispod šešira se bjelasa snježnobijela kosa, nije više ni red. Ako! U šešir berem prezrele trešnje i nosim unucima. Oni mi se obraduju.

Stiže me i bolest. Staračka. Sve ređe izlazim i sve ređe nosim šešir. Spada mi sa ćele. Umrijeh srećan. Djeca su odavno svoji ljudi, a ni nje više nema. Sahraniše me jednog lijepog majskog jutra, sa šeširom u kovčegu, jer sam tako htio. Možda me ona, tamo, ne prepozna bez šešira.

Kad mlađahni momčić u pokušaju lečenja sopstvenih frustracija počne da, u kasnim noćnim satima, uznemirava mladu raspuštenicu iz komšiluka, tad na scenu stupa njegova baka. Jer nema šale, uz mnoštvo pogrdnih reči pala je i pretnja policijom zbog uznemiravanja.

Tako ćemo se izgleda ubuduće obraćati bratu ili sestri, kada majku i oca po zakonu budemo morali da zovemo ženskim i muškim roditeljem.

Ono što student bilo kog državnog fakulteta može da kaže nekome ko je završio Megatrend i ponosi se sa time.

Mnogo ješan čovek. Rupa bez dna. Proždrljivac.

Još jedan oldskul spust iz difolt-repertoara prosečnog korisnika, a iz kategorije onih koji zahtevaju rimujući šlagvort da bi se servirali strani od prekoputa. Nezaobilazan deo prozivačkog humora onih kojima je mentalni uzvik OPAAA!!! dovoljno fascinantne prirode da ga ponekad proizvode čak i vantelesno.

I kao što reč "osam" izgovorena od strane bilo koga u vašoj aproksimativnoj blizini inicira automatsku i gotovo subsvesnu repliku Na kurcu te nosam!, tako i reči/fraze kao što su "nisam te sluš'o", "kačamak se zgruš'o" i "molim, dušo" predstavljaju inicijalnu kapislu za gore pomenutu i, reala, pomalo neinventivnu floskulu. Idealnu, doduše, za pišanje po papučama i ostalim potlačenim masama...