Prva pjesma koju je Bora Čorba napravio nakon što je čuo pjesmu Jure Stublića "E, moj druže beogradski". Pjesma na neki način oslikava seoski(vašarski) mentalitet oba pjevača, ali treba uzeti u obzir da je to Bora puno bolje uradio.. Postala jedna od antologijskih pjesama.

Danas sam čuo jednu bezobraznu izreku koju do sada nisam znao, a svestan sam da postoji na stotine sličnih. Uglavnom su vezane za polne organe jer je svest Homo Balkanicusa još uvek na nivou bazičnog instinkta.
Dakle evo izreke:
" Nije moj k...c kaubojski pištolj pa da puca na svaku konzervu."

Mitska pojava koja poprima različite oblike i karakteristike u zavisnosti od situacije.

Rečenica koju smo govorili kao klinci kada smo se svadjali sa drugarima ko je bogatiji pa kad vidis da ne mozeš više da lažeš kažes da vidiš moj ujka iz Nemačke...

Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.

Univerzalno ima koje otac koristi za svog blesavog i neobuzdanog sina.

Recenica kojom se kod klinaca uglavnom zavrsava svaka rasprava o tome ciji je brat najjaci.

Odricanje nečeg što se teško može desiti.

Nešto između bračne zamenice i prisvojnog prideva kojim nezadovoljne žene/supruge/devojke često oslovljavaju svoju jaču polovinu, kako dok se u monolozima dernjaju po kući, tako i u razgovorima,da ne kažem-ogovaranjima, sa svojim drugaricama!

-Uličarska potvrdnica završavanje rečenice

=Uličarska uzrečica

Rečenica koja baca na koljena svakog kurčevitog klinca koji počinje gnjavažu pričom kako njegov ćale sve zna i sve može.

Reči koje upućujemo prijateljima kojima se nešto loše desilo i koje zvuče jako iskusno.

Stariji kolega, koji vešto folira da ima bitnu poziciju u firmi. Pedantno dolazi u odelu, košuljica, puloveri, opeglan i miriše, ćuti i radi. Ignoriše ljude koji su se tek zaposlili. Javlja se na hodniku samo visokom menadžmentu, a ovi ga oslovljavaju sa nadimkom. Nije napredovao od početnika i ako je stariji od većine šefova.

izraz kojim u negativnom kontekstu opisujete grupu likova koji vam iz nekog razloga idu na k...c

Klasično hvalisanje u kojem pridodajete značaj nečem svom, a u isto vreme imate i lepu odstupnicu od mišljenja sagovornika da mu vi to nabijate na nos.

Lik koga ne poznaješ, a u stvari trentuno ga gledaš kako se našao u istoj situaciji kao i ti onomad.

Bez obzira šta ti misliš i bez obzira na generalne stavove okoline, za mene si odlična, prva si riba na svetu. Ja ne tražim mnogo, ali ti imaš sve što tražim. Neću prosto da ti pružim uživanje nego ću da se potrudim iznad toga, sačekaću da ti prva svršiš da vidim da si zadovoljna. Čak ću i čarape da skinem pre seksa.
Moj si broj u potpunosti, niti klapćeš niti žuljaš.

Nekada davno popularna pjesma, išla nešto kao e moj Saša, gdje je sada ljubav naša, najveći smor svakog Saše predškolskog uzrasta, pa i onih u prvim razredima osnovne škole. Raznorazne tetke, babe, komšinice i slična ziljava gamad bi zagrlile jadnog Sašu i zapjevale gore pomenutu pjesmu, rumenilo u obrazima bi krenulo, jadni Saša, đe ga za ljubav pitaju, odakle oni znaju da se on zaljubio a sigurno nije nikome rekao. Situacija sjedi i plači i čekaj da se ziljava gamad okrenu nekoj drugoj žrtvi.

Doselio se u moj komšiluk, upisan je u moj razred i seo je u moju klupu.
Uredan i tih. Zajedno smo išli od škole do kuće. Bio je odlikaš, baš kao i ja.
Posle škole smo na brzaka uradili domaće zadatke i odlazili da se igramo u opštinskom dvorištu. Vazda smo se zavlačili u neke budžake. Naš hobi je bio istraživanje: kanal za popravku kamiona, zatvorsko dvorište gde su pitomiji zatvorenici primali posete, gradilište, zabačena dvorišta...On se veoma retko smejao i svemu je davao ozbiljan ton. Za nas nije postojala lopta i izbegavali smo drugu decu. Nisu znali da istražuju, njima je bilo do fudbala, izmedju dve vatre i slično. Mi smo bili posvećeni svojim budžacima.
Jednog dana nas je uhvatio pljusak na povratku iz škole. Počelo je da grmi. Nas dvoje smo leteli do svojih kuća da bi se spasili sigurne smrti : grom je birao metal, a nas dvoje smo na školskim torbama imali metalne rajsfešluse. Taj poduhvat spasavanja je bio njegova ideja. Bila sam mu zahvalna. I danas, kad zagrmi-setim se svog drugara.
Jednog dana je prosto nestao. Tada sam pošla u peti razred i bila sam ubedjena da je u suprotnoj smeni i da ću ga sresti. Odselio se.
Prošlo je više od 30 godina. Nikada ništa nisam čula o njemu.
Pre 4-5 godina sam srela njegovu mamu. Ostavila sam joj svoj broj telefona. Ispričala mi je da se moj drugar oženio, dobio decu, razveo i da je posvećen svom poslu. Zapravo, završili smo isti fakultet, studirali u isto vreme i nikada se nismo sreli.
Javio se posle nekoliko dana, bio je u prolazu, ostajao je u mom gradu dan-dva. Zatekao me u kolima, vozila sam tonu hrane i kućnih potrepština iz hipermarketa i žurila sam na roditeljski sastanak. Lila je kiša. Pozvala sam ga večeras svrati do NAS, nije mogao da precizira vreme, pa sam mu rekla da ćemo ga čekati.
Pozvonio je oko 22h. Moj muž mu je otvorio vrata. Prvo je moj drug bio zapanjen, a onda i moj muž izenadjen: moj drug je nosio ogroman buket cveća, vino i bombonjeru.
Razgovaralo se o svemu, najviše o njegovim dogodovštinama sa posla. Smejali smo se.
Posle nekoliko pića je reko:
"Da znaš kako je bila lijepa. Imala je rupicu."
"I sad je lepa. Kakvu rupicu?"
"Kad se nasmeje, na desnom obrazu ima rupicu."
Ja se smejem, oni gledaju u moju rupicu na obrazu ko da je baš tog trenutka nastala.
U neko doba je rešio da krene. Bilo je oko 4h ujutru.
Moj muž se ponudio da ga odveze. Uz put su ogladneli pa su svratili na pljeskavice.
Sutradan mi je rekao da je moj drug, dok su jeli te pljeskavice i vozili se, pričao o svojoj drugarici iz detinjstva, o meni.

Ovako se u detinjstvu obično završavaju sve prepirke izmedju dva klinca a na najrazličitije teme. To počinje tako što jedan kaze da ima lepše patike a drugi da ima bolji bicikl, ovaj prvi nove najke a drugi sony ps3. Na kraju, jedan od njih obično kaze A MOJ TATA JE MILICAJAC, i tu je kraj. Šta reci posle ovoga, to je ipak vrh autoriteta i nešto posle čega se zanemi.