Kad ti stigne poruka sadržine 'Ovo je moj novi broj.'

O moj Bože, kod baba, prouzrokovano gledanjem španskih serija.

To moj deda uvek kaze babi umesto 'laku noc'

Zasniva se na jednom pitanju koj postavljaju tetke i bakute po slavljima i tim glupostima, uglavnom, odvaljivao sam nešto nerealno, valjda i sam predosećajući da nema ništa ni od čega. Evo sada, porastao sam, a i dalje nisam ništa...

Padež koji je slican vokativu, ali unosi više decibela u svoje značenje i upotrebu.

Nekada se urlativ koristio samo na sportskim tribinama, a danas se koristi i u čekaonicama, pred šalterima, učionicama...

Jako vulgaran način da se kaže da neko priča gluposti. Kombinacija samog sranja i onoga što se sere, u smislu "koj će djavo tu uopšte" u potpunosti iskazuje apsolutnu bezvrednost priče onoga koji sere kurac.

'Nači, statusni simbol opasnih momaka, da ne kažem - krimosa. Ulaznica, 'nači, za Raj. Sakralna amajlija sa, 'nači, trajnim efektom momentalne indulgencije. Obligatorno je od, 'nači, zlata i, kako naslov nedvosmisleno poručuje, epsko-čobanskih razmera. Kod nezanemarljivo velikog procenta, 'nači, ćelavih primeraka ( čast izuzecima, brate ), može biti i ukusno ukrašena dragim ili poludragim kamenjem ali to ipak spada u custom kategoriju. Tradicionalno se nosi na golim i u teretani, 'nači, apgrejdovanim grudima, i uz odgovarajući tetovažu Svetog, 'nači, Đorđa kako tamani aždaju ili Isusa Hrista koji krvari iz, 'nači, vugle, predstavlja savršenu umetničku celinu na grešnom telu jednog ubice. Težina krstače, 'nači, zavisi od finasijskih mogućnosti jednog korisnika a recipročno je jednaka tovaru koji isti ima, 'nači, na duši. 'Nači, to je to.

Moj zid posle malopređašnjeg okršaja sa komarcima.

Džukački bezobrazluk sa nekoliko poruka,
-akademski građanin (otsek svečana akademija povodo...)
-vidiš koliko sam ti važan kad moraš dačekaš (moji su kompleksi važniji od tvog vremena)
-stav prema tebi, koj te je... tebe
Kod mene im ističe mandat u drugom pokušaju!

Recenica koji mi moj tajo upucuje svakog dana.

da postoji bio bi moj najaci ortak....

moj neostvareni san posto zivim na kosovu.

Put kojim ide moj neprijatelj, a ne ja.

Na moj pokušaj da ga zajebem on mene zajebo.

moj kraj!(posle depoa,a pre liona)

Hoklica. Bolje da ljulja nego da žulja. Narodna izreka koju moj đed, čoek iz naroda, nikada nije razumio.

Znam šta ćete reći - nikada ga niste imali, je l’ tako? E pa, nisam ni ja, kažem vam bez imalo ustezanja. A i zašto bih, koj‘ moj? Bogu hvala, pa kad to prilike dozvole, imam onaj pravi, normalni, prirodni...uostalom, neki od vas možda i znaju o čemu pričam. Ipak, nismo mi ovde da bih se ja hvalio svojim intenzivnim trenucima apsolutnog blaženstva već da, onako kako samo mi autori sa Vukajlije to umemo, brutalno opljujemo po terminu iz naslova i čekamo na pomeranje atlantske kontinentalne ploče.

Lično, ne nalazim da i jedna druga kombinacija reči na svetu može imati iritantniji i transferogeniji efekat od pomenute. Dobro, dobro – možda bismo i mogli da se setimo još nekih konkurentnih sintagmi, al‘ bojim se da moj personalni računar jednostavno nema dovoljno memorije za to (120GB – jeb’o me pas kad se štekam). Uostalom, verovatno bi na kraju sve te na kurac iduće složenice potpale u kategoriju iz naslova što svakako potvrđuje tvrdnju s početka ovog pasusa. Ne rekavši „elem“ (e, jebiga...), prelazim odmah na definisanje pomenutog pojma ne znajući uopšte šta je isti. Ipak, moj diler, Mahmud, me je davno naučio da je „pretpostavka majka svih objašnjenja“, što sam siguran da je sasvim dovoljno u slučaju koji je pred nama.

„Pretpostavio“ bih, dakle, da se pod fenomenom iz naslova podrazumeva izvesni trenutak neizvesnog trajanja koji se dogodi u svesti odgovarajućeg homo-sapiensa i na istog ima koktel-efekat smućkan od „sreće“, „zadovoljstva“, „inspiracije“, „prosvetljenja“ i, uostalom, svega drugog što nema veze sa prskanjem i vrištanjem. Pretpostavio bih još i da generator cele pojave može da bude sve i ništa, ali bih taj krug ipak suzio na knjige izrazitog umetničkog sastava, iste takve filmove, koncerte konceptualnih umetnika, izložbe alternativnih muzičara i peformanse Marine jebene Abramovič. Dalje bih pretpostavio da to samo može da se dogodi totalitarnim idiotima, kvazi-intelektualnim nakazama kako fizičkog tako i onog moralnog tipa, paćenicima oba pola koji su PRAVI SEKS ili a) videli u magičnoj kutiji ili b) imali tek nekoliko puta i to najčešće sa svojim očevima ili rendom oštrim predmetima. Moja sledeća pretpostavka bi bila da su se iz upravo navedenih razloga – a neretko i bez ikakvih - sakrili iz maske intelektualizma, i to onog najtrulije provinijencije, i postali silom-autori, radioaktivne spisateljice, avangardni i ostali „slučajni“ umetnici, trend-seteri i svi ostali šatro-analizatori pojave Života, latentne ili vidno devijantne pojave, odnosno sklonosti.

Za kraj ostaje samo da pretpostavimo i da sam potpuno u pravu. Pozdrav.

Tako moj profesor likovnog u gimnaziji zove mito.

Fraza kojom moj otac mene ispraća u grad.

Moj odgovor na pitanje: Kad počinješ raditi?