Средњовековна просветитељска мисао која је са истока у наше крајеве стигла аутопутем мудрости.

Поимање колача у Срба је мистериозно и подразумева савршенство ма који колач био у питању, од славског и чеснице до угљенисаног патишпања. Споменеш колач и домаћинство ускликује с љубављу, знано је.

Зато није чудно што се описивање врхунца укуса, гурманлука и генерално благоутробија обједињује у поређењу са колачем.

Кец у школи.

Klin čorba među poslasticama, vrlo popularno kulinarsko instant-delo srpskih domaćica u doba krize i nestašice, da ne kažem slatkiš sa višedecenijskom tradicijom. Kada se Nestle viđao samo ako prekoostane komšiji kojem je ćale u Švapskoj, a Dr Oetkera nema ni za lek, tu je ovaj pečeni amalgam brašna, šećera, džema i ostataka dana: može suvo grožđe, kašičica kakaoa, dve-tri sočne psovke i eto konditorskog Frankeštajna. Izgledom baš i nije tiramisu, ali ukusom zato tek nije nešto, a ako ga malo prepečeš, mučiš se posle da ga polomiš ko keva lebac u “Negde u zemlji snova”. Ipak, kad nema bolje, valja.

Čvrsta masa koja se podigne na komu u buretu pre pripreme rakije.

Slatkiš koji proverava šta to ima u čorbi kad nju prvu serviraju,a njega poslednjeg.

Poduži, drveni (najbolje je glogov), zašiljeni instrument, patentirani izum turskih osvajača. Prvi deo njegovog imena naglašava dodatni bol koji oseća žrtva koja biva nabijana na isti. Takođe, jedina stvar koju bi poželeo podužoj listi ljudi (ako smem da ih nazovem ljudima): celom sastavu Tokio Hotel-a, pogotovo ONOJ Billu, svim fenserkama i seljačinama, svim Zvezdama Granda na okupu, estradnim zvezdama... Ima tu još, da ne dužim, shvatate poentu...

Dobro zatesan, nauljen i podmazan ražanj.

Jednostavan uređaj, preteča bar kod čitača, koji je nekad posedovala svaka pristojna samoposluga. Elegantna kombinacija drveta i metala, sastojala se iz daščice veličine 8cmx8cmx2cm i, u nju zakucanog, eksera dužine minimalno 10cm. Postavljen, šiljkom eksera na gore, nalazio se uz samu kasu i predstavljao je kasirkino sekundarno sredstvo za rad. Na njega su se (da prostite) nabijali zeleni ili roze papirići preko kojih su mesar i kasirka komunicirali o ceni čajne kobasice koju kupujete.

Најбољи српски полиграф.

Глогова мочуга са чворовима на коју се набијао поп кад дође да свети водицу у дом где на зиду виси Титова слика.

У народу, најосновнија работа коју неко зна, или за шта је способан.

Неко ко је задњи дошао.

Efikasno sredstvo za ubijanje povampirene ljubavi prema evropskim fudbalskim ligama. Primenjuje se nekoliko puta godišnje, novijeg je datuma, a probada i crveno-bela i crno bela srca-skoro ravnomerno.

Стил "играња" у клубовима. Када друштво у клубу - а под друштвом се подразумева скроз мушка екипа, испуца пљескање, пљескање изнад главе, ширење руку и фолирање да зна речи песме померањем усана, што ће рећи око поноћи, славски колач ступа на сцену. Један лик креће да окреће барски сто, а остали по њему лупају, попут ђеда и унука који целивају колач. Црно вино није увек у игри, као код праве ствари, али зато су ту његов неизбежни дериват бамбус, шприцер, промотивни коктел ( осам шотова 1600 динара, ИДЕМОО), пиво, и нешто зелено са окицама и рукама.

Када се каже да је нешто као врбин колац онда је то нешто непоуздано.меко,лако савитљиво.Јер врба је меко дрво тако да врбин колац баш не ''пије воду'' у пракси.

Poslastica koju je lako napraviti a ne košta puno. Mesi se uglavnom za slavu ili neki drugi događaj kada treba da dođu gosti. Dobije se na količini i uštedi se na materijalu - otud mu i naziv.

Посластица око које све сви отимају желећи да за себе приграбе што већи комад.

Alternativna metoda za odvikavanje od homoseksualnosti.

Omiljena uzrečica turskih mučitelja u Otomanskom carstvu.