Kažu da ni pre rata nije bio naročito veseo čovek, ali je zasigurmo po povratku sa Slavonskog ratišta nastavnik Ljubiša postao izuzetno džangrizav i ciničan.
Svaki dan posle posla je svraćao u kafanu koja se zgodno nalazila na pola puta od škole do njegove kuće. Ovu kafanu je proglasio zabranjenom zonom za sve đake i trebalo je da prođe dosta vremena posle mature da bi se neko usudio da uđe unutra.
Bio je izvanredan stručnjak i pedagog, ako izuzmemo činjenicu da je deci na času u osnovnoj školi pričom pokušavao da dočara kako je to kad ti se mozak rasprsne kad te pogodi snajper i kako je plavi sat, koji je uvek nosio na ruci, skinuo sa mrtvog Hrvata. Ove priče je neplanski pričao kad mu nadođe i nije ih ponavljao, već je, kako sam kasnije saznao od braće, svakom razredu prepričavao različite detalje. Kada bi se sve ove priče spojile, verovatno bi se dobio pravi ratni roman. Šteta što ih niko nije čuo sve.
Bio je strog. Nije tolerisao kašnjenje i bio je jedan od onih profesora kod kojih se na času nije mogla čuti ni muva. Ako si nestašan, imaš problema s autoritetom i misliš da možeš da se izvučeš nekažnjeno sa svim zlodelima, prebacili bi te kod Ljubiše u razred. Ovo je bila najgora kazna koja se primenjuje kao krajnje rešenje, kada ni jedna druga mera ne urodi plodom.
Jednom se desilo da u njegov razred prebace nekog nesrećnika koji je izluđivao ostale nastavnike a nije verovao u priče o Ljubiši. Kada je na prvom času ovaj, po običaju počeo da se glupira, dobio je takvu ćušku da mu se razbio nos kada je glavom udario o klupu. Suvišno je reći da mu nikad više nije palo na pamet da ponovi nešto slično, bar ne na Ljubišinom času. Tu je bio miran kao bubica.
Za Ljubišu niko nije bio beznadežan slučaj. Svakoga je naučio matematiku bar toliko da ga ne prevare kod vraćanja kusura i prilikom pogađanja sa majstorima.
Bio je naročito ponosan na svoju belu bradu koju je uredno održavao. Još uvek se prepričava kako je jednog dana, nakon izgubljene opklade, došao u školu obrijan. Nije bio verovao da će Miloševića skinuti s vlasti pa je ovo bio predmet klađenja.
Kasnije su mu ponudili da bude direktor škole ali je bio beskompromisan, nepotkupljiv i isuviše svojeglav, a i žute je prezirao isto koliko i Slobu, te je odbio ovu poziciju pa su demokrate dovele nekog svog manekena iz grada kojeg je Ljubiša izluđivao isto kao i prethodne direktore.
Ostali nastavnici su se uvek pitali kako je moguće da svim đacima nakon školovanja on ostavi najjači utisak i najbolje sećanje. Odgovor na ovo pitanje je sasvim jednostavan - to je nastavnik Ljubiša.
Eto, nakon devet i po meseci sedenja u oronulim učionicama, svakodnevnom viđanju istih osoba koje te svakim danom sve više i više nerviraju, nakon predavanja istih profesora koji su u stanju da ti jednim predavanjem ubiju želju za životom, nakon splačina koje nam serviraju u školskoj kuhinji pod nazivom hrana, došao je i taj dan.
Tog toplog junskog dana sam po poslednji put morao da se suočavam sa svim tim, i jedva sam čekao poslednji zvuk zvona kako bih bacio u vazduh sve te knjige koje su predstavljale simbol mog zatočeništva i da živim! To je verovatno bilo najiščekivanijih par meseci od kad znam za sebe.
Na samom početku raspusta, dok je miris olovke broj dva još strujao mojim telom, trebalo je da idem na more sa porodicom, po prvi put još od bogzna kad, kod naše braće Grka. Sve je bilo spremno, keva je pripremala sendviče za dug i naporan put, ja sam birao najboljih par majci koje ću nositi tamo, ali avaj! Baš to veče pred polazak je bio ogroman pljusak u mom zavičaju, a krov na kući u selu nedaleko od nas se urušio. Moj ćale je morao da ide kod njegove majke, starica je bila sama a nije bilo nikog da joj pomogne. Bio je tamo da postavi nov krov, a to je trajalo pitaj boga koliko. Put je bio otkazan.
Dobro, ja ionako ne volim more toliko, pa mi i nije bilo tol'ko krivo. Uostalom, bližio se vašar u mojoj varoši, a to je uvek centralni događaj leta. Idealna prilika za sve cigane iz okruga da zarade pare na nama prodavajući nam neke poluprodukte sa fensi etiketom, zavaravajući nas da je to original. Mene to i nije doticalo, ja sam ionako išao zbog ringišpila i autića na gurkanje, ali i za to je potrebno malo kinte. A ja je nisam imao. Sav moj džeparac je preusmeren u popravku već pomenutog krova, tako da sam samo mogao da idem i gledam kako se druga deca provode, a to bi me samo još više deprimiralo. I ovog puta sam izvisio. Jebiga.
Ali početkom avgusta, konačno stigoše srećne vesti. Kum nas je zvao da odemo kod njega u Italiju, u Peruđu da budem precizan, a popravka krova se bližila kraju, tako da sam ipak mogao malo da se provedem za ovaj raspust. Trebalo je da odemo tamo pred sam kraj raspusta i da poslednje dane istog provedemo u inostranstvu. Bio sam u ekstazi, znao sam da nema šanse da ponovo izvisim, mislio sam to je to, napokon ću izaći iz moje sumorne i male varoši i okusiti sve čari života u Italiji, hehe malo morgen. Moj kum je inače vozač kamiona, i u tom periodu kada je trebalo da svratimo, on je dobio informaciju da treba da prevozi neki kurac u Rusiju, a setili su se da ga obaveste kada smo mi već sredili sve papire i spakovali sve kofere, samo je trebalo da odemo na aerodrom i da krenemo. Au brate, i treća velika ispala ovog leta, ali sada nisam imao vremena da odem negde na brzaka, škola počinje za koji dan bato! Moram da čekam još devet i po meseci za popravni, a znam da od ovoga gore ne može.
Šteta, a tako je malo falilo.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola".
Ulepšavanje istine ili laž. U svakoj laži ima pola istine, samo što u ulepšavanju istine više od pola je izmišljenjo. Ulepšavanjem istine se obično služi osoba kako bi sebe pokazala drugoj osobi kao frajera, fudbalerčinu, pametnjakovića itd...
Pera: Kako bilo na moru?
Rade: Au brate bilo do jaja, već drugi dan našao sam ribu au znaš kakvu, ja i ona treće veče blejimo na plaži i ona uzme...
Pera: Daj što lažeš?
Rade: Ne lažem samo sam malo ulepšao istinu onako kako bi voleo da bude...Miloš: Što nisi juče došao na utakmicu?
Bojan: Ma nisam mogao znaš da sam povredio koleno...
Miloš: Šteta što nisi bio, ja uzeo loptu kod našeg šesnasterca i došao na 30 metara od njihovog gola i podignem loptu sebi na volej i bam golčina od prečku...
Bojan: Šta sereš kada uopšte nije bilo tako. Marko mi rekao da si dao gol sa 16 metara i to šutno nešto bez veze...
Marko: A jebiga ja hteo da ulepšam istinu,,,
Ako se to što dobiješ uopšte može nazvati slava. Za neke doslovno traje jedan minut a neki drugi izgleda imaju doživotnu pretplatu.
Reprezentativac Srbije, osvajač tri zlatne medalje na upravo završenim paraolimpiskim igrama.
Novinar: Šta nam možete reći o ovom vašem fantastičnom uspehu?
Sportista: Pre svega želim da se zahvalim porodici i prijeteljim na moralnoj podršci a potom
našem savezu i državi Srbiji bez čije pomoći ovog uspeha ne bi ni bilo. Mnogo
nam je značilo po 20 eura džeparca, jer limunada u Seulu nije skupa pa smo
mogli često da se osvežavamo.Novinar: Sjajno, sjajno zaista veličanstven uspeh. Samo nastavite tako i reprezentujte
našu zemlju u najboljem svetlu.Sportista: Hteo sam..
Novinar: Šteta što nemamo više vremena, ali sledeći put svakako. Hvala što ste gostovali u našoj emisiji. Slede kratke reklame, a u nastavku pogledajte: Ispovest Jelena Karleuša. ' kako sam smršala posle porođaja'
Potom, pogledajte: Ko je novi kućni ljubimac Jelene sa dva ' L ' i još mnogo mnogo toga.
Izraz koji nosi naziv po Forestu Gampu, liku iz istoimenog kultnog filma a koji označava tipa koji će uprkos tome što je u parku slobodno bar dvadeset klupa, sjesti pored nekoga na već zauzetu i otvori spiku, koja je po pravilu suvišna i krajnje nezanimljiva.
A: (sjeda na klupu pored neke hipsterske bičarke) Zdravo.
B: Zdravo. (gleda u stranu)
A: Ja sam Marko.
B: Ovaj... Drago mi je... Violeta.
A: Imaš cigar Violeta?
B: Žao mi je, ne pušim.
A: Šteta, mnogo toga propuštaš. Pušenje je jako zanimljivo.
B: Meni nije. To danas skoro svi rade i onda se ne čineći to izdvajaš u društvu.
A: Da ali ne rade svi na iste načine. Vidiš, možeš da pušiš u parku na klupi, na ćošku naslonjena na zid, kod kuće u spavaćoj sobi, kod kuće u dnevnoj sobi...2 minuta kasnije
A: ...sa filterom, bez filtera, držeći cigar između srednjeg prsta i kažiprsta, između kažiprsta i palca, dok slušaš muziku, dok gledaš TV...
2 minuta kasnije
A: ...prije ručka, poslije ručka, poslije seksa, prije spavanja, nakon što se probudiš... To je otprilike to.
B: Uh, eno mi ga autobus. Bilo je lijepo razgovarati sa tobom Foreste. (odlazi)
A: Ali ja sam Marko.
Neizostavna komponenta partizanskog filma. To je onaj Nemac koji jedini govori srpski, najokrutniji je i zovu ga da prevodi. Obavezno tokom filma se naglasi da je rođen baš u Banatu.
1941.
"...Komanda Verhmata je odlučila da vas ipak poštedi, ali ćete morati da svirate i budete vatrogasci. Ipak ste vi dobri momci na pogrešnoj strani i bilo bi šteta da vas streljamo."
"Hvala što ste nas poštedeli! Ipak ste vi naš čovek!"
"Ja nisam vaš čovek! Ja sam Nemac rođen u Banatu, pa zato ovako govorim vaš jezik!"2056.
"...Komanda Velike Armije Merkel-rajha je odlučila da vas ipak poštedi zbog onog hakerisanja našeg sajta, ali ćete morati da pravite sajt nemačke sado-mazo kinematografije i da dizajnirate letke sa kancelarkinom facom!"
"Hvala što ste nas poštedeli! Ipak ste vi naš čovek!"
"Ja nisam vaš čovek! Meni je deda Nemac rođen u Banatu, pa me je učio vaš jezik. Reče deda da će da zatreba i eto zatrebao!"
Misao koja vam se definitivno mota po glavi dok "razgovarate" sa "prijateljima" vasih roditelja/tetki/baba/slicne rodbine, naravno, istu misao zadrzavate za sebe kako ne biste ispali bezobrazni pred gostima.
RTBS - roditelj/tetka/baba/slicni
(RTBS prica sa prijateljicom koju nije videla poslednjih 15 godina)
(ulazim u sobu)
Ja: Dobar dan!
Gost: Jaooo, a vidi njega sto je porastao, pa ti se mene ne secas, bio si jos u pelenama, pa si kakio u gace... hihihi....
Ja: Pa...
RTBS: (prekida me) Pa da, ali sad je narastao, on ti sad ima 21 godinu, znas, i studira.
Ja: Aha...
Gost: O pa fino, a sto studiras?
Ja: Evo sad sam t...
RTBS: (prekida me) Znas, on je sad zavrsio trecu godinu, sad ce cetvrtu, a posle toga ide na master studije!
Gost: Pa to je super, samo se ti skoluj, valjda ce doci vreme da se i to ceni!
Ja: Pa da, v...
RTBS: (prekida me) Samo mi je krivo sto nema curu, mislim, steta, a verujem da ima dosta koja mu se svidjaju!
RTBS, Gost: hihihi
Ja: (misli: Imam jezik, i umem da ga koristim jos od rodjenja) E, idem ja!
Alternativni opis druge polovine izreke zna se šta se jebe, a šta se ženi.
Sine, vidi fotografiju mladice što imamo za tebe.
A? Šta je ovo bokte, je l' šira il' duža ne znam kako sliku okrenuti... ček, naš'o sam orjentir. Mustaći idu vodoravno pa motaju pod vinklo... Opravio..... Hm... U jebote, oni iz NASE našli dokaz vanzemaljskih oblika života? Rover uslik'o na Marsu.
Neozbiljna budalo, samo filozofiraš i stalno se sprdaš. To može da ti bude žena, prava mladica. Nije neka fest lepota, ali lepota bude i prođe, ljubav ti neće platiti račune. Njeni izgrađeni, skućeni, leže na parama. Iz dobre kuće i zaukuću.
Ćale, zaušumu, ZA-U-ŠU-MU, vidi joj ruke, k'o da je porod Bad Spensera i Ćane Bodirože, šteta da prirodan talenat propada. Što se tiče mene, može i tako. Iako nisam baš shvatio značenje, čuo sam da su kompromisi poenta braka. Ja ću ostati kraj šporeta, da okrećem pitu u rerni, malo plačem, malo gledam Malu Nevestu. Ona nek cepa drva, i boli nas kurac. Oboje.
Šablonska hiperprodukcija, cirkulacija i serviranje raznoraznih govana. Laganje, izmišljanje... očigledna proizvodnja sranja na veliko, po ofucanom ali proverenom receptu, bez senzibiliteta i ikakve mere.
... baba i deda nešto komentarišu... ''Selo gori...'' se već odavno završilo...
- Šta kažeš?
- Kažem ti, ona visoka sto posto pobeđuje.
- Koja bre?
- Pa ona namrštena, sa sisama...
- Ma gde ona, vid kakva su joj usta, da se boluje od gadosti iz postelje ne bi ustajala. Mislim da će onaj...
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Tebra aj vidi mi poster ako nije problem?
- Nije loš. Plus. (Dokle više to fabrikovanje, Vučić, Toma, Šavija... jebali vas da vas jebu?!)
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- E čuj... stvarno je šteta što nisi krenuo sa nama. Ribe na sve strane, same prilaze, baš onako ful, traže brojeve... pa došao onaj mali Andrija sa nekom starletom...
- Pa znaš da ne volim tu... (seljanu)
- E a da si vido ova jedna, iz one emisije kod nosatog, što ima pornić... bočni dekolte sve se vidi... mislim da nema ni...
- Dobro je brate. Izvini, da nisi ti postao neki paparaco?
Slika iz sinoćnjeg izlaska koja nije trebalo da završi na Instagramu ili bilo kojoj drugoj društvenoj mreži.
- Molim ćale?
- Pa dobro jutro, sunce ti poljubim.
- Jutro ćale.
- Je li Jabučilo, sunce li ti jebem, kako si mi od jutros?
- Dobro sam ćale, šta... čekaj, kakav Jabučilo? O čemu ti?
- O tebi konjino jedna! Kakve su ono slike na fejzbucima sunce li ti jebem žareno, oćeš cijela familija da nam se smije, jebala te jabukovača da te jebala, te te ne jebala! Jooooj Milorade, kud ga ne izdrka niz lavabo jebem ti zemlju...
- Stani ćale, dok tetka Mara ne vidi, nije nikakva šteta učinjena. I kakva slika?
- Ona gdje kao ždrebac žvališ debelu ciganku i držiš flašu jabukovače. Mara već komentarisala, računaj da zna bar pola Balkana za to i da ćeš morati da je ženiš. Odo da tešem stožinu da te njome isprebijam, pa se čujemo. I ljubi te majka. Aj zdrao.
- Zdravo... U jebote, koji instablam.
A bio je kul lik. Regularna bleja, cirka, basket, sve. I onda odjednom bananamenska promena. Drugar postaje deo MLM-a. A to je gore od ženidbe, realno.
Borgovan je u neko-zajebano-ime-kompani, ono: drug-član. Odelce, želatin, vizitke, škoda-fabija. Brifinzi. Treninzi. Keterinzi. Amadeus Bend. Pauerpointi. Neki jeziv kez. I stalni lov na nove članove ili bar kupce.
Postaješ samo zapis u njegovom imeniku, još jedan potencijalni kamen u trgovinskoj piramidi. Od druženja mrka kapa. Sve teme se slivaju u biznis-formulu, ko u levak. Multilevel drugar prosto smara na više nivoa i ne ostavlja puno izbora.
- Halo, dobar dan. Stan Mileusnić?
- Da.
- Slobodan kraj telefona. Da li je Aca tu?
- Bodo, si to ti? Kako to zvučiš! Jesi to pod hipnozom?
- Čuj, imam izuzetnu ponudu za sredu uveče.
- E, nije valjda opet...
- Poslušaj. Bićite moji gosti. Restoran ”Saruman” u Klatičevu.
- Brate, rek’o sam ti već: mani me više tog Ortomedikurca...
- Ortomedikusa D.O.O. S.P.T.R.
- Kako god.
- Imate gratis večeru. Bez obaveza. Čuj, ovo ti je šansa jedna u milion. Ne bi verovao kakva je to revolucija.
- Brate, daj batali me s tim, nego da se dogovorimo da idemo u neku štetu, a?
- Nema razloga da izlaziš iz kuće! Dozvoli da ti ukratko opišem naš najnoviji proizvod: Pusi-Dol 3000W sa latina-plaginom. Za članove popust...
- E, šefe, moram da idem, prikenjalo mi se odjednom nešto, javiću ti ako mi zatreba neko pomagalo za to, ok?
- Dozvoli...
:tu-tu-tu:
Vrlo zajebana prijetnja. Ne izgovara se ukoliko se ne misli ozbiljno i poteže se samo onda kada je kazaljka ušla u crveno. Par stepeni prije nego što pištaljka eksplodira.
A: Jesi čuo ti za onomad Džimija što mu se zbilo?
B: Ne... Pričaj, šta se dogodilo.
A: Znaš da je on imao ono fotokopirnicu u knjižari. E izgleda da je za sebe ostavljao kopije ličnih karti i drugih dokumenata klijentele, pa onda sa njima podizao kredite.
B: Ozbiljan li si?
A: Smrtno. Ljudima počele da stižu opomene za neplaćene rate. Počeli i da im plijene stvari, nekima.
B: Kakav zlotvor. Je li neko odreagovao na sve to?
A: Itekako je neko odreagovao. Prevario se i naletio na nekog Simu karaktera iz Crkvine. Kažu da svi u Crkvini imaju neki nadimak, samo Simo Konj nema. Uglavnom, da ne dužim priču, našao ga Simo prije par dana. Pajserom ga izolovavao pola sata, a onda ubacio u gepek i odvezao kući. Džimija našli u buretu sa kiselim kupusom, sa sve svezanim kamenom na glavi.
B: Auu, čovječe... Šteta kupusa
Uraditi nešto, na nekom događaju bilo kog formata, što će putem televizije, interneta ili novina dospeti do određenog broja čitalaca ili gledalaca van granica naše male, ali korupcijom i evropskim vrednostima bogate zemlje.
Slika koja se šalje može biti pozitivna ili negativna, zavisno od slike jelte, ali i od toga kako ko tumači dešavanja na istoj.
- I brate prošla parada mentalnih bolesnika.
- Ne lupaj, nisu oni bolesni. A najzad i mi jednom da pošaljemo divnu sliku u svet.
- Sliku smo poslali definitivno. Sada ceo svet zna da imamo odlično opremljenu policiju, specijalizovanu za odbranu praznih ulica i premlaćivanje porodica državnih funkcionera, a da nam je eldžibiti populacija ili suviše gojazna ili ima preko sedamdeset godina.
------------------------------------------------------------------------
- Vidi stoku. Vidi ih. Sve bi ja to u rudnik mamu im jebem.
- Šta ima veze, ionako je tekma bila toliko dosadna, da nije ni šteta što su uleteli u teren.
- Ma daj ne zajebavaj. Znaš kakvu sliku u svet šaljemo sada.
- Matori, čisto sumnjam da će osim nas sto dvadeset ovde bilo ko na planeti Zemlji da se iscima da pogleda šta je bilo na utakmici Mladost Lučani - Bežanija. Više ljudi upravo gleda Art kanal nego ovu tekmu.
Nova deviza na Balkanu. Bez 'ljeba. Ugojili su se.
Kad se snizi plata, kad poskupi gorivo, kad se uvede novi porez na porez, kad je dojučerašnja potrošačka korpa najednom postala luksuz, kad se gube poslovi, kad je sve dobro kad nije gore, protestuje se humorom i doskočicama u prolazu. Do izbora, tada se ne protestuje, tada se glasa.
Kada se loše odigra u kvalifikacijama, traže se ostavke, tjeranje i šamaranje. Govnjiva motka po ledjima krivih. Žele se novi ljudi na bitnim pozicijama, ljudi koji znaju svoj posao i koji su vrijedni. Svi su složni da tako više ne ide, i svi su spremni da bojkotuju nekompetentne za svoj posao, i da daju nove predloge za dalje. Tada im proradi nacionalni ponos. Tada im proradi lični ponos. Tada su emotivni, i dobiju želju da urade nešto. I sva ta iznenadna energija, taj iznenadni žar, usmjereni na sporednu stvar. Šteta.
U moru besmislenih zamisli, kojim u svom postojećem obliku plivaju krezave, nakaradne i ružne teorije, tvrdnje i izjave, postoji jedna koja mi svaki put zaškakilja um, kao onako po rebrima, da kroz osmijeh izazvan nečijim debilnim pokušajem da mi podari osmijeh njemu jebem miša koliko je glup; ta tvrdnja, ta glupost koja vodu pije kod onih koji je šire i koji su mnogo amebe.
Vanzemaljci važe za izuzetno napredne pojave. Da nisu napredne pojave, ''van'' iz njihovog naziva postajalo bi višak i oni bi mogli da se pridruže nama u bioskopu na Hobitu dvojci. Ali, dok mi gledamo filmove koje oni žive, vanzemaljci jašu robot zmajeve, svoje vjerne kućne ljubimce koji pričaju devedeset jezika, za doručak rješavaju zadatke sa sto Venea i zarađuju sebi za život od malena.
Postavićemo se sada u ulogu jednog vanzemaljca: zamisli, evo, imaš oči sa kojima ti je ugao vidljivosti 360 stepeni, pa imaš dvije rezervne noge, skidaš Dalijeva djela za pet minuta po komadu dok recituješ Bodlera, seksaš se neprekidno deset minuta, otporan si na metke i noktima sječeš dijamant. Ime... izaberi kako ćeš se zvati. Vanzemaljac si, boli te kurac.
Život ti je galop lipicanera, sve teče i medi i jednoga dana ti odlučiš da počastiš sebe i svoje društvo. Gledaš gdje da ideš - obišao si četiri galaksije, i sve su bile uau. Neko ti je na četvrtoj spomenuo Mliječni put, našu galaksiju, te odlučiš da vidiš šta je za reći. Sjednete u svoje mašinerije, pa putujete, pišate po zvijezdama, mazite Nereide po sisama, Cezara iz sprdnje bockate mačem, ispunjavate život tako lijepim pričama i evo je - Zemlja.
''Gdje da sletimo, je li, prijatelji, gdje ćemo? Pogledajte tamo, tamo je nešto bijelo, veliko i hladno, šta li je? Ajde, idemo tamo! Idemooo! U stani stani, vozaču stani, da li ste ponijeli skafandere? Da, stani. Treba nam nešto toplije i komfornije... hmm... mrš Britanijo... evo ga! Sahara! Ljuuljaaaj!''
Ludovalo se pet dana, načinjena je manja materijalna šteta i tlo mora nečim da se zakrpi, tragovi da se zatrpaju. Ti vanzemaljici, ti magovi svih zanata, krenuvši od robotike pa do tesanja kamena, mogu da naprave ledeni greben koji leti iznad gradova i umornoj i uspavanoj ekipi žicaroša baca hljeb i namirnice i korpe pune zlata, jednom rječju, mogu sve što im se prohtije. I ti vanzemaljici, ti bogataši, dođu kod nas nakon nekoliko dana putovanja, u ovu pripizdinu kojom odvajkada vlada haos, u zabit u kojoj se u vrijeme njihovog navodnog dolaska pronalazio način da se pređe potok, kada se narod trudio da napravi krov koji neće prokišnjavati, oni dođu i sklepaju neke piramide od kamena u pješčanoj pustinji, zviznu zmajevima koji ih kupe u roku od odma i jašući ih, okreću glave na jedan poslednji pogled na svoja epska remek djela, nabace osmijeh na lice i petom puknu prevoz po rebrima ne bi li se sjetio da malo požuri.
Nemam pojma.
Potpuna ludnica sa primesama havarije. Karneval pišanja. Fešta je neko čudno stanje; donekle smešno, a opet i tužno, pomalo bolesno, lucidno i veoma živopisno.
- I onda je Mile Utoka počeo da juri linijskog sudiju plastičnom gajbom po kukuruzu. Kad je video da odmačinje, bacio onu ambalažu kako bi dobio na brzini. A znaš Utoku... Čova ima stotries kila. Na kraju linijski prešišao njivu i kad je zamak'o u šumu upadne u zamku za medvede.
- Sereš?
- Šteta što nisi bio da vidiš koja je to fešta bila.
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Je l' si čitao novine ili gledao LOTO sinoć?
- Nisam, što?
- Ma ispalili se najstrašnije, otkriveno da je nameštaljka. Bubanj počeo da brljavi, fešta živa.
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Pogledaj ovaj klip, molim te. Lik uči strance srpski jezik i kaže im da se deru kako vole kurac. Lud je k'o martovski zec.
- Haha, koja fešta!
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Čuo sam neki jak udarac jutros oko 6. Šta li je to moglo biti?
- Sudarili se šleper i čeza kod Maksija. Ciga što upravljao čezom završio u rafu sa konzervama tunjevine. Fešta.
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Brate, da li si jebeno napisao 5 primera?
- Koja fešta, reci!
Posebna grupa ljudi koja radi u tzv. sektoru "Core business services (CBS)", u glavnom u multinacionalnim kompanijama (jer kako bi inače dobili tako zajeban naziv). U suštini oni ničemu ne sluze u firmi, osim organizovanja nekih meetinga, treninga, feedbackova, team buildinga i ostalih sranja bez kojih bi firma mogla i te kako da funkcionise... U glavnom umišljaju da su najbitniji deo firme i da bez njih firma ne bi funkcionisala ni 10min. U glavnom dolaze sa filozofskog ili sličnih fakulteta, i nakon sto provale da od profesorkse plate u školi ne bi zaradili ni za leba, onda se preko veze infiltriraju u neku uspešnu kompaniju (preferiraju američke, jer je to fensi) i prodaju maglu. Toliko ih se nakotilo da njihov br. neretko prelazi 50% ukupno zaposlenih u firmi, a kako i ne bi kad su oni sama srž poslovanja, nezavisno od toga čime se firma bavi. U ovu grupu spadaju HR-ovi, Office manageri, sekretarice itd. (još malo će i kafe kuvarice da upadnu ovde, kako je krenulo...).
Kolega ulazi u kancelariju, ima jedno 20 ljudi minimum, svi sede, bleje, piju kafu, igraju igrice i chatuju na facebook-u, pricaju telefonom i čitaju novine...
Kako su ugledali da je ovaj ušao, odjednom svi počinju da prevću neke papire, kucaju nešto, uzdšsu, govore kako nikad nece stići da završe i kako im je teško...Kolega: Izvini, jel moze neko nešto da mi uradi za minut, treba samo da mi se....
Kor biznis: Eeeee, nemoj molim te, aj dodji sutra, nema sanse sad, vidis da izgibosmo od posla!
Kolega: Ali treba samo da mi se skenira nekih 10 strana...
Kor biznis: Aaaaaa... e bas steta, ali Pera ti nije tu, a samo on to radi u firmi... Dodji za mesec dana kad se vrati s odmora pa će ti on to završiti...
Suptilno "spuštanje" osobi koja počne mnogo da preteruje dajući sebi na važnosti. Po staroj narodnoj - I nad popom ima pop, sagovorniku se daje do znanja da, po njegovoj priči, iznad njega nema popa, on je najbolji, najvažniji, patrijarh nad svim popovima, pa je shodno tome red da on osveštava crkve i druge svetinje.
A: Kako smo juče razbili one iz kurtalića, zabili smo im pet komada!
B: Super, brate, žao mi što ne dođoh, ali nisam mogao.
A: I treba da ti bude žao, ne znaš šta si propustio, mada nije velika šteta bila što te nema, ali zato da ja nisam došao...
B: Što, si bio nešto važan?
A: Čuj važan! Najvažniji, dva gola, jedna asistencija, trčao sam i napad i odbranu ko konj, bez duše ostao. Uleteo sam bar deset klizećih, na onom betonu, ko zna koliko sam akcija prekinuo. U drugom poluvremenu ovi ostali ko da nisu ni igrali, a ja se tek tad razmahao...
B: I još si posle toga na vreme stigao u crkvu, svaka čast, brate!
A: Kakvu crkvu, šta lupaš?
B: Pa da je osveštaš, čuo sam da su te zvali kad su videli šta radiš na tekmi...
A: Ma jedi govna...
Najgore što vas može zadesiti na duže pruge. Bakute sa ogromnim torbama pune raznih priča o deci, unucima, bivšim zaposlenjima (u firmama za koje će vam uvek reći neku nerazumljivu skraćenicu), muževima, mestima stanovanja po celoj bivšoj Jugi... Nakon beskonačne priče u kojoj ćete vi biti samo puki slušalac tražiće da joj pomognete sa njenih šesn'es' torbi i reći vam da ste se baš lepo ispričali... I da je vreme baš brzo proletelo, ne znajući da je to s obzirom koliko brzo naši vozovi stižu od tačke A do tačke B, bilo najgorih 6 sati vašem dotadašnjem smrtničkom životu.
A šta ti je sine majka po zanimanju? Vidiš, ja sam četres' godina radila u Ce Pe Zeu na Cetinju, ali nisam tamo rođena, rođena sam u Čibutkovici, to ti je jedno selo pored Lajkovca. Moji su ti došli iz Ljubovije. E, onda sam te šeset sedme prešla u El Pe Te u Vranju i udala sam se, a moj muž je bio voskar... I onda kad sam rodila treće dete, mi otišli i u Njemačku, tamo imam sestru od strine moga oca šuraka, a taj šurak je voleo da popije pa je jednom... Moj unuk, to ti je od ovog 4. sina, što sam ti pričala da je imao jedinicu iz matematike u prvom polugodištu trećeg razreda. E on je tako tih tvojih godina samo što je on baš lep momak. Šteta što nemam sliku da ti pokažem. Pa mi već stigli? Baš mi je brzo prošlo, jesmo se lepo ispričali. Nego sine, ljubi te baka, hoćeš da mi pomogneš sa ovih 16 torbi?
Želja svake majke sina debila zapadno od Drine i istočno od Hercegovine. Njeno čedo mora studirati u Beogradu. Jeste da u školi nije bio bog zna kakav i da mu ambicija nije dosezala ni do ustajanja iz kreveta svakog jutra, al' će da uči škole u velegradu. Kako bi inače majka mogla da podbode komšinicu Dragicu, majku onog čudaka što su ga zvali genije, koji je upisao fakultet na trideset kilometara od kuće? I to onaj državni - što se ne plaća. Pih! Izem mu genijalnost.
- Dobar dan, teta Smiljka!
- Dobar dan, sine. Kako ti je Dragica?
- Dobro je, hvala Bogu.
- Kako fakultet?
- Težak je, al' ide nekako.
- A, TEK DA VIDIŠ KAKO JE MOM GORANU! STALNO PREDAVANJA, STALNO VJEŽBE, UČI, GLAVE NE DIŽE. NAJTEŽI FAKULTET JE ODABRAO, LJUBI GA MAJKA, A VEĆ DAO GODINU U ROKU.
- Znam, znam. Sinoć je izbacio neke fotke, baš djeluje umorno u onom separeu. I oči su mu strašno zakrvavljene - mora da je od čitanja. A i u školi je bio uvijek jaka dvojka.
- SEDAM ISPITA POLOŽIO U ZADNJEM ROKU I TO NA PRIVATNOM FAKULTETU, A TI SU NAJTEŽI.
- Na kom ono univerzitetu studira?
- Ne mogu tačno da se sjetim, nešto singi-dingi... AL' ZNAM DA JE U BEOGRADU!
- Singidunum? Tačno, samo je Harvard teži od njega. Nego, teta Smiljka, imate li vi karabin?
- Iju! Nemam.
- Hitno da nabavite jedan. Šteta je da takav talenat propadne. Već vas zamišljam kako jednim metkom skidate jato jarebica.Definicija je napisana za "Lovačke priče".
