To su oni suveniri koji bukvalno nemaju nikakvu upotrebnu vrednost, ali imaju ogromnu sentimentalnu vrednost za onog(retkog)srećnika, koji uspe da ih se dokopa(čitaj ukrade).

Opis papričice ili feferone koja nije baš toliko ljuta da tera na bljuvanje vatre, ali nije vredna poistovećivanja sa nekim tamo baburama i šiljama.

Predmeti koji bi smrću trebali biti zabranjeni svim komšijama iznad.

Stezanje je jako neprijatna situacija koja se odigrava kad seres, a govno je toliko tvrdoglavo (uglavnom i tvrdo kao kamen) kao magarac i nece da izadje napolje. I sta ti onda radis ? Naravno, grcis se i stezes se, i najcesce uzimas da stezes stvari koje ti prve padaju pod ruku...

Utešna prvodecembarska nagrada najjeftinijeg pakovanja uz najveći faktor stvaranja zablude u očima posmatrača da ti jebeš.

Nova novčanica od 2.000 dinara. Ipak, da bi rekao "dve'iljadarka", moraš nekako previše napregnuti jezičinu, a i ovo baš ima onako lep, srpski prizvuk. Ime je dobila po najvećem srpskom naučniku, Milutinu Milankoviću, čiji lik krasi ovaj vredni komad hartije.

Iako šuškanje ovog papirčeta u rukama izaziva oduševljenje i neizmernu toplinu oko srca, ipak je u pitanju potpuno pogrešan potez Narodne banke Srbije, jer baš kada je u ovim godinama krize jedna od najvećih satisfakcija bio novčanik napumpan standardizovanim somundarama, koje kao kupus izviruju iz njega, ono što sada početkom svakog meseca čeka one koji su na platnim spiskovima poslodavaca je moralno iscrpljujući, iako samo fizički, ipak duplo tanji džep.

Novčanica je, najverovatnije nenamerno, jedinstvena u svetu, jer je ovo prvi slučaj da ličnost na njoj nije okrenuta ka državnim obeležjima, već je gore pomenuti Milutin zagledan u daljinu i verovatno razmišlja o tome zašto mu koji krasni nisu napravili veću grobnicu, da se na miru okrene na drugu stranu. U grobu, ne na novčanici.

Izraz koji se može koristiti za tolerisanje životnih uslova koji bi drugome smetali, kao što su fizički rad, hladnoća ili nehigijena. Povezuje se često sa vakcinom koju obično gušteri primaju, a omogućava ti da piješ iz bare i ništa ti ne bude. Ali mnogo toga je zapravo u glavi čoveka, a i ne prime svi u vojsci vakcinu.

Hvataće se jednom za glavu. Iskijaće im na nos sve što su uzeli, oteli, sve što su ukrali i sebi sagradili, iskijaće im stanovi, vile i bazeni. Ako je išta čovječno ostalo u njima, proradiće savjest sto su nečiji život unistili i snove uskratili, što su nečija djeca gladna i bosa ostala. Iskijaće im na nos svaka skupa večera, svako putovanje, svaki skupa narukvica i dobro auto, svaki komad markirane odjeće. Zaboljeće ih svaka suza i svaka nedaća koju su drugom ostavili, svaka hladna prostorija koju mali čovjek nije mogao da zagrije i svaki prazni sto koji mala zena nije mogla da popuni. Osjetiće bol koja se odavno uhvatila kao paučina po uglovima naših uspomena.

Ostaće ovo možda samo kao želja da pravda postoji i da smo isti. Želja, jer se u stvarnosti godinama ništa ne mijenja.

Na terenu zvanom Srbija ističu se pojedini igrači koji u ovih sumornih 30-tak godina izuzetno dobro prolaze i uvek se nadju blizu kazana da zgrabe naj lepši komad. Osobine koje ih krase nisu genetski stečene već godinama formirane u svrhu što boljeg prilagođavanja novonastalim okolnostima.
Dres koji nose označava pripadnost klubu koji obožavaju i u koji se kunu dok se ne pojavi bolji ili se ne zakače sa upravom. Uglavnom zbog novca, pozicije, novca, pozicije, novca...
Kad promenu dres i obuku noviji, lepši, aktuelniji ili bezbedniji, potonjeg obično napljuju i priznaju kako su bili zavedeni od strane (po)grešnih ideologa. Transferi se vrše preko noći i bez najave. Klub koji je ostao bez igrača se momentalno ograđuje od menjača i isprati ga drvljem i kamenjem, ali menjača dresova to ne iritira preterano.
Obraz debljine đona vojničke cokule ih štiti od sveg zla i daje im moć da vas uvek pogledaju u oči...

Živimo u vremenu poremećenih vrednosti. Ulica toliko utiče na mlade, da briše svaki trag kulture i eventualno stečenog vaspitanja. Poštovanju prema starijima skoro da je nestao svaki trag. Došlo je do toga da se i najmanji primer lepog ponašanja prepričava kao neki veoma redak dogadjaj.

mali pomocni alat za sviranje gitare koji nikad nije tu kad ti treba..

Fejkčina od pljeskavice koju podmeću ugostiteljski objekti na prometnim mestima pod šifrovanim imenom "jela sa roštilja". Komad prehrambenog govneta sa ultra-gistro-visokim procentom (do 5%) mesnih sastojaka, dok ostatak čini soja, bezukusna i bezmirisna hrana, čija je primarna ciljna grupa - stočni fond.

Detekcija ovog sastojka zbog prisustva to malo mesa i zato što je još uvek sve ćevru, praktično je nemoguća čulom mirisa i ukusa. Pritom se to ne može osetiti pod zubima, jer je sve fino upakovano između dve polovine prekjučerašnje lepinje, tek skinute sa istog tog roštilja kako bi omekšale i zavarale sopstvenu kamenost, istovremeno i uspostavile filtraciju pred kontakt zuba sa poetičnom fuzijom soje i emulgatora u sredini. Jedini način je da sačekaš da se ohladi, izvadiš mesni pokušaj između ta dva (sada) hladna kamena i da zagrizeš. Ako stekneš osećaj da je to nešto što bi trebalo da jedu krave i svinje, u pravu si.

Al' jedi, stoko, ionako gutaš sve što ti se servira!

Dama lišena prščanih atributa. Sisa bez, poetičnije rečeno.

Ne zna da uživa u životu, najbolje prilike propušta radi nekih viših ciljeva. Kad mu život da limun, on ga strpa u džep za crne dane, nikakva limunada, to je luksuz jebote.

MCH
Razlog zbog kojeg sve žene na svim svečanostima izgledaju uniformisano. Ukazuje da je dotične baš mrzelo da razmišljaju šta da obuku ali i na nesigurnost prilikom kombinovanja boja. Koko Šanel je na ovaj način dala ideju za odličnu kamuflažu osobama koje nisu rođene kao „boginje stila“, a i fleke nastale nespretnom upotrebom escajga na njoj se manje primećuju. Kao i svaki drugi crni komad garderobe kamuflira višak kilograma, te je krivac za nastanak termina „elegantno popunjena“. Favorizovana i od strane improvizatorki koje je „razbijaju“ i „oplemenjuju“ podjednako prevaziđenim biserima, te cipelama ili ešarpama u vrištećoj boji.
MBH
Mala bela haljina je interesantnija, naročito na svadbama. Kako tog dana niste najsrećnija žena na svetu, imate pravo da prekršite bonton i upotrebite ovo „gledajte MENE“ efikasno sredstvo za izazivanje pometnje i skretanja pažnje sa mlade koja će vas, došaptavajući se sa svojom mamom, diskretno pratiti zakrvavljenim pogledom. Jedino jače sredstvo za zaista zabavnu svadbu je pokvareni majonez ili ricinus u ruskoj salati.

Izvući iz esencije zivota nadljudskim naporom i preokrenuti situaciju u svoju korist.

U žurbi ste, krenule ste kući, naježeni, dlake po čitavom tijelu se digle k'o bandere, a vama se kenja stravično. Čeznete za tim sjajnim osjećajem, kad' se zatrčiš od ulaznih do vrata od WC-a, k'o da vam je brat od strica Luis Hamilton. Tad' se čak ni daska ne obriše, nego se svališ na WC šolju momentalno, svom snagom i voila! Najljepši osjećaj je tu i jedno blaženo zadovoljstvo.

Cinizam - negativan stav prema nečemu što očekuje potvrdu, pomalo sebičan humor, nema pretjeranu potrebu objasniti razlog svog negativnog stava, samo ga iznosi, pomalo bezobziran, provokativan, ismijava i ponašanje ili situaciju i čovjeka.
npr. dečko i ja u autu, nakon što me čekao 25 minuta. sorry, kasnim, ne ljutiš se? bitno je da ti je svaka dlaka na mjestu, a ne hoćemo li stići po karte.
Sarkazam- "govori da, misli ne", izrugivanje na način da se ismijavanjem umanji važnost poruke ili situacije koju netko zagovara, ismijava i čovjeka i ponašanje (više ovo drugo), ali ne toliko negativno kao cinizam.
npr. pita sestra može li uzeti moju najnoviju majicu, naušnice...?
"naravno" da možeš!
Ironija - zvuči kao vrlo malo vjerovatana, zamišljena, nepoželjna situacija koja se ipak dogodila (ili se još može dogoditi) .
npr. Umrljam majicu deset minuta prije nego što će mi komad zatrubiti ispred vrata, a sestra otključava vrata i u zubima nosi vrećicu s dvije nove majice. "Trebaš majicu?" ne da...

Beogradska pijaca na kojoj možete kupiti sve osim fakultetske diplome.

Vrsta čipsa, svaki komad je identičnog oblika zato što se pravi od neke kromprine kaše koja se presuje, nikad ne može da bude zdrobljen i smrvljen zato što se pakuje u kurije cilindričnog oblika, nije baš jeftin (2-3 evra), ni preterano ukusan ali u nastavku teksta uočićete sve njegove prednosti.
Najispativiji obrok za preživljavanje maturskih i apsolventskih ekskurzija, obzirom da se hranom (kad pojedete pitu i kiflice koje ste od kuće poneli) snabdevate na benzinskim pumpama koje su standardno preskupe obzirom da mikro sendvič koji se jede u dva zalogaja košta 5 evra, u tom slučaju veću kutiju ćete krckati bar još dva stajališta za pišanje i podeliti sa kolegama sa susednih sedišta.
Ambalaža će vam u povratku nazad pošto se tad cela ekskurzija iznašika sa parama koje su im preostale pa svi udare na pevanje i divljanje po busu, služiti kao udarački instrument kako bi ste upotpuniči žurku u autobusu (to se obično odigrava na proputovanju kroz Hrvatsku).