Gutljaj, griz, komad, klik, dodir, miris, pogled i ostale marketinške merne jedinice. Toliko isfuran, istrošen i dosadan slogan a opet i dalje toliko korišten u reklamama. Probaš jedno od tih stvari i odeš u tri lepe kao da si uzeo LSD pilulu (nisam probao, nisi ni ti al tako pričaju). Zaboravićeš na jedan trenutak na sve probleme ako nekim svojim čulom osetiš njihov proizvod.

Sikter bre mater vam jebem, nisam siso vesla. Eto meni će biti toliko do jaja da ako probam čokoladu ima odma da pomislim da letim direkt na Garmišpartenkirhen, ili ako pomirišem novi lenor ima da završim na rosnoj livadi ispod jorgovana. Čak su i ovi iz banaka počeli sa forama tipa uzmite osiguranje, zamislite sebe kako za šurnaes' godina vozate harlija sa babom i putujete kao Slobodan Mićić. Čoeku dodje da baci peglu od toliko preseravanja. Na kraju ostaje samo želja da će producenti reklama napokon smisliti neku drugu foru jer su ovu istrošili na sve moguće proizvode.

Znam da nisam, al' me je iz nekog razloga blam da to i kažem.

Odgovor mnogih pripadnika muškog pola kad nađu ženu svog života, imaju seksualni odnos sa njom, a onda se suoče sa jednim, za njih veoma zajebanim pitanjem: ''Jesu li joj prvi?

Naime, svojim hvalisanjem u početku, uspeo je da dokaže da će taj odnos potrajati. Uspeo je i drugima da utuvi u glavu da je smuvao i poseduje samo takav komad, da mogu slobodno svi da mu pozavide. Lepa, pametna, zbodna đevojka. Ima li boljeg?

Ali! Poenta priče je da je hvalisanje i ceo uvod u onakav rasplet koji donosi pitanje bio to da je dasa celu ljubavnu priču vodio na to da je baš on taj koji je otvorio katanac lepoticine pičkice. On je bio taj koji je probio paučinu u njenom međunožju, ali opet, iako svi njegovi slušaoci ne znaju da li je to istina, nešto mu ne da da to potvrdi onim najprostijim rečima: ''Jesam, bio sam joj prvi'', jer nije.

Stanje teškog pijanstva,obično na slavama ili svadbama.

karakterističan vid igre na sreću, u kojoj se kockaš sa sopstvenim prdežom. kao i većina igara na sreću, i ova ti u početku daje iluziju pobjede i izvjesnosti dobitka, sve do trenutka kada siguran u svoju nepobjedivost, bahato uložiš veliki komad, i, izgubiš*. za razliku od drugih gembling igara, gubitnici u ovoj igri nemaju svojstvo samoobmane i autosugestije da su, uprkos skorom gubitku, u prosjeku u "plusu". kada izgubiš jednom, izgubio si za čitav život, i to sve što si do sada dobio! to je, po svemu sudeći iz razloga što su gubici u ovoj igri jako dramatični i pogibeljni, kako po igrača tako i po njegovu bližu okolinu. propali igrači doživljavaju izolaciju, pate od depresije, žrtve su sistematskog prozivanja i provokacija, postaju junaci urbanih legendi, te doživljavaju temljnu društvenu degradaciju.

zagriženi igrači, koji su i pored gubitka opklade sa sopstvenim prdežom nastavili da igraju, praktikuju sigurnu opkladu u sigurnosti sopstvenog doma, čime izbjegavaju neugodnosti i blamažu.

*ne podlježe alkoholičarskom imunitetu!

Ne nije popularni model automobila koji je krstario nasim drumovima. To je lik iz drustva koji se stalno "pezi"(grebe). Nikad nema pljuge, a naravno pusi(uglavnom Ceske), vazdan mu fali po 10-15kinti za nesto, ponekad i vise. Uvek se stvori u kraju kad neko kupi sok. Cak ga nije sramota da trazi "griz" od sladoleda, koji je uglavnom polovina sladoleda. Da ne pominjem sto kredit uplacuje jednom godisnje i potrosi ga za 2 dana ali tu su drugari. Ma pezejac...

Nesigurno. Nešto u šta se ne može pouzdati.

Bilo koji prostor, bez obzira bio delimično ili potopuno zatvoren nije konstantan.

Uz Long Ajland, glavna Američka mjerna jedinica za masivnost. Jer Amerikanci uivjek moraju ići uz kurac svima ostalima pa tako i u mjernim jedinicam ne koriste standardni mentrički stistem, nego koriste inče, stope, kurce-palce i ostale djelove tijela da bi izmjerili nešto.
Ako standardnom ameru kažeš da je nešto dugo 100 kilometara ili recimo 75 milja, neee on to neće skontati dok mu ne uporediš sa nečim poznatim tipa Menhetnom, ili u većem slučaju čak i Grand Kenjonom.

Ili narodskije, ko tele u šarena vrata, kaše se za osobu koja hipnotisano i sa blentavom facom gleda isključivo u jednu tačku, gotovo balavi zbog trenutnog gubitka razuma. Sve ovo je propraćeno i pogledom dostojnog poremećenog lika iz kraja koji razmišlja o beskonačnosti svemira.

U školu je išao je do četvrtog. U to vreme je bio solidno školovan momak. Nije možda naučio da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, ali je naučio da ceni, da poštuje da zna šta vredi. Kasnije je postao zidar, klesar, ili metalostrugar.
Otac mu je bio bolestan pa je morao sam da hrani porodicu kao najstarije dete. Kad se zaposlio u građevinskom kombinatu odlučio je da se ženi. Doveo je sirotu ali dobroćudnu. Nije bila mirazdžika. Otac mu je prepisao komad kod potoka. Morao je prvo šumu da saseče i panjeve da povadi. Uradio je to sa svojom ženom. Bili su vredni. On u firmi, a ona u štali i na njivi. Deca su brzo došla. Prvi je u selu kupio televizor. Crno beli je bio. Komšije su dolazile uveče da gledaju. Školovao je decu koju je isto tako učio onim vrednostima koje je on spoznao tako davno. Išlo im je.
Napravio je novu kuću i zamenio onu leparu u kojoj su mu deca prohodala. Najstariji sin je već počeo da radi. Sve je bilo tako skladno...

Trag hemijske olovke, flomastera ili markera na bilo kakvoj podlozi koja apsorbuje mastilo, počevši od papira, lopti, balona, pa sve do odeće, kože, pa čak i dlaka na telu. Manufakturni rad vredan vrištanja, cijukanja, padanja u nesvest, sobaljivanja na najbližu stolicu od prekomerne treme i uzbuđenja. Potpis na koji se čeka u redu pored stadiona, prolaza do svlačionice, fanpit odeljcima i kojekakvim manifestacijama gde se ta potpisivanja odigravaju. Žvrljotina koja podseća na projekciju kretanja muve zunzare u nekom vremenskom intervalu od T1 do T2, razvučenu spiralu na dužinu od 3-5cm, neuspešan pokušaj crtanja klupka od vune.
Ipak, zvanično, najbolji suvernir koji se može dobiti od zvezda koje se barem, za razliku od nekih drugih, potrude i odvoje koji minut da posvete svojoj publici.

Opis potrošnje onoga ko voli skupe stvari, a racionalno rasudjivanje mu nije svojstvena osobina.

To je neko platno koje se i dan danas koristi u određenim ruralnim oblastima južne i jugoistočne Srbije (onoj kući na kraj sela). Naime, njom se "obriše" mindža krave i stavi se biku 'pod nos, da bi se on brže nalažio, jelte, i kako bi sam proces oplodnje kraće trajao, jer ima i prečih stvari za uraditi (na njivi npr), nije jebadija najbitnija.

Mada.. Bulidža se ne koristi od vajkada samo kod domesticiranih životinja, prvi izvori o njoj dosežu još iz srednjeg veka i to kada se govori o ljudima, tačnije damama i vitezovima, a ne 'arhaičnim' govedima. Pa, zapitajte se šta dama baca svom vitezu sa balkona, belu maramicu, je l' da? I on, već napaljen ka' mladi majmun, 'vata tu, prefinjenu bulidžu, i popne se kod svoje ljube.
Ukoliko bi isti komad platna miris'o na bugarsku ružu, kao što žele da verujemo, efekat bi bio u najboljem slučaju mučnina, a u najgorem, k'o kod viteza Veljka osmog od južne Morave, odlazak u manastir i večne traume koje ni Žan-Marten Šarko ne bi mog'o da izleči.

Za nas Srbe kao svetinja. Jebes i Koperfilda i sve svetce da vaskrsnu. Vlasi i Tarabici su ljudi sa kojima se niko ne zajebava. Za njih je i onaj Nostorodadaramus malo dete.

Italijanska obuća na vrhuncu popularnosti početkom dvadesetog veka. Odomaćena na području S.A.D.-a doživela je tu čast da postane globalni trend a uprkos tome
očuvala originalnu formu i stil. Za razliku od ostale italijanske obuće betonjerke nisu lepe a sigurno nisu ni elegantne, međutim niko ne može da porekne kako su savršeno
udobne do te mere da bukvalno stoje kao salivene, i to je srećna okolnost jer bi ih vlasnik vrlo teško razgazio, čak i kada bi imao vremena za to.
Ipak, uprkos toj udobnosti, osobe sa imalo prisustva duha u njima će se osećati izrazito neprijatno tako da ih sebi niko ne kupuje već se po pravilu dobijaju na poklon, što je osobito zgodno jer ih je teško nazuti bez tuđe pomoći a još teže otići nekuda u njima. Još jedna loša strana je cena, iako bi se moglo reći da svako može da ih plati, takođe važi i zapažanje da vas nijedan jedini komad obuće na koji bi u životu naišli ne bi toliko skupo koštao.

Pokaži stručnost novinare mladi! Pa nije bre Lazanjski valjda uzalud tolike godine edukovao narod da je istina samo ono sto on kaze, i kakvo je to zamaranje sa nepotrebnim tehnikalijama, samo napravis ozbiljnu facu i kazes " Za obračun su koriscene I DUGE CEVI", i pogledas u zemlju. Domaćice u kućnim haljinama sa viklerima na glavi vrte istim u neverici, Oh pa samo to ne, dokle vise to nasilje, DUGE CEVI su koristili zamislite...
Ili CEV kao naziv za komad oružja uopšte. Ko se toga setio, treba mu turiti istu u dupe kao nagradu. Šta ćemo onda sa vlasnicima dvocevki kojih nije mali broj? A triling? I onih pet Virlinga što ima u zemlji? Bisbokovi i razne kombinirke? Jeste, ali to bi zahtevalo da se o tome je li, nešto zna, a da bi bio novinar treba da si pismen, pijanac, i da si naučio da svuda ubacuješ reči "potrošač", "mališan", "obrok" i ostale rezervisane samo za upotrebu u novinama, I DA koristiš ekstra kul kovanice velikih majstora kao što su, "žestoki momci", "usijani asfalt" i "duge cevi".

Nadrealno idiotska reklama za neki od milijardu zdravih keksova kojim nas bombarduju u reklamama i gađaju iz rafova radnji, ubeđujući nas da je dovoljno da gricneš malo tog sranja i naredna četiri dana ne moraš da jedeš ništa.

Iritiantni pokušaj "marketing stručanjaka" da ubede sve nas kako je moguće gricnuti tri-četiri keksića i onda lagano obaviti ceo radni dan, skoknuti u teretanu, na pivo nakon toga i kući samo pojesti jabuku pred kunt i to sve u zemlji gde masa ljudi pojede burek u deset i već oko dvojke presvišnjava od gladi, jedva čekajući da se dokopa nečeg konkretnog.

Naravno, ova reklama me ne bi preterano nervirala da samo reklamira taj sektaški žito-raž-pirinač-integralni kurac-palac, nego lik je napravio gotivan ogromni sendvič, sit bi ga pojeo i ostavlja taj sendvič sa strane, kako bi uzeo jedan komad ovog đubreta koje ne bi moglo ni petnajs minuta da me zasiti, pritom ispuštajući zvuke zadovoljstva kao da jede jagnjetinu ispod sača i jebe Moniku Beluči u cvajtu, dok mu u istom trenutku prolazi tiket od sto iljada golom u devedestom minutu.

Beogradski pandan poznatoj sportskoj manifestaciji "Oko Francuske". Ogleda se u tome da se u velikom luku zaobilazi restoran "Franš", u kome se naplaćuje bukvalno sve od konobarevog "Dobro veče, izvolite", preko upotrebe escajga, pa do bombone iz tegle za "Bon vojaž"

Kupovina svega na kilo ili metar. Neizlečiva bolest svih skorojevića.

Univerzalna poslovica na latinskom jeziku koja se prevodi po sopstvenom nahođenju u raznim situacijama sve u cilju da se ispadne pametan pred neukim narodom.