Trenutno najsigurnije mesto za egzistenciju u ovoj zemlji. Kako materijalnu tako i mentalnu. Najbitnije je da nisi gladan i da nisi žedan, a uz to nemaš prihode i nemaš rashode, a za sve ostalo...
Jebe se tebi što je gorivo poskupelo, što jure Gadafija po Libiji, što se rodio mali beli medved kod Vuka Bojovića, što je izašla nova prva pomoć od 2 soma, što prave svadbarski kupus na barikadama, što štrajkuju u NBA, itd. Niti te brine dal će da ti seku struju il će ti izbiti ventili u kupatilu, il će ti doći ovi iz popisa stanovništva, a ti nisi kući il ćeš da ubiješ bubamaru pa da te odere po đžepu.
Tu lepo blejiš sa ekipom, opikate neku partiju basketa kad vas puste, nekad se pobiješ da ne zaboraviš zbog čega si došao, kad dođe sezona krompira, malo vadiš radi bicepsa, čitaš Dostojevskog, pričaš s ljudima i jebe ti se što se Svetlana Bojković udala po treći put. Kad tad shvatiš da su te rešetke, tvoja sloboda.

Poseban način pišanja čiji je cilj da se vršenje male nužde obavi što je moguće nečujnije. Pri ovakvom načinu pišanja nikako ne sme da se pogodi površina vode koja stoji u kolenu šolje, već mlaz mora da se usmeri tako da pogodi zid šolje pod, što je moguće manjim uglom i da se prilepi za keramiku i tako sklizne naniže ne praveći nikakav zvuk. Ovakav način pišanja primenjuju zetovi koji žive u stanu sa tastom i taštom. Takođe im je zabranjeno da prde dok seru.

Način da se opiše, blago rečeno, aljkavo obavljen posao od strane keramičara.

Najjače oružje svake domaćice.

Znanje koje se najlakše stiče u prostorijama WC-a. Poželjno da položaj bude sjedeći.

Lagao sam, pa šta? I? Šta mi možete?

Uz Miloševićevu i Brejvikovu, još jedna patentirana odbrana čija se suština može svesti u ta tri pitanja. Potpuno domaći proizvod, neiskvarena zapadnim uticajem i samo lokalno popularizovana preko medija, opstaje sa svojim tvorcem kao potpuno autohtona pojava. Totalna kurcobolja za posledice svojih reči i dela koje drugi trpe, a bez i najmanjeg pokušaja da se povadiš i pokažeš stid i kajanje. U svakom slučaju, ostavlja bez teksta.

Nervozni izraz. Pravo koje dajemo svima za pravo. Koristi se najčešće kada nam neko dokurči svojim postupcima i ponašanjem. Kad' radi sve za sebe, a ništa što bi nama bilo od koristi.

Najbolja zanimacija za babu i dedu posle žvakanja proteze i razgovora sa samim sobom. Ima li veće časti koja se svome unučetu može ukazati od naručivanja pesme sa rodjendanskom tematikom na radiju? Jok. Bez obzira da li se radi o bepčetu koje slavi prvi rodjendan ili o bubuljičavom gilipteru koji redovno trese skituljka u kupatilu, ove pesme su univerzalni simbol iskazivanja ljubavi od strane ljudi u trećem dobu. A i prilika da komšiluk krepa od zavisti što je baš njegov deda prvi provalio da rukuje bežičnim fonom i nabada opcije za čestitku, za razliku od ostalih, koji se uglavnom dernjaju na zvuk automata i prete nasiljem.

Dominantne pesme sa ovom tematikom su neprevazidjeni evergrin kultne grupe Divlji Kesten, pesma (gle čuda) „Srećan ti rodjendan“ (maramu ću vezati, dobro ću se zezatiii...), uz koju se na dečijim rodjendanima devedesetih padalo u trans izazvan sipanjem šećera u kolu za decu sa kilavim grlom i davljenjem u markizi, i kao totalni opozit toga, pesma „Ja vragolan i moj deda“, za dede šerete i dede zajebante, koji još uvek mogu na pijaci da utrte štap pod suknju brkatoj prodavačici bostana iz Kupusine.

Mastrubirati, drkati.

Đorđe Balašević. Tipičan primer Balaša.Alfa Balaš. Priča jedno, radi drugo.

Ni sam ne zna koliko je velikih ljubavi opisao u svojim delima. Ljubavi koje je neke možda zaista i proživeo. Voleo je lepe, daleke, nesuđene. I ljubio ih je i gubio, i vozao na biciklu, i pisao pesme. I pratio na stanicu, i vijao po belom svetu, i špijunirao dok se kupaju. Sve je to naš Balaš radio.

A onda se oženio sa Oliverom. Oliverom koja glumi neku ribicu potpuno suprotno od njegovih sirotica. Oliverom koja je garava samo kad izađe iz solarijuma. Oliverom sa kojom se mimoišao jedino kada je ona kretala u prvi razred, a on na faks. Oliverom čiji ćale nije prota.

Kazemo osobi koja nikada u zivotu nije pogresila odnosno koja smatra za sebe da je savrsena..

Solucija kada nema Fastum gela.

Fraza koja označava razlog nepotrebnim svetlima po celoj kuci.

Stari šifrovani naziv za kladionicu. Ovaj naziv proističe iz toga što su se nekad u kladionicama postavljale barikade oko poker aparata i slotova, tako da je dosta podsećalo na tuš kabine.

Dvočasovni period šminkanja, oblačenja lepšega nam pola (ž) koji kod jačega nam pola (m) izaziva smorno stanje i želju za polaskom na mesto gde su krenuli.

Raspored za spavanje dvoje ljudi u krevetu kojima na pameti nisu nikakve seksualne aktivnosti, štaviše nepoželjne su. Odigrava se onda kada nema dovoljno mesta za kunt pa su neki nesrećnici primorani da podele jedan krevet. U suštini, dovodi do raznoraznih neprijatnih situacija. Da li će sapatniku noge mirisati na lavandu ili će po njima rasti mahovina - saznaćeš ubrzo. I pored pokušaja da se izbegnu bilo kakve seksualne konotacije, sredine će se poklopiti baš na onom mestu. Možeš samo da se nadaš da niko neće imati vlažne snove i da ćete i sutra ujutru biti prijatelji.

Mazohistička kategorija srbijanskih domaćica.
Prvo, pamti li iko šta to beše slatko od…. posluženo sa čašom hladne vode.

Drugo, slatko je sredstvo za otkrivanje špijuna među Srbima, naime Nesrbi se posle pola pojedene tegle razotkrivaju izvinjavanjem rečima ‘Izvinite ne mogu više’ u trku prema kupatilu.

Treće, slatko služi za afirmaciju domaćica ‘koje drže do kuće’. Afirmacija se provlači kroz ‘naivno’ potpitanje ‘a od čega bi ste slatko’. Podrazumeva se da je spremila slatko ‘od svega’.

Četvrto, Prilika da se posle upotrebe ispolira srebrni servis za slatko nasleđen od ko zna koga a koji je glavni dekor ustakljenih vitrina.

Peto, tj. tema ove definicije, ‘Slatko od belih trešanja’ kao poseban ponos. Sezona belih trešanja je vrlo kratka a pada u vreme nekih drugih zimnica koje su takođe vezane za vrlo kratak period pripreme (npr grašak šećerac). U to vreme domaćice su u deliričnoj fazi samosatiranja od 'zimničkih' poslova. Takođe, dosta ih je teško naći a da su ‘bez mesa a da nisu prskane’.
Ponosna domaćica ističe i nudi uvek ovo slatko zato što ZNA da će konkurentinje uvek reći:
- e baš da ti ih probam, meni su promakle ove godine.

Nakon ovoga sledi orgazmička kulminacija ponosa autorke ‘Slatka od belih trešanja’

To je jedna od najvecih misterija na nasim prostorima!
Poznato je da kod nas svako moze da snimi cd i da se pojavi na nekoj od mnogih lokalnih,a bogami i na ponekoj nacionalnoj televiziji.Vecini bi trebalo zabraniti da pevaju ,cak i u kupatilu,ali to ne smeta vecini njihovih fanova.Sve sto je potrebno je da skupe par hiljada evra i postaju "umetnici"...ali i dalje nije jasno sta ,ili ko im usadi u glavu da oni ,uopste,znaju da pevaju?
Ideja da oni znaju da pevaju ,verovatno potice iz njihove porodice i to tacnije od njihovih baba.Babe kao babe,svoju ljubav prema unucetu,veoma cesto uzdignu na takav nivo ,da im cak ni ocigledni nedostaci kod deteta,nisu dovoljni da ih ubede da to dete nije sposobno da peva.....Sva deca vole da pevaju,ali to ne znaci da ce sva da budu pevaci!Kada se u tu pricu ukljuce i majke,stvar je gotova....dete ce biti pevac ili pevacica,pa makar u lokalnoj kafani,gde pijanim gostima ne bi smetalo ni da im pustis krmacu da skici u mikrofon,samo da ima dobre sise i da zna da mesa!

Kletva novih dana upućena onima koji nam idu na živac. Prosto tako, odeš na depilaciju zbog da iznenadiš partnera kad sutradan urasla dlaka. Pu je, treba definisati izraz kao dlaka u masnom tkivu umesto kao bubreg u loju...

Karakterna osobina svih ljubavnica jednog brzosvrsa.