Zatvor

Trenutno najsigurnije mesto za egzistenciju u ovoj zemlji. Kako materijalnu tako i mentalnu. Najbitnije je da nisi gladan i da nisi žedan, a uz to nemaš prihode i nemaš rashode, a za sve ostalo...
Jebe se tebi što je gorivo poskupelo, što jure Gadafija po Libiji, što se rodio mali beli medved kod Vuka Bojovića, što je izašla nova prva pomoć od 2 soma, što prave svadbarski kupus na barikadama, što štrajkuju u NBA, itd. Niti te brine dal će da ti seku struju il će ti izbiti ventili u kupatilu, il će ti doći ovi iz popisa stanovništva, a ti nisi kući il ćeš da ubiješ bubamaru pa da te odere po đžepu.
Tu lepo blejiš sa ekipom, opikate neku partiju basketa kad vas puste, nekad se pobiješ da ne zaboraviš zbog čega si došao, kad dođe sezona krompira, malo vadiš radi bicepsa, čitaš Dostojevskog, pričaš s ljudima i jebe ti se što se Svetlana Bojković udala po treći put. Kad tad shvatiš da su te rešetke, tvoja sloboda.