Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

Ultimativni odjeb. Bogotac odjeba. Primjenjuje se na uličnim prodavcima čestitki, razglednica, pizdarija i koječega. Kupovinom toga nečega, navodno pomažete djeci iz Zvečanske, napuštenim romima, kinezima u blokovima iza Delta city-a, i naravno građenju Avalskog tornja, koji je davno izgrađen.

Simbol mračnih devedesetih, "el mag", prorok koji je poput novog mesije donosio napaćenom narodu baš one informacije koje je pusta raja i želela da čuje.
Uz fenomenalan glumački talenat, na kome bi i Paja Čutura morao da mu skine kapu, Ljubiša je malignima produžavao život za deset godina, jalovima obećavao po troje dece, a nezaposlene u roku od šest meseci "video u novom Golfu III".
Za razliku od vidovite Branke, Zorke, Kleopatre i ostalog otpada, Ljubiša je imao veoma specifičan nastup pred kamerama, držeći se za zlatni prsten i pritom se "u transu" tresući kao najteži epileptičar, što je naravno ostavljalo utisak vere na naivne, široke narodne mase.
Ustvari se samo tresao pri dodiru zlata na svojoj ruci i pomisli kako će mu biti lepo na Holandskim Antilima za godinu dana.

Ona je mamina komšinica , udovica, nekada je radila kao servirka na železničkoj stanici. Život je sa njom bio grub : rasla je bez roditelja, iz doma su je preuzeli usvojitelji. Nakon muževljeve smrti se lečila od raka i izlečila se. Moju mamu je posećivala svako popodne, pile su kafu.
Danas joj je pozlilo kad je krenula u samouslugu, deca iz komšiluka su joj pomogla da se vrati do stana. Pozvala je moju mamu, a ona mene.
Zatekla sam je u krevetu, cipele razbacane, štap je bio u drugom kraju prostorije. Pokazivala mi je rukom na njega, verovatno je bila ubeđena da može da ustane. Pitala sam je šta oseća, opet jepokazivala na štap. Stavila sam joj štap u ruke i pitala da li zna ko sam ja.
"Znam. Maaajaaa"
Nije mogla da mi objasni šta se desilo, da li je nešto boli, gde su lekovi... Pozvala sam hitnu pomoć.
Hitnjaci su došli i radili svoje. Više nije mogla da govori. Držala me na oku. Kako je to tužan pogled...
Hitnjaci su odlučili da je prevezu do bolnice. Snosili su je sa trećeg sprata u kolicima. Sedela je umotana u ćebe, glava joj je klonula na grudi. Pokušala je da digne pogled, verujem da je htela da proveri da li je sa njenim stanom sve u redu. Posmatrala sam kako cimaju ta kolica niz uzano stepenište i kako joj glava leti levo-desno. Komšiluk je bio uznemiren: hitnjaci, cimanje niz stepenice; svi su izvirivali da provere ko i šta.
Vratila sam se do stana, potražila adresar i našla broj rođake M. Već su mi objasnili da mamina komšinica ima sa M. ugovor o doživotnom izdržavanju:
"Dobar dan, ja sam...., zovem iz stana ...., njoj je pozlilo i hitna pomoć je odvezla u bolnicu."
"Aha, je li živa'"
"Jeste. Trebalo bi da dođete, vaša rođaka je u bolnici"
"Verovatno će ishod biti fatalan. Doći ću sutra. Zdravo"

Većina zna da se beta verzija nekog programa odnosi na neki program koji se može instalirati i isprobati kako radi, ali da zajebava i da nije sigurna i stabilna i da može da utiče na operativni sistem ako se čačka po delovima programa koji nisu za svakoga (odnosno nisu za one koji ne znaju šta rade, ne znaju strani jezik baš najbolje). Takvi programi se koriste kao način da programerska kuća otkrije šta može da sredi i unapredi dok ne objavi program kao kompetan i spreman za prodaju.
Eh, a beta beta verzija je "nedovršeno frankenštajnsko programersko koplie", odnosno, uopšte ne radi ili radi ono što ne želite. Ako ikada i radi, to radi veoma kratko i veoma loše. Postoje ljudi koji u inat koriste takve programe, veoma često iz neznanih pobuda, sa željom da se razlikuju bez preke potrebe. Kao "to je freeware (slobodan prevod: besplatna aplikacija/proizviod) pa šta ćeš bolje" - to je glavni razlog. Zajebite to. Bolje dobar krek ili patch, nego reinstalacija sistema (po hiljaditi put).
Ali, svaka čast onima koji to rade za više dobro - onima koji isprobavaju sve to i dele sa nama korisne informacije, tako da ne moramo svi da isprobavamo svakakve "sumnjive" programčiće.

Raskorak u shvatanjima između tebe i matorih ili pak ovih klinaca.

Osnovni razlog zašto je mali broj žena revolucionara.
Odluče one da ovako više ne može, nije da ne odluče, i krenu da menjaju svet, ali, avaj, prečesto se na početku njihovog revolucionarnog puta nacrta frizerski salon.

Ono što se često dešava meni, a i mnogima iz Republike Srpske, naročito mlađoj generaciji. Naime 90-ih je u jednom trenutku zvanična politika bila da se pređe na ekavski kao "srpskiji" izgovor (iako to nema veze s pameću), pa su nas u školi forsirali da pišemo ekavski, iako smo svi pričali ijekavski. Kasnije se politika prom(ij)enila, ali je navika da se piše na ekavskom donekle ostala. Kasnije sam opet prešao na ijekavski, ali u njemu je lakše napraviti grešku jer postoji kratko e koje se prevodi u je i dugo koje se prevodi u ije, a koji se mogu lako pobrkati. Zbog toga sam katkada opet prelazio na ekavski. Nekad se čak zna desiti da mi ekavski l(j)epše zvuči, ali mi se ne sviđa kad počnem razmišljati na taj način, jer bi bilo bolje da zastupam i branim svoj maternji ijekavski izgovor, koji je ravnopravan sa ekavskim i na kome su nastala mnoga vrhunska d(j)ela srpske književnosti. Glavni problem nastane kada u ekavskom tekstu, (a znao sam katkad tako pisati na vukajliji da bi tekst d(je)lovao prirodnije većini na sajtu) slučajno ubacim neku ijekavštinu (iz podsv(ij)esti). Jedino je to greška, a čisto ekavski ili čisto ijekavski tekst su jednako validni.

Likovna umetnost je majka svih umetnosti.Kako steći licencu da apsolutno sve što izbaciš iz sebe ima status umetničkog dela?Za razliku od medicine,gde lekar,što više radi,postaje sve veštiji i komplikovanije bolesti leči,u likovnoj umetnosti to ide naopako.Umetnik mora da napreduje samo dok se školuje.On uči da naslika,nacrta i izvaja sve ono što mu oko vidi,što vernije i savršenije je moguće,da bi kasnije mogao da se ponaša kao da nikad nije slikao u životu.Moraš imati faze.Ludu,luđu i lud-ko-struja-pička-mu-materina-luda fazu.U trećoj fazi u stanju si da kupiš pohvale za slike koje još nisi ni naslikao a,koliko god se ponašao kao svinja,neko će to,ne samo razumet,nego i slaviti.Alkoholizam i drogu otkrij već negde na početku školovanja da bi uopšte stigao do treće faze jer zamor materijala je prevelik.Treba da budeš lud ceo dan,da se praviš da stvaraš nešto a ne sve to i da jebavaš mlade umetnice.Loše,ali kratko!Dok one skontaju da si ti samo impotentna lenština koja vonja,ti si već umro i otišao u legendu...

Gradim kulu od karata. Gradim je strpljivo, sve po redu. Temelj. Jeste da je kula od karata, ali temelj je jak, stavio sam u njega petice. Duboko su zarivene u zemlju, niko ih ne vidi, ali osjeća da su tu. Kako sam bio užurban, srećan i uporan dok sam zidao temelj. Napravio sam prvi sprat, zalio ploču preostalim peticama i četvorkama. Jake, stabilne četvorke, ponosite. Obustavio sam radove na kratko, materijal postao skuplji... Počeli su cigani da kradu od mene. Riješio sam da postavim ogradu. Nije bila neka, sva od dvojki, ali dovoljna da pokaže da sam i dalje tu, da i dalje gradim. Da me zaobiđu, da nemam vremena. Posle sam postao stariji i ozbiljan. Dobio sam neke petice na veresiju i još par savjeta za dalje podizanje zamka. Tada su bile bolje karte u igri, jače karte. Išao sam polako, gradio sam spratove od šestica, vidna mjesta obložio po nekom sedmicom, par desetki za svoje najbolje. Uveo sam žandare i dame u svoju kulu, da unesu život, da služe kralju kule. Uskoro sam završio - lijepa je to kula bila, stabilna, jaka, od različitih materijala, sa mnogo utrošenog rada i ljubavi. Moja.Ali i dalje kula od karata, a neki vjetar počeo da duva..

Najjači filmski i bome često i ril lajf afrodizijak za žene. A možda i dokaz da su žene najveći voajeri i sadisti ikada. Ili samo bolesnici koji uživaju da budu pasivni posmatrači kroz istoriju. Prosto nema ništa privlačnije nego kada neki emo lik ili lik koji lepo izgleda (ili još bolje kombinacija oba) svim srcem želi da postigne nešto u životu i uporno, iz dana u dan fejluje, ali se ne da (na kraju često i uspe, ako ništa bar na kratko). Prosto izgleda preslatko dok ubija stotine ljudi, povređuje neke tamo smaračke ideale američkih superheroja i slično, a fora ''pa usvojen je'' izaziva jedno ogromno ''anjnjnjnj''. Ne znam u čemu je stvar, ali stvarno jeste preslatko, još ako se opasno povredi, pa moraš da ga maziš i paziš, anjnjnjnj.
A viiiidi ga mica kako je smotan, hihi.

Tako da vi muški, ne znam šta da vam kažem, ali vi slobodno održavajte tu motivaciju koliko god retardirana bila, ako ništa drugo, slatko je, možda nekom bude i inspiracija, ako bože moj uspete, da l' ćete dobiti pičke to već ne znam.

Fudbalski bogotac sredine terena. Posle njega nema više smisla dodeljivati 10-ku igraču jer neće igrati ni desetinu onoga što je ovaj fudbalski mag činio u svoje vreme.

Možda je oskudevao po broju vlasi, ali je zato krcao po fudbalskoj klasi. Dan-danas ljudi zagovaraju teoriju kako je pred svaki meč mazao kopačke medom, kako bi mu se lopta lepila za kopačku. Jer je ovaj mađioničar (kako ga je "jedan" Pele zvao) uspevao da primiri svaku loptu kao majka dete i zaleprša gracioznim potezom a da pritom iščaši kičmenicu-dve svojih protivnika.

Čovek koji je ima tehniku za dvojicu, je potezima rešavao mečeve poput šahovskog velemajstora. Njegov osećaj za pas i razoran šut u prelomnom trenutku, činili su najvažniju sporednu stvar na svetu tako jednostavnom.

Dasa koji je svojeglavo dvaput pišao po brazilskoj faveli u čuvenom finalu svetskog prvenstva 98, je svoje savršenstvo zaokružio maestralnim volejom u finalu Lige šampiona protiv Bajerna. U situaciji u kojoj bi 90% igrača lansiralo loptu u stratosferu, ovaj majstor se na kratko namestio i pružio nam to zadovoljstvo da prisustvujemo jednom od (ako ne i) najlepših golova u istoriji lige šampiona i fudbala inače...

Kretanje vazduha izazvano različitim atmosferskim pritiscima koje je najpoznatije po upoznavanju i zbližavanju komšija u zgradi koji se nikad pre nisu videli. Funkcioniše i kao svojevrsni informator o navikama i imovinskom stanju komšiluka.

To je ono što vam estradne zvezde novog kova predlažu kao neophodan sastojak vase ličnosti da biste se ostvarili u životu. Verovatno je njima bilo potrebno u kafani da bi jednog dana KONAČNO zapevale na GRANDU.

Vršenje uvida u trenutno stanje Srbije i naroda i narodnosti koji u njoj žive.
Interesuje me samo kako će se ljudi sa višestrukom ličnošću popisivati...

To vam je kad dobijete i jare i pare.

Pitanje koje početnici u teretani postavljaju iskusnijim i nabildovanim likovima koji dižu preko 200 kg i popili su celu Zorku Šabac.

Nejebica je svojevrsno specificno stanje i mentalno-fizicka zaraza u koju covek upada svojevoljno(npr.los brak)ili usled nemogucnosti da sam sebi pomogne.Razlikujemo dugo-dugovremensku i kratko-dugovremensku nejebicu.Znaci,nejebica je direktno zavisna i u funkciji je od vremena.Tacna granica izmedju ova dva tipa nejebice nije precizirana,mada je razlika ocigledna i vrlo velika.
U stanju nejebice covek(nije poznato kod zivotinja i biljaka)zapada iz raznoraznih razloga.Uglavnom ni kriv-ni duzan.Tako bar misli.Ali ljudska nada je nenajebljiva.I obrnuto srazmerna onom vremenu od gore.
Sa psiholoskog stanovista stanje nejebice je vrlo specificna kategorija.Zarazeni nejebicom cesto pokazuju znake nekontrolisanog pojmovanja slika i tonova.Od prevelike zelje da je se otarasi,a u nemogucnosti da je prenese na drugog zarazeni je nepredvidiv.Pocinje uzmuvavanje,prenebregavanje i stihijsko sikretovanje.Bez uspeha.Na njegovom licu se vec pojavljuju"nejebaljke"(oblik malih boginja).
Apstrahujuci konkretnu prirodu zaraze jedini lek od nejebice je JEBICA.Jebica podrazumeva odnos istog smera a razlicitog pravca izmedju dve osobe koje upraznjavaju jebačinu.Najbolji rezultati se postizu ako su obe osobe zarazene.Tada je neuspeh izlecenja iskljucen.

standarnu definiciju realno 50% vas zna te vas ne bi zadrzavao time. ALI postoje razni vidovi alkohola i razni nacini koriscenja. od ispiranja rana pa do konzumacije iz vise razloga. neki piju da se sete, neki piju da zaborave a neki samo jer im se pije, ali alkohol ima i KOZMETICKA svojstva.
naprimer:
alkohol ce svaku devojku(naravno u tvojim ocima i u zavisnosti od kolicine) stesati brze nego svaka liposukcija
prolepsace je za vrlo kratko vreme, srediti joj frizuru sminku, mladez na sred cela i ocistiti sve akne koje ima. smanjiti nos, usi. ili cak se desi da poveca i grudi, podigne dupe, produzi noge.
alkohol joj ispravlja svaki nedostatak za samo jedno vece.
tako da ocigledno ima i svojstva bliska plasticnoj hirurgiji.
bedak je samo taj sto je to privremeno pa se sutra ujutru mozete lako iznenaditi (ne bas prijatno)i mozda cak poceti da trazite osobu sa kojom ste otisli iz kluba sinoc, po stanu u isto vreme cudeci se odakle ova pored vas.

naravno ako se probudite nekim cudom ozenjeni ili se razvedite ako ne mozete da je gledate ili jednostavno nemojte da se treznite.

Counter Strike, za vecinu gejmera bukvar, jedna je od najpopularnijih kompjuterskih igara na svetu. Rec je o multiplayer igrici u kojoj igrac bira da li ce biti policajac ili terorista, kupuje oruzje i bori se sa protivnckim timom. Vecina nas je, ako ne igrala, onda barem cula za Counter 1.5 uz koji smo gotovo svi odrasli sto nam je bila mozda i jedina prilika da vidimo kako izgleda i funkcionise AK-47, snajper, hekler, s' obzirom na cinjenicu da se uvodi profesionalna vojska. Vecina nas je verovatno i prestala da igra CS u vreme kada se pojavila verzija 1.6 koja je donela odredjene novine, vecu realnost, neka nova oruzja i poboljsanja, ali se nije znacajno razlikovala od svog prethodnika.
Vreme je prolazilo i ja godinama nisam usao u igraonicu ni igrao CS. Onda sam nedavno poceo da idem u jedan internet caffe-igraonicu u kojoj sada neki novi klinci igraju istu tu igricu. Kao da gledam sebe iz tih dana kada smo se delili u klanove i kada su najbolji snajperisti bili kao bogovi, svi su im se sklanjali i na ulici i nisu zeleli da im se zamere da im se ovi ne bi osvetili u igrici.
Medjutim, ovi novi klinci ne igraju istu igricu koju sam ja igrao. Ovo nije Counter Strike 1.6 iako to pise kada se pokrene igrica. Ovo je neka druga verzija, verzija koja postoji samo u toj igraonici ili u jos nekim igraonicama u Srbiji, ali van Srbije gotovo sam siguran da ne postoji. Ja bih tu verziju nazvao Counter Strike 1.7 - Serbian Edition (CS 1.7 SE).
Po cemu se CS 1.7 SE razlikuje od svojih prethodnika?
CS 1.6 je u odnosu na svog prethodnika, kao sto rekoh, doneo neke poboljsanja u vidu vece realnosti i novih oruzja. CS 1.7 SE je doneo mnogo znacajnije promene. Jos ga do sada nisam igrao, ali sam provalio da klinci vise nemaju straha kada igraju da ce ih ubiti terorista ako su pajkani i obrnuto. Oni se sada plase neceg drugog - kurca. Kurac je novina koja je uvedena u CS i koja je dovela do revolucije u ovoj igrici. Naime, mi kada smo bili klinci i igrali CS, vikali smo: "bomba, A, B, kratko, dugo, terori, pajkani, ras,...". Ovi novi klinci jedino vicu "Kurac, bomba, kurac, pajkani, kurac, terori, kurac, dugo, kurac, kratko, kurac, A, kurac, B,...". Njih vise ne plase bombe i protivnici. Najvise ih plasi kurac, jer kada njega vide u igrici, tada se najvise deru. Kada naleti 15 terorista na njih (ukoliko su pajkani, i obrnuto), oni se ne uzbude previse, ali kada vide kurac, oni se znacajno uzbude i pocnu da se deru i histerisu. Ne znam koja je funkcija kurca u novoj verziji CS-a, da li treba da ga uhvate, da beze od njega, da ga pucaju ili cuvaju, maze i paze, ali je on ocigledno postao vazniji od postavljanja bombi i ubijanja protivnika. Kada bacim pogled na njihove monitore, ja ne vidim razliku u odnosu na CS 1.6, ali moguce da je u njihove sluske ugradjena neka nova 3d tehnologija koja im omogucava da vide i nesto cega nema na monitoru. Kada vidim njihove reakcije na pojavu kurca, i ja se sam uplasim pri pomisli kako se oni osecaju kada ga vide ili osete, jer ne znam kako funkcionise ta tehnologija. Mada, mozda je i bolje da ne znam.