Opis za jednog ekstremno zajebanog lopova. Taj će ti maznuti i šunke koje vise u šupi, uzeće ti svesku iz torbe dok ste u pokretu, ukrašće Kurir, Alo i Večernje novosti sa trafike dok se prodavačica sagne po cigare koje je hteo da kupi, a da ne govorimo o gorivu. Tu je specijalista. Izvukao bi gorivo i preko kanapa.

Nekad davno još je bila SRJ susretoh se sa novinom Kurir i njihovim novinarima. Oni pokazivaše izuzetan profesionalizam i objektivizam.
Članak je bio o nekom Albancu koji je u skupštini Crne Gore izjavio da se Albance pita Jugoslavija ne bi postojala. Komentar novinara na ovo izjavu je glasio: "Da se nas Srbe pita on bi mogao svima nama da popuši kurac".

Usralo ga da nešto uradi, nizom srećnih okolnosti. Cilj je ispunjen, niko ništa nije primetio, vuk sit a glasači na broju.

Sportski sleng. Izraz koji se koristi naširoko u svim disciplinama i po lestvici od patos do super lige. Koriste ga i stručnjaci i golubari, gegule pri pauzi sa tučom piva, igrači, navijači... Sudija je ultimativni krivac, na pravdi Boga je možda i nevin, ali na sportskom borilištu je u Paklu.

Položaj u firmi koji ima dve trećine zaposlenih u Srbiji.

Istraživanje sa predefinisanim rezultatom. Rezultat definiše onaj ko finansira istraživanje, a "stručnjaci" udešavaju da tako i ispadne, po principu "daj pare, a ja cu da dokažem ako treba da je govno slatko". Niko ga ozbiljno ne shvata ali ipak završava u reklamama, ženskim časopisima i novinama ko što je Kurir i slične. Ono, i bio mu je cilj da bude na mestu na kome ljudi ne uključuju mnogo mozak dok primaju informacije.

Praviti od komarca magarca. Ma šta magarca, praviti od komarca solarni sistem, sa sve kometama i pojasevima asteroida. Pretjerivati u priči i ponašati se kao da je to što je žaba prešla ulicu događaj u istom rangu sa smakom svijeta. Pravim smakom svijeta.

Raditi ono što rade u onim novinama po kojim je izraz i dobio ime.

Metafora sportskog poraza. Floskula kojom najčešće predstavnici sedme sile etiketiraju poraženog/poražene u nasumičnoj takmičarskoj disciplini, verovatno iz razloga one čuvene i neobično blamantne novinarske potrebe za ubacivanjem nečeg poetskog u nešto što to uopšte i nije. Osećajni ljudi, šta ćete.

Elem, moderna psihologija definiše "pognutost glave" kao vid neverbalne komunikacije i istu interpretira kao ukazivanje pokornosti, poniznosti ili, u najintenzivnijim slučajevima, simptom depresije. Narod bi za to jednostavno rekao k'o popišan, ali nemojmo sada kvariti akademizam ove defke, ok?

Još jedan vrsni poznavalac bubamare, ovaj Korejanac je karijeru započeo u svom voljenom rodnom mestu Sisamgutam, da bi kasnije nosio boje bivšeg evropskog prvaka, nemačkog Kataklingera, za koji je nastupao do kraja karijere. Dres reprezentacije je oblačio čak 87 puta i postigao 24 gola. Nakon karijere više puta viđen sa Stojanom Dokolenovićem i Felaciom Džiberanijem kako obilazi beogradske splavove, a dao je i intervju za Kurir, u kome se navodi:

Magazini poput "Scandal"-a, "Svet"-a, "Hello"-a itd. stampaju na masnoj 'artiji i nagomilavaju pored sporeta (smederevca) jer iskusni ložači se ne hvataju za njih. Dok mladi ložač pokušava da njima potpali sporet u sobi u kojoj je temperatutra oko 0. U nedostatku normalnih novina za potpalu (blic, Novosti, Kurir, Alo...) hvata za Masnu 'artiju. Sledecih pola sata pokusava da potpali sporet a uspe tek kad mu deda da jucerašnji Blic.

Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.

Sajt naslova
-RAKA UDARIO MILOŠA!
-zamalo!

-SRBIMA JE NAJVEĆI!
-kreditni dug...

Sajt sa sve provokativnijim polupornografskim slikama, i sadržajem. Sajt koji je ušio i Kurir i Pink. Sajt sa autorefrešom na svakih 5 minuta, da bi ti ponovo iskočila reklama za kafu preko celog ekrana, kao na 'ruskim maloletnicama'. Sajt na koji, ponekad, moramo ići, jer na njihovoj monopolističkoj najprofitabilnije preduzeće mreži e-mail na mobilnom telefonu radi -jedino preko njihovog, webmaila... a isti ima kapacitet 100 poruka...

Razlog zbog koga normalni, mladi ljudi sa entuzijazmom da menjaju svet neće ostvariti svoj životni san. Neće ukinuti Mitrovićev roze kanal i sve ono što on sa sobom nosi(ljudske živote), Kurir, Press i druge novine za potpalu, Skandal, Svet i druge novine za opsežnu istragu o čovekovoj voajerskoj prirodi, budi-fit-onako-kako-on-to-želi časopise. Razlog zbog koga mi se tiranija elite kao opcija sve više dopada.

Za razliku od sela, za selendru te ne vežu sećanja na leto, dedu, babu, kupljenje sena,
kačamak sa mlekom, grabljenje oko tiganja sa zajedničkim doručkom (12 jaja), barenje jedre komšinice čiji prvorodjeni sin ima isti tvoj, orlovski nos i tome slično.
Ne, selendra je nešto sasvim drugo. To je ono mesto gde provodiš ostatak godine, šipčiš pola sata do autobuske (posle toga menjaš 3 prevoza da stigneš gde si naumio),gde je
komšija sazidao svinjac uz tvoju ogradu i skopčao se na tvoju septičku, jer, jebiga,
"predgrađa" nemaju kanalizaciju. Kada prođeš ulicom čini ti se da si u ratnoj zoni, jer
snajper-babe ne znaju za odmor, pa ako slučajno dođeš sa ortakom kući, keva te sutradan
pita da nisi slučajno dukatlija, ide takva priča po kraju...

Velelepna sportska manifestacija koja parališe ceo Beograd. Blokirane saobraćajnice i izmenjane trase gradskog prevoza, zbunjuju ionako sluđene stanovnike i putnike namernike.
Ako već postoje entuzijasti, koji trče i kad ih niko ne juri, nek trče negde van grada.
Neko je danas krenuo na posao, u bolnicu, prodavnicu ili crkvu, i nije tamo stigao, zbog ostrašćenih gledača potiljka Olivere Jevtić.
Posle Čečeni krivi...

Njime se služe svi mediji. Kao po pravilu uvek je neimenovani izvor taj koji donosi najšokantnije vesti.

Postoje tako radna mesta u našoj Srbijici, najčešće u državnim jaslama, gde se i ne radi nešto mnogo a prima se golema plata. A mi, kakav smo narod jelte, imamo neodoljivu težnju da pokopamo bilo koga kome je lepo u životu. Ako bi slučajno neko od zaposlenih u dotičnoj kompaniji priznao da mu je rad tu med i mleko, odmah bi se svi okomili na njega da ga se otarase, jer oni tobože rade nešto. Tako kreće lanac kukanja, te meni je loše, a tek meni, meni još gore!

Дугогодишњи фудбалер Стоук ситија који је славу стекао својом способношћу катапултирања лопте из аута у противнички шесн'естерац. Као мали био је апсолутни победник на олимпијској смотри младих талената у бацању медицинке, са светским рекордом који ни дан-данас није оборен. Ако је корнер пола гола, онда је аут за Стоук у близини ривалове мреже засигурно 3/4. Рамени појас му је еквивалентан Катонином. Шаље брзе, и не толико високе лопте, веома ефикасне.

Лик на коме се заснива тактика екипе.

Легенда локалних дискотека. Човек 40-тих година. Нико не зна какав је био у младости, али сада je његова енергија суботом у три ујутру на завидном нивоу. Разведен, без деце, па нема кога да брука. Доживљава сваки излазак као последњи. Нема плеса којег он није плесао, од робот-плеса до неуспелог хип-хопа.
Сви би да га часте пићем, да се сликају са њим. Ону ствар никад неће добити, али је поштован и од клаберки.

Strana reč koja se odomaćila u našem jeziku jer alternativa joj je reč maršal, recimo, a reč maršal je malo de mode, je li... Ovom rečju se naziva veoma moćna uticajna osoba. Naravno u slengu se koristi i za kompanije, udruženja, itd.