Mistični i skoro pa sveti običaj međ' pušačkim življem diljem planete i svojevrsan dokaz da jedno parče konkavnog metala ili stakla neuporedivo puta više i bolje može povezati ljude nego li kakva ideja ili verovanje. Jer ako fenomen pušenja svoje pristalice SPAJA, onda ih jedna piksla OKUPLJA.

Naime, kako se odnos cigareta i piksli u svakom trenutku vremenskog kontinuuma aproksimativno kreće u razmeri 20000:1 (izvor: lupam.com) i kako se primerci koji sa sobom nose svoju osobnu pikslu mogu nabrojati na prste jedne ruke (ima se pazari kod Kineza ovde, znači, lol), logična je nephodnost za deljenjem ovog jedinstvenog spremišta za dogoreli žar na vašoj pljugi...sem ukoliko ste u fazonu da ga istresate na terru firmu k'o svaka prosečna ljadža.

Elem, piksla se deli svuda i sa svima; dele je mladi i stari, deca i odrasli, žene i muškarci, profesori i studenti, kurve i mušterije, pacijenti i doktori, zatvorenici i čuvari, deli se u porodici, vrtiću, školi, na poslu, u kafani, ispod mosta...i gde god obavljala svoju primarnu funkciju (sekundarna je ona gde se rabi kao argument u kafanskoj razmirici ili pri karaoke-hepeninzima) spajala je ljude u onaj opušteni, neobavezni vid razgovora između trešenja pepela, bili oni prijatelji ili slučajni prolaznici. Izlišno je istaći da su se do sada nebrojeno puta, a deleći pikslu, dvoje tako smuvali.

A s kim TI deliš pikslu?

Kažu da se suprotnosti privlače. Iz toga se može zaključiti da svaku zajednicu čine dijametralno različite ličnosti. U redu, ima logike.

Mačo žena u lezbo vezi, pre svega, je veštačka i hibridna zamena čvrste muške ruke, koja je, po prirodi, faktor koji se kad-tad oseti da nedostaje. Elem, kakva je to žena? Zajebana, burazeru. Pokušava biti supstitut muškarcu, a opet - mrzi ih k'o pse. Ona je militantna feministrinja s večitim porivom za kastriranje svakog kurca koji pokušava ući u njenu nesigurnu životnu saputnicu. Ona je žena koja samo u gaćama nije muško, a u svemu drugome je Brus Vilis.

Mrzi muškarce i kurve. Baš ih mrzi. Muškarce po difoltu, a ove druge jer pokušavaju sve dati ovim prvima. Nije romantična, ili barem ne za širu javnost. Čita Bukovskog i Vidojkovića, jer s njima deli mržnju ka droljama. Lemija Kilmistera obožava, jer je on postavio standarde ophođenja prema takvima. Bono Voks joj je jebena pederčina, ali ne u njenom smislu, već po karakternim osobinama. U redu, u tome se slažemo. Ne šminka se, nosi neku odeću da pokaže koliko je boli kurac za neformalnim kodeksom ponašanja. En Hatavej joj je raspala droljetina sa ustima toliko velikim da bi se Mandingo žalio na veliki luft.

Ona predstavlja pancir njene saputnice i štićenice koja i dalje luta preispitujući svoje životne preferencije. Kad na nju naletiš, samo se povuci.

Vrhunac neznosti.

Himna, kojoj se cela nacija prvo radovala, kada je zamenjena stara, a zatim umuknula kada je trebala da se peva nova.

Bele, lejteks rukavice, koje su idealne za jebenog psihopatu koji voli da ubija prostitutke davljenjem, a usput voli i da temeljno, ali na onaj bolesni način, očisti celu kuću tako da sija i da nema niti jedna mrlja, čak i u najgrđem kutku kuće.

Lezbejka muškarača, idol joj Šerifovićeva. Duplo ništa. Nit možeš da jebeš nit da drkaš na to kao na fine lezbejke iz pornića.

Fini izraz za dobar komad budale. Živopisan lik je broj jedan. Onaj jedan u kockarskoj kvoti Jedan na prema sto hiljada. Že-le živi po načelu Jebeš sutra, daj mi danas i daj mi odmah. Že-le zaustavi iza sebe kolonu vozila da bi na neobeleženom pešačkom pustio babu da prođe iako baba nije ni mislila preći ulicu. Že-le nadređenom da otkaz u ponedeljak, a u utorak se pojavi na poslu. Že-le podređenom da otkaz u sredu a u četvrtak ga zove da ga pita zašto kasni na posao. Že-lea život nije mazio i zato su njegove crte duboko urezane.
Že-lea krasi poslovno vizionarstvo koje se zasniva na radu poker aparata i alternativnih rešenja Veća-manja, manja-veća, klap!
Že-le kupuje evro po 105 dinara a prodaje po 99 dinara jer je bitno da se pare obrću.
Že-le ne voli žene jer mu je mama rekla da su sve žene kurve a Že-le voli mamu.
Že-le ne voli da se njegova ženka oblači droljasto i dekoltetno i smatra da je sasvim u redu da urinira na po ulice jer nije on taj koji je obukao bele, providne helanke!
Kad Že-le jebe pubične otpadaju a aplauz se podrazumeva.
Že-le ne posećuje druge po bolnicama jer on s tim nema problema, ali ode na sahranu mada je obavešten da neće imati uzvratnu posetu. Na sahranama se jede. A Že-le ne izvoljeva po pitanju hrane. Jede kao poderan jer je neizlečivo gladan svega.

Savremeni vid apgrejdovanja hrane, nezavisno od toga da li je ista šit ili ne. Marketinška tehnika potekla sa trulog Zapada, a u nameri da svoje već otrovane potrošače eventualno još dodatno ošteti. Meni lično, pojava iritantnija i od dueta Mina Lazarević – Ivan Bosiljčić za 1. januar u jebenoj «Ulici otvorenog srca».

Elem, sednem ja jutros da doručkujem – burek sa sirom, razume se – i k'o što bi svaki drugi pravoslavac u datoj situaciji učinio, potegnem da sipam JOGURAT, taj nezaobilazni srpski katalizator uživanja. Imlek. «Kravicu» jebenu...I tako, sipajući moj omiljeni beli nektar ( pederi STOP! ), sa zaprepašćenjem primetim sledeći slogan na ambalaži istog: «MOJA KRAVICA jogurt je sjajan izbor za sve one koji žele da ih tokom celog dana prati dobar osećaj...» ŠKK?! To je prokleti jogurt, eeej, ne jebena Džena Džejmison! Ne budem lenj. Počnem da kopam po frižideru, špajzu, i imam šta da vidim - gomile i gomile jebenih Dr.Feelgood - šatro-guru-moj-te-pipa izvala na nalepnicama za ulje, šećer, slatkiše («Pekmez je ukus detinjstva, probudite dete u sebi i jedite ga krišom, prstom iz tegle, baka se neće ljutiti!» ), kvasac ( «Za dizanje vašeg raspoloženja»?! ), cerealije ( što bi rek'o Vlasinarbuljar ), kornišone itd. Ustvari, skoro svaki proizvod je imao neku takvu maštovitu poruku da podeli sa svojim žrtvama! Ne znam. Možda i nisam otkrio neku toplu vodu ali se ubuduće držim domaće slanine, babine gibanice i belog luka, pa makar ljudi bežali od mene!

Kada petkom ili subotom izadješ na neki klub, splav. Dodješ tamo posle naporne nedelje (tokom koje si radio, učio ili šta već) u želji da se provedeš, djuskaš i maksimalno istreseš svu pozitivnu energiju iz sebe... Jedini problem u tome je što atmosfera unutra nije ni blizu za provod, već više podseća na žurku matoraca od 60 godina koji samo gledaju da se napiju, izbaljezgaju svoje nebuloze i odu mirno kući. Ili pak onih koji su pod malo većim gasom, mršte se i imaju želju da lome čaše, inventar ili nekog usputnog prolaznika. Od mnogobrojnih igara na dotičnom mestu možemo videti više vidova djuskanja i uživanja u žurci:
1. Geganje sa čašom (uglavnom viski ili flaša piva)
2. Stajanje u mestu i ruke gore (haos haos brateeee!)
3. Tri do četiri lika koji stvarno svojski igraju (ma brate pederi, ajd ih prebijemo)
4. Pijane plavuše koje se gube (svi "šmekeri" bi da ih startuju jer su dobre ribe, ali ipak preovladjuje izgovor - "Ma daj brate, si video onu našta liči", itd...)

Na kraju te mrtva atmosfera u kojoj preovladjuju nakurčeni (uglavnom pijani od 2 piva) klinci, klinke koje misle da su ribe, ozbiljne mete kojima niko ne sme da pridje (izgovor gore), šmekeri i partymaniaci koji stoje u mestu i "sjajno se provode" maksimalno smore pa ti najbolja i najveća žurka na kraju bude ispred obližnjeg "grill-a" gde zabodeš sa ortacima da pojedeš pljeskavicu (naravno ako za nju imaš pare pošto je pivo na "žurci" koštalo 500din) uz komentar koliko je ustvari celo veče "bilo do jaja!"

Svako svoju politiku.
Ja o akcizama, ti o krizi na bliskom istoku.
Ja o Fudbalu, ti o gudalu.
Ja o zurci, ti o pihtijama.

Poštena žena je jedno onomatopejno biće koje obitava većinom u ruralnim ( mada nije rijetkost sresti je i u urbanijim ) djelovima ljudske zajenice. Ona je tako divno stvorenje, da bi se i Majka Tereza postidila pred njom. Ona je svetac bez oreola. Od malena odgajana u zdravom duhu, nikad ne "otvara" dekolte, a suknja joj nikad nije iznad koljena. Ne pije
( osim kad se mora ), ne puši, a kad pr'ne to miriše na lavandu.
Ko je ne zna suvim zlatom bi je platio.

Sa druge stane medalje, to poštenje je takvo preseravanje. Jer te poštene su najgore. One se satiru od kurca, i njihova čednost je prskana više nego lice Lise Ann. A njenu nevinost je oduzimalo pola sela. Jadniku koji se upecna na njeno "poštenje" zavidiće samo oni koji je nisu spoznali.
Što bi Čika Velja rekao, serem se ja na to vaše poštenje!

Izraz za nešto što je žešća bagatela, a i samim tim je uberkršina. Nije ni za kurac, a kamoli za neki normalan vid svakodnevne upotrebe. Goli šit. Em što je kršina, em postoji mogućnost da nastradaš.

Posle deset godina izvođenja kvalifikacionog/klasifikacionog/završnog ispita za upis u srednje škole, Ministarstvo prosvete je konačno pronašlo savršen metod za sprečavanje prepisivanja na testu. Uveli su supervizora za nadgledanje rada dežurne komisije pri testiranju koji je nepoznat članovima komisije i sedi u ćošku smrknutog lica, gledajući u učenike.

Pametovanje klinca iskusnijem.

Generalni naziv za muziku nastalu krajem sedamdesetih iz hard roka. Razlikuje se od panka između ostalog zato što ima više od dva tona. Tokom vremena razvila se na:

iskrene (troo) pravce: thrash, death, black, power - koje vole i slušaju prave ljudine, jebači i alkosi. Grupe koje sviraju ove pravce traju petnaest i više godina, ne ljute se što njihovi fanovi skidaju albume sa interneta, na koncertima sviraju pesme od pre Hrista i publika se ne buni (uglavnom jer je mrtva pijana). Primer: Slayer, Iron Maiden, Blind Guardian, Cannibal Corpse, Pero Deformero. neiskrene (fejk) pravce: nu-metal, rep-metal, metalkor - koje vole i slušaju pešovani bez muzičkog ukusa i životnog principa; neki od njih čak ni ne vole alkohol! Grupe koje sviraju ove pravce dođu, odsviraju i nestanu kako su došli, jer pokušavaju da budu iskreni i urbani u isto vreme, što je fizički nemoguće. Ljute se na fanove što skidaju njihove pesme s interneta jer tako ne mogu sebi da kupe peti auto. Ukratko, sve sami pederi, homoseksualci i buržujski sinovi. Primer: Limp Bizkit, Linkin Park.

* neutralne: gothic, doom, industrial, avangard - koje slušaju ljudi sa drugih planeta; prepoznaju se po tome što im se u tami vide samo oči. Grupe koje sviraju ove pravce plaše mlađu decu svojom opskurnošću. Treba ih izbegavati jer vas navuku dubokim sporim tonovima, i dok shvatite šta se desilo, već nosite krejon ispod očiju. Primer: Type O Negative, Moonspell.

Iskrene i neiskrene pravce je lako razlikovati čak i ako niste upućeni u tematiku. Ako vam se učini da je neka pesma pogodna za puštanje vašoj devojci, nastavnici muzičkog ili na komercijalnoj televiziji, u pitanju je fejk pesma koju treba što pre obrisati, particiju na kojoj je bila treba zero-fillovati i formatirati, i odlučno negirati svako iskustvo za dotičnom.
U suprotnom, treba nazdraviti u čast iskrene pesme, pa nazdraviti još jednom, pa kad više niste u stanju da razlikujete Slayera od Kreatora, staviti 100 dinara u džep i poći na omladinsku svirku gde ima mlade i frustrirane piletine željne vatanja preko pantalonama.

Da, dobro ste pročitali.

Nije fikcija. Postoji. Nula posto. Nivea. Nevera.

Kao da nije dosta što su izmislili "negu lica" za muškarce, pa su neki prešli na tamnu stranu na kojoj postoji nešto više osim brijanja i umivanja, sada su uveli i ovu baršunastu blasfemiju, koja uopšte ne peče, nego blagotvorno deluje na kožu lica. Blagotvorno. Koža lica. Neguje. Daj bre.

Dobro ajde, kontam da je dvaes prvi vek i da se nećeš britvom kasapiti na suvo pa zalivati žive rane nekom fuš rakijom koja nije za piće, ali ne mogu nikako da skontam da neko ne može da izdrži taj minimum kratkotrajnog peckanja, koje ruku na srce i nije baš nešto toliko bolno i da makar u tom trenutku ne može da bude muško.

Ako hoćeš da ti koža lica bude meka i da stavljaš ateršejv na bazi ružine vodice, samo izvoli. Slobodno. A onda obrni neki krug na rolerima po Adi, kupi roze majicu sa dubokim izrezom i na kraju krajeva odradi tu operaciju promene pola. Što bi živeo zarobljen u telu muškarca, kada to nisi.

Sudeći po pričama okolne raje - svaki inspektor je isti.

Uvijek nosi mantil.

Ustaje kad mu se ćefne, često i ne liježe.
Žene nema, rastavljen je, djeca su vjerovatno sa majkom u Austriji.
Ima psa, buldoga koji obožava picu i pivo.

Ne vadi cigaru iz usta.Konzumira Vajsroj. Puši sa nekom mukom, uvlači u sebe dim kao da mu je posljednji. Puši čak i dok doručkuje. A doručkuje jaja na oko, eventualno kajganu.

Po stanu su mu razbacane stvari i garderoba koja je posljednji put oprana i opeglana još dok mu je žena bila tu - davno. Po stanu hoda u uflekanoj potkošulji i tregerima.

Opasač je uvijek na njemu. Pištolj ispod miške, kolutaš sa burencetom od 6 metaka.

Na ruci mu tetovaža iz vojske. Eventualno ciganka. Koje se rado sjeća.

Na posao ide kada i ustaje - po potrebi. A i kada ode na posao iživljava se nad jadnim prašinarima i pripravnicima. Šefa ne jebe ni pod razno jer zna da mu ne mogu oteti značku. Previše je on muda ostavio za ovu državu da se tako postupa sa njim.

Poslije posla ide u kafanu. Sjedi sam za šankom, pije ljuto sa kockom leda. Ne plaća. Niko mu ne prigovara zbog toga.

Na duši nosi dva opasna lika. Ni oni mu ništa ne mogu. Plaše ga se.

Kada mu dosadi šank - ode do kurve. Ni njoj ne plaća.

Kasnije se vrati kući i skupa sa psom gleda prljavog inspektora Harija udobno zavaljen u senfom isflekanu fotelju.

Glagol koji može da se koristi umesto bilo kog glagola koji označava radnju, posledica kreativnosti današnje omladine.

Odvajkada je kurčenje delima svojih zemljaka bilo prestižno nadmetanje na Balkanu. Veština se razvijala, gajila sa posebnom pažnjom i prenosila sa kolena na koleno. U jednom trenutku se toliko razvila da je prerasla u umetnost. U guslanje.

,, Balkanski old wave'', kako su ga krstili muzički kritičari krajem 18. i početkom 19. veka, napravio je pravi bum na tržištu. Guslari su putovali od mesta do mesta, a najveće livade su rasprodavane u roku od par sati. Osnivač i najveća zvezda vejva, Filip Višnjić, prokrčio je put i postavio temelje za sebe i svoje kolege, buduće zvezde i zvezdice ovog pravca.

Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu veruju da čak ni popularni WiFi nije mogao da pretpostavi da će se pravac održati do danas. Iako je u današnje vreme dosta privatizovan, a stil je značajno promenjen, guslanje i guslari su prisutni na svakom koraku. I dalje, van svake mere i razuma, pevaju hvalospeve prepričavajući podvige svojih zemljaka i ortaka, sa dodavanjem epskih momenata u neograničenim količinama.

Dragstoraški uvod u politiku, sport, religiju i seksualni život Dare Bubamare.

Nakon toga obično sledi zoran primer zašto se dotične persone ništa u životu ne pita, čak ni u vlastitoj kući.