Realan naziv za keš kredite, čijim vraćanjem sebe zakopavate u zemlju, što psihički ( tenzija, pritisak rokova..), što fizički ( još jedan posao...).

Kada poslije raskida, poslije potpisivanja dokumenata za razvod u kojima si pristao da ženi daš sve, poslije roditeljskog sastanka (bilo da si roditelj ili đak), poslije seksa koji dugo čekaš a baća svrši za dve minute, poslije saznanja da ti mater ima manje celulita od tebe, poslije padanja na ispitu, poslije otkrića da ti se ptica posrala na tek isfeniranu kosu, poslije otkrića da prelijepoj djevojci o kojoj već dugo maštaš konstantno smrdi iz usta, poslije poraza Zvezde, poslije izjave najveće droce u kraju da ti ne da odmah jer joj se ti baš svidjaš i hoće da ti pokaže da ona nije tako laka kao što cijeli kraj priča... E kad poslije svih tako za čovječanstvo nebitnih, a za tebe strašnih dogadjaja odeš u "svoju" kafanu, naručiš "svoje" pivo, pa ga prvo malo gledaš, pa ga pomirišeš i onda ga popiješ, a ono klizi ko vitamin C, ozdravi ti raspoloženje u momentu, a sve sjebove samo ispišaš iz sebe.

Kaže se za osobu kojoj nije bitno ni mesto ni vreme da bi otperjala u carstvo snova.

Glasan povik, koji nastane kada ga muneš u pogrešnu rupu.

Najpoznatija jurišna puška, dizajnirana od strane Mihaila Kalašnjikova. I najzagriženiji zapadnjaci koji pljuju na sve što je sovjetsko, smatraju da je to jedna od najmoćnijih jurišnih puški koja je svoju slavu stekla na tome što je bila vrlo jeftina za proizvodnju, mogli ste da je vučete po blatu i da i dalje radi sasvim normalno , bila je užasno laka za održavanje pa je u mnogim vladama zemalja trećeg sveta bila prihvaćena kao svetinja (pored čuvenog Mozambika, Burkina Faso ga je imala na grbu kao i Hezbolah na zastavi). U svetu je proizvedeno preko 100 miliona AK-47, pre svega u zemljama Istočnog Bloka i karakteristika koja ga je učinila toliko slavnim jeste što ako naprimer uzmete AK-47 prizveden u Rusiji iz 1948. i onda mu zamenite municiju sa nekim od naših modela proivedenim 1999. on će i dalje raditi sasvim normalno.

Igra koja je svoju popularnost stekla kada se pojavio pc 1.Bila je laka za shvatanje ali teska za igranje.Oni koju su uspeli da dozive taj nivo da shvataju gde je mina pre nego sto pocnu igru postajali su najbolji gameri i postavljali sebi vise ciljeve-promenivsi tablu ili tezinu igranja i broj mina u polju.Kada bi uspeli da razrese najvecu tablu sa 99 mina uspeli su u zivotu.Nazalost, sve je to okoncano kada su dosli bolji kompjuteri i poceli sa izradom jacih i zahtevnijih igara sa boljom grafikom.Ova igra jos uvek je u paketu Windowsa i sada se retko startuje.Ipak, usla u retku vrstu igara-klasika koje ne mogu biti ponovljene 3d tehnologijom ili cime vec novim.Takve igra je i Oddworld:Abe's Oddysee i Oddworld:Abe's Exoddus

To je ono sto se desava u drustvu kada umre neka poznata licnost.
Narednih 48h je ta osoba glavni predmet razgovora.
U tim razgovorima ljudi pricaju o tim licnostima sve najbolje(iako ih u stvari nikad nisu videli,poznavali)u cilju zblizavanja pomocu zajednicke tuge.
Jos jace kad je ta licnost muzicar (mnogi su su culi samo 3 pesme) i odma svi pricaju o toj muzici kao da je najlepsa na svetu.
Kad umre neki dobar muzicar kao Tose ili Majkl Dzekson to nije glupo jer im je muzika stvarno dobra ali kad umre neko cija muzika nema veze sa zivotom onda......
Dobar primer je Ksenija Pajcin.
Na svim forumima su otvorili teme o njoj gde svi pricaju kako je ona bila mnoogo dobra , kako joj je muzika fenomenalna i obavezno nesto tipa ,,Pocivaj u miru" ili ,,R.I.P."
Stotine devojcica (od 7-8 do 13-14 pa i vise godina) sada radi to.(neke od njih su zaista umislile da im je zao)
Razmislite svaki put kad napisete slican post ,povecavate joj popularnost , i osudjujete sebe na jos slusanja njene ,,muzike''(a ako uskoro idete na eksurziju osudjujete sebe na ropstvo u autobusu gde ceo dan tresti njena ,,muzika" ).
Ona je za ovih 48(ili 72)h postala popularnija vise nego ikad.
Zato obratite paznju na cijoj temi pisete RIP.
Cinjenica je da se tragedije desavaju , da su zalosne i neprijatne za slusanje.
Svaki dan u novinama: ,,Ubio zenu pa sebe" i slicno.
Ima jos puno ljudi, npr. policajaca koji su tragicno poginuli boreci se protiv kriminala,a za njih se ne otvaraju teme,siguran sam da njihova smrt salje bolju poruku (npr.da se trebamo boriti protiv kriminala,za opste ljudsko dobro)nego Ksenijini tekstovi(tesko da u tekstu ,,Decko mi je umoran'' moze da se nadje neki dublji znacaj , ili poruka)

Ali da li nam je stvarno toliko foliranje potrebno?

Kaže se kada nešto rasturiš u nenadjebivom nivou.

Emisije koje su izmišljene iz razloga da na još jedan način dražava uzme pare od naroda i to na legalan način. Obično se te emisije emitiju u vreme kada se ljudi vraćaju sa posla jer im je tada obično upaljen radio u kolima, a nekima i u stanu. Tako uvek nasmejani voditelj postavlja potpuno laka pitanja (što bi se u narodu reklo: pitanja za debile) i pitanja na koja svako zna odgovor. U toku emisije se jave dve osobe koje naravno lupe neki odgovor samo da bi kviz trajao što duže i kako bi još ljudi okretalo broj koji voditelj ponavlja na svaki minut. Neki ljudi se opamete odma, neki kada im račun za telefon dodje 5000 ili kada istroše sav kredit na mobilnom, a neki se čak i nikada ne opamete.

Najgora preporuka za odabir ginekologa.

Enciklopedija babskih fraza na domaćim sahranama, uz prevedeno značenje.

-'Bio je vredan i pošten'- Bio je nesretni paor, prsti mu opali od krampa i lopate.
-'Bio je VELIKI SRBIN'- Bio okoreli kriminalac, valjao čitav Mendeljeev sistem, dok mu se zlati krstača oko vrata, a šajkača se usmrdela na glavi...( a sa sve pištoljem uz kurac).
-'Voleo je i da popije'- U kafani ga tražili samo ispod stolova.
-'Bio je dobar čovek'- Bio lokalni drkadžija, bušio lopte klincima.
-'Eh, onoliki čovek'- Prasoliki bradonja, na slavama pojede i tanjir zajedno sa priborom.
-'Bio je neshvaćen'- Bio je gej.
-'Eee, kakav je samo bio'- Znam, znam komšinice, nije samo vas....
-'Voleo je da uživa u životu, hedonista'- Jeb'o bi i šupalj sir.
-'Volela je da uživa u životu, avanturista'- Kurva.
-'Neka mu je laka zemlja'- Vozio besnu mečku i nosio one betmen naočare.
-'Bio je malo vragolast...'- Predozirao se...
-'Bio je pomalo čudan'- Bio sasvim normalan.
-'Tako mlad, a sebi život da oduzme... Eee, mladost, ludost'- Bio sasvim normalan.

Navedeni samo najučestaliji izrazi...

Pažnja. Svaki čovek je bomba, neposredno pred eksploziju. Ljubavnica može da eksplodira u zagrljaju svog ljubavnika. Možda...
Više niko ne može biti mučen niti hapšen. Svi se odiču borbe. Halabuka poslednjih nezadovoljnika odjekuje samo po najzabitijim budžacima zemaljske kugle.
Naša koštana srž je propisno zasićena. Svaka butna kost i svaki članak je eksplozivno punjenje koje se po volji aktivira. Dovoljne je samo jako pritisnuti jezik o svod nepca i smisliti kratku, koleričnu, misaonu operaciju... 5, 4, 3, 2, 1... Indeks adrenalina se povećava, hemijski sastav krvi se menja i - BUM! Sve što je u okolini iščezava.
Potom orosi laka kišica pepela i krvi. Po vazduhu plutaju, maleni, viskozni ugrušci. Komadi paučine što mirišu na brom i izazivaju muku: to je sve što ostaje od bivšeg čoveka.
Nema drugog leka nego da strasno jedni druge volimo.

Izraz za opisivanje devojačke širokogrudosti i darežljivosti, nastao iz narodnog verovanja da žensko čedo najlakše vlaži iz očiju.

Večita potraga za normalnom, ona koja te razume, koja nije laka, koja ne laže. Ona koja neće da ti kaže nakon tvog pokušaja skretanja pažnje na stvari koje ti smetaju da nađeš drugu. Ona Normalna. Da je ovo NORMALNO vreme, potraga za normalnom devojkom verovatno ne bi bio problem, tada bi tražili onu pravu devojku, ali na žalost, sada je odlicno naći normalnu devojku, onu sa kojom ćeš da budeš više srećan u vezi nego nervozan. Čast onima koji je imaju. Čast onim devojkama koje to jesu. Ali da je tih normalnih malo, jeste, i niko ne može to da mi ospori. Sam sistem vrednosti je poremećen, samim tim i devojke su se promenile i misleći da je nama potrebno da nam devojka nosi naočare koje joj zaklanjaju polovinu lica, stavlja ih bez da nas pita da li mi ipak želimo da joj gledamo oči.

Legendarna liga srpskih kladionica. Laka meta za dojavljače-prevarante, savršena udica za novopečene kockare. Uvek je ona ta koja će vas zajebati, bez obzira koji način klađenja izabrali. Najpoznatija je po dobrom, starom prelazu iz 1 u 2, na koji smo svi mi igrali kada smo bili u crnoj seriji. Obično ''dojavu'' dobijemo od lokalnog dojavljača Milutina, kome brat od baba Slavke poznaje trećeg golmana Helsinškog MPS-a. Ko još nije igrao dvojku na slavni Tampere u gostovanju na Drk areni u Salpu? Svima su poznati kvltni finski klubovi MuSa, TuTo, LoPa, TiPS, JaPS Jarventaa i drugi.
Uvek ćete je naći u kladioničarskim listama, a ako ikada izostane iz istih znajte da je to zbog prave dojave koja se, nekim čudom, našla u mozgu alfa dojavljača, te se zbog te jedne utakmice iz kladionica širom sveta uklanja cela piramida finskog fudbala.

Beli sto iza koga se na zidu naziru sponzori,na astalu poređani mikrofoni, neki žuti sokovi i užegla vodurina koju niko ne pije već godinama.U sredini šef stručnog štaba, s leve strane portparol u fensi odelu sa kravatom,a do njega poluzombirni fudbaler zajapurenog lica (obučen u bojama voljenog kluba),kao s Marsa bačen, nasumice odabran da konferenciju za štampu uveliča svojim stereotipnim komentarima koji obično imaju sasvim drugačije značenje nego što se nama čini.

Zamka.
Opasna i nepredvidiva.
Laka za upadanje, a nemoguća za izvući se. Sa njom se nikad ne zna. Jednostavno - ne vidiš je, promakne ti, slučajno se nađeš tu, i prije nego što si i svjestan da postoji - gotovo je.
Unutra si.
E, tek tad počinju problemi. Dok ti shvatiš kako da se izvučeš iz nje, često bude prekasno, a tvoj trud uzaludan. Za vrijeme tvog mozganja, pauk je samo pojačava i steže, čineći tvoje izvlačenje težim, nije ni on od juče. Džaba ti sve, jebiga...

Sad, najlakše je ne upasti u nju, al' opet, lakše je reći nešto nego učiniti, nikad se ne zna u kakvoj se situaciji čovjek može naći, ljudi su čudo jedno koliko glupi znaju biti!
U svakom slučaju, malo opreza nikad nije na odmet, ne znači puno, a živu glavu spasi.

Najvažnija mantra u drugoj polovini devedesetih (od 1995. do 2000.) svih onih likova i likuša koji su igrali Mortal Kombat 3 ili Mortal Kombat Trilogy. To je ustvari kucanje "tajne šifre" u start meniju igrice, pre nego što se uđe u pod.meni za biranje lika kojim ćete upravljati (sa kojim ćete se boriti protiv drugog lika). Kombinacija tih tastera se mora odraditi brzo da bi bila uspešna.

Uspešnim izvođenjem "tajnog" koda su se otvarala dva BOSS-a koja su bila, kao, ultimativno jaka and shit like that. Obožavali su ih napaljeni klinci kojima virtuelno tepanje nije bilo u krvi, odnosno kojima sinhronizacija pokreta izvođena na tasterima na džojpedu nije bila laka (čitaj - loši igrači).

Eh, da, a te BOSS-ove kojima su upravljali protivnici (vaši "pametni" drugari iz igraonice) su mogli biti očas posla eliminisani, jer su spori, polu tromi i svako sa brzim refleksima (brzim pritiskanjem tastera) je mogao da izbegne dve trećine njihovih udaraca i da im zada nekoliko "ozbiljnih" dok se ovaj ne opasulji.

Jaka i prodorna, tiha i nevidljiva kad se bregovi rone, bučna kad se obrušava, kad stvara i uništava...najlepša u prirodi...a i u pivu nije loša. Kad upoznaš tajnu života-sve ostalo je luk i voda...

Prvo si mislio da sve što leti, to se i jede! Onda si mislio da možeš da dubiš na trepavicama! Bio si ubeđen da ti je Supermen neki dalji rođak...ali došao je dan, a sa tim danom i trenutak kad si shvatio da ipak imaš neke limite u svemu.