Recenica koja se izgovara najcesce kao opravdanje.Narocito ako pored tebe i tvoje devojke prodje riba sa batacima kao Sladjana Tomasevic
Devojka:Alo gde gledas to?!
Mucenik:Nije do mene,oko samo krenulo
Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju
Rečenica koju deda izgovara unuku, građevinskom inženjeru, koji radi na gradilištu.
deda: Sinko, kako je na poslu? Gde ti je kancelarija?
unuk: Deda nemam ja kancelariju, gradimo tunel.
deda: AAAA? Pa lepo sam ti govorio da učiš školu, inače ima na građevinu da završiš!
Igra, koja nastaje neposredno posle, nekad cak i tokom rucka, kada se jede piletina. Dve osobe, lome jadac i pritom se klade u nesto. Predvidja se da ce dobiti osoba koja je polomila vecu stranu jadca. Gubitnik je onaj koji prvi uzme nesto od protivnika, a da pritom ne kaze "znam za jadac". Ako protivniku date nesto, a on ne kaze izraz iznad, smatra se da ste pobedili i vi ce te reci "e to ti je za jadac". Igra moze trajati veoma dugo, veoma je zanimljiva... Sam izraz moze da se izgovori i kad neko pokusava da vam podvali, da vas zezne, a vi vec tu foru znate...
Neko: Zna li neko nesto oko struje? (ka meni) Znas li ti oko struje?
Ja: Znam. Sto?
N: Ma varnice mi muda, pa da mi malo opravis...
Ja: Ok nije problem, okreni bulju da ti udarim uzemljenje...
(svi prisutni u smeh, N. se kiselo smeska)
Ja: E znam ja za jadac.
Kaze se kad je neko smotan
A: Ju! Okliznu se..
B: E bre, smotan si ko kurac oko butinu!
Najlakši način da spustite na zemlju nekoga ko gura nos u vaša posla. Ima isti efekat kao jebem radoznale ili zini da ti kažem.
-Komšija, šta to radiš?
-Evo komšija, motam muda oko duda.
Majstorska fora za izbegavanje odgovornosti od neprikladnih misli... Ako se odigra pravilno.
- (To, TO! Pratim je do samih vrata, poljubac za laku noć, zove me unutra, sex cele noći, ijaaaaooo matori, kako sam sve savršeno izprojektovao!)
- Hvala ti što si me dopratio do kuće, stvarno si divan! Baš volim muškarce koji poštuju žene, a ti si stvarno sjajan. Nisi bio navalentan, niti si imao neku, bože me oprosti, pozadinsku nameru da me otpozadi... Ovo, ono... Stvarno mrzim takve šljamove... Ili možda jesi, a? (Pogled ravan kao Vojvodina, težak kao černozem).
- Iju! Bože me sačuvaj, za koga me ti smatraš?
Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je.
Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav.
Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".
Mantra u srednjoj školi kad se izglasava predsednik, uglavnom jednoglasno, koji će da najebe na uštrb celog razreda.
A: Oooo Džoni predsedniče, a da ti zamoliš lepo profesorku da nam odloži pismeni za sledeću nedelju?
B: Ali, najeb'o sam k'o žuti prošli put.
A: Ma hajde matori, svi za jednog, jedan za sve.
B: Puši ga...
Prostor koji odiše prljavštinom. Najmanje dve straćare koje glume "restorane ili grilove" se takmiče ko će da ugosti više pijandura i ko ima ružniju konobaricu. Obično se prišljamči po jedan kamion sa nameštajem "ručne izrade" i prodavcem koji nikad ne sedi na sopstvenim proizvodima. Leti gostuju kamioni sa slatkim lubenicama i svežim dinjama, kad im se priđe, oseti se smrad mokraće jer točkove zapiša ko god stigne. Zimi i s jeseni je najtužnije jer se sa krošnji drveća viore kesetine. Od rane zore se u mesarama raspaljuje roštilj i sa niskih dimnjaka se miris sleže na ogladnele potencijalne kupce. Psi lutalice razvlače đubre iz kontejnera.
Vikendom se skrcaju domaćički tipovi oba pola i mahnito pune svoje torbe, pregovaraju sa prodavcima, umišljaju da baš oni znaju da pogode ko ima sveža jaja i osobito su talentovani da provale "čiste žene". Radnim danima kidišu penzosi i nezaposleni. Prepoznaju se po praznim torbama jer očekuju da će neko da im proda skoro za džabe.
Osobit šmek daju zvuci : sirene "zatvorenih" automobila na parkingu, neprekidno treskanje vratima automobila, muzika iz "restorana i grilova", pevanje pripitog sveta (osobito je gadno ako se izvodi horski). Oko Nove godine sve dobija turbo zalet i odvrće se do daske.
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime?
- Đoko.
- Prezime?
- Kurcagić.
- Obrazovanje?
- Imam.
- Koji stepen?
- Fakultet.
- Koji fakultet?
- Elektrotehnički.
- Šta očekujete od posla?
- Platu.
- Zašto baš kod nas?
- Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam.
- Iskustvo?
- 15 do sada.
- Molim?
- Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo.
- Mislim na radno iskustvo.
- Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu.
- Jeste li ikad radili u struci?
- Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere.
- Znači razumete se u računare.
- Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora.
- Kako to?
- Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao.
- Je l' me vi to zafrkavate?
- Ne nego vas zajebavam.
- Hoćete li biti ozbiljni?
- Sve zavisi.
- Od čega?
- Pitanja.
- Pa šta fali ovim do sada?
- Kreativnosti.
- Dobro. Jeste li vernik?
- Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan.
- Imate ženu i decu?
- Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri.
- A žene?
- Dođu i prođu. Drugovi ostaju.
- Gde sebe vidite za 5 godina.
- Sad je jul?
- Da.
- Na Havajima. Turistički.
- Mislim poslovno.
- Znam.
- Pa...
- U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta.
- Ambiciozno, nema šta.
- Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje?
- Živite sami?
- Imam cimera.
- Vaš odnos?
- Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje.
- Često vam je gužva u stanu?
- Ne. Samo radnim danima.
- Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće?
- Odakle vam to?
- Stalno vam je gužva, pa sam mislio.
- Loše ste mislili.
- Imate li hobi?
- Gledanje u plafon.
- Jeste li timski igrač?
- Sve zavisi s kim.
- Vaš idealan partner.
- Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka.
- Mislim na saradnike.
- Ko im jebe mater.
- Imate li poroke?
- Ne.
- Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se.
- Pijem.
- Redovno?
- Kad mi se pije.
- Vodite li računa o ishrani?
- Naravno.
- Pa kako se hranite? Zdravo?
- Živo.
- Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas.
- Oćete kurac.
- Molim?
- Nećete zvati.
- Zašto tako mislite?
- Nema teorije da dobijem ovaj posao.
- Što to mislite?
- Zajebavam vas sve vreme.
- Dobili ste posao.
- Fala.
- Vidimo se sutra u 8.
- Valjda nećemo.
- Što?
- Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Jedna od najmudrijih stvari koju sam čuo od starijih.
Govori o tome da se otvore četvore oči i dobro obrati pažnja pri biranju bračnog partnera, jer je danas izuzetno teško naći partnerku o kakvoj maštaš.
U suštini, fraza insistira na lokal-patriotizmu pri biranju dragane, jer mora da se zna iz kakve je porodice, čija je, kakva je istorija naslednih bolesti u porodici, da li su imali ludaka ili samoubica.
Kad je devojka iz lokala, to se sve zna ili se relativno lako sazna. Problem nastaje kad nađeš neku devojku sa strane, te bliža porodica nije upoznata sa kompletnim porodičnim stablom do askurđela, te automatski dobija najgore karakteristike i predviđaju da će te raskućiti u rekordnom roku.
Sedimo za stolom na terasi, deda na ko zna kojoj rakiji, ja zreo za ženidbu
D: Sine moraš da paziš kad se budeš ženio, da se ne izradiš ko ja...
Ja: Ma znam, deda, pričaš stalno to.
D: I zapamti, traži vile oko svoje njive, što ideš dilje, vile su krivlje...
Ja: Nisam te razumeo deda...
D: Šta nisi razume, mamicu ti tvoju, jer mora baš da dovodiš ove Beograđanke, šta fali ovoj Jeli odozgo Draganovoj, iz poštene porodice, lepa devojka...
Ja: Jel moramo svaki put o ovome?
Jedan zanimljivi predmet koji deca uče u 1. i 2. razredu osnovne škole.
U 3. i 4. se zove priroda i društvo. Niko ne zna zašto.
Sudeći po novim generacijama, nije im puno pomogao da upoznaju svet oko sebe.
Izraz koji se odnosi na nečiju težinu.Metar u ovom slučaju služi kao jedinica težine.1m = 100kg.
- Je li, koliko ti imaš kila?.Nešto si mi se podgojio.
- A... tu sam, negde oko metar.
- U... dobar, dobar...
Političar koji često menja stranački dres.Samo štucne od predhodne partije ne skida ni kad je u svečanom odelu.Za svaki slučaj.Ako ga bivši pajtosi svuku do gola.
Večiti četvrti, nikad za medalju ali nikad na začelju. Ništa u životu ne ume da zajebe, ali ništa ne ume ni da odradi do kraja. Čuveni stih Zabranjenog pušenja (ovog beogradskog, lokalnog), ekstremno primenjiv za opisivanje karaktera kojeg ne možeš mirne duše nazvati slinom, ali ga ne možeš ni okarakterisati nekom boljom ocenom.
Čak i u opisivanju zahteva više reči nego što vredi.
- Tebra, čim se baviš u slobodno vreme?
- Postujem malo po FB, tvitnem ponekad, a inače sam i moderator na Vukajliji...
- A, preslab za kik boks - prejak za rokenrol?
- Marš.
Jeftini domaćini! Prilika da za 200-250 eura letujete kao carevi!
U Bugarskoj: Gospodaru, da li želite da vam popušim kurac?
U Crnoj Gori: Nemamo vode za tuširanje posle 12...
Kad nekome na fin način želiš da kažeš da jede govna.
On: Ja sam svoje rekao. Ili će biti tako ili nikako.
Ona: Dragi, obriši se oko usta, nešto si mi žut.
