Екскурзија у средњој школи. Рођење детета. Секс у другој земљи...

Izraz koji se ponekad koristi za ženku psa.

Izraz za osobu koja kad ide na neki put, oblači se kao da ide da snima reklamu za turističku agenciju. Obavezna oprema: havajska košulja, bermude bež boje, slamarski šešir, čarape na sandale i naravno foto-aparat oko vrata.

Izraz za opisivanje najvećeg stepena žudnje za nečim ili nekim! Ekvivalent stepenu žudnje bivšeg pušača za cigaretom uz prvu jutarnju kafu!
Izraz je nastao kao posljedica još jedne od naših predrasuda prema Amerikancima kao glupom narodu!

Врло користан придев. Енигма у којој је спакован цео догађај и сви могући утисци, иако се све може лепо и детаљно описати.

Djevojka preko koje je prešao ko je stigo, jako sumnjivog morala. Najgora solucija da naletiš na takvu, a da nisi upućen, pa ostaneš suva kurca praveći se fin.

Ako si nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi.

Kažemo kada vidimo baldisanog komšiju kako se vraća kući oko 4, 5 sati popodne (nekad je bilo u 3) time aludirajući na završenost posla za danas: odradio si svoje za danas Radomire, mučena dušo, radeniče, robe roba svečevog, idi sad kući, tamo te čeka đuveč, žena od paprikaša i deca u prezlama i izdanje Poitike za 18. 5. 1987. tad sam se rodio ja.

To je izraz koji se koristi kada nesto manje lepo ,hocemo da ulepsamo.

Svinjska muda-beli bubrezi

Pitanje kojim se, na najprecizniji način, utvrđuje odakle je ko rodom.

Оно што ћете увек чути од сваке продавачице, било одеће, било љубави...

Kod Srba poznatija kao krema za ruke, noge, lice, dupe, za sve gde može da se stavi i da ti bude ''lepo''. To što krema za ruke nema nikakve koristi ako je stavljaš na na lice manje je važno.

Kada se od tebe traži mišljenje o komadu nečije garderobe, a svojim iskrenim odgovorom ne želiš da slomiš srce osobi koja je očigledno veoma uzbuđena što se ponovila, onda pristupiš ovom politički korektnom odgovoru.

Rečenica koju kažemo kada naiđemo na ne tako kvalitetan, ali ekstremno jeftin odevni predmet. Nije mnogo lepo, nije ni udobno, a ni velicina ti ne odgovara, ali si svestan da za te pare više ni kod kineza ne možeš da kupiš ni fila papuče, pa se tešiš da možeš da ih nosiš u kući.

Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju.
Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.

Преовлађујућа особина бесконачног броја иначе агресивних нападача, непријатеља главног глумца у борбама без оружја. Сви они лепо чекају свој ред, нападају један по један, плешући и трчкарајући око двојице који се бију.

Једноставно најбољи филм који је снимљен у последњих 20-так година. Поред тога што се велика већина слаже да је најбољи у уметничком смислу, провејавају приче да има идеолошку позадину као анти-српски. Ову тезу бране причом како сви ликови, јунаци који из Србије иду у рат, иду из одређених личних, или приватних, али нема патриотских разлога. Један је шверцер, други је наркоман, трећи официр ЈНА који ратује за братство и јединство. А лика који брани српство нема. Али сви заборављају лик професора, који додуше није из Србије, мада зашто би неко ко није из административних српских граница био Србин другог кова? Па ако се нађе Србин који то брани, мени је свеједно да ли је из Требиња, или Шумадије. Поред њега, дефактно имамо још два позитивна српска лика. Јесте да ту има неуравнотежености, кроз кординате простора и времена стасале људе, али кад посматрате ликове који долазе из руралне Србије нпр они које тумаче Пера и Манда не можете рећи да у рат не иду из патриотских разлога. Друга је ствар што њих на неки начин заводи Милошевићев режим преко ТВ дневника. Не можемо сад , зато што неко није био у стању, у једном веома компликованом историјском времену, очекивати да обични људи то непоргрешиво распознају поготово у прво време рата. За мене су они позитивни ликови, као и поменути професор, па и носећи лик кога тумачи Драган Бјелогрлић. Али сам по себи рат је мрачна ствар, он развија хероику, али и злочин. Не зато што су људи по природи лоши, и тамо наводно најгори људи отишли, или што је неко добар неко лош, како нас учили у тотално депласираној хероици другог светског рата. Неко је рекао „Одлазили смо у рат, незнајући чије грехове плаћамо“, можда смо само генерација која треба неке рачуне да плати. Можда су најреалије замерке филму оне које се односе на оне авантуристично-ратне секвенце, које би се у америчкој кинематографији до перфекције одрадили, али оно што је најбитније, видимо људе с душом. Тако да можда која замерка, али генерално то НИЈЕ анти-српски филм, него филм људи који су хтели да покажу мало и другу страну, који нису хтели да се додворавају западу, за разлику од нпр несрећне Мирјане Карановић која више не зна ни где иде ни шта ради. Првенствено Бјелогрлић и његова екипа су ти који имају патриотски осећај, i снимили су најбољи филм о протеклим ратовима, далеко бољи и комплекснији од оног који је добио оскара.

Две речи које нам јасно говоре да је неко управо тутнуо певачици који динар међу сисе, закитио певача посред чела или једноставно мунуо у шаку.

Narodna izreka kao prijateljski savet i upozorenje ortaku da previše rizikuje, hoda po tankom ledu, gura nos gde mu mesto nije, ide mečki na rupu, začinjuje pogrešnu čorbu. Realno najebaće onako naivno a toga svestan nije.

Ono sto kazemo radi reda, kad neko negde ide, osim kad rodjena nam devojka ide u grad sa drugaricama.