Uobicajeno razmisljanje lepe i zgodne devojke, koja je svesna svojih kvaliteta, pa zbog tih istih misli da se ceo svet vrti oko nje, da je ona jedina takva, u svacijim ocima najbolja!
Kako vreme napreduje danas postoje i obicne prdare, ruzne nasminkane devojke koje imaju visoko misljenje o sebi kako su iste takve, zgodne i lepe, a u stvari pokretne daske i lopate, za razliku od nekad kad su znale gde im je mesto i kakve su im mogucnosti za razliku od lepih devojaka!

Rečenicu iz naslova možemo upotrebiti u dva slučaja, međusobno potpuno različita.
Možemo je upotrebiti kao upozorenje nekome da mu voda curi oko vrata ili kao konstataciju da bi se rado obesili nekoj curi oko vrata.

Vrlo čest kompliment koji upućujemo nekome, ili isti dobijamo na neku našu fotografiju. Sve je to lepo, ali mi nikada neće biti jasno kako to oči ispadaju na slikama.

Kada su neke stvari, pojave ili osobe dijametralno suprotne za njih kazemo da su "kao dupe i oko".

Crnogorska metafora za ekavicu.

Reč koja kupi gorčinu iz naših usta pre nego što ona sam krene da šiklja napolje.

Ultimativni pokušaj da te privoli na seks.

Za razliku od uvreženog mišljenja da muškarci mogu uvek i na svakom mesto, u stvarnosti nije tako jer lipšu od umora ili popiju neku ili i jedno i drugo.

Колико год се чешали и трљали место које сврби свраб ће остати ту а једино што ћете постићи је да ћете бити принуђени да поставите нов слој пене на лице јер сте стари размазали док сте се дрпали.

Misao koja nam prođe kroz glavu kada sretnemo par drugarica, jednu sa pozamašnom buljom, a drugu sa lepo modelovanim licem i vrhunskim usnama.

U jugoistočnim krajevima Srbije ova izreka se koristi kada neko preduzima nepotreban rizik radi zajebancije i dovodi sebe u situaciju da za trenutak može da postane ozbiljno, a malo ili nimalo vremena i prostora ostaje za povlačenje.

Jako iritantan i pomalo besmislen izraz koji ćete najčešće čuti od matore, izlapele komšinice prilikom odgovaranja na njena dosadna pitanja čiji odgovori apsolutno nikako neće uticati na njen dalji život.

Poređenje za bol jako velikog intenziteta koji je posledica jednosekundne povrede usled trapavosti ili tako-se-namestilo situacije. Intenzitet bola se menja u funkciji od vremena:
- u 1.sekundi - ništa ne osećate usled trenutne obamrlosti, koju prepoznajete po struji koja je pošla od mesta udarca pa vas spičila negde u predelu glave (teme, oko, mali mozak)
- od 2. do 4. sekunde intenzitet raste
- u 5. sekundi dostiže maksimum i plato koji perzistira još nekoliko sekundi tokom kojih vičete „joj, joj, joooj, jooooj,aaaaaaa…“, a onda sledi silazna faza kada bol popušta.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Parče kartona namazano lepkom i sa parčetom hrane u sredini, koje se obično nalazi u ćošku neke prostorije.

Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.

kad igra oko,imate osecaj da izgledate debilno, a da to okolina i ne primeti.

Fraza koju (uglavnom ne misleci ozbiljno) kazemo za nekog ko je navukao na sebe odecu raznih bola i/ili dezena koji jedni s drugim ne idu nikako.

Prosečna veličina polnog organa jednog savim običnog balkanca.

Rečenica koja se izgovara kada je nešto lepo palo u vodu i tome je došao kraj, a završnicom te rečenice, kada je ovako sastavite, želite samo da naglasite sagovorniku ko je ili šta je glavni krivac za tako neslavni kraj.

Finiji naziv za pivski stomak.