Drvo od igrača. Fudbalske sposobnosti su mu ravne apsolutnoj nuli. Toleriše mu se i to što ima jedan i po dribling (polubiciklicu - pre neki trotinet), i što je brz kao Čava kad se zagreva pored leve aut linije, i što ima centaršut malo bolji od Mileta drvoseče koji nabaci loptu na školu bez da se zaleti, al' majku mu poljubim prijem valjda može da se nauči. Jebote, nisi talentovan, gura te neko, al' ako mogu Moša i Tirke jaje (ne levo, ne desno - kuvano) da žongliraju, mogao bi i ti da naučiš da ne plasiraš loptu trin'est jardi dalje nakon dodira sa njom.
Šut je posebna priča. Obrnuto srazmeran je jačini kojom dotični demonstrira umeće, poput Pinokijevog, prijema. Dovoljno je da se pogledaju napadači ovih naših dunstera, i sve će vam biti jasno. Poznavajući sposobnosti srpskih centarfora ali i golmana, pomislio bi čovek da su tereni u našoj zemlji namerno u lošem stanju, da bi se pojavila koja džomba ispred gola, a samim tim bile i efikasnije utakmice.
Sjajan pas! Međutim lopta beži Dejanu Lekiću, koji se nalazio na ivici šesn'esterca, u gol aut. Ovo će se voditi kao naš prvi šut, koji je ipak završio van okvira gola.
To je ono kad devojka od svih aduta otkrije samo to levo ramence, gde majica nehajno pada na pola mišice, a nama je to sasvim dovoljno..
Odomaćeni, da ne kažem, narodski naziv za gerijatrijske centre ( staračke domove ) u Srbiji.
Prvi put sam se susreo sa ovim izrazom u Apatinu, a kasnije sam čuo da postoje i u Valjevu, Kruševcu tj. diljem naše lepe države.
- Kako da dođem do "Plave ruže"
- Ideš pravo, na raskrsnici desno, kod "Meke kite" levo i onda pratiš putokaz...
- Hmmm, dobrrro, hvala...
Nakriviti kapu. Reći zbogom vrevi gradskog života na neko vreme i svakodnevnim obavezama. Otići Bogu iza tregera i još dva metra levo. Konačno otići gde te duša vodi. Zaboraviti na kancelariju, šefa koji podiže normu, onu kurvu koja se pokraj tebe štancala na svakom ćošku. Trenutak u kome osetiš onu lakoću kao kada si bio klinac atletičar, rešiš da otkačiš sve i odeš u neki drugi grad, ili još bolje na selo, napušteno selo.
-Đesi Mile jebo te ćaća, nema te ni za leka?
-E moj brajko. Uzo sam ti godišnji. Otišao na selo. Ustajao sa petlovima i legao sa suncem. Da ti vidiš tu milinu, kada tice pevaju, balega miriše, a svako te zove i na ručak i na ljutu.
Eksplozivni naratorski fast-forward koji dramatizuje čupri i čini vremenski skok do prve sledeće scene od značaja. Stilska figura dramatičnog uvoda u neočekivani plot-tvist.
- Krenuli mi tako malo, jednom, drugi put, treći... te spavaća soba, dnevna, kupatilo, kujna levo-desno i paf, eto ti ga njen žmu u sred radnog vremena na vratima sa sikirom.
,,Odelo ne čini čoveka,ali mnogo govori o njemu''.U ovom slučaju,govori da je čiča u osnovnoj i srednjoj bio vrlo dobar đak i da je završio neki faks posle koga može da lako nađe lak posao.Očigledno,našao je posao u kome je jedva skrpio pare za taj bedan krš kupljen od Ciganjskog preprodavca kola,a plata je toliko mizerna da nosi košulje i kravate svog tate/dede koji je crk'o pre Drugog svetskog rata.
Naravno,ne ginu ni nusproizvodi seljačkog ponašanja koji se dobijaju gratis uz Ladu - ruka kroz prozor,škripuća osovina,radio pojačan do maksimuma kroz čije krčanje se jedva nazire Radio Teheran (jer je on ugledan čovek,pa se snalazi u društvu jer prati trendove),žmigavac-levo-skretanje-desno,i sl.Plus što vozi po sopstvenom nahođenju i ne mari da l' neko žuri na posao ili baba koja ide preko pešačkog ima slabo srce.
Kaže se u trenutku nečijeg totalnog pogubljenja . Situacija u kojoj mozak izgubi kompas .
Vozi momak 120 km/h na medjuseoskom putu,kišica prska jedva primetno,ali dovoljno da put bude klizav kao kučece govno na pokošenoj travi. Dečko izgubi kontrolu, kola levo-desno-levo,kočnica - buuum u drvo !
Sledeća situacija : Momak nanosekundu posle udesa užurbano skida pločicu CD playera,izlazi iz automobila i posmatra 2-3 minuta prizor, ubrzano dišući i ne pomerajući se.Priča istinita,momak neogreban,auto nije u voznom stanju.
Sve pare koje dobijete u iznosu od preko 100 dinara, a u 99% slučajeva se od njih ne kupi čokolada nego nešto tries' levo.
X: E, odoh da uplatim kredit vidimo se kasnije.
Y: Opa bato, ima se može se! A otkud ti pare?
X: Dala mi baba za čokoladu.
Y: Aha, u tom grmu leži zec znači!
Kada cujete ovu recenicu znajte da sigurno zavrsavate izgubljeni u nekoj vukojebini
Lukic:Ma opustite se, znam put, bio sam dva puta tamo.
Vozac:Pa dobro , gde onda sada da skrenem?
Lukic:Skreni ovde druga desno , pa onda prva opet desno.Trideset minuta kasnije
Lukic:E sada levo i to je tu.
Vozac:Picka ti materina maloumna pa ovo nije kafic vidis da smo upali u necije dvoriste.
Raditi nešto sa merakom. Preći sve granice pristojnosti. Životinjski, pokazati svoju najgoru stranu. Ali i dalje milije nego raditi isto to i pritom se ustručavati.
-Idem ti ja tako ulicom, okrenem se levo, desno, nemade nikoga, pa sam se isprdeo domaćinski.
-E koji si seljak!
Usna duplja.
"Mhmmmmmmmm! V'uućeeeeeeeee! V'uuuuć k'ompi' "
"De malo, gore, dole, levo, desno. Što ne piriš kad ti je vrelo? Jebem te u manire."
Trenutak kada posle 3 meseca se nakaniš da kupiš sočiva, pa onda otvoriš kutiju i shvatiš da je levo sočivo puklo! Maler!
Zapravo ne znam da li je to stvarno žbun, ali je neizbežna pojava u vestern filmovima. Obavezan smer kotrljanja jeste sa desna na levo.
Jednosmerna ulica za političare.
Oprostite, molim Vas, kako da stignem do skupštinske penzije? Malo lutam.
Pazi ovako, ideš levo, pa skreneš desno i onda produžiš okretnicom do centra.
Ekvivalent izrazima nećeš jebati (za kilave muškarce) i nećeš rađati (za ogavne žene), s' tim što se ovaj termin upućuje nesuđenim vlastodršcima. To su oni kojima je svako upinjanje uzaludno jer ih narod neće pa neće. Mogu da se opredele ekstremno levo ili ekstremno desno, da glume centar, da dele šećer, ulje i brašno, da drže pod kontrolom sve medije u Srbiji, štrajkuju glađu i žeđu, sede na stiroporu, prave proteste, kupuju glasove - opet džabe, no pasaran!
Naporan rad u kampanji, koji se uglavnom svodi na ljubljenje sitne dece i stoke i asfaltiranje ulica, može ih dovesti čak do 49.99% glasova. Čak i u tom slučaju oni neće vladati jer se neće naći budale da sa njima uđu u koaliciju i namaknu većinu. Razlog je isključivo taj što njihove napuderisane i našminkane njuške iz nekog razloga iritiraju više nego njuške ostalih, mada su realno svi podjednako loši.
Beograd, 2012.
Pičkousti Aca - Šefe, šta ćemo? Znate, ja bih da budem gradonačelnik. Prošlo put je malo falilo pa su me ispalili ...
Toma Grobar - I ja bih da budem premijer pa ne ide!
Aca - Zar niste rekli da biste da budete predsednik?
Toma - Otom potom. Sad je ovo aktuelno!
Jorgovanka - Hajde stvarno uradite nešto, da preuzmem već jednom državnu kasu! Čekam dvadeset godina, prvo u radikalima pa sad ovde ... hoću da vodim finansije!
Aca - U koje se razumeš k'o Marica u kriv kurac!
Toma - Smirite se, idemo polako! Da vidimo sa kim bi mogli. Imamo 45% sa Veljom, fali nam jako malo da napravimo većinu.
Aca - Niko neće sa nama. Demokrate dogovaraju sa radikalima.
Jorgovanka - A da pozovemo mi demokrate i lepo se ponudimo?
Toma - Jes' pa da mi Tadić otme mesto premijera! Nema šanse!
Jorgovanka - Da zovemo onda radikale?
Toma - Nikako! Da me Pop-Lazićka ubije što sam onomad pričao da diže noge predamnom ... ne mogu sa njom, jedva smo se razveli, mislim profesionalno. A i plašim se da ne počnu da me kunu ...
Aca - A da probate preko Šešeljeve porodice, ipak ste im kum?
Toma - Ne vredi!
Aca - A Dačić?
Toma - Taj nas je prošli put zajebao, više ne pregovaram sa njim! Mali je zajebaniji nego što je svojevremeno bio Sloba. Probao je Velja da zove Mrkonjića ali se ovaj ne javlja.
Jorgovanka - A Koštunica?
Toma - Taj ni ne zna da su bili izbori.
Aca - Čeda?
Toma - Pitao sam. Spominje neke zmajeve i nekih trista čuda ali neće!
Jorgovanka - Ljajić i Ugljanin?
Toma - Hoće ali neće zajedno. Ili jedan ili drugi a odvojeno nam ne znače, nije dovoljno. Mađari hoće ali opet nije dovoljno. Čanka ne smem ni da pozovem.
Jorgovanka - Jebiga!
Aca - Tomo, šta da ti kažem ... nećeš vladati! Jedino da opet pravimo novu stranku, još se nismo oprobali kao socijalisti i levičari ...
Broj godina prosečnog Vukajlijaša. Osim toga, on ima devojku, ređe ženu, seks: slab do nikakav, deca ništa, posao: rupa niz hodnik levo, kompjuter sa starim kockastim monitorom.
I jaku životnu energiju !
Lik koji obožava svoj posao, jer u njemu može da iskaže glavne crte svog karaktera.U toku vožnje stalno šara glavom levo-desno, tražeći žrtve kojima će se slasno najebati milosne majke bez ikakvog razloga.Njemu smeta baba koja u suprotnoj traci polako prelazi ulicu, đubretari, koji su prevrnuli kontejner tri ulice od one kojom prolazi, čak i kola hitne pomoći koja upravo prevoze nekog nesrećnika.Svojim bolesnim pogledom odmerava srednjoškolke, brišući rukavom bale.Sa mušterijama ne razgovara, osim ako ne daje informaciju o svojoj kurcobolji zato što putniku smeta krdža koju ne vadi iz usta.Nikad ne pušta pešake na zebri, nego im još izjavljuje ljubav prema najbližima, jer su se drznuli da pređu ulicu baš kad on tu prolazi.Ima on regularnu taksi oznaku, član je taksi udruženja i, naravno, uvek mu je sirena najbučnija na pretestima protiv onih koje naziva divljim taksistima.
Ovo se sigurno svima desilo: lepo ga poravnamo sa rupom, gurnemo unutra i on uđe bez problema, odradimo posao al kad treba da se izvadi - šipak. Ima mnogo uzroka ove pojave, možda je rupa previše suva usled godina neupotrebe, a možda se od preterane upotrebe i lošeg održavanja nahvatao lepljivi sloj. Naravno, prvo probamo sami da ga izvučemo, prvo na snagu, pa onda cimamo levo-desno, pa probamo da ga zarotiramo ne bi li tako izašao. Ponekad uspe, al najčešće ne. Onda je najbolja opcija da zovemo stručnjaka: il ginekologa koji će tu nešto da čačka i najčešće ga sjebe još više ili profesionalca koji će da nas odere. U najboljem slučaju smo ga nekako izvukli i spreman je za ponovno korišćenje, a u najgorem je pukao i onda je potrebna malo veća operacija.
Jutros mi se zaglavio ključ u bravi i nisam mogao da odolim. A pomislili ste na nešto drugo?
Jedan od modela ispoljavanja nervoze, kad čovjek ne može da sjedi na jednom mjestu nego piči po sobi lijevo- desno k'o da je teniska loptica.
Jedan od cimera zuji po sobi...
-"Cimeru šta je reći, treba ići piti, a nema se prebijene, a? Vidim uzod'o si se k'o prof Baltazar, al ne da se ništa smisliti. "
Odjeb. Premotavanje Super Marija u desno. Stavljanje do znanja napaljenoj klinki da te interesuje onoliko koliko te interesuje Americki bejzbol.
-Klinka: Zelim da budem sa tobom, svidjas mi se puno. . . (patetisanje u nedogled)
-Ja: Si citala ti Malog Princa?
