Baš ga zabole uvo za sve!
Neopisiv osećaj dosade i bola u genitalnom predelu, prouzrokovan manjkom potrebe za životom. Kulijana. Nirvana ti gladi stidne dlačice, a tebi to baš nekako prija. Nema veze što će uragan obaveza da se sruči na tvoju hedaru neverovatnom jačinom. Trenutno ti je lepo i misliš da bi najbolje bilo da na tome ostane. Jednostavno, počešeš levo jaje i daš do znanja, da te zabole paladin šta se dešava oko tebe.
Koga briga!?
Miris ribe. Pre mi je nekako to uvek smetalo, al' danas... Danas mi prija, čak štaviše. Sedim na ležaljci u hladu i češkam pazuh. Pih, al' sam zarastao ispod miške, mada koga briga. Ovde nit me iko zna, nit me to uopšte zanima... Gledam narod kako se brčka. Lepo im je. Doduše i meni je. Havajke se samo smenjuju, i iskreno ne znam koju bih pre, ako me razumete. Možda ova ne bi bila loša! Vidi, vidi, čak i gleda u mene. Ma, ima da joj priđem.
''Kuc-kuc''
Koje sranje se dešava?
''Kuc-kuc''
O sve mu vrag odneo, počinje da me nervira. Vidi, otkud mi sad noge na stolu. I koji je ovaj matori brkica? Šef! Ma, daj oću nazad!
-Profakturiši ovo, da te ne bih sanjao i spusti noge sa stola!
Pih, da vidim šta mi je to dao! A ne, ne... Ne misli valjda stvarno. Samo kad izađe da se opet ja lepo ispružim. Ha, evo je Havajka ponovo. Ne, bre, što mi je lupila šamar? Šefe?
Muškarci (mužjaci) nisu mnogo evoluirali od praistorijskih predaka. Sve što je jedan uradio drugi može bolje, svaki ima veći penis od svakog i svako može da popije više od svakoga...
Lik1: E kad se setim kad sam bio trčao go kejem, bas je dobro bilo, mnogo sam pijan bio.
Lik2: Brate, sto me nisi zvao, trčao bih i ja sa tobom.
Lik1: Onde kod banovine mi aplaudirale devojke, tebe bi bila sramota, mala ti je kita.
Lik2: Šta bre mala!? Da sam trčao go to bi landralo na sve strane levo, desno, to bi bilo po pluca...
Prilika da se parovi koji imaju neke nesuglasice, opuste i pomire. Takodje, prilika za parove koji su i dalje u veoma dobrim odnosima, da uživaju u prijatnoj atmosferi i raznim žanrovima alternativne muzike.
Nadju se u toj gužvi i poneki "solo igrači", koji očigledno nemaju drugi način da upotpune veče.
Februar 2008.
Band završava sa sviranjem neke stare heavy stvari. Izlazim iz šutke u kojoj je bilo desetak do petnaest aktera. Kreće neka lagana stvar iz osamdesetih, pogled mi se iz pravca bine pomera ka dubini sale. More parova, različitih generacijskih raspona, lagano pleše uz muziku i zatvorenih očiju izvršava unakrsnu transplantaciju jezika.Okrećem se ponovo ka bini i gledam onih desetak, sebi sličnih čupavaca kako sa izgubljenim facama, smoreno tumaraju korak levo, korak desno. U tom trenutku kroz glavu mi prolazi misao: "Ma daaaj, koji ću ja kurac ovde?"
Seksualno zadovoljiti pripadnicu lepšeg pola. Izraz, naravno, koriste najiskusniji.
Iskusni tip prilazi devojci.
- Izvini, čuo sam neko mjaukanje odavde...(počinje da se osvrće i da gleda levo-desno)...aha, znači odavde se čulo...(savija se do predela pubisa zbunjene sagovornice i počinje da mrmlja nešto)...da...mhm...ma nije moguće...tvoja maca je jako gladna. Ona te moli da pođeš sa mnom do mene da je nahranim.Mada može i ovako.
Tip - Hoćeš da ti nahranim macu?
Devojka - Hihihihihi, pa može.
Totalno nebitan pojam, potpuni promašaj, nepotrebna stvar, nešto levo... Kao što je bio i nekadažnji levi bek Partizana čija je najveća opasnost bila zadavanje poteškoća sportskom komentatoru da mu izgovori prezime. Na dresu je iznad broja koji nose fudbaleri pisalo Rząsa, a vrlo je moguće da je nekako Aca Stojanović u saradnji sa Nedeljkom Kovinjalom uz pomoć Larusove enciklopedije i agenata Bezbednosno informativne agencije došao do, ne smemo se usuditi da kažemo, pravilnog izgovora koje su kasnije svi ostali usvojili u komunikaciji.
- Ko će večeras do grada sa nama?
- E, vodi Cado one dve prepičke što ih je upoznao kod Crnog na rođendanu.
- Do jaja, ja ću da zovem Đomlu, možda će da sredi nešt...
- Nemoj slučajno tog Žonsu da si mi zvao, lik je ozbiljna budala.
______________________________________________________________________- Šta ti je kupio dečko za rođendan?
- Možeš misliti...
- Šta?
- Knjigu.
- Hahah koji žonsa od poklona leptejebo! .
Hladno, prsti otpadaju, vetar seče, a mali Mita ide sa majkom, dere se i breca na ulici.Majka se smeška ljudima u prolazu, propada u zemlju i pokušava da ga umiri.Mita udara u još veću dreku i vuče je za rukav, neće na ručak, neće da pere ruke,neće ni ono što je do malo pre hteo.Cesta široka, špartaju pravo, međutim skretanje za njihovu ulicu je blizu...Majka ga hvata za desno uvo, daje žmigavac i nestaju iza ćoška.
- Jao, jadna Stana sa onim malim, živce joj iskida!
- Ma, samo kad je dala desni žmigavac, videćeš sad, biće k'o bubica!
Stvar koje je ujedinila studente, beskućnike, propale udovce i klimakterične gospođe. Naime, Narodno pozrište u Beogradu izlazi u susret širokim narodnim masama, tako što im dozvoljava da gledaju predstave za samo 50 dinara!!! Zvuči kul?
Zajeb se ogleda u sledećem: da biste gledali predstavu po ovoj bagatelnoj ceni morate da čekate pola sata do početka predstave, jer tiket čikica ranije ne prodaje karte za Š klasu naroda. Onda, kad se konačno smiluje i pusti prodaju, kreće buljuk ka šalteru ( nije neka razlika u odnosu na kupovinu karata za neku sportsku priredbu ). Dok se tiskate u gužvi, pored vas prolaze horde nakurčenih gospođa koje njihovi pratioci odvode do partera i bacaju vam značajan hejterski pogled, koji govori "Seljačine"!. Kad konačno kupite nesrećnu kartu, shvatite da na njoj piše: 3.galerija levo - stajanje. U kurac! Trk uzbrdo. Kad dodjete do tavana, skrenete levo i 'vatate prvo slobodno mesto. Jeste, sigurno ćeš da stojiš. Pogledaš dole i shvatiš da ne vidiš pola scene. A i vidljivost je odlična, verovatnoća da ćeš da pomešaš Milana Gutovića i Ružicu Sokić je gotovo stopostotna. Al jebeš glumce, bitno je da je 50 dindži. Posle pola sata sedenja bulja vam otpada, noge vam udaraju u sedište ispred. Jebem ti konstruktora, samo je mislio da utrpa što više ljudi, gde je tu komfor!?
Predstava se konačno završila. Bila je dobra. Ali niko vas više ni puškom neće naterati da se maltretirate zbog jebenih 50 dinara. Sledeći put u parter. Na izlazu bacite pogled na cenovnik. Parter 800 dinara!!! Ah, zlatna treća galerija.
Pipači hleba , znamo šta su , ali kako se postaje pipač :
-važno je osmotriti okolinu (penzionerskim očima) i utvrditi da li ima potencijalnih sabotera vaše akcije , jer ukoliko naletite na nekog mladog čistunca il ne daj bože hirurga drž'te se dobro.
-dakle kada ste stvorili preduslove (ako ste dovde došli to već podrazumeva da imate istreniranu ruku i dodir tigra za ovaj poduhvat u suprotnom nemojte ovo pokušavati )treba napomenuti da su prodavci postali lukavi i dodali hlebu papir , to gnusno čudovište koje onemogućava pristup , ali glavu gore samo do pola hleba , dakle ima prostora za manevrisanje i delovanje (dodavanjem papira uspeli su da donekle utišaju kritične mase koje vas inače ometaju tako da je ovo na vašu stranu hahahaha ali oni ne znaju da vi i dalje pipate hleb a ne papir buahhahaah).
-ako nađete nekog suparnika koji takodje želi da opipa hleb radi utvrdjivanja stepena tvrdoće pa vi ste na konju ostatak akcije je čista formalnost.
-sledeći korak je dakle jednostavan , doduše postoje razne tehnike pipanja hleba ,na primer , mozete krenuti sleva nadesno ili obrnuto a moguce je i selektivno dakle neka nasumična metoda , malo gore malo dole levo desno i tako to , to je vec stvar rutine potrebna je vežba možete probati na nekim improvizovanim rafovima čisto zbog treninga .
-kad smo završili sa odabirom tehnike vreme je da zgrabimo hleb i tehnikom "pravim se lud gluv corav " odletimo nežno do kasirke izvrsimo potrebne transakcije i odlepršamo kući .
-mission complete , have a nice breakfast :)
-a da , ako vas uhvate , pokušajte da koristite tehniku "jaaaaaaa dirao hleb jaaaaa (dramska pauza), pa kako vas nije sramota... maaaaa znaš ti ko sam ja breeeeee eeejjjjjj" pa šta vam Bog da .... :)
Izraz koji se upotrebljava kada zelimo da kazemo kako je neko neodlucan, a i nije mu lako da donese odluku, jer svaka odluka donosi neku muku. Gladan jeste gladan, ali mu se bas ne jede govno, tako da on gleda ono govno, pa se misli, da li je bolje biti gladan ili jesti govno, a svaki izbor mu donosi neko zlo, glad nije prijatna, moze od nje i da se umre, a govno je(kako neki kazu) bas neukusno.
1.Vozimo se cale i ja gradom u tri sata po guzvi, a jedan gastarbajter u autu ne zna da li ce levo ili desno, a na obe strane guzva i moj cale mu dovikuje: Ajde, bre, sta gledas ko gladan govno, skreni vec jednom!
2. Ortak trazi sok, ali je kenjakav, ima nezno grlo, pa kad mu donesem hladan sok, on blene 2-3 minuta u njega, a drugi ortak dobaci: Sta ga gledas ko gladan govno, pij!
Miran, staložen i jebački ton osobe koja je ubedila sve na lestvici da ona treba da bude na vrhu. Ton pravog vođe. Međutim, kako je izgleda skoro komplet društvo još negde posle osnivanja prvih većih zajednica zaboravilo da skrene levo kod Albukerkija, današnje figure koje se smatraju autoritetima su sve, samo ne to, pa moraju da pribegavaju drugačijim metodama kako bi se održali na vrhu i smirili strasti onih na nižoj lestvici.
-Dragučeviću, ajde, molim te, idi mi donesi burek.
-Zašto? To ne spada u domen mog posla.
-Dragičeviću...
-Hoćete da kažete da bi ste vi sa vašom diplomom više poslovne iz Donjeg Brijanja umeli da vodite tim i dizajnirate one grafikone i tabele koje sam radio sa njima za vas pet dana bez spavanja?
-Dragičeviću, biraj, burek ili izlaz.
-Prazan ono beše?
-Da, i jogurt, ali onaj obrani, moram malo da smanjim unos masti, xexe.
______________________________________________________________________
-Milane, izbaci đubre.
-Dobro, ženo, što ga ti ne izbaciš? Ionako ti je usput.
-Ne mogu, isprljaću se, bubili.
-E, pa ne mogu ni ja.
-Ako ga ne izbaciš, danas ću da dobijem iako su deca kod tetke.
-Gde je kesa?
-Eno ispred kuće.
Ahh, Kanter, legendarna igrica čiji igrači su takvog sprektra osobina da je to nepresušni izvor inspiracije !
Pošto je ogromna većina CS Servera u Srbiji nekog lokalnog ''ae-pravimo-server-da-se-ne-smaramo'' kartaktera, ni igrači na njemu nisu ništa bolji od proseka, čak ni toliko.
CS Admini su najčešće likovi koji su napravili server, inače ''botine'' ( loši igrači ), ali oni imaju praksu da daju svakakvim idiotima, klincima, mentaloidima adminske palice na serverima svojim.Onda takvi admini koji su u proseku oko 12-13 godina ( jer tada počinju ozbiljnije igrati kompjuter, a prva igrica na njohovom putu je batin CS 1.6 ) krenu da glume bogove deleći kickove, banove kakve sve ne kurce ili palce.Misle da mogu da rade šta hoće sa nekim likovima koji su na taj govno server ušli čisto jer ne znaju gde će jer su naučili osnovne komande u igrici ( čitaj : W,A,S,D, Levi i Desni Klik, čak znaju i da pomeraju miša levo desno ).Kao posledica toga, na ''Ne daj bože'' serverima ( 80 % ) u Srbiji spušta se automatski kriterijum skilla igrača koji mogu da igraju na mapi bez opasnosti da će biti kikovani, neretko i banovani.
CS Čiteri su gore navedeni likovi, žrtve ''isterivanja pravde, ili đavola'' admina klinaca, koji najnormalnije igraju CS zabave radi, da se opuste ponekad, a ne da provode vreme između rundi u objašnjivanju adminu sa nerazvijenim mozgom kako može da mu lupi hed ( head-shot ) Emkom ili Kalašem, čak i Slonom ( što je za njih ''Mission Impossible'' ).To su igrači koji odmah bivaju banovani zato što ne psuju, ne spamuju, čak i zato što imaju skor od prilike 10-3...To je već sumnjivo !
Konstantno se vodi bitka između CS ''Čitera i CS ''Admina'' , kao i između pravih admina i čitera. Head ''Admini'' koji su gore opisani čak imaju i praksu da dele i šakom i kapom svima koji mu kažu ''molim te, ovo je najbolji server'' admine.To znam iz iskustva, na jednom serveru su od 16 npr. igrača 12 bili admini i međusobno se prozivaše i banovaše (!!!)
KoSoVo_Je_SrCe_Srbije Gaming Arena ----- Batočina CS 1.6 Crew :
- LadY_gAgA97 : ajde mamu vam jebem nemojte da mi citujete tu, lupate mi hed svaku rundu, jebem vam mater ! Mrs sa citovima na Kolibu pa tamo citujte picka vam materina !
- ''Čiter'' : Ne koristim cheat, idi uci da igras kanter.
- LadY_gAgA97 : nemoj da ti jebem mater kome ti da nauci kanter da igra retarde jedan nubovski, oces sad da te banujem ? kurac ne citujes imas 10-3 score majke ti ga nabijem citerske !
- ''Čiter'' : Ko tebe jebe sto imas 2-18 skor ..I nemoj da prozivas starije.
- LadY_gAgA97 : MA SACU DA TI JEBEM MATER !!!
- ''Čiter'' : ( banned for 1000 hours - reason : cit ) (...)
Interesantna kreatura, najčešće za volanom bilo kojeg Golfa, stare Bembare, ili iole snažnijeg Fijata, koja ima konstantnu želju za preticanjem i velikim brzinama na gradskim ulicama, a koji do cilja stiže istovremeno kao i kulišići, koji voze laganeze.
To je onaj lik koji me rano ujutru na prvom semaforu u Munzeu, iz ko zna koje trake iseče i nabije se tik ispred, kako bi on bio prvi na semaforskoj crti. Po paljenju zelenog svetla, munjevitom brzinom gubi se u magli, ali samo do sledećeg semafora, koji mirno prolazim i pretičem ga, jer se prilepio uz gospodina koji skreće levo. Posle par trenutaka, gradski Fanđo me još jednom pretiče, pa dok se isključujem na auto-put, primetim da je ponovo iza mene, jer se spoljna traka sporije uključuje, te Fanđo biva zaglavljen i zagrađen. Širina auto-puta, ah divote... Mirne duše povećavam brzinu na 120, ali ne lezi Vraže, evo ga ponovo naš Fanđo. Cik-cak metodom koristeći sve tri trake, uključujući i zaustavnu, a bez korišćenja migavca, prelazi znatno duži put od ostalih učesnika saobraćaja, koji se kreću pravolinijski, ali svakako uspeva u svojoj nameri i gubi se u daljini. Izlazi kao pobednik u ovom najdužem pravcu gradske piste. Ene! Evo ga sad na semaforu u Ustaničkoj tik pored mene. Opet baja turira svog Golfa Trojku. Ništa, ovoga puta ja skrećem levo, dužim, ali mirnijim putem, dok njemu, koliko vidim, malo napred maše cajkan, sa misijom da mu otkine po koju somundaru.
- Šta je bilo, Mare, pardon, Fanđo… opet ti posle mene stižeš na posao?
- Ma sajsi galoma! Jebo te tvoj flafičasti Smart i racionalna vožnja.
Odvlačenje pažnje i skretanje toka misli, obično dok radite nešto značajno.
Tipičan primer (za muškarce):
Na prvoj ste godini fakulteta, odlazite na predavanje iz najtežeg predmeta, jer ste savestan student i hoćete nešto da naučite. Sedate na galeriju u deo gde nema nikog, spremili ste papir i olovku, kao i novine ako bude hladna klupa i fokusirali ste se maksimalno. Taman kad je počelo predavanje, jedva da ste dve rečenice napisali, ulazi maksimalno doterana koleginica, zbunjeno pogleda levo-desno i naravno, sedne pored vas. Njen lagani, cvetni parfem počinje da vam se polako uvlači u sve pore koje do tad niste ni znali da imate, osećate čak i balzam od ananasa koji se širi sa njene kose...i tad ona počinje lagano da vas dodiruje kolenima. Od tog trenutka, vi jasno vidite profesora, vidite kako mu se miču usne, ali kao da ste potpuno ogluveli. U glavi vam jasno stoji da imate ispit za desetak dana i da ovo danas morate da čujete, jer iz knjige ništa niste razumeli...ali se istovremeno i pitate zašto nije naišla prošle nedelje na predavanje iz sociologije gde ste se smorili do iznemoglosti. I tad vam se obrati. Više ne vidite profesora. Ostavljate papir i olovku, jer je nestao i poslednji tračak nade da ćete još nešto zapisati tog dana (osim njenog broja eventualno) i uzimate novine da biste izgledali koliko-toliko opušteno. Lagano ćaskate s njom dok listate i primetite da vam se ona sve vreme smeška. Mislite da je to pozitivan znak i nastavljate da 'opušteno' ćaskate, da bi posle nekoliko minuta shvatili da ste sve vreme novine držali naopako. Toliko o predavanju. Ipak, uzeli ste broj, ali ispit u tom roku niste položili. Od tada uzimate samo beleške s predavanja.
Tipičan primer (za devojke):
Na prvoj ste godini fakulteta, odlazite na predavanje iz najtežeg predmeta, sedate na galeriju gde nema nikog. Pogledate pored sebe, kad vidite da je neko ostavio aktuelni Avon katalog za taj mesec...
Omiljena JNA doskočica, obično desetara i vodnika, na vojničko "razumem!" novopridošlih regruta.
- Vojsko! Slušaj ovamo, važi za sve! Ko zna engleski?
- Znam ja!
- Znam i ja!
- I ja!
- I ja znam!
- Polako, bre!... Ti tamo, ti...Ti, ti treći red, desno! Ti, kažeš da znaš engleski!
- Znam!!!
- Aj' onda da oribaš klozet! Klozet ti je tamo levo. Ribanje komplet! Na zadatak!
- ...
- Šta je sad bilo?... Ne rauzumeš šta sam ti rekao?!
- Razumem, druže desetare!
- Razumeš ti, moj kurac! He-he-he!
Mrtvi pijani stižete ispred svoje zgrade. Vrata se sama otvaraju i vi ulazite u mračni hol. Stajete ispred lifta, umesto da upalite svetlo vi zvonite komšijama na vrata. Sa druge strane se čuje glasan urlik uz još glasnije psovanje svega živog i mrtvog. Lift ili niste pozvali ili ne radi, potrčite ka stepenicama... Al' jebiga, u onom mraku mašite prvi stepenik i proizvodite neverovatnu buku. Svetla u zgradi se pale, polako se pridižete i nastavljate kao da se ništa nije desilo. Idete levo-desno. Mlada komšinica vam prilazi da vidi da li ste dobro. Uz veštački osmeh joj kažete da se ložite na nju i pitate je da li je za neki se's. Pljaaassss! Opet ste dole. Sad vam se još više vrti u glavi... Napokon stižete i do tog 9 sprata. Zvonite na vrata, koja vam uzgred deluju nepoznato. Kurac, jebali ih rimski brojevi, na jedanaestom ste. Avantura se nastavlja, izazov malo drugačiji, spustiti se dva sprata. Nakon nadljudskih napora, uspevate da pogodite prvi stepenik, al jebiga mašite drugi. Nekim čudom se ovaj put zadržite na nogama. Stižete i do tog devetog sprata. Brava se pokvarila, ili ipak nije? Vraćate cigaru u džep i vadite ključeve. Iz fantastičnog 12 puta, pogađate ključaonicu. Otključavate vrata. A u pičku lepu materinu, ćale izlazi iz WC-a. Soba vam izmiče, držite se za vrata. Ćale znatiželjno gleda u vas, uspevate da ga pozdravite. Odlazi u sobu. Hvala bogu, izvuk'o sam se. Laganim korakom ulazite u kuću i zatvarate vrata. Mali korak za čovečanstvo, ali veliki za vas. BUUUM TRAAAAS KRRRC.... Lomite saksiju. Tata brzinom svetlosti izleće iz sobe i predstava počinje:
''Stoko pijana, svako veče izlaziš, mamu li ti tvoju. Alkoholičaru ortodoksni, sutra te vodim na selo da okopavaš krompir. Trošiš k'o ruska vojna vozila, mamicu ti tvoju, pa jel ja radim samo da tvoje opijanje plaćam!!!!''.
Mudro ćutite, a onda nakon smirivanja strasti tiho izgovarate: ''Tata, nisam pijan'', našta naravno sledi nova paljba:
''MRŠ u sobu stoko nenormalna, jooooj Milovane napravio si kretena!!!!''
Ulazite u sobu. Piša vam se.
Pojava koja se uveliko rasprostranila u mom selu, kad je debeli Radica otvorio igraonicu sa cela četiri kompa, do duse, posle je pazario jos dva, pa je to već bilo nesto. naime, svi mi koji smo pre kompa videli jedino segu, ali od nje smo mnogo vise gledali komšinicu milicu sa susednog duda, nismo znali koje je to čudo tehnologije izmišljeno, zvano kanter strajk. to je bila za nas jedno osma generacija izuma, što kazu: nema dalje.
i onda su svi instiktivno virili za ćosak ocekujuci tu teroristu koji je ledjima okrenut, i zamišljajuci kako pada pogodjen u glavu, a vas veličaju kao nenajebivog igrača ove plemenite veštine.
Gledaj ovog mutanta Živka, migolji se u ovoj stolici, viri za ćosak celu partiju, nije dva meseca skontao da se ništa ne vidi.
ma mani ga u kurac, taj kad vozi trke skreće glavom levo-desno ko mesalica za beton!
Ma nije ni čudo, kakva mu je sestra, on je još i dobar! nju je jovica zajeb'o kako će je zaposliti u zadrugu, guzio je 4 meseca svako drugo veče, a zadruga ne radi još od 98me godine!
Alternativa poslovice koja važi u Beogradu. U Beogradu niko ništa ne ume da objasni kako treba, ili zna do nekog dela, a posle kaže: ''Tamo pitaj za dalje.'' Ovo uključuje i policajce. Ako se pak nađe neki jadnik koji i ume nešto ljudski da objasni, isti se maksimalno eksploatiše u društvu kad god neki prolaznik nešto pita.
-Izvinite, kako do...
-Nisam odavde, stvarno ne znam! šeta psa i bebu u kolicima
_____________________________________________________________________
-Izvinite, gde je najbliža pošta ovde?
-Molim? pogled kao da sam pitala da mi ispriča Tindalov efekat
-Pošta najbliža, da li znate?
-Idite pravo, pa desno, pa na raskrsnici levo, pa tamo pitajte nekoga da vas dalje uputi, ako ne zna, vratite se ovamo, trebalo bi da dođe Mita Trafika, on je tu po ceo dan, ako je trezan, objasniće vam i put do Marsa.
Ovaj naziv pripada još jednoj od tekovina bivšeg režima. Dobijali su ga pošteni i odani službi kontrolori rada i šefovi smene neke fabrike, koji su sa nadziranjem radnika išli do te krajnosti da su se pentrali po onim cik-cak krovovima k'o iz bukvara da kroz prozor što bolje osmotre nepravilnosti u radu. Među radnicima dakako nepopularni, podvrgavani zajebanciji da bi se popeli i na mesec samo da ih što bolje vide. Odatle i ovaj posprdni nadimak. Iako Rus nikad nije sleteo na mesec, jbg, narod je vazda bio kreativan.
(brkovi podkresani kao tende primorskog restorana, monohromatsko odelo 1. maj i đozluci, danas poznati kao 'hipsterski')
...
-Jao, brate, šta je ono gore na prozoru?! Neka crna masa, skače levo-desno i oči mu se cakle. Ja sam se usr'o.
-Hehe, mlad si ti kolega, i neiskusan. Pa to je samo Gagarin, vinuo se malo gore da nas što bolje ocinkari drugu Staljinu. Nego baci tu cigaru, ako nećeš u Gulag, jer je Goli otok za ovog nagradno letovanje.
Ono što nastaje u autobusu na ekskurzijama osnovnih škola kad vozač napravi neku glupost. Naglo zakoči, rokne preko neke rupe, brzo uleti u krivinu. Uglavnom sve što može biti opasno, ali u tom periodu jedva čekamo da se dogodi nešto od toga.
Autobus udara na neku rupčagu na putu, posle toga se zaljuja levo, desno. Škripe gume, vozač jedva uspeva da ga obuzda.
- To vozač! 'Ajmo aplauz za vozača! (svi u autobusu se deru, zvižde, aplaudiraju)
Posle nekoliko sekundi, daje migavac, zaustavlja se pored puta. Dolazi jedan od nastavnika i saopštava nam da moramo izaći i preći u drugi autobus. Ovaj se pokvario, pukla neka osovina, neki kurac. Izlazimo a vozač pored autobusa, polivaju ga vodom da dođe sebi.
Tačka G kod Crnogorki.
ONA:"Aaah, lijevo, lijevo... Uh, desno, desno!"
ON:"Đe?"
ONA:"Mmm, gore, gore... dolje, dolje!!!"
ON:"Đe???"
ONA:"Aaaaah, dublje, dublje!!!!!"
ON:"Đe, jadna ne bila?!!!"
