Naučno-fantastična svevremenska primenjena grana medEcine.
Naime, bilo da je u pitanju vreme pre Isusa, vreme krstaških ratova, srednji vek, japanska mitologija, svetski ratovi, savremeno doba ili neko futurističko zamišljeno vreme, proces negovanja glavnih protagonista filmova je isti - on (ona ređe) leži, pokriven čašafom do predela grudi, oznojen, a sisata i 'oćna devojka ga raz'lađuje sa mokrom krpom po čelu. To traje od jednog godišnjeg doba, kao u slučaju Toma Retardiranog Kruza u filmu Poslednji samuraj, do sedam godina kao što je u slučaju Stevana Lomim Košćure Pogledom Segala. Iskren da budem, video sam da je Hilari Svonk jednom najebala u filmu kad su joj umesto oporavka scenaristi predvideli amputacije rukuVA i noguVa...jebešga.
Naravno, kao što je opšte poznato, a i prema istraživanju renomiranih naučnika univerziteta u Masačusetsu, takvi pacijenti ne moraju da seru i pišaju po nekoliko meseci, odnosno godina k'o sav normalan svet, te ne nose nikakva pomagala u vidu pelena ili katetera. Narafski, nećete u filmu videti da ih neko presvlači i briše usrane guzove. Još je veći efekat ove medecine pošto odmah po ustajanju mogu skoro normalno da hodaju bez fizikalne rehabilitacije, odnosno već u prvoj sedmici kreće žešće zajeban trening i već posle par sedmica postaju jači i bolji nego prije. Jebiga, kasu akcijski junaci.

Najromantičniji način da zaradite upalu pluća.

Uglanom se koristi skraćeni oblik reinstalacija, a svako čačkanje posle toga se podrazumeva.

To je inače dosadan i mukotrpan posao, koji oduzima dosta vremena iako su računari mnogo brži nego ranije i sve to nekako brže ide. Ali, ne lezi vraže, uvek postoji neka caka, neki štos koji "malkice" ide na živce.
Sama reinstalacija sistema je znatno olakšana od praistorijskih verzija Windows-a, samo klikneš Yes, Yes, Yes, malo nešto izkuckaš, restart i to je to. Međutim, sve posle (re)instalacije je ubijanje u pojam, smaranje i pomaže gubljenju živaca. Instaliraš drajvere koji su ti potrebni, a OP (operativni sistem) ti izbaci poruku da su ti drajveri matori i da on ima bolje (qrac bolj, al' 'ajd sad). Neka, posle malo peripetija instaliraš jedan, pa restart kompa, pa drugi i tako redom (aaaaaaaaaaa, vrištiš u sebi). Onda kodeci, programi, pa tražiš krek ili serijski broj, pa nemaš, pa traži na netu, pa instaliraš drajver za modem (ako treba) pa opet restart, pa onda tražiš po netu (i psuješ Internet Explorer, jer nisi instalirao Mozzilu ili Operu). Pa, kreneš dalje sa programima, pa pustiš muziku kad si instalirao WinAmp, da se opustiš dok radiš, pa moraš ponovo (baš kod omiljene pesme) da reinstaliraš komp zbog nekog levog programa i tako dok ne izgubiš dva sata slobodnog dana (a sutra se ustaje u 5 ujutru aaaaaaaaa) zbog posla koji služi da izgubiš i ono malo živaca što si imao.

Sad sam bio tamo. To je prodavnica raznoraznih stvari od plastike, a pošto je plastika, je li - plastična, znači može da se napravi sve za sve. U Čačku kažu plastikara, ali tamo ljudi ne znaju šta pričaju, pa se ne bih obazirao na to.
Uglavnom, plastičara, sad mi nešto pade na pamet "plastičarnica kod srećne ruke" to bi bio dobar naziv.
Tamo ima sve. U stvari tek kad čovek uđe, odmah se seti da mu baš nešto to sve treba, daj pakovanje štipaljki, nekih tvrdih, krokodilki, da deci mećem prste u nj kad ne slušaju, može, pa vidi mlatač za muve sa motivom Noleta, kao teniski reket, pa onda razne neke ćase. Ćasa. To nisam izgovorio ima jedno 17 godina, rođendan je jedan bio u pitanju.
I neke zakačke imaju, na vakuum i bez vakuuma, to će reći onda sa vazduhom, jer sve nešto treba da se zakači, da stoji gde si mu zapovedio, da bude na raspolaganju, kad bolje razmislim ceo život nešto kačim i skidam po kući.
Ne mogu u plastičaru kad je gužva, moram da lepo proverim kako kašika za cipele leži u ruci, pa onda je li čvrsta, kažu postoji neka kuvana plastika, e baš ne verujem u to.

Deo tela koji služi za komandovanje i usmeravanje muža papučara.

Društvena igra brzog crtanja. Svako ko je probao navukao se žestoko.
Oduševiće vas kako brzo radi ljudski mozak i kako od nacrtane kutije kreće tok misli koje suigrač (na opštu radost svih) izgovara glasno.

Zaulareno opravdanje roditelja što im je miljenik takav kakav je, pa je njima eto tako kako je. Nikad eto ruku nismo digli na njega, na astalu vazda leba i koka kole bilo, jedini u razredu imao patike sa vazdušnim djonom i rotringovu patenticu.

Nekad je bio dobro dete, imao sve petice i trojke, nosio u kontejner i naš i djubar uboge starice Soke sa trećeg sprata. Terao loptu najbolje u kraju, svi mislili duguraće do Manchestera ili Krila sovjetovih. Onda upoznao one koji nisu pali daleko od klade, batalio i školu i djubar i loptu. Naterala ga stoka da puši travu i sluša tuc-tuc muziku. Dobro rekli smo, proće ga i to. Ne lezi vraže, dovede dečka u sobu. Jednog, pa drugog pa trećeg. Otela nam se misao da nam sin nije kojim slučajem peder?! Nema šanse! U oca koji toliko voli žene da eto i prevariti hoće, ma pobiti se zbog žene, rodjeni sin da bude peder. Kategorički odbijamo! Proći će ga i to. Sve su ga to vucibatine i narkomani sa kojima se druži izmanipulisale. Uvek je bio naivan. Nismo ga mi izbacili iz kuće kao što priča komšinaica Soka, kalaštura ofucana. Sam otišao. Vratiće se on, evo skupili smo mu za kola i letovanje u Tunisu. Pa da vidimo hoće i dalje pušiti travu, slušati tuc-tuc i tucati se u dupe. Normalno, da neće! Da je nama imao ko kupiti kola i Tunis...

Momenat prosvetljenja kada se probudiš i pored sebe ugledaš rugobu a ubeđen si da si legao sa lepoticom.

Ono što mi je otac odgovorio kada sam mu saopštio da ne želim da nastavim porodični biznis malterisanja kuća, već da želim da idem na Vukajliju da definišem.

Kao što i sama reč kaže, u pitanju je nešto što prosto poziva na ludačko, razuzdano štrebanje, bez pauze za odmor, bez luftiranja štrebačkog prostora, bez olakšavajućih okolnosti i bez ikakvog ustezanja.
Sad, verujem da vam je svima poznat onaj priglup vic o dva elektrotehničara.

A: E, brate, vidi zbirka!
B: Ma... već sam je prešao.
(to bi bila neka definicija onoga čegagod suprotnog od štrebozovnog)

Štrebozovnost, kao što vidite, leži u očima posmatrača tj. onog koji (bi) da štreba, ili je na to prinuđen, s obzirom na okolnosti. Najčešće velikih falimindžosa i usedelica koje kompenzaciju za manjak snošaja uspešno pronalaze u rešavanju glavolomnih zadataka iz pogolemih, požutelih, ili pak tek iz štampe izbačenih zbirki iz astrofizike ili kvantne mehanike.

Do duše, neko bi mogao da mi da prigovor na ovo i kaže kako proces koji se dešava u gore navedenom daleko od štrebanja, i da je mnogo kreativniji, poput kukičanja i pravljenja goblena. U tom slučaju, štrebozovnost se pre pronalazi u učenju teško shvatljivih, podugačkih deficija iz udžebika savremene sociologije ili filozofije nauke, ili pak istorije Rima, Grčke i ostalih boranija što ih studenti nekih fakulteta godinama vuku, s apetitom.

Napokon, neki ljudi će pronaći i da je Vukajlija jedno štrebozovno štivo, i svojski će se potruditi da zapamte sve definicije dana, i isprosipaju ih pred dostupnom publikom, u dogledno vreme.

Naziv jedne od najdužih utakmica, koja kad jednom počne, traje ili do penzije ili do oblačenja čamovog kaputa. Kao što je poznato, Rad je fudbalski a Zdravlje košakraški klub tako da tu nema međusobnog nadmetanja, ali se između njihovih utakmica svakodnevno igra ona mnogo bitnija u kojoj čovek troši zdravlje dok radi i nada se da će na kraju barem da izvuče nerešeno. Osim utakmice Zdravlje : Rad, često se igra i Zdravlje : Zeta, gde je Zeta predstavljala ekipu sastavljenu od najgore krdže i svetski poznatih igrača.

Novi serial popularne emisije zabavno-obrazovnog karektera. Serial koji bi bio pravo osveženje za pomalo istrošenu i uspavanu priču o istraživanju urbanih legendi. Dvojica heroja kojima bi bio pridodat Jovan Memedović da im predoči nedoumice sa kojima se srpski živalj susreće i naravno ubaci malo domaćinskog šmeka.

Kvalifikovana vrsta odbrambenog igrača u fudbalu (ne onom što ga igraju rukama, zna se šta je fudbal, Klintone ti si broj 1 po šuntavilu!). Razbijač. Ubica. Kostolomac.
Da li ga je majka rodila ili su ga od stene odvalili? Šta to bije po livadi zelenoj? To je on! Pajser! Visok, a širok i neretko ćelav, valjda da bi još više podsećao na obrušeni komad stene.
Slali su njega i na košarku, ali je loptu držao kao ciglu. Nije nešto brz i agilan, pa je atletika u startu otpala, a za tenis se tada još nije čulo, reket je još uvek bio čisto mafijaški izraz. Onako nezgrapan i neartikulisan probao je on i odbojku u školskoj sekciji, ali je svojom nekontrolisanom silom loptu stalno slao na fudbalski teren. I onda je pronašao sebe. Fudbal!
Lomi, udri, pakuj, presavijaj, krljaj! Ne znaš sa loptom? Pa šta će ti lopta, sine? Lopta je za ova mala pičkiljava krilca i našminkane centarfore. U tebi leži sila koja prevazilazi loptu! Tvoj fudbal je filozofija, samurajski kodeks časti, muškost u svom najjačem izražaju: "Dalje nećeš proći! Lopta može da prodje, ti ostaješ ovde sa mnom!". Ti si gospodar svog šesnaesterca, snažni bedem našeg utvrdjenja, poslednja linija odbrane kada pacovi već počnu da napuštaju brod. Ti ideš glavom gde niko neće nogom, ti ideš nogom gde niko neće štakom! Ti si taj! Ju ar d čouzn van! Ti si... Pajser!

Način da se izvučete iz očiglednih planova iznuđivača da vam uzme pare na neku foru poput "bolesnog" deteta, a znate da laže..

Rečenica koju svaki zavisnik izgovara u tenutcima očaja.Mada i on sam zna da je to laž i da ce vec sutra raditi to što je rekao da nece

Krivac za svaku štetu koju nam nanese nepoznata osoba i svaku glupost koju zateknemo bilo gde . . .

Kulturan način da nam se naredi da uradimo nešto i to u trenutku kada smo zauzeti nečim.Obično se ispunjava želja onog ko nas je pitao,uz neizbežnu facu "gde baš sad".Do odričnog odgovora dolazi samo u slučaju da imamo želju da se svadjamo sa dotičnim.

U Srbiji ima mnogo vozila koja su kupljena na lizing,pre nego sto je pocela kriza.Kako je kriza pogodila i nasu zemlju(cudo jedno!),vlasnici vozila se sve teze teze i neredovnije placaju rate za ista.Lizing kuce ,iako im politika ne dozvoljava da to tolerisu,prinudjeni su da to rade,jer u protivnom ne bi znali sta ce da rade sa silnim oduzetim vozilima,ali ne lezi vraze....
Lizing kuce odlicno znaju da jednom gosinje dodje maca na vratanca....i to kada vozilu istekne registracija!
Da bi ste registrovali svoje vozilo morate da dobijete odobrenje od lizing kuce,koje necete dobiti dok ne platite sve sto dugujete.Kada tu dodate i kasko osiguranje,bez koga ne mozete dobiti odobrenje,nije bas prijatno!
Ako je firma u pitanju,pa ima vise vozila,problem je daleko veci.Ako imate love,sve se prilicno jednostavno zavrsava,ako ne racunamo vracanje zbog FT1P.Kada prodjete ,vec pomenutu proceduru i dobijete odobrenje,ceka vas odlazak u Sup.Posto firme sve placaju virmanski,sa sobom morate da ponesete dokaz o uplati i to u formi izvoda overenog u banci,za svako vozilo posebno.U banci ,redovno pogrese iznose na izvodima,tako da ako natrcite na preterano revnosnu salterusu,vratice vas i jos ce da vas napusi,ako pokusate da joj objasnite da je salterusa u banci permutovala iznose....

Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.

- tvoj najveci neprijatelj nakon 5 piva i 3 tekile