Riječ kojom se skreće pažnja sagovorniku nagovještavajući mu da je u pitanju neka izuzetno dobra priča (iz ugla onog koji priča) a često može poslužiti i kao indikator nezainteresovanosti sagovornika ukoliko se ponovi više puta.

U vokabularu moje babe eufemizam za rak. "Ono" se izgovara tiho,uz nezaobilazno "ne d'o Bog nikom"

Tri osobe koje se sreću po kupalištima širom sveta. Neizbežni su inventar na svim plažama i bazenima.

Morž - Obično starija osoba koja zavaljena sedi u ležaljci ili leži u plićaku i čvari se na suncu. Svrha njenog odlaska na kupalište je mučenje mlađih generacija koje eksploatiše kao nadzornik crnce berače šećerne trske. Ne voli da ga uznemiravaju dok svoje misli usresređuje na smišljanje sto jednog načina slanja dece po hranu i piće. Moto mu je "Nisam džabe pravio decu, da bih sada sam išao po pivo".

Krokodil - Pluta pri površini vode po random koordinatama tražeci osobe ženskog pola radi parenja očiju. Voda mu doseže do granice od milimetra ispod nosa. Neretko, lagano zaroni otvorenih očiju radi boljeg uočavanja zadnjice potencijalnih žrtava. Ova endemska vrsta ima potencijal da bude prva koja je evoluirala od čoveka ka vodozemcu.

Alga - Ženska osoba starijeg doba koja se, premorena dvominutnim plivanjem do bove, zalepi za istu kao muva na tek izasrano govno, i tako pluta satima skupljajuci snagu za povratak na obalu. Nekada se dve ili više algi zakače na malom području koje okupiraju kao Hitler Poljsku i u tom mometnu taj deo je pod njihovim protektoratom. Dešavalo se da slučajno dospele lopte u zonu algi misteriozno nestanu, kao brodovi u Bermudskom trouglu.

Vecina tinejdzera ga koristi odmah nakon nekog iskustva lepog ili manje lepog.

Babin izraz za dedinu brlju, najčešće izgovoren u stanju besa kad se deda unezveri od rane zore.

Osoba koja ide u paketu sa psihički labilnom, neuračunljivom osobom. Obično je to žena koja prati svog muža, kad ga pozovu u banku zbog duga za rate, ili u Eps,kad ukenjaju pa pošalju veći račun nego obično. Takodje to mogu biti i drugari, koji te smiruju nakon nekog užasnog iskustva. Najgori bensedin je svakako Policija,jer ako ona smiruje, obično smiruje doživotno. Nuspojave su bol u bubrezima ili kičimi mnogo godina posle.

Znate, to je ona mala korisna stvarčica, koje je već boje, oko vaše ruke sa kojom ulazite na festival, spavate u šatoru na pesku u sred Novog Sada, kupujete šta ja znam već...
Ali nije poenta u kupovini i spavanju. Naime, široko rasrostranjeni sindrom u srpske omladine, ne znam dal' je i ovijeh stranaca što dođu ovde da se leše od života i da skrnave do iznemoglosti, da posle ovog kulturnog događaja kako ga osnivaoci zovu, nose narukvice još jedno cirka dve nedelje.
E sad... šta je problem... problem leži ako niko ne primećuje da ste vi, zamisli koji luksuz, bili 4 (slovima: četiri) dana na prestižnom Exit festivalu,busate se u grudi ko da ste išli na rafting rekom Kolorado,ili na Madridsku koridu,a ne na Exit, gde je lakše pokupiti sifilis nego u bugarskim selima južno od Varne, i da ste se tako ludo proveli, da vam je žao da skinete istu sa ruke, ko da je Swarowski pravio svojoj unuci u miraz lično.
Sledeća stavka je čekati pitanje prijatelja, poznanika, tetke na šalteru studentske službe da li ste bili na tom veleleponom događaju. Odgovor mora početi mimikom očiju... pogled negde u levo ili desno, ne pod velikim uglom, podizanje ruku u fazonu ''ako nisi bio, bolje 'si se ubio'', i žaljenje sagovornika ko da je propustio ekskurziju pijanih, sisatih Šveđanki, koje čim bi ga videle, digle bi nogu preko glave.
Svaka čast majstore, samo skini to govno sa ruke, molim te... počeće još iz guče da donose listove kiselog kupusa.

Rečenica kojom se opisuje vetropir sa užasnom životnom pričom. Lik koji se često nalazi u alkoholisanom stanju, neretko uzima opojne droge, pluća skoro da nema zbog cigara, prokockao je svu zaradu na pokeru i kladionici. Ne popravlja se bog zna šta, ali on uvek može dublje da potone nego što je sada.

Priča koju je svako od nas pročitao po raznim novinama/magazinima barem 100 puta tokom svog života. Da li se radi o nekom mačijem fetišu ka veš mašinama ili nedostatku inspiracije novinara, ali ove priče su toliko brojne da je prosto neverovatno zamisliti da postoji toliko sličnih mačijih nezgoda sa gotovo istim ishodom.

Poslednji vapaj upućen gostu koji je kod vas na gajbi 5 do 10 dana. Živi u tri tačke, fotelja ispred tv-a, stolica za kompom i sto za ručavanje. Spava danju a noću se kliberi čitajući definicije na Vuki ili dahće i arlauče dok gleda porno sajtove, ne obazirući se na vas i to što vi hoćete da spavate jer morate na posao u 6. Pretvorili ste se u neispavanu spremačicu a njemu lepo kod vas i ne planira da ide. Nadate se da će posle ovih reči da ukapira nešto i bar malo promeni svoje ponašanje. Kad već neće da ide.

Pretrpeti neki teži period i doći do mnogo lakše situacije u nekom aspektu života. Laganica. Nadmoćno, polako se kretati dok gledate ostale sa visine i uz udobno ljuljuškanje i mali smešak na uglu usana ići napred.

Covjekov najbolji prijatelj, uglavnom stravicno dlakava životinja čije dlake nalazimo kao hrpe koje vam se sporo približavaju te izazivaju instant zgražanje. Kod češljanja pas poprima karakteristike osjetljive princeze te se proces češljanja i odstranjivanja dlaka sastoji od : hvatanja beštije po stanu, skidanja lajne, pronalaska češlja te posljednje ali ne manje važno, upotreba svih mišića tijela u svrhu što uspiješnijeg obezdlačivanja.
Također, pas je poprlično koristan da vas potakne na fizičku aktivnost u 2 ujutro. Na kiši. Jer ima mjehur veličine kinder jaje igračke.
Prekrasno je kada vam dođu gosti, a on odluči općiti sa nogom od dotičnog.
Leži vam na krevetu i smatra to svojim krevetom. Nikako ne vašim. Žica hranu svaki put kada ulazite u kuhinju i osjeća se uvrijeđenim ako ništa ne dobacite.
Kupanje smatra nužnim zlom , ali zato valjanje u govnima je najljepša stvar na svijetu. Voli igračke i njihov cijuk, a svoju agresiju manifestira na mekoj imitaciji ptice. Vani će naći najvećeg rotvajlera i natjerati vas da se borite za njega iako mu on može samo pocuclati uho. I ostaviti vas da rješite stvar, ofc.

Ali, kada dođete doma, apsolutno nitko vam se neće veseliti kao ta slatka dlakava beštija. Uistinu bezuvjetna ljubav čini psa najboljim čovjekovim prijateljem.

Na izgled običan kamen koji od maja do oktobra "letuje" uredno složen da se ne isprlja. U oktobru ovaj kamen nastavlja da radi isti posao, ali ovoga puta preuzima odgovornost da ribanac ostane potoljen u rasolu. Gotovo da mu niko ne može smisliti još neku svrhu, ali je za jedno koristan.
Zato se metafora kamen za kupus koristi za sina neradnika, koji nema posao, ne ide mu škola, koji traži para da bi napustio kuću, zaluđen je za neprofitne poslove (internet,muzika) i pre svega nije sposoban ništa da pomogne po kući.
Koristi se za svakog onoga ko obavlja posao za koji nije sposoban.

Stvari koje prevazilaze prostor i vrijeme.
Nije važno u gdje živite, niti u kojem vremenu, neke stvari se nikada neće promijeniti. I na njih se uvijek možete osloniti.

Uglavnom su intuitivno jasne kada ih doživite, a mnoge se prenose s koljena na koljeno putem izreka.

Onaj osećaj koji vas obuzima kada uhvatite sebe kako ste uradili nešto što ste obećali sebi da nikada nećete... Ili barem osećaj koji obuzima jutro posle.

Obično (za naše roditelje) simptom prehlade. I ako to može biti posledica zagrcnuća ili sl.

U moru ministarstava koja i tako ne rade svoj posao, ovo se izdvaja kao ubedljivo najgore organizovano. Na stranu to što je spojeno sa ministarstvom za omladinu, i što se više fokusira na doniranje najnovijih modela lego kockica privatnim (?!) vrticima, nego sportu, koji je do skoro bio jedna od retkih stvari koja je funkcionisala u ovoj zaebanciji od zemlje. Pravi problem je sto ga vode: Ministarka Snežana Samardžić-Marković, koja je zavrsila knjizevnost i radila u srpskoj ambasadi u Norveskoj, i koja u životu nije potrčala, niti je digla nešto teže od kašike. Zatim, načelnik odeljenja za sport, Dragan Atanasov, ulični siledžija koji je jednom zalutao na trening džudo ekipe, i ostao jer mu se svidelo da može da bacaka ljude oko sebe, i još da navijaju za njega. Tu je jos i mnogo sekretara, direktora, načelnika koji ni fizičko u školi nisu radili, a kamo li se bavili nekim sportom. Sve dok ovakvi ljudi odlučuju o sportu u Srbiji, biće sve manje terena za baset iza zgrada, jer pobogu, moraju da se grade teniski tereni, biće sve manje betonskih terena za fudbal, jer ponosne babe moraju da skidaju kilograme trčeći po novoizgradjenim trim stazama. I onda nije ni čudo što deca ne izlaze napolje da se istrče i vide koji sport im leži i gde mogu da uspeju, nego sede za kompjuterom i kolju čudovišta. I biće sve manje medalja, trofeja i ponosa zbog sporta.

To su oni kanal koji uvek namerno preskočite prilikom listanja programa ,zato što postoji rizik da će vam neko tražiti da pustite ako bude video šta ima na njemu.

To je grupa ljudi koja se za sekundu skupi na mestu nekog desavanja!
I svi odmah nesto komentarisu prave se pametni oni najgori slucajevi dobacuju nesto iz mase!

Rečenica koju tanano izgovaramo kada želimo da uvrstimo u svoju kolekciju imovine jedan novi predmet, koji nam je potreban, ili 'pak nepotreban, al' našoj guzici nikad' dosta.