Razvoj raznoraznih sloboda i demokratije nas je doveo do toga da svi imaju pravo glasa. Kao, svi smo jednaki, vredni, lepi i pametni. I onda, odjednom, svi imaju jebeno pravo na mišljenje. "Karleuša je emancipovana; narod voli Farmu, sta hoces; Vidojković je najbolji pisac; I. Deretić je eminentni istoricar; Bajić je car i cela Srbija priča kao da je rasla uz Moravu, pa makar bila i u Kragujevcu; to sto je 35 stepeni u avgustu, a -10 u januaru je zbog Haarpa; Ceca peva narodnu muziku; Vučić bog i dug mu pola metra; svi u novinama su novinari; Soraja riba; svi stranci u Srbiji su špijuni, Kemtrejls je stvaran, ali smišljeno zaobilazi, recimo, američkog ambasadora ovde i njegovu familiju..."
I na kraju "Imam pravo na svoje mišljenje."
Imas. Na sopstveno mišljenje koje je logičan rezultat kritičkog posmatranja dostupnih činjenica i njihovog analiziranja i daljeg informisanja o istima. Nemaš pravo na zatucane, pristrasne, politički, lopovski i religijski motivisane bljuvotine, posebno ako utiču na zivot drugih. Ako slučajno iznosiš takva mišljenja, ti si prosto uzurpator jetre koja bi nekome više koristila.

Svi oni kojima je Enter na tastaturi širok kao i ostala dugmad znaju o čemu govorim. Naime, vlasnici ovih tastatura, kad im prsti dostignu radnu temperaturu, verglaju po njoj kao da su rođeni sa tastaturom u rukama. ALI na jednu stvar ne mogu se lako navići, a to je kad treba napraviti novi red ili poslati poruku, da neretko umesto samo ENTER, dokače Ž ili \ ili ж, naravno kako se uzme. Nije toliko nepodnošljivo kao y umesto z, ali ume da izbruka.

Naziv za čeljade koje živi na selu u kojem kad vide auto donose vode da ga napoje, a kada je najveći baja u selu, inače švercer, kupio prvi crno-bijeli TV, za njih je to bilo čudo neviđeno, pa ga nisu znali ugasiti, nego pokrivali ćebetom.

A ona, jedra, mlada, u dojkama ima kubikaže k'o u posavskih seljaka silaže za bikove. U školi uvijek sjedi u zadnjim redovima. Kada progovori, ispušta neartikulisane zvukove tako da zvuči k'o freza kad joj se da gasa uz omanje brdo.
Prava fergusonka.
Prsti su joj smeđe boje, jerbo je skoro brala orahe, a pete ispucale k'o norveški fjordovi. No, unatoč svemu tome, ona je i dalje porno ikona za mlađane seljake koji, dok okopaju k'ompir, zaostaju u retku i nadviruju joj se u guščurdu. Svojim jedrim guzovima, otvrdlim od sjedenja na sadilici za duvan i razvijenim bedrima od nošenja vode uz brdo, polupa bledunjave gradske momke olako k'o traktor Džon Dir kad u trećoj brzohodnoj uleti u mlad kukuruščić...
Izlazi u diskoteke u kojima momci nose crne Dolce & Bregana majice sa zmajem na leđima. Obično se udaje veoma rano, oko svoje 17-18. godine, jerbo kod njih postoji mit da ih kasnije neće niko ženiti.

Za gradske momke, brđanka predstavlja metu koju mogu osvojiti sa napucanom Džetom dvojkom u kojoj odzvanja Rade Lacković, ali takođe se i zgražavaju na pomisao da je žene. Jok, samo taslačenje, tarabljenje, jebačina.
Uz to, nikada ne izlaze sa ovakvim čeljadetom na otmjena mjesta zbog mogućnosti susretanja sa ortacima koji bi odmah primijetili roktanje kada se ona nasmije.

Za seljake pak, ona je neko s kim se može normalno popričati, fino izgleda, zna razvit' pitu i potrijebit' po kući. Kod nje prolazi džiberski ulazak, tipa: "Đes' maco, ko te prati kući?", dok u ustima miješaš čačkalicu i drpaš se u predjelu međunožja.

Njen repertoar riječi nije kurtoazan niti obogaćen šljaštećim dijapazonom anglosaksonso-romanskih izraza, ali kada nešto kaže, pogađa pravo u centar, direktno... Zato se gradski momci boje, a gradske djevojke joj zavide na jedrini dojke i rumenim obrazima, dok će prave preldžije i bećari, lole sa seoske pilane, znati cijeniti ovu amazonku, vrstu žene i seksualne boginje koja nažalost zamire pod naletom kletog hipsterluka i modnih trendova, skrojenih od žabarskih gejeva koji favorizuju izgled anoreksičnog dječaka, a ne jedre, zdrave i stabilne žene.

To je najnovija tendencija Niveinih dezadoransa koja ce nam omoguciti da se za koju godinu kupamo kao i nasi preci jednom nedeljno(cast izuzetcima koji to i danas rade).
Sve je pocelo pre desetak godina pojavom antiperspiranata koji su pruzali dvanestocasovnu zastitu od kupanja u sopstvenom softu.Njih su zamenili ultra zajebaniji koji su omogucavali da se nakon 24h anti-vonj zastite pipnete ispod miske i pucnete prstima(valjda da bi pokazali da to nije nikakav znoj cim prsti ne otpadaju).Da bi najzad dosli i do aktuelnih 48h !

Sraćka što pršti na sve strane. Posebno prska ako hasaš voćni jogurac od straćatele. Brisanje nije od koristi jer ne znaš gde ćeš pre a ni šta sve da obrišeš. Iscrpno tuširanje ipak sačuvati za kasnije jer sraćatela uvek zvoni barem dva puta. Ako je mnogo uporna onda ne mora brisanje jer je sklona brzom sušenju. U tečnom je stanju osim izvesnih, da ne kažem čokoladnih gromuljica. Posebno nadolazi pri pisanju ovakvih defki.

Navikavanje roditelja na prizor koji će uslediti godinama kasnije, i to upravo njihovom krivicom. Akumulacijom svih bezazlenih a nekažnjenih nestašluka, koji vremenom postaju sve manje bezazleni a sve teže kažnjivi, nekontrolisani potomak izlazi iz domašaja roditeljskog staranja, te postaje briga ni približno tolerantnog organa unutrašnjih poslova. Tada oni prsti, kroz koje su roditelji previše puta gledali svom mezimčetu, postaju zarđale rešetke iza kojih će dotični na teži način (možda) naučiti lekcije koje je propustio u detinjstvu.

Riba koja vrhunski izgleda. To se rađa jednom u 100 godina i kraj. Retka kao Halejeva kometa, sumnja se u njeno postojanje kao i u Jetija. Svaki deo tela joj je prelep, čak i mladež pored usne i nožni prsti. Privlači pažnju i muškarcima, a i ženama. Jedina za koju žene ne kažu: "Pa i nije nešto". Lepa bez šminke, pravo čudo prirode. Brate, ona sija!
Jednostavno, dedi od 80 leta nije potrebna viagra da je kara, jer ona kao da je ima ugrađenu u sebi.

Dasa koji je ceo zivot pusio Vek, Vikend, Club, Senator, Formulu i naravno Superfilter kao i ostale otpatke duvanske industrije. Druge vrste cigareta ga nisu zanimale. Njegova pluca su zuta sa spoljne strane, a grudi popunjene tackicama, kao filter SF-a. Brada mu je gusta i zuta kao klasje u jesen, i tupo smrdi na prazninu duvanskog trulog lisca. Prsti su mu zuti kao da je upravo izasao iz klonje neke autobuske stanice u unutrasnjosti u kojoj nije bilo guz- papira.

Vrsta čvrge. Negde se kaže i "kresavac". Potiče iz doba kad je bio običaj da se svežeošišanom ortaku ista opauči po vugli, protiv uroka, da mu ne opadne kosa, i, konačno, u nadi da će od jačine udarca iz glave da mu izraste kurcolika čvoruga roze boje, poput one koja izraste Tomu kad ga Spajk opauči čekićem. Izvodi se obema rukama, (prsti su isprepletani) vertikalno na dole, iz kukova, nikako iz ramena.

(Sa naglaskom na drugi slog - "lopóvska") - pomoć drugome pri preskakanju ograde ili penjanju kroz prozor, u vidu oslonca ili "stepenika" za njegovu nogu, napravljenog ukrštanjem vaših šaka. Ista pozicija ruku kao kada pucketate zglobove, (redno ukršteni prsti), ali tako da lopovsku držite oko pola metra do metar od zemlje, omogućujući na taj način penjaču da stavi jednu nogu na nju i time dobije višu tačku za odraz i samim tim bolju šansu da se uhvati za visoku ivicu onoga na šta se penje.
Ukoliko je penjač znatno veći i teži od kapaciteta držača, dolazi do komičnih ljuljanja i padova.

Salama veoma lošeg kvaliteta. Po kvalitetu najlošiji derivat mesa. Za nju podriguša izgleda kao Šakira pred grad. Da postoji Danteov pakao za salame, ona bi popunjavala 9-ti krug. Ime je dobila po svojoj sposobnosti da kad je bacite na tiganj, umesto da porumeni i da se zapeče, ona se ISTOPI! U sebi sadrži 4% mesa, i to su verovatno prsti od radnika, koji su mukotrpnim radom, hemijskim reakcijama i eksplozijama, u nameri da proizvedu ovu "ekonomski primamljivu poslasticu", te prste izgubili.

Hladno, prsti otpadaju, vetar seče, a mali Mita ide sa majkom, dere se i breca na ulici.Majka se smeška ljudima u prolazu, propada u zemlju i pokušava da ga umiri.Mita udara u još veću dreku i vuče je za rukav, neće na ručak, neće da pere ruke,neće ni ono što je do malo pre hteo.Cesta široka, špartaju pravo, međutim skretanje za njihovu ulicu je blizu...Majka ga hvata za desno uvo, daje žmigavac i nestaju iza ćoška.

Diskriminacija noćne smjene.

Zbog toga ćale i keva dobiju iznenađenje ujutro kada dignu poklopac od wc šolje.
Zbog toga prljavi legnemo da spavamo kad se vratimo iz kafane.
Zbog toga nam je soba puna ljepljivih paloma.
Zbog toga na umivaoniku vanzemaljac želi dobro jutro starcima.
Zbog toga primorani pijemo alkohol čitavu noć, šta ćemo kad smo žedni.

Šamar opaljen od strane autoriteta poput oca, dede, strica, učitelja ili policiskog inspektora. Preduslov za zaušku je velika šaka, tj muška (u izuzetnim slučajevima neka odbojkašica). Zauška se mora zaslužiti, ne dolazi sama od sebe, velika pizdarija mora joj predhoditi. Ralikuje se od običnog po tome sto običan ostavi tragove prstiju na obrazu, dok zauška na obrazu ostavlja savršeni otisak dlana, životne linije i palca, dok prsti poklapaju uvo i ostavljaju bol i zvonjavu u glavi.

lepak koji navodno lepi sve što možete zamisliti ali na kraju shvatite da jedinu stvar koju će zasigurno učiniti nerazdvojnom su vaši prsti ako ne pazite. da li ste se pitali zašto je tako?
super lepak je originalno izmišljen za potrebe rata u Vijetnamu od strane USA i služio je za brzo krpljenje vojnika kojima su prosuta creva na borbenim linijama. Kasnije su shvatili da ponekad može da zalepi i nešto drugo sem pokidanog trbuha ili butine i pustili ga u široku prodaju.

Matematička operacija koju najviše primenjujemo zimi.

Uživati do kraja. Pojedeš celu teglu eurokrema i muka ti je, ali oližeš i kašiku. Da se blista!

Zašto?

Jer tako treba, bez milosti, bez kajanja. Uživaj u vožnji dok traje. Nemoj da polako tinjaš kao bedna sveća od tri dinara koja gori samo da naznači sagorevanje. Budi jebeni napalm koji pali vijetnamsko selo u zoru, neka pršti na sve strane. Uživaj u pokolju do kraja.

Prilike su retke i ako ih ne iskoristiš do kraja ili propustiš, preispitivanjem ćeš se dovesti do dna septičke jame u kojoj svi plivamo. Zato kada dobiješ priliku da omirišeš cveće, udiši duboko.

Perfeks extra safe

Vrhunac napetosti situacije u kojoj učestvuješ ili je eventualno gledaš sa strane. Trenutak kada postaje napeto k'o na noši i prsti jednostavno sami kreću ka ustima kako bi se oglodalo ono malo što je ostalo do živca.

Stanje bez kontrole, jer da možeš imati bilo kakvu kontrolu sigurno u usta ne bi gurao prste kojim se pre toga mazio kera, dohvatio dinger iz bare, brisao guzicu, čačkao jaja ili opipavao jebenu čibulju od dvesta pedeset grama pod pazuhom.

Imao brkove ili ne, lik koji priča dok jede. Ne zaustavlja se. Ni u jelu, ni u priči. Aj da priča normalno, pa i nekako, ali ne. On pršti k'o vatromet za novu godinu, vrišti kad se smije i otvori usta ko one rupe u Sibiru. Iznenada. Onda, pored toga što mu vidiš zube, resicu, jednjak i skoro pola želuca, saspe na te sitne komadićie hrane iz istih.

Bolja je fora ako lik ima brkove. I to guste. Crne.