Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Bilo je to davno, prošle godine.
Moji drugari i ja smo bili u školi, a onda je škola prestala.
Mi nismo znali šta se dešava, penduza je odjednom pobegla na more, a totošarka je zabila glavu u zemlju kao noj i počela da kopa rudu, a ja nisam znao šta da radim pa sam pitao vozača zašto je škola prestala.
On je rekao da je raspust.
Ja sam uzeo moju klampezu i počeo da se hladim za raspust, to je doživljaj, a onda sam zvao moju devojku i ververicu da dođu da idemo kod penduze na more.
Devojka je rekala da ne može da ide jer pomaže drugu kinezu što ga menja robot koji seksa crnca u trećem razredu da uradi domaći zadatak, ona stalno laže nešto.
Jednom mi je rekla da je promenila presvlaku na njenom brmbrmćino, a u stvari je samo razmaglila letromvizor!
I tog puta je isto tvrdila da jaje na jaje kada se stavi i namaže smrt lepkom, ako penduza kine i pada sneg, onda je jaje koje se okreće mućak, a ono drugo jaje nije mućak ako se ne okrene, ali ako okrene jeste, nema pojma, samo laže lažovica!
Penduza je uzela jaje i mućak u dve ruke i pokušala da kine, ali nije uspela i razbila je mućak o totošarkinu glavu, bilo je mnogo smešno i svi su se smejali, a totošarka se naljutila i pokazala srednji prst. Ovaj pero.
Kada smo krenuli nazad, neki čika je tražio karte, mi smo se smejali jer je on bio kondukter, pa se on naljutio i pobegao da tera totošarku jer mu je rekla da mu ženu seksa crnac koji ima sina robota koji ide u treći razred, a alergičan je na smrt lepak.
Nije je uhvatio i ona se zadihana vratila u kupe i onda smo se svi smejali kako je pobegala, a ja sam je onda ogulio i pojeo.

Platio sam struju.

Реченица који се изговара, кад сте на прагу бјеснила, и кад и ви сами сумњате у оно што говорите.

Лудаци нису вредни тога да трошим време на њих.
Збуњен сам зашто лудаци своје време троше на мене?

Još jedan pokazatelj o uticaju alkohola i izazivanju asocijalnog ponašanja od strane istog.

Pošto smo se oslobodili od turaka, blagom dedukcijom možemo zaključiti da u proteklih 100 godina ni jedan turčin nije sahranjen na ovim prostorima. Znači da više kod nas ne postoje turska groblja. E pa ovo je savremeni adekvatni izraz za osećanje koje doživimo kada prolazimo pored gore pomenuto groblje.

Isto kao i izjava "U uho sam se pretvorio", samo što se ova koristi na globalnim mrežama (tipa facebook) prilikom dopisivanja sa drugarima, kada ih ne čujemo šta žele reći, već gledamo šta nam pišu.

Izraz "Čitao sam" prati svaku jedinku (biće ili organizam) tokom školovanja. Zapravo služi kao odgovor na pitanje koje upućuje nastavnik ili profesor a koje glasi:"Da li si ti nešto učio za danas?"

По оценама критике, (не и публике) занимљива серија која се пуста на РТС1. Нажалост, нико неће сазнати о чему се ту заправо ради, јер ће трећи лик из наслова једноставно да промени канал чим чује тему из насловне шпице, тако да остају прва два да је гледају...
Води мртву трку са музиком из емисије ''Шта радите бре''...
Нешто најближе налик скремблованом, успореном тонском запису бацања пегле на бетон, уколико се оброк пре тога састојао од крупних, несажваканих залогаја...

Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju.
Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.

Sasvim logičan odgovor kad braniš svoje džibersko ponašanje tipa:
metnuo sam naočare za sunce uveče.

Питање на које се не очекује одговор. Изговара се у ситуацијама кад је неко изненађен туђим мишљењем, радњом или нечим трећим. Прати га и контра одговор лица које га је казује.

Zal nad tuznom sudbinom. Zasto je Bog tako surov, sta sam Bogu zgresio/la, pa da mi tako uzvraca!

Sve je drugačije, osim činjenice da ćeš je gledati 30 puta dnevno. Prikazivaće je na televiziji, bilbordima, iskakaće u donjem desnom uglu kada odeš na pornićarske sajtove. Kako bi se sačuvala duša i tradicija iste, glavnu ulogu će dobiti klon Seke Sabljić, koji je već u pripremi.
Zahvaljujući napretku tehnologije i nauke, moći praška će medjutim osetno uznapredovati..

Na letnjim raspustima ja nigde nisam išao, ja mogu samo da sam išla, pa da kažem gde je to sve.
U ovom sastavu ja sam išla daleko. Do dede na selo da sam imala dedu.
To nije mnogo daleko, ali meni bi bilo daleko jer bih pisala kao mali neko.
I bez rime, mada mi se to tada sviđalo. Moj deda bi, dakle, bio živ. Baba ne sme, majka kaže da je bila veštica.
Veštice mogu da budu samo u središnjem delu priče, pa da pređem u taj deo. Osam (jeste) rečenica za uvod dosta.

I zamišljam noć dok ovo pišem, jer dedin tavan ima mraka i bratovljevih, koga nikada nisam upoznala, starih igračaka.
Stoni fudbal na rasklapanje, probušenu loptu, gumenog Paju Patka i jednu slagalicu istu moju,
samo sa drugačijim rasporedom, nisam je odmah složila.
To je bilo tajno mesto, odrasli ne dozvoljavaju da se odlazi na prašnjava mesta jer neki pacov -
životinju koju ni do danas nikada nisam videla - može da "iskoči".
Krošnja kruške je ogromna, a trava nepokošena. Ne zamišljam dobro da je deda živ.
Ovako. Upaliću svetlost u sredini razrade. Sa čaradaka je moglo lepo da se skače, deda bi se smejao,
ne bi mu smetalo nogu da polomimo. I mnogo je dece u ovoj priči, nisam sama.
Bar još četvoro, rođaka i komšijske dece koja brzo trče.
Popela sam se na najviše drvo prva i svima dole bacila voće,
zrelo i slatko da se oseti ukus tog i ovog leta. Musavi i rumeni nećemo da se završi. Čika Mađara,
tako su ga zvali jer je bio mutav, veze sa Mađarskom nije imao, deca, među kojima nisam bila i ja,
su gađala peteljkama, on se smejao bez gornjih zuba. Tražili smo školjke u šljunku isped prodavnice,
ja sam vadila rajsnadle sa umrlica iz Lipe jer je to boli,
i nisam stala kod ukusa leta jer ne znam koliko ovo razraditi treba.

Mogla sam neko more, Saharu, ili Severni pol, Maleziju, suknje domorotkinja, mene nasmejanu a ne zabrinutu,
ali učili su me da nije lepo lagati.
I da jesu, ne sećam se, malo moram.
Dedu nisam nikada upoznala, babu nisam smela, raspuste sam provodila kod kuće.
Provodim letnji raspust kod kuće sama, u kući, na kući, molim, da je dobro i kada nije. Odličan, jedan.

A veštica živi, kao i sve veštice, u podrumu stare kuće, igra ping pong sa sećanjem,
ne može da se odluči šta da zaboravi, a šta da ulepša.
I, posle svega, odlučila je da ode na kraj zaključka, kaže: tako joj je ispalo najpametnije.

Muška verzija od ''ne mogu da se setim gde sam je gledala''.

Ne, nije najgora moguća opcija za proslavu nove godine. Zamislite da nemate komp, i da morate da je dočekate uz TV.

Mlad sam još, bre, ceptim od snage i zdravlja! Oko mene cvrče varnice ko kineski vatromet, samo gipćem od energije!
Nema veze što mi se koža malo oklembesila, a dah sipljivo šišti, što te vidim tek kad smo "na nos" razdaljini. Ima još snage u ovoj kožuri, zato-ne talasaj!

Poslednje pitanje u dužoj, po običaju žučnoj raspravi, punoj najjačih argumenata i nelogičnosti, oko nečeg što nikada neće biti razjašnjeno do kraja. Nije pravilo da rasprava mora trajati dugo. Evo i primera gde je ne mora ni biti: Štićenik mentalne ustanove: Doktore, zašto je moje obraćanje Bogu legitimno, a kada se Bog obrati Meni proglase me šizofreničarem?