Nekada su se nesporazumi rešavali tako što su suprotstavljene strane izlazile na jednu vrstu džentlmenskog dvoboja (kubura, luk i strela, mušketa, jedno vreme i pesnice). U eri društvenih mreža vrsta obračuna ' lice u lice' nije ostvariva pa se moraju naći alternativne metode.
Ovde je reč 'čet' upotrebljena umesto ranije korišćene reči 'crtu' i predstavlja pozivanje sagovornika na posredniji vid komunikacije gde se izbacuje mogućnost intervencije trećeg lica.

(Luk Peri) glumac sa kožom na čelu presađenom od šar-peja (Bakarec je nudio podvaljak i interglutealnu brazdu) nakon incidenta sa samozapaljivanjem i opekotinama, zbog istovremenog korišćena laka za kosu i pripaljivanja cigarete. Igrao je ulogu sredovečnog čoveka (ponavljača) koji se nonstop nešto mršti u srednjoj školi Beverli Hils, sa još par glupačica koje su se listom ložile na njega održavajući perpetuum mobile idiotluk iz epizode u epizodu.

U prevodu sa staroindijanskog: "Onaj koji udara čežnju ženama u cilju njihovog omekšavanja i lakšeg odvlačenja u krevet."

Kao što je poznato, Staroindijanci nisu imali supermarkete, hranili su se divljim bizonima i ostalom divljači koja je mogla biti prilično žilava i neprijatnih mirisa i ukusa. Zato su Staroindijanci izmislili pac (ili salamuru), pola sirće, pola voda, bijeli i crni luk, lovorov list, biber... Poslije nekog vremena provedenog u pacu, meso divljači postaje mnogo prijatnije za nepca.

Prilično pogrdan naziv i veoma negativan stav izražen prema jelu u kome dominira crni ili beli luk, a koje se po pravilu kuva u veoma skučenoj i hermetički zatvorenoj prostoriji. Isparavanje lukavstva štipa za oči mnogo više nego prilikom sečenja, a odbojan miris prženog luka uvlači se u kosu, odeću, gaće i svaku poru na koži, bez ikakve nade za lako otklanjanje, pretvarajući žrtvu u pokretni kineski restoran na minimum sat-dva.

Primeniti svoje zen sposobnosti, urođeni osećaj za filing i nadasve empirijsko znanje zarad ispunjenja nekog zadatka.

Očarati nekog dobrom sarmom. Jedan od glavnih preduslova za ulazak snajke u familiju. Svi nedostaci kao što su jedan zub, treća bradavica, dlakave pete, kurje oči, neprofesionalno ušiven himen bivaju ostavljani po strani ukoliko je buduća mlada profesionala spremačica sarmi.

Ili skraćeno-kolonj. Do šezdesete koristite parfem ili toaletnu vodu, a posle šezdesete iz neznanih razloga, isključivo kolonjsku vodu. Ista je prepoznatljiva po mirisnim notama ruža-ljubičica kod žena i zelen bor ili ~ocean~ kod muškaraca. Varijanta ~pokošeno seno~ važi za uniseks opciju. Koristi se u ogromnim količinama, najčešće da sakrije šmek na beli luk. Kod ostale populacije izaziva suze u očima i blagu nesvesticu. Naročito je prisutna u zatvorenim prostorima, kao što su gradski prevoz, razne čekaonice, pošte ili banke.

Kilo 'leba, alpska, luk, paradajz, krastavac i komad sira su užina u pauzi svakog drvoseče ili tumbadžije drva.

Dakle, polega se na proplanku. Iz motokultivatora izvadiš pletenu korpu. Uzme se čista "Kuvarice manje zbori..." krpetina kojom je pokrivena korpa, pa se na nju izbaci sve ovo gore navedeno, izreže na deblje kriške, so se sipa u čep od flaše da se umače salata i cepaš dokle možeš. Posle se napiješ vode i spreman si za dalje tumbanje.

Stvar koja nam najbolje ide od ruke.
Nema stvari od koje prosečan Srbin ne može napraviti multifunkionalno čudo.

Počev od stvari u domaćinstvu pa sve do državnih pitanja, multifunkcionalnost se podrazumeva, jer mi nemamo para da kupujemo i finansiramo nešto što će nam služiti samo za jednu svrhu, to jest samo za ono za šta je proizvedeno i namenjeno.

Primera radi, ukoliko fotelja nema opciju razvlačenja i nije fotelja+ležaj, prosečan Srbin je neće kupiti.
Na automobil bez kuke za prikolicu, sa kojim ne možemo preterati par tona ovoga i onoga, gledamo kao na kakvu avetinju.
Od kuhinja pravimo multifunkcionalne spavaće sobe.Kupatilo nam je sve i sva, služi i kao kupatilo, wc, perionica, sušionica veša, a može poslužiti i kao čitaonica.
Garderober je kao šugav, ako pored prostora za garderobu, nema i mesto za tv, dvd, gomilu alkohola, radio kasetaš i stotine drugih dzidza bidza.
A jedan od najgenijalnijih izuma za Srbe, su nekadašnje hit jakne, kojima su se skidali rukavi, jer kupiš jaknu za zimu, a imaš i prsluk za proleće.

Isto važi i za stvari koje služe za jednokratnu upotrebu.
Od sestre u domu zdravlja tražićemo da nam da iskorišćen špric, jer sa njim može da se dete igra.
Upaljač kome je ispao kremen sačuvaćemo, jer već imamo sačuvan jedan kome je nestao plin a ima kremena, pa se mogu kombinovati.
Čaše od jogurta se obavezno peru posle ispijanja sadržaja, jer mogu poslužiti neki put za rasadjivanje paprike i ostalih biljnih kultura.
Dnevne novine posle čitanja odlažemo na gomilu drugih pročitanih, jer su odlične za potpalu ili kao zamena za toalet papir.

Kao što rekoh i sa našim državnim institucijama nije ništa drugačije.
Pa tako da gotovo nemamo ministarstvo, zaduženo i specijalizovano samo za jednu oblast. U imenima ministarstava ima nebojeno zareza i slova I. A to odprilike izgleda ovako "Ministarstvo energetike, razvoja i
zaštite životne sredine" imamo i neke banalne spojeve poput "Ministarstvo spoljne i unutrašnje
trgovine i telekomunikacija"...
U zdravstvenim ustanovama medicinska sestra je sve, ona daje terapije, ona čisti, ona previja, ona presvlači, ona menja posteljinu, ona deli ručak a po potrebi i radi reanimaciju.
Sukob interesa nam je sasvim normalna pojava u javnom sektoru, jer samo tako je praktično. Nemamo mi para da imamo posebno premijera i posebno Ministra unutrašnjih poslova. Zašto bi 5 javnih preduzeća,
imalo 5 direktora, kad može imati jednog?
Primera je mnogo, ali činjenica je jedna, jednostavno moto našeg, kroz vekove napaćenog naroda je "ili multifunkcionalno ili nikako". Mi drugačije nećemo, ne možemo niti više umemo...

Demon. Žena zmaj. Stvorena od crnog đavola lično, koji je malo kasnije ukapirao da se mnogo zajebao. Ispala ti je iz sna i ispuniće ti svaku divlju želju koju si ikada imao. Međutim, ona dolazi sa određenom cijenom koju moraš da platiš. U smislu da ti isisa dušu. Iscrpiće te do maksimuma, a nerijetko ti može i život oduzeti. I ne, neće ti pomoći ni pelin, a ni bijeli luk da se otarasiš Rusalke.

Vrsta hladne salate napravljena od paprika i belog luka, sa dodatkom peršuna i ulja.

Em ukusno em je zdravo u pičku materinu. Paprika ima vitamin C da te štiti od slobodnih radikala, peršun je dobar za izmokravanje i kod prostate a maslinovo ulje sidu leči. Beli luk? Bogotac za bakterije, viruse, muve i komarce.
Svakom pravom gurmanu ova poslastica od povrća je svetinja. Da bude neka proslava, svadba, ispraćaj, parastos a da je nema? Nema šanse.

Parče hleba umočeno u onaj saft, neprocenjivo.

Još ako je u salati i jedna ona ljuta tanka...

Sendviči, pečeno pile, turšija, pa čak i obična jabuka. Klopa za put je prirodni fenomen koji prkosi svim zakonima gurmanluka jer čak i najgora salama podriguša u kombinaciji sa jeftinim domaćim "trapistom" i spakovana u dva parčeta suvog hleba (da ne bi došlo do oslobađanja bojnih otrova u dodiru sa vazduhom) dobija neverovatne osobine predivne hrane nakon samo par sati krčkanja u nekom prevoznom sredstvu.

Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.

Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.

Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.

Dušmani.

Gej i emotivni hipster sa dve godine radnog staža u šopu za kompjuterom. Sušta suprotnost prosečnom proždrljivom liku i njegovom svadbarskom meniju na kojem je glavno jelo prasetina sa jabukom. Ne jede luk i ne pije pivo, on je mešavina Milana Stankovića i Kebe šmekera, a uzrok isfeminiziranosti jeste to što mu lopata i ašov nisu dati na vreme, jer on je taj, on ne prlja svoje svilene ručice i tera kosicu u stranicu.

Osnovni nutritijent srpske nacionalne ishrane. Nalazi se u širokom spektru namirnica i gotovih jela: u slanini, belom luku, alevoj paprici, raznim vrstama voćnih rakija, apatinskom pivu, masnim musakama, debelim gibanicama, vrućoj prasetini, sočnim ćevapima, začinjenim podvarcima, ljutim urnebesima...

Kombinacije koje nikad ne izlaze iz mode, tj. stalno se ponavljaju.

Žena koja nema pojma da kuva. Sva kulinarska iskustva vezana su joj za konzerviranu hranu. Što bi se mučila kad beli luk smrdi, krompir se teško guli i oštećuje nokte, a sva jela imaju za minut u "Maksuju" pored, samo baciš konzervu u mikrotalasnu. Uspeva da prepozna robnu marku na kilometar, razlikuje 32 000 nijansi farbi za kosu i lakova, al je spremiti sarmu viša matematika . Jedan potez otvarača za konzervu i ručak spreman. Ako je dobre volje odvoji ti još 5 minuta za supicu iz kesice...

Jedan od specijaliteta ruske narodne kuhinje; čorba napravljena od raznog povrća, pretežno iz roda kupusa, mada nije greška ukoliko stavite i drugi "zeleniš i "korenje" - šargarepu, krastavac, luk, krompir pa čak i pasulj, uz manje količine pilećeg ili goveđeg mesa...
Priča se da je ruska vojska preživela II sv. rat i njihov jezivi front zahvaljujući porcijama vrućeg boršča.
Ne mogu da shvatim one koji kažu Da je kupus dobar i zec bi imao 100 kila a ne 2, pa makar to bilo i u šali. Kašika je majka, živeo nam boršč... :)

Ili "kromit" je u južnoj Srbiji izraz za crni luk, do sada za čudo nedefinisan izraz ovde jer mi nije jasno da nije pomenut jedan od glavnih izraza kojim se južnjaci busaju u grudi i na koji su mnogo ponosni jer većina u Srbiji pojma nema šta je kromid, a jedu ga svaki dan.

Ja sam apsolutno slučajno saznao da je ovo reč grčkog porekla i da u originalu piše ovako: Κρεμμύδι (nek me ispravi neko, al ja ovo čitam ko kromit/kromid).

Endemska vrsta balkanskih krajeva, veoma raširena u Srbiji. Kao što im ime govori, pripadnici ove sekte obilno i nehumano ŽDERU LUKAC (lat. allium: luk, otuda i naziv).
Sekta je istovremeno veoma popularna i izrazito nepopularna, dok su prema njoj ravnodušni jedino malobrojni srećnici koji se sa pripadnicima sekte spletom neobjašnjivih okolnosti još uvek nisu sreli.
Iako ponekad izgleda da u okviru sekte postoje 2 struje, žderači belog i žderači crnog, sekta ima unisoni pogled na svet, a dominirajući luk nema metafizičkog značaja.
Poput ostalih prirodnjačkih sekti, i ova sekta baštini krajnje pojednostavljen pogled na svet - "sve je u prirodi, čovek je bolestan jer se od nje udaljio, samo povratkom prirodi 'otuđeni čovek novog doba' će se vratiti svojim korenima..." i slična sranja. Naravno, sve to se postiže žderanjem enormnih količina luka. Put do nirvane nikad nije bio jednostavniji.
Iako njihovo prirodnjaštvo teoretski zvuči pacifistički, pa čak i primamljivo, u prvom direktnom susretu sa predstavnikom sekte gubite ne samo simpatije ka toj ideji, već najednom počinjete da mrzite sve članove sekte. Međutim, uviđate kako to nije dovoljno, te počinjete da mrzite i samu prirodu, i stoga naprasno počinjete da bacate đubre sa terase, naročito plastiku jer ste negde načuli da je ona najštetnija, krećete da osvetnički gazite travu gde god je vidite (pa čak i u ganc novim šimikama), te oduševljeno odlučujete da staru veš mašinu arhivirate direktno u rečno korito. Kad Vas tom prilikom zatekne komunalna policija, neuspešno pokušavate da prodate priču kako ste i sami zanesenjak prirodom, te da zapravo prinosite žrtvu rečnoj boginji Boschidi.