Poznajem neke ljude koji uvek mogu da pogode odakle vetar duva. Sklone se malo u zavetrinu pa kad prođe prvi udar rašire kaput i puste da ih taj vetar ponese, napred, daleko napred. I uvek se tako lepo pomeraju, nekad krupnijim nekad sitnijim potezima, ali uvek napred. Vrlo često su vlasnici vetrenjača ili njihovi savetnici i stalno ubiraju ušur od meljave.
Ja sam večiti Sančo Pansa, uvek pratim nekog Don Kihota, uvek jurišam na propale vetrenjače (jer, naravno, one ispravne imaju jaku ogradu) i čudom se čudim kako nigde ne stižem. Nije to ništa posebno teško za shvatiti - kad naivan prati ludog normalno je da se na putu zaluta. Dobro je barem da su ti Don Kihoti previše ludi da bi se njima moglo manipulisati pa ne postoji nikakva šansa da naškode drugima.
A tako bih voleo da sam mlinar. Da samo jednom osetim kako je to kad se nalaziš u ispravnoj vetrenjači i sve oko tebe samo zuji. Ubeđen sam da bi pravio najfinije brašno koje se može samleti. Ma, ne moram čak ni mlinar da budem. Može i mlinarev kalfa, može i onaj šegrt koji unosi džakove sa žitom iz kamiona u magacin. Ne mora ni toliko, pristajem i da samo sedim pored ograde i posmatram magare kako pase. Samo da više ne moram da pratim ni jednog Don Kihota u njegovim besmislenim jurišima.
Džaba kad ne umem da procenim odakle vetar duva.

1.More...Momak,popivsi par piva i opustivsi se,odluci da pridje devojci.Prvo je gleda,gleda,pokusava da uhvati neki znak od nje,ali mu ne ide."Ma kakve veze ima,pokusacu pa sta bude!",pomisli u sebi i lagano u svojoj roze majcici sa SY znakom krene ka devojci.
Momak:"Cao,znas,mnogo puta sam zazalio sto nisam prisao devojci koja mi se svidi,pa ne zelim da budes jos jedna propustena sansa.Ja sam Dragan."
Devojka:"E...imam decka."
Momak odlazi,a devojka sapuce drugarici:"Jel si ga videla kako se oblaci majke ti,pa da je poslednji na svetu ne bi mu dala."

2.Setajuci gradom,dva drugara primete 3 slatke devojke,i odluce da im pridju,malo ih nasmeju,pokusaju da im uzmu brojeve pa sta bude posle..
Momak:"Devojke,devojke!Stanite,ispalo vam je nesto"
Saginje se po papiric koji je sam bacio,na kome su ispisani njegov broj telefona i ime,i daje ga devojci.
Devojka 1:"Sta je ovo? Ovo nije moje."
Momak 2:"Ma jeste,sad vam je ispalo iz torbe."
Devojka 2 i 3:"Hhaha,kako ste ludi,pa vi hocete ustvari da se upoznate sa nama.Niste morali tako,mogli ste jednostavno da pridjete.A gde ste se uputili??"
Momak 2:"Idemo na pice hocete sa nama,tu u jedan kafic u centru,kul je,jedan decko svira gitaru i peva."
Devojke sve tri u glas:"A sta peva??Koju vrstu muzike svira???"
Momak 1:"Stevana Raickovica."
Devojke 2 i 3 tri u glas:"KOGAAA???Mislis Stevana Andjelkovica?? Jao on mi je bas kul,mogle bismo sa vama!"
Momak 2:"Ne,Stevana Raickovica....Znate onu njegovu "Stanimo malo pesmo,jesmo li ziveli jesmo?Ti si najlepse sate,jablani kad se zlate,u lakoj magli,peni,odnela tuzno meni..."
Devojka 2:"Sta je bre to? Jel on imao duet sa Milanom Stankovicem,to je ona nova pesma jel?"
Momak 1:"Da,da,pa izdali preko one nove izdavacke kuce,CITANKA se zove,niste cule???"
Devojka 3:"Citanka? Ja sam mislila da je Milan Stankovic u Grandu."
Momak 1 i 2 se pogledaju,suzdrze se da ne puknu od smeha,okrenu se i nastave svojim putem.

3.X:"Brate kako da pridjem onoj maloj,vidim da me gleda,ali sta da joj kazem...Bas je dobra riba,ne znam da li imam sanse."
Y:"Ma cim te gleda,znaci da imas.Nemam pojma ponudi je picem,sta znam."
X:"Nemam pojma,nemam muda...sacekacu jos malo."
Posle pola sata...
X:"Daj bre jel si video ono,prisao joj neki celavi nagruvani lik,popricali 3 minuta i vec se zvalave!Jebote a gleda me celo vece!"
Y:"Jebi ga brale,kad nemas muda.Ne jebe lep,nego uporan.Hhahahaha."
X:"Ma jedi govna..."

Zapravo, poverenje može da poljulja i bilo koja druga stvar...ako ljubav nije tu da mu drži lopovske.

Tri Vukajlijašice ispijaju kafu u nekom od kafića. Čekaju da pristigne četvrta drugarica i za to vreme razgovaraju, o čemu bi drugom do o Vukajlijašima...

V1: - Jaaaaoooj, otkako sam videla Krešimira na Reviji, nikako ne mogu da dođem sebi. Već sam se uverila da je pametan i duhovit, mislim, njegove defke su mi megasvrš, ali nisam očekivala da je tako lep i zgodan...
V2: - Ma, pusti to. Već ima jedan kvalitet iznad proseka za svoju vrstu. Pametan je i duhovit, a uz to je lep i zgodan. Mislim, koja je verovatnoća da bude i dobar jebač, a da ne govorimo o tome da ima močugu. Šanse za to su 1:10 na šesto sedamdes’ drugi...
V3: - Slažem se. Mislim da je Kreša očajan ljubavnik. Super je on ovako, ali sigurna sam da ne bi ispunio očekivanja...

U tom trenutku, vrata kafića se naglo otvaraju. Kroz njih utrčava četvrta drugarica praćena omanjim tornadom koji kvari frizure ostale tri. Na licu joj stoji osmeh od uha do uha. Ona zrači... Ona blista...

V3: - I-ju, sestro slatka, pa šta je s tobom...? Što si tako zadihana?
V1: - Jes’ ti to trčala dovde? Šta se dogodilo?
V2: - I gde si do sad, čekamo te već sat vremena...?!
V4: - Srela sam ga...
V1, V2, V3: - Koga?!
V4: - KreČimira, ovaj, Krešimira!
V1, V2, V3: Ne seeeeeeeriiiii!!!
V4: - Da! Krenem ja jutros u prodavnicu i naletim na njega. Prišao mi je da me pozdravi dok sam kupovala praziluk za prebranac. Sećam se samo njegovog: ’Ćao’, a posle toga mi je sve u magli. Totalno me je oborio, morala sam da ga pozovem „na kafu“...
V1, V2, V3: - Iiiiiiiii?!?!?!
V4: - Pa, šta da vam kažem, to je bilo jutros oko devet, a sad je pet popodne... Sva bridim i pulsiram... Bilo je neverovatno. Izvrnuo me je na postavu i vratio nazad toliko puta da sam prestala da brojim...
V1: Onda devojke da nazdravimo za sva odstupanja u šablonima Majke Prirode. Živeli!
V1, V2, V4: Živeli!!!

- A, što prašti ovde kod vas... Kud sam baš danas na kurac krenuo da vas obiđem!?
- Ne boj se, to nam bivša braća šalju mačka pismonošu. Sad će da dođe. Dođi, maco, dođi! Fini mačak, lijepi, jesu li ti ovi tamo davali loja? Nećeš ti loja, ti si naš mačak. Sad će tebi tvoj Spasoje da nareže slaninice...
- Šta to pričaš? Kakav mačak pismonoša?
- Vidiš li mu ovu poruku oko vrata? Princip je sledeći - napišeš poruku na papir i vežeš je na mačka. Onda ga izneseš pred rov i zapucaš. Mačak se poplaši i strugne do njihovih rovova. Evo se dopisujemo čitavo jutro!
- Bože, budale... Pa, šta pišu? Čitaj!
- Kaže 'vako: "JEBEM LI TI KONOPAC SA CRKVENOG ZVONIKA DUG SEDAM METARA!"
- Vid', majku mu, da sam juče umro ne bi' znao kol'ko je dug!
- Počeli su da se gađaju religijom. E, pa nećemo tako! Dajder mi tu stanicu!
- Šta će ti?
- Da zovem onog malog uču iz druge čete. Pametan je, sve živo zna. Soko zove orla, soko zove orla! Orao, javi se!
- Orao, prijem!
- Kako se zvala ona Muhamedova žena, što je oženio kad je imala šest godina?
- Ajša!
- Jesi čuo malog? K'o iz topa! Sad samo da napišem. :žvrlj, žvrlj, podvuc, žvrlj: E, tako! A, sad putuj, maco!

Mačak prestrašen pucnjevima kao metak se izgubi u magli. Par minuta kasnije, zviždalo je na sve strane. Uključila se i artiljerija.

- Šta napisa jeb'o te otac ludi?!? Pobiće nas k'o zečeve! Šta je, nije ti više smiješno?
- Ma, nek' prangijaju, ko ih šiša, strah me samo da mi ne prekinu komunikacioni kanal. Ako mi mačku bude falila dlaka s glave, njima će da fali glava, ja ti kažem!

-Sneg do kolena, kafić u centru grada-

-E, jel danas sreda?
-Mhm...
-A kad Mrki ide u nabavku, jel beše sredom?
-Ma pusti bre, njega su da sad pojeli vuci, čovek koga žena nagovori da proda stan u centru i kupi kuću na Pičkovom brdu i ne zaslužuje bolje... Oooo Mrkela, evo mi baš o tebi... Ej sanke ostaju napolju!
-Ostaju kurac, tu su mi zalihe za nedelju dana a ulice su pune gladnih!
-Dobro ajd znamo se, al otresi sneg. Pa kakva je situacija na, kako se beše zove ono gde ti stanuješ, beše Miletinačuka? Ahahahahaha...
-E nije samo sam te čekao da kažeš tu sranje od fore, jutros baš dok sam prokopavao put da izadjem mislim o tome, zvao sam dedu iz Niša, pazi sad , Kod držmikurovaćki potok, gde se zapalila Miletinasiba, gde...
-I ja sam jutros čistio sneg. Skuvao sam kafu, otvorio prozor na terasi, prdnuo, i oduvao sve sa prozora. Bila je i jedna mala ledenica, ali sam je ostavio, mislim da ne pretstavlja opasnost po pešake...
-Ako i treba da me jebete. Jebao me i prostor, i veliko dvorište i Labrador Retriver u njemu, i žena i kad sam je poslušao. Auto neću moći do Marta da isteram, jel znate da sam izračunao da ću idući samo na posao svaki dan, napraviti nadmorsku visinu kao da sam triput popeo Everest?
-Ma boli te, dobićeš sportsku penziju...
-Imam ja rešenje za tebe, pošto imaš te sanke. Sednete ti i žena na topče, ti odozgo i pravo pod šleper... U zadnjem momentu se baciš, to se sve vodi kao nesreć...
-Ako jebi magare dok su mu noge u blatu.
-Misliš u snegu? Ajde Rudolfe, popi nesto pa polako... Kao da čujem tvoju ženu kako ti jodluje da podješ kući...

Nemanja se pakuje za Beograd. Ulazi nana u sobu:
- Iju sinko, će da naD-Zebneš, gledaj ovo tanko sve, sine gde ovo nađe da uzmeš (pretura mu po koferu i cokćući nastavlja) pa ja ovim ne bi' ni pod obrisala, babe mi moje!
- Nano, tvoja baba je odavno u večnim lovištima, tako da... Molim te il' mi pomozi il' me pusti da se spakujem...
Nana podiže jednu čarapu, od onih plitkih, letnjica, zagleda je, pa dodaje:
Ovo ni na onu stvar ne možeš da natakneš! Nego da tebi ja dadnem obuvke, pa da se utopliš k'o čovek (zavlači ruku u kecelju, meškolji i izvlači kesu sa 'papkama') eto, nana ti isplela još od kad, al' ti ne dolaziš kući...
-Šta će mi bre to nano, tamo je parno grejanje, a i imam gomilu čarapa, videla si...
- Ono čarape?! Ono nije ni za pod p.... žene da stave kad im curi! Nego nanu salušaj kad ti priča, će da se smrznu noge, a od noge sve strada - i glava i ona stvar, pa posle ''Ne mogu'', pa daboGme da ne možeš kad se nastudiš! (Uvuče mu kesu u kofer i pretrpa
ostalim stvarima) Tako, da nosiš i ne mari ako pocepaš, nana će još da isplete! I devojki će tvojoj nana da isplete... Ajd' pa živ mi bio...(mrmljajući sebi u bradu napušta sobu).
Nemanja zatvara kofer, šta će, naljutiće se nana ako ih nadje posle u sobi.

... Par sati kasnije, stan u Beogradu:
- Joj ljubavi šta ti vučeš sve! (Sofija mu pretura po stvarima)...
- Ma, znaš, moji, uvek me natovare k'o magare!
Mešajući dalje nailazi na 'obuvke'...
- Šta ti je ovo mene ti?! (Razmotava kesu i vadi vunene obuvne rekvizite izvežene ptičicama)... Ahahahahahaha
- Ma nana ugurala, nisam hteo da je uvredim! (slaže postidno-tužnu facu).
- Hahahahaha... Ahahahahaha (zagrli ga i poljubi, pa se odmakne, podigne obrvu i počne): Ahahahaha s kojim se Gedžom ja zabavljam! Hahaha, dođi da te cmokim!

Situacija 1
Navijač 1: “ Brate al’ ćemo da vas prskamo u nedelju, imamo 6 bodova više,nikad jači nismo bili, Murinjo kad stavi taktiku, titula je naša ”
Navijač 2: “ Brate samo se ti opusti i uživaj u magiji ”

Nakon utakmice, rezultat 1-3

Navijač 1: “ Ćao matori”
Navijač 2: “ Šta bi ono majstore, bilo tesno, bilo 1:3, pustili smo vas da vodite 1:0, ali jbg-a igra se do 3, kažu već toplije za 3 stepena”
Navijač 1: „ Ma nemam pojma matori, nisam gledao utakmicu, nigde nije imao prenos, net mi zakucava, a i došli mi neki rodjaci pa sam morao da budem sa njima”
Navijač 2: “ A jebena stvar brate moj, sledeći put lično ću ti obezbediti prenos, da gledamo zajedno, da vidiš, da ne budeš neobavešten,ne ide!”

Situacija 2

Navijač 1: “ Brate dolazite na našu svetinju ,Marakana, pun stadion, delije u transu, Robi majstor kada stavi taktiku, poješćemo vas, jadni Čaša Ilić i Vukić, neće se videti, pregazićemo vas”
Navijač 2: “ Ma brate samo se ti nadaj, Vukić mačka rešava situaciju, nemate šanse, ne pomaže ni Prosinečki ,ni sudija, dobijamo vas garant”
Navijač 1: “ Ti si lud brate moj, kada vas budemo dobili ,dušu ću da ti vadim od zezanja”

Nakon utakmice rezultat 0-2

Navijač 1: “Ćao brate,Šta ima?”
Navijač 2: “Pa ništa novo brate, opet smo vas dobili u derbiju, bilo zajebeno ,bilo 0-2, šta sad imas da kažeš?”
Navijač 1: “Kako bilo, nisam gledao utakmicu, morao sam da učim, imao sam ispit danas, a i šta da gledam kad nam je fudbal u kurcu..."
Navijač 2: „Pa bilo isto kao i svaki put, vi prčkate, mi dobijamo, još Rnić igra za vas, udara somina rukom, i ništa,ne ide pa ne ide, Vukić mačka 1, Šćepović dete zaigrao se, ne zna mukica da ne ide da se jebe magare dok su mu noge u blatu, ali jbg,biće bolje”
Navijač 1: „Eto i šta ja da gledam, kada ništa ne znaju...”
Navijač 2: „Brate više te nemam ni želje zajebavati, dojadilo mi više da dobijamo...”

Da ti ja, sinovče ispričam kad sam onomad živeo u Jordanu. Bilo je to za stare Juge, ono kad smo dobro živeli s braćom nesvrstanim arapima, dobra raja jebeš mi sve, jedino što rakiju ni da liznu. Elem dobri ljudi a i lepa zemlja, a što im je tek klima da ti pričam, ceo svet sam proputovao, samo u Sarajevu nisam bio ali to čudo vidio nisam. Tamo ti je tries stepeni vrh toplotnog talasa kad kokoške zalegaju po ulici a tebi ništa, suv vazduh pa ni ne osećaš, ma milina jedna. A tek zima, ispod deset stepeni tamo ti se one nji'ove ptice u letu smrzavaju a meni smešno kad se setim kako je bilo na bušotinama u Sibiru ono kad smo bili.

Ete, šetam ti ja jedne zime s decom, i njih sam poveo, moglo se tada, a ono pada sneg. A tamo ti sneg pada dva dana u godini, padne ga čisto da kažeš da ga je bilo, zabeli ga pa se otopi do jutarnje molitve, a ja ženu i decu pod ruku i u šetnju, želja me neka spopala. Šetamo ti mi tako, lepo veče a svi se zavukli u kuće od nepogode, nigde nikoga, prostran grad, široke ulice al jedino što su trotoari po' metra visoki, svi vozaju neke džipove pa da se ne penju valjda. Nije to loše nego što pred svaki semafor silaziš ko s perona, dojadi ti kolica da nosaš pa šta ćeš nosiš decu u onom bože svašta ko kakav kengur, tegliš ih ko magare. I šetamo ti mi tako, uživamo, ono propada lagano pokoja pahulja, kad ti staje jedan džip pored, unutra vozač i suvozač a obojica se umotali oči im ne vidiš. E sad, razumeš, meni ne bi svejedno, jeste Jordan lepa i sređena država al opet ima manijaka svuda, izvuče bombu i bum, a ja s decom pa i nije zgodno, znaš. Ovaj iznutra mi nazva selam, ja šta ću, decu iza sebe pa mu otpozdravim, selam selam kobasica mortadela i tako to, a ovaj će "Gospodine, sigurno ste ostali zavejani negde uz put pa ako vam treba prevoz ili da vas otšlepam samo recite".
Kažem ti ja, mnogo fin narod.

01:03h

Žnj: Teče vino crveno venama mojim svaka me čaša ljubi kao usne njene
Dz: Daj mi taj martini! (otima mu flašu)
Mrki: Alo slušaj ovamo - ne pravi frku da ne okrenem kog ne treba!
Esma: Daj vodku!
Buba: To je rum šunto!
Esma: Nema veze, daj!
Mrki: Prekini da mešaš više devojko, biće ti muka.
Esma: Nema veze nemam morsku bolest!
NLO: Zovi one šišmiše!
Mrki: Koje? A da ...
D-mol: Da MaLo PiJu S nAmA ...hik!
Mrki: A evo za par minuta.

04:07h

Tu_ _tu_ _tu_

Cile: 'Alo? (otegnuto)
Mrki: E brate!
Cile: Šta je bilo?
Mrki: Cile brate...
Cile: ŠTA JE?!
Mrki: Dođi na žuraj brate.
Cile: 'Si ti normalan bre?
Mrki: Aha, dođi brate. I ...hik! Povedi Žiku brate.
Cile: Je l' ti znaš kol'ko je sati?
Mrki: Cile brate frka, mjuza hao(u)s brate!
Cile: Ajd' vidimo se.

Nakon 20 minuta stižu. Zatiču sledeće:

Nekolicina praznih gajbi, iskapljene oborene flaše, čaše, opušci, dim.
Draper zavese svučen, pred Žikinim nogama gomila smrskanog stakla, upovraćane piksle, soba seća na smrdljivu pećinčinu ogrezlu u magli u kojoj se pari šumsko zverinje.
Levo polegali 'gusari' razbarušenih kosa i znojavih čela, polu-mokrih majica što im zasukane otkrivaju naduvene stomačiće.
Na jednoj od fotelja navaljena otvorena flaša iz koje u tankom mlazu curi vinjak nekom klipanu preko otvorenih usta.
Desno muško-ženski miks isprepletanih tela - pospalih, razume se, jedan preko drugog tako da se ne zna čije je koje.

Žika: Žurka, a? Prejebao nas k'o Alija mladu Anđeliju!
(udara mu kokavac)
Cile: Pa kaže žurka... Opet da mu očistimo stan! Jebem li mu...
Žika: Ćut'! Ajd' sad suči rukave! I kreni blago meni. (za sebe) Kupi mi majko top!
Cile: Znaš, počeću da naplaćujem svoje usluge. U inostranstvu se to zove lepo rum-servis!
Žika: (Opet ga mlatne po temenu) Ajde ćuti! Ako se on toga doseti nećemo se moći otplatiti doživotno!
Uto se jedan podiže iz gomile i zavija: Nije mene du u u u u šo u bi l o lol lo, ubil o o vino rumen o o ...
Cile (Otima mu čašu, lakim pokretom. Miriše je): Nije vino rumeno, al' rum jeste!
Žika (prilazi, opet zakiti Cileta, a ovog pričvrlji i vrati ga na patos uz): More nije ni rum, ali ja ću! Ćut'!

Cile: Ahaha a Gledaj ga ovaj! Ahahaha! (pokazuje prstom na pozinulog)

(Mrki je onaj klipan što mu se vinjak rastiče povrh usana)

Žika (prilazi i otvara mu kapke vrhovima prstiju): Ajde budi se uspavana lepotice! Došli prinčevi!

Sombor Trg Svetog Đorđa, isped istoimenog hrama 15:30 časova

Uz ugodno pojanje dečijeg hora, nasmejana masa verujućih tiska se na centralni gradski trg koji je mali da bi primio sav zainteresovani pravoslavni živalj.Vlada Božićni duh , i dok se mirbožiš sa u Hristu braćom i sestrama i ne slutiš šta ti sledi.Na okićenom kamionu uz pompu i policijsku pratnju dolazi i Badnjak koji varoški prota uz prigodan govor uz pomoć uglednika gradskih (gradonačelnik, predsednik lovaca , šef loklnog kud-a i po koji kontroverzni '' bizmismen'' pride) polaže na oganj a u tom trenutku počinje i sneg da pada.Omađijan ovakvom scenom i nesvesno se približavaš vatri (prva greška koju ćeš zauvek pamtiti i sam sebe zbog pravljenja iste proklinjati).

Poput zalutalog kuršuma oštar piskav krik na zemlju oborenog starca označava početak sezone lova na Badnjak.Pokušavaš da se izvučeš iz gomile ali je prekasno zakrvavljene oči ''bližnjih'' govore ti sve - njihova fanatičnost u vezi sa badnjakom i otimanjem oko istog ekvivalentna je uverenju Malteških krstaša, jednom rečju biće krvi.

Shvativši beznadežnost svoje situacije nemoćan da se odupreš toku sudbine odlučuješ da se i ti umešaš u ovaj mali Gazimestan 21. veka.Međutim iako svojim gabaritima daleko nadmašuješ okolinu fali ti onog najvaznijeg - iskustva , jer neki od učesnika imaju višedecenijski staž i stekli su tokom godina crni pojas 5. dan iz laktanja i sličnih borilačkih veština (dodatno usavršenih u čekaonicama redovima za hleb benzin... ).

Nagli udar u predelu leđa skoro da te onesvešćuje i zanosiš se na levo dok ti se pred očima magli i igraju zvezdice tokom pada krajičkom oka vidiš kako 12. vojvođanska penzionerska udarna brigada bez milosti gazi preko omladinskog eskadrona (deca 10-12 godina u smrtnom strahu ).Dok očajni roditelji svoje naslednike izdižu na ramena u strahu od razjarene rulje osećaš nešto toplo po licu - krv iz laktom razbijene arkade , pred očima ti se mrači i pomišljaš na porodicu , devojku otadžbinu...kraj je blizu.

Međutim unutrašnja sila te odjednom obuzima i gura napred u strahu da ne osramotiš slavne pretke dižeš se i rukama ''starce na buljuke nagoniš'' u tebi ključa krv kosovskih junaka i ništa još nije izgubljeno.Skačeš u pokušaju da ''ofanzivnim skokom'' dođeš do jednog od bačenih badnjaka ali si si dvadeset santima kratak a osim đipanja ima još jedna mogućmost.Lakim pokretom preskačeš ogradu i ulećeš u centar dešavanja kod same vatre ,izbezumljenim pogledom tražiš badnjačić koji je na tvoje oduševljenje na samoj ivici vatre i samo što se nije zapalio.

Dolazi trenutak koji će te definisati, koji razdvaja dečake od muškaraca i predstavlja svojevrsnu inicijaciju u svet odraslih, preduslov za Valhalu...Bez razmišljanja izvlačiš Badnjak po cenu opekotina drugog stepena šake i podlaktice ali ne osećaš bol jer si uspeo i Badnjak je samo tvoj , ničiji više i pritiskaš ga uz grudi kao Golum prsten moći.

U znoju lica svog probijaš se nazad kroz razjarenu masu i dok se situacije smiruje posledice obračuna su jasne sumiraju se utisci i prebrojavaju povređeni.Na mestu gde je udar bio najjači leže polomljene štake i druga ortopedska pomagala izgažene šubare i šajkače sa sve Dražinom kokardom i lokva tamne krvi (najverovatnije tvoje) vidiš tvoje drugove koji te gledaju bledi kao da su videli duha.Uz osmeh na okrvavljenom licu veselo uzvikuješ :''imam ga , imam ga moj je konačno hej lj...'' Mrak ti pada na oči i sledeće čega se sećaš jeste udobnost kuće i tek tada uviđaš košulju krvavu a na leđima ''šesnaest ljutih rana'' što objašnjava i nagli gubitak svesti usled iskrvarenja.

Ali nista nije bitno čast porodice je odbranjena junačka krv osvećena badnjak je tvoj samo tvoj ... my precious...

PS.Zbog nasilne prirode ovakvih i sličnih manifestacija učešće se ne preporučuje mlađima od 15 godina kao i ženskoj populaciji i uopšte svima slabe konstitucije ili ''srca udovička''.Ukratko iskazivanje ''ljubavi prema bližnjima'' u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika nije za svilene.