Kad vam se ucini da smo i mi napravili kvalitetno sranje od sapunice dok neki zenski glas prica li prica na srpskom a onda se zagledate i vidite da se gomila brkatih turaka zgleda zamisljeno i razmisljaju na srpskom. Izgleda da su povukli nesto sa ovih prostora.

Interesantna pojava međ' nama Srbima i nepobitan dokaz naše, ako ne NEBESKE, onda sigurno NATPRIRODNE učtivosti i kućnog vaspitanja. Ustvari, zbog navedenih vrlina i dolazi do neobičnog fenomena iz naslova a čitava stvar se najbolje da objasniti primerom telefonskog razgovora sa nekom dosadnom ili iritantnom osobom koju biste najradije na maštovit način otposlali u najmračnije kute majčine joj vagine ali vam to vaša neverovatna pristojnost ne dozvoljava da i učinite. Zahvaćeni frustracijom što ne možete iz sebe da izbacite ono što vam je na umu, polako, ali sigurno, ludite. U početku, to nekako i ide ali pri kraju već sasvim izgubite razum. Jedino rešenje je, naime, ekspresna i olujno GLASNA provala ružnih reči koje ćete u stilu jedne impozantne Simfonije Vulgaris interpretirati ili među četiri zida, ili u prisustvu nedužne, ali ipak prisutne, publike. Doduše, ko zna - možda su i zaslužili...

Опис потпуне незаинтересованости. Опште је познато колико национална телевизија у последње време мари за национални фудбал. После прошлогодишње бруке са комбинованим преносом Звезде и Партизана у Европи на првом програму док се на другом ништа специјално није дешавало, ове године отишли су неколико корака више. Квалификационе утакмице за Лигу Европе препуштене су Првој телевизији, док је национално првенство дато телевизији коју има сваки стоти грађанин Србије - Арени спорт што значи да ће Вечити дерби пратити само четвртина људи из Београда.

Таленти, сиромаси, туче, свађе, секс, склопљена и још брже расклопљена пријатељства, срамоћење, лова, лова и још лове. Жири и растројена публика која све то гута као бенседине. И би амерички ријалити.
Зараза се убрзо проширила и на земље широм света, па је свака добила своју верзију америчког ријалитија. И би српски ријалити.
Свуда у свету, а код нас...
Име: У Америци ________ (име државе) има таленат. Код нас: ЈА имам таленат. Није у питању егоцентризам, већ што Србија организује ријалити за мање-више целу територију бивше Југе. Код осталих шоуова име је задржано у оригиналу.
Жири: У Америци - људи који кад удахну ваздух зараде милионе долара. Код нас, то су „звезде“ чије су се каријере распале брже од СЦГ-а.
Водитељи: У Америци - људи који попију отказ ако не забаве и оне људе који хумор не би препознали ни да их опали по носу. Код нас, то могу бити и пиљари и дрвосече и ванбрачно чедо Боре Чорбе. Ионако нико никад није чуо за њих, а било би добро да је тако и остало. Обично иду у пару, мушко-женски дуо, од којих једно испаљује напамет научене жалосне фазоне, а друго се клибери.
:Јаооо, Ивана, па види ти ту твоју уску хаљину, па како ја сада да разговарам са гледаоцима, а да не помисле свашта хехехе, изгледаш као јабука, могао бих да те грицнем хихихи.
- Милане, како си ти блесав, свашта ти пада на памет. Драги гледаоци, он је увек тако шашав, а ви ако имате тако неког поред себе, прави је тренутак да заједно гласате, а ако немате, шта да вам кажем, ви опет гласајте.
- Хихихии, лепа, а још и духовита. Сада драги гледаоци рекламе. (камерману) Шта ми машеш руком педерчино, дођи ти па брже изговарај ове небулозе.
Учесници: ако су то јавне личности, у Америци - светски познате звезде. Код нас се тешко прави разлика да ли су учесници јавне личности или не. Ако дође до тога да је потребно повећати гледаност, то је екипа од десетак јавних личности, која је прошла све од исповедања великом брату до тарзанисања по неким забитима. Углавном су по томе и познати.
Ако су „обични људи“ код нас се најчешће среће читава палета имбецила, која је за својих пет минута на екрану спремна да уради све: од међусобног испипавања у свињцу, до гологузог марширања по сцени, док неко не установи под којим талентом се воде. Углавном, остатак живота проведу или поричући оно што се догодило пред камерама и објашњавајући како је све то једна велика намештаљка, или подсећајући све оне који су давно заборавили ко су они.
Лова: Код Амера, то су паре да ти се смрзне говно у дупету. Кад би потрошио на све шта си наумио, остало би ти таман тол'ко да не знаш шта ћеш с њима. Код нас то су много мање паре, које с обзиром на животни стандарт у Србији, изгледају много значајније. Бар толико да се појаве разно разне Станије, старлете на српски начин. Но, организатори често обећају више него што имају, па гањање по судовима следи убрзо након завршетка ријалитија.
Андрија Милошевић: У Америци - / (lucky they) Код нас: што у музици „од Силване до Нирване“ у ријалитијима је он. Учесник, жири, водитељ - мање битно.

Da evroinetegracije imaju i svoju dobru stranu najbolje se može videti kada vas pritera na putovanju, baš negde na prelazu iz tri lepe u slabo naseljenu vukojebinu.Kako ne biste bili odstreljeni u kukuruzištu od strane vrednog seljaka koga je sunce udarilo u glavu, stajete kolima na stranu pumpu.Tu vas radnici pumpe dočekuju širokog osmeha bez obzira da li ste došli da ispraznite novčanik ili samo bešiku.Pratite zidnu signalizaciju(wc 16m , samo napred!) i konačno stižete do cilja, kad tamo, „kancelarija“ ko iz snova svake ambiciozne baba sere.Tu je Nasina spejs šatl wc šolja gde nakon obavljenog posla niste sigurni koje dugme na „kontrolnoj tabli“ je za puštanje vode.Uz pomoć blistavih pločica možete iscediti mitisere i namestiti friz.Na vratima kabine se očitavaju podaci o temper.,vremenu i pesmi uz koju se olakšavate.Divota.Milina.A onda kroz par dana u svom gradu, nakon ludo provedene noći u autentičnoj srpskoj kafani, ubrzo sa prvim simptomima saznajete da ste postali (odmah nakon Kolumbove posade) nova žrtva neke boleštine što je čamila po kafanskim wc-ima a za koju se čvrsto verovalo da je još pre više vekova bila iskorenjena.

Твоји отишли на ђердап да се шетају крај Дунава ти осто сам кућа празна и она је време за акцију. Пошто су ти оставили толко пара да ти је довољно да 7 дана живиш на паштети и лебу мораш се снаћи. Свеће не мораш купити само скини ону икону од славске и послужиће. На реду је вино јбг немош купити сад неко скупоцено али зато можеш купити оно у тетрапак и пресипеш га у флашу од медвеђе крви. За вечеру јбг нешто тек ајде да има рецимо испохујеш тиквице. Кад девојка дође не пали светло јер ће видети славску свећу која је до пола већ изорела јер ћале не да да се гаси свећа док сви гости не оду а они из његовог предузећа остану до јутра. И када седне пусти неку лагану музику немој одма нешто нападно. Вино сипаш у оне зајебане чаше које си купио на пијац и почнеш даје форсираш да пије јер су тиквице го курац. Када видиш да је ''уватило'' одма пусти песму од Радета Лацковића секси сека јер девојке то воле то их пали и онда мош јебат све док се твоји не врате са Ђердапа.

Veoma traumatično iskustvo. Svaka druga utakmica mora da se završi košem ili golom u zadnjoj sekundi ili u 5 setova ako je odbojka.

Верзија познате пословице "Није шија него врат." Настала у деветој деценији 20. и првој 21. века, у зависности од верзије.

Odlikuje onog ko primeti da kad otvori tab - ove pod imenom Naslovna, Definicije, Posteri i Autori u opisu istih piše Recnik umesto Rečnik dok kod Četa takav problem ne postoji.

Nacin kako funkcionise srpska ljubav: Prvo se prijavis u "Domacine ozeni se" posle toga u"48 sati svadba" nakon nekog vremena u "Vreme je za bebe" i posle svega se prijavis u "Menjam zenu"

1.Dan uzmu kredit u iznosu od 5 din kupe jabuku i prodaju je za 10
2.Dan kupe dve jabuke i poradju ih
3.Dan kupe četiri jabuke i prodaju ih
4.Dan kupe osam jabuka i sve prodaju
5.Dan dodju na vlast i pokradu državu...kojoj posle njih ni jabuke ne ostanu....

Popiti litar nitro-glicerina i zaigrati moravac u pan-amovom avionu na 5000 m nadmorske visine

Za Japance i Kineze cesto kazemo kako se ponasaju kao roboti i imaju kompijuterizovane navike.Ako je ta predrasuda tacna onda da bi docekali prvog srpskog robota japanska tehnologije mora da dostigne taj nivo robotizacije da robot bar ume da pljuje po podu, da trese sline na sred ulice ili da bar da moze da ne pere ruke posle pisanja.

Ovakva vrsta novo-govora sve vise uzima maha medju osobama nove ere i nama kojima manjkaju kartice iz biblioteke

Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.

Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.

Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.

Zapravo, ja sam se zajebao. Hteo sam da pišem o odlasku jednog Srbina u pozorište, na koncert ili na balet ali Word jednostavno nije hteo da kuca. Konsultovao sam onu spajalicu što glumi asistenta i ubrzo dobih čudan ali i nedvosmislen odgovor da veza reči koju sam pokušao da otkucam ne postoji niti u jednoj bazi podataka te je tako softver ne može prepoznati. Nisam se predavao. Uradio sam ono što bi i svaki drugi pravoslavac u mojoj situaciji učinio – otiš’o sam na Google i ukucao pokrenuo pretragu. Ništa. Mrka kapa. Ček, ček, ne stisnuh ENTER jebeni...Opet ništa. Nevera. Odlučim da promenim pristup; pisaću, dakle, o nečemu potpuno levom a krišom ću u tekst da ubacujem one desne, odnosno, PRAVE REČI. Kompjuter će se zbuniti, progutati trik a ja ću posle sav višak lepo dobrišem i popijem pivo kao nagradu. Džaba. Evo, i sad pokušavam da napišem SRBIN U OP...al’ neće. Šta sam ono pričao?

Dobrovoljni davaoci krvi.

Krilatica koja je dobila naziv po sledećoj pojavi, u kom god turističkom mestu da si, čim u prodavnici progovoriš na srpskom prodavac odmah misli da ćeš nešto da mu ukradeš iz radnje.

U svetu je ova kategorija ljudi poznatija kao fudbaleri. Opravdano.

Kod nas individue koje se mnogo bolje snalaze sa silikonskim loptama po splavovima nego sa najkovim na terenu.

Ljudi koji ne zaslužuju da prime platu već penziju.

Ako su kojim slučajem to neki obični ljudi, koji su došli kod nas da sklope neki posao, održe neki seminar, obiđu neko kulturno dešavanje, a ne ona vrsta divljaka koja se okuplja po Guči i Egzitu, onda je san svakog prosečnog Srbina da napije tog lika od jedne čaše šljive i plus da ga natera da uđe u kolo. Čisto da zna gde je došo.