-Dobar dan, izvolite.
-Daćete mi 3 Lava, 4 Jelena i 2 Vranca.

Mašinac: Dajte mi dva zupčanika i jogurt.
Mala iz pekare: Izvinite, mislim da ste pogrešili objekat, gvožđara je preko puta.
Mašinac: Ma daj mi bre, dva sunca i jogurt!

Izreka vodi poreklo od "Rara avis" - retka ptica.

-I kresnemo se tu 6 puta....šta sam hteo...Ma gde je bre ona budala!?
-Cevčim ovo pivo već tri minuta šta je ovo!? Gde se gubi? Vidi piksla k'o urna jebote. Jel' on ograničen?
-Deteeeeeeee!!! Mali! Izvini!
-Izvolite!
-Šta izvolite, uš'o sam pre sedam sati ovde. Ponovi nam ovo sve,zameni piksle, dodaj i šopsku i požuri, nismo ovde zbog ambijenta.

-Zoran: Jaooooo br't mouuuka mii jee.
-Vule: Ništa brate, dva prsta k'o kod učiteljice i vozi. Kad isteraš djavole iz želudca vrati se da nastavimo.
-Zoran. Uuuueeeee! (znak odobravanja)

1: Dobar dan, parče pice, moliću.
2: Oš ovu običnu?
1: Jok, daj mi deder jednu etnu na piciliji i stavi malo kepača preko.

Stric: Mali, dajdeder ovde još jedno...

Ujak: Litar litar, sam ću ostalo...

Deda: Domaćine, prazna mi čaša...

"Put od hilyadu milya zapochinye se prwim korakom"
Ziljava drugarica : Jao, maky kako si mi prepametna, mwa... =)
Ponositi dečko: To je moja mala Maki! Obozhavam Stoju...
Nepoznati Turčin :yagmur sarkisi harika!
Manijak/Spamer: Wanna see 16 year old pussy being pounded by black?
WWW.XSEXTUBE.zornex.com
Tila Tequila: U look hot...

Alo, šefe, Sale, presvuci nas.

-Komšo, daj da ti sipam još jednu domaću.
-Nemoj, komšija, ova prethodna me već hedovala.

- Argh, što je upeklo, trebalo je da ponesem naočare za sunce umesto ovog ražnja . Čim skinem krmelje odo kod kineza da pazarim futrolu za naočare i kišobranče što staje u damsku torbicu

- Auuu, šta su ovo naši hemičari zbućkali?! Jebote, već treći degustator nam se ubi od samo dve čašice!
- Ma, nešto po narudžbini. Nije za prodaju, za domaće je tržište.
- Dobro to, nego imamo li još nekog ovo da proba?
- Kako nema, šefe! Otkako smo objavili oglas za ovaj posao, gužva na glavnoj kapiji svakodnevno od pola 6 izjutra. Tresu se od želje za radom. Pobiše se da što pre dođu na posao!

Početkom devedesetih svratih u jedan kafić u Vlasotincu, u društvu tri ortaka. Trebalo je ubiti par sati čekanja do autobusa ka severu drage nam Srbije. Naručismo po piće. Dva vinjaka i dva piva. Sedeli smo u bašti kafića, na golim drvenim stolicama, za drvenim stolovima bez stoljnaka, sakriveni od pogleda prolaznika visokom drvenom ogradom, sa dekorativnim drvenim bunarom u centru bašte. Dekorativni, bar tako smo svi mislili u početku. Konobar se vraćao iz kafića, noseći samo dva vinjaka na poslužavniku i prošao je pored nas kao pored turskog groblja...bili smo jedini gosti tog prepodneva.

- Vid' budale, od četiri pića, dva zaboravio - prokomentarisa neko od nas tiho...

Konobar priđe bunaru, ostavi poslužavnik na stočiću pored, zavitla onaj točak i obelodani pred našim očima kofu gluvaru sa dvadesetak piva...hladnih? Malo je reći "hladnih". "Trnu zubi" bi bio adekvatan izraz.

- Izvolite, prijatno!

Popio sam još mali milion piva posle toga, ali idealniju temperaturu nisam osetio.
Što se tiče lubenice hlađene u bunaru, i kore su mi bile slatke, a ni svinje ih ne jedu!

- Mićko bre, Mićko, ej!
- Alo, brate, ima li te?
- Polivaj, polivaj vodom još! Evo trza mu se patika!
- Voimjaocaisina... pomiluj ga Gospode!
- Ne vodu... ne vodu... piva dajte!

-Nestalo nam piva, a tek poluvreme.
-Odo do lokalne alkoteke da rešim problem.

-I mala, kakav je osećaj kad primiš 20 santima?
-Tolko je brzo bilo da mi se učinilo da je 5.