Odgovor coveka sa ne tako kvalitetnim autom, na pitanje "Za koliko stize do stotke"?

Odgovor na komsijino pitanje "Jesi vredan?"....

Molim te nemoj hteti, da meni ostane više, jer mi se zaista na deli, kao što vidiš po mom pogledu, tako da, 'leba ti, reci da nećeš i ulepšaj mi dan.

Kazu konobari za svinju od coveka koji baljezga i vredja goste u restoranu ali je pun para i poseduje dve firme dok obican smrtnik kada se napije u istom restoranu i zapne slucajno kazu:vidi pijanu budalu

Poezija koju pijanac recituje sa suzama u očima.

Изрека за особу која наизглед много ради, али услед своје неорганизованости и неефикасности, резултати тог рада и нису баш нешто претерано видљиви.

Савет ортаку којим покушаваш да га спустиш на земљу и спасеш му живце које на јаловости троши монструозном брзином. Иако никад глас разума поблентавелом мргуду не могу да допре до мозга, покушај да речима урадиш посо хладне кофе воде.
Добронамеран савет мргуду ком брзо црвени глава, а тешко се лади. Лежеран израз којим саветујеш ортака да се опусти.

Ono što isfrustirani nekromant uzvikuje lešu koji pored svih čini i rituala odbija da se, da prostiš, digne iz mrtvih.

Rečenica koja implicira da se kuvar zajebao i da će jelo biti ljuto ko sam djavo!

Simbol kurčenja po pabovima, klubovima i nekim bolje snabdevenim kafanama. Ne služi da sedneš sa drugarima i ko čovek popiješ pivo, nego da budeš vidjen..

Коначно! Дочеках и ја своје одело! Јест малено мајку му, ал успех се нагурати унутра. Мислио сам да ће ми бити тесно али... Нисам могао ни да замислим да ће ми ова 42 центиметра бити таман по кроју! После трећег прања, приметио сам да се мало олабавило. Хм... Изгледа да се шири после сваког прања. Можда то и није лоше. Вероватно ћу и ја нарасти с њим.

Прошло је већ неколико година. Сваким даном спознајем нове опције, додатке али и мане. Дакле, одело је делимично крхко. Кажем тако јер може да се поправи само, донекле. Надам се да га нећу превише исцепати. Не бих да идем наг. Хладно је зими. Осим тога, испушта неке звукове кад сам са другарима. Још више се развукло, а чини ми се да сам се и ја мало смањио. Другари ми се жале на сличне проблеме. Вероватно је цела серија ошла по курцу...

Скупио сам се и смањио само ја! Одело је у једном тренутку престало расти ка споља, а ка унутра су почеле расти ситне бодљице. Вероватно од белог праха које трпа у себе. Све ми је теже да га носим. Постало је круто. Често се лепи за различита одела са два велика испупчења у горњем делу. Чујем крике душа из тих одела. Неке од тих измучених гласова знао сам раније. Оно што нам је било одело сада нам је мучилиште.

Одбројавам дане. Овде сам већ двадесет четири године, један месец и дан пети. Лудим! Лудим сам од себе, од усамљености! Нисам срео душу с којом бих слово поделио. Постале су тихе као и ја, измучене! Мали сам и слаб, али успећу некако да се извучем одавде. Морам!

Моје потпуно прашњаво одело ушло је у уређај за повећање брзине са неким, још прашњавијим. Нагло успорење и снажан притисак! Осећао сам да ме истиска из себе... Довољно мали, успео сам изаћи на новонастале процепе. Погледао сам десно! Крај мене се налазила још једна душа која се ослободила свог мучилишта. Лагано сам јој пришао и ухватио је за руку. Рекао да ће сада бити све у реду и да морамо поћи. Пољубила ме је!

Vaistinu dokaz da je marketing sve. Reklame za ovaj kvazi restoran su postavljene na svakih 5 (i manje) kilometra od Smedereva,preko Grocke,do BGa,do Bulevara kralja Aleksandra. A,kada sam ga tražio - jedva sam ga našao,jer je površina restorana manja od površine pojedinačne reklame za isti.

Reči kojima se vlasnici automobila marke YUGO opraštaju od ljudi koji su se vozili sa njima.

Automatski odgovor muškarca čija devojka preteruje u korišćenju uzrečice "Jebem li ga".

Право ЈА "извините мало ми је непријатно" фразе.

Неизговорена помисао када ти сестрина другарица седне у крило док пишеш свој дипломски о Линукс кернелу и хијерархији фајл система, само да "часом провери мејл, ако може", напунивши при томе твоја еректилна телашца крвљу брзином и снагом којом цунами пуни водом обале несрећног Јапана.

Kada ti dođe u goste to je obično neka nepomična "stvar", koja bulji u tebe, toliko dugo, ne skidajući pogled, da se zbuniš. I onda, naravno, počne da vrišti, da stakla popucaju i svi ga/je smiruju, opet zureći u tebe kao u čudaka, pravdajući se da je uvek takav/va. A posle toga postane mali tasmanijski djavo i isprevrće sve po kući.

Banalna rečenica koju smo iks puta rekli.
Lenjim saradnicima, muzikantima koji spemuju feštu pesmama Zvonka Bogdana, drkošu na semaforu ispred vas, koji iz inata neće da krene startom Formule 1, ili pak radnici na roštilju, dok vam noge klecaju od gladi, a ona razmazuje senf laganica, ko da je naivni slikar.
A sigurno postoje i momenti kad smo poželeli, a prećutali, ili rekli, pa se pokajali.

Rečenica - oružje. Garantovano baca u depresiju osobu kojoj je upućena. Probajte!

Reče gitarista i ostade bez oka.

Rečenica koju izgovara frizerka posle samog čina šišanja, kada i sama shvati koliko vas je, zapravo unakazila, a vama ne preostaje ništa drugo nego da kunete trenutak kada ste ušli u taj salon.