Lake padaju brže
najbolji drug svakog samoubice
Što ga dublje uroniš, veće zadovoljstvo
Desava se u situacijama kad pokusavamo da budemo sto tisi i neprimetni.Obicno bas tada zaskripe vrata,pod puca,slucajno porusimo nesto i sve druge moguce komplikacije.Rezultat je suprotan onom koji smo hteli da postignemo.
Jer je državi važnije da ljudi imaju zdrava pluća (o isparenjima iz automobila, Pančevu, fabrikama, zagađenoj vodi itd. ćemo kasnije) od 800.000 nezaposlenih, monopola, malih plata, štrajkova studenata i radnika, lošeg životnog standarda, skupe bebi opreme, korupcije, loših privatizacija i još mnogih drugih veselih stvari. Hajmo sada svi glasno da kažemo - Hvala državi što misli na nas.
Broj slučajnih posmatrača je direktno proporcionalan sa veličinom ispale.
Autobiografija jednog političara.
Nije gej dok se ne sudare jaja.
Uveli su kazne na prelaženje van pešačkog prelaza, kazne zbog slušanje muzike na ulici, kazne zbog telefoniranje u toku prelaza pešačkog prelaza...
Kakva smo nacija svi ćemo se mi jednoga lepoga dana naći u Insajderu. Brankica će zaraditi pošteno svoju platu ali će vala imati posla preko glave.
Pokušaj da se smanji broj nezgoda izazvanih multitaskingom.
-Halo.
-Halo.
-Ej, mili, ti si.
-Ja sam.
-Pa gde si ti ceo dan juče?
-Ma bio sam nešto poslom, evo me, vozim a mrtav sam umoran. Nego...
-Kaži.
-Pa znaš, nije mi baš lako, al znaš i sama... Pa vozi bre pička ti materina šta se razvlačiš!
-Ko?
-Ma ne ti, idiot... nego, znaš i sama da nam nešto ne ide u poslednje vreme.
-Šta pričaš?
-Pa znaš, nije da nismo probali, al...
-Šta ti je mili?
-Pa da ti kažem odmah. Ne mogu ja više ovo. Ne ide nam više.
-O čemu pričaš?
-Pa o meni. Tebi. Ne mogu više. Guši me ova veza.
-......
-Što ćutiš?
-A zašto?
-Nemoj da plačeš, jebi ga. Ja bi rado... Jebem ti bre mater! Šta opet oćeš...
-Zašto me psuješ?
-Ma ne nenene... Ne psujem tebe. I tako, kažem ti, nisam spreman za ozbiljnu vezu, a i sama znaš, ne ide nam.
-To je zbog one kučke, znam! Sinoć si bio kod nje, priznaj! Znala sam da ima tu nešto.
-.....
-Jel da?
-Jeste. Eto, jeste. Bio sam kod nje. I znaš...
-Kretenu jedan! Kako si mogao da pričaš da me voliš!
-A jebi ga, volim te ja još.
-Nemoj.
-Dobro neću. Ali izvini još jednom, ne mogu više. A i sama znaš u sebi da nije to to.
-Jel sam ja kriva?
-Nije. Do mene je. Znaš da poslednjih par meseci...
....
-Šta poslednjih par meseci?
-.....
-Halo?
-.....
-Jel si tu?Bilans razgovora: Jedno slomljeno srce, dve slomljene potkolenice, tri naprsla rebra, četiri šava na čelu.
Akcija:
Barem jednom dnevno,nekog klinca skroz na kraju terena,koji se sasvim slučajno našao tu,će spičiti lopta u glavu koja dolazi iz pravca početka terena.
Reakcija:
Smeh do suza svih prisutnih.
Nesposoban čovek sposoban je da sposobnog čoveka učini nesposobnim.
Onaj najprimitivniji instinkt kod životinja. Želja za krvlju. Za osvetom. Oko za oko, zub za zub. Neko je jednom rekao, čovek se ništa ne razlikuje od životinja. Ispod kože, svi smo mi isti. U svima je ista želja da se spasu, pobede u nekim svojim bitkama, budu prvi. Jači će uvek isplivati na površinu. Uvek će se truditi da se dokaže, izgradi svoje ime u ovom svetu nepravde i obmana. Sad, na koji način, više nije bitno.
Bili jednom žena i čovek. Imali su sve, živeli srećno, sa svojim sinom jedincem u velikoj kući. Verovali su da se novcem sve može kupiti. Letovali, zimovali, a sinu uvek davali sve što poželi. Mislili, biće srećni zauvek.
Malo dalje od njih, jedan čovek je imao svoju malu kuću čije su temelje činili žena i sin. Znao je, nema mnogo, mora da radi da bi porodici dao najosnovnije, ali bio je zadovoljan. Sve dok su oni sa njim, dobro je.
Jedan dan, bogatašev sin se razboleo. Ni najveći lekari današnjice nisu mu mogli pomoći. Rekli su, kad se pojavi donator, onda.
Isto se dešavalo i onom drugom čoveku. Stubovi koji su gradili njegov mali dom počeli su da se ruše, a znao je da pomoći nema. Samo da čeka. I čekao je, čekao, svakim danom je znao da vremena ima sve manje. Onda, kad je sve bilo izgubljeno, pojavio se donator. Sve je bilo spremno, kad su mu rekli da srce ne odgovara. I on je svojim očima gledao kako mu jedina radost u životu umire, znajući da ne može pomoći.
Malo dalje, drugi dečak se oporavljao. Dobio je srce. Zbog novca kojim su potplatili lekare, imali su i dalje svog sina. Ni ne znajući da su zakonom džungle, ubili drugo dete.
Treba da nosim neki papir u kolima (za slučaj manjeg sudara, ne zove se policija nego sami popunimo, odnosno onaj jači ne popunjava). E a ako nemam taj papir kazna je 50.000 din. Ajde ja ću to da nosim, i ima da ga potegnem kad, recimo, lupim u neki džip, a šta će onaj drugi da potegne - sve me stra da hemijsku.
Ako tužiš državu na Osnovnom sudu i izgubiš, izgubićeš i ako je tužiš na Okružnom sudu.
Odličan instrument za pretvaranje svih medija u Politiku i RTS za vreme 90-ih.
Razlog sto me istjeraju svaki put kad se pojavim na nekim bazenima!!!
Ja slobodnim stilom(citaj "daska stil") skocim u vodu!!!
Obezbjedjenje: - alo majmune ne proljevaj nam vodu,nisi jedini ovde.
Smer delovanja gravitacije direktno zavisi od kolicine alkohola u krvi.
Kao sto znamo, gravitacija tela privlaci ka centru mase, sto je, na Zemlji ka dole. Ali...
Gravitacija + koji promil alkohola i vec vas vuce malo desno, malo levo
Neka vrsta zakonika kojeg se pridržava većina ljudi u svakodnevnom životu i nema veze sa fizikom. Za one koji ga ne poštuju jednostavno kažemo da imaju....muda.
Teorija da će 100 majmuna koji lupaju nasumično
po 100 pisaćih mašina beskonačno dugo kad-tad
po zakonu vjerovatnoće, iskucati kompletna djela Šekspira.
Izgleda da bi jedan majmun na jednoj pisaćoj mašini
mogao iskucati knjigu Vesne Vukelić.
