Komentar koji se moze cuti od muskaraca kada vide neku zenu u srednjim godinama koja je uradila neku od kozmetickih operacija.

Lik koji na bazenu, dok svi ortaci normalno snimaju ribe, komentariše muškarce i uporno tvrdi da nije gej.

Su zapravo prvi stepen kreativosti, koje dete susretne u životu kada mu roditelji objašnjavaju kako je ono rođeno i napravljeno, i deca vrlo često na osnovu toga grade svoju ličnost. Što je za danas pomalo zabrinjavajuće, pošto roditelji ovih dana ne pokazuju nimalo kreativnosti već odmah prelaze na stvar...

Riba koja se kreše sa matorim likom dok je mlada, da bi posle mogla da se kreše sa mladim kada bude stara.

Ona leži na plaži samo par koraka od nas. Mi sedimo, "držimo sveću" dok se ona meškolji i s vremena na vreme obrišemo bale sa krajeva usana. Ustaje i odlazi pod tuš da se rashladi, a mi je pogledima pratimo. Ona uživa kvaseći svoje telo, dok je mi preko konzerve piva gledamo i mislimo na istu stvar.

ISPRED MENE ISTRČAO
NA ULICU IVA...

I rasteže onu harmoniku, jebe mesečinu.

Krv mu jebem, jedinstvena scena, al' nekako monotona. Oduvek znana, trenutno viđena, zauvek zaboravljena.

Grupa nepoznatih likova me je odgurala do prodavca magneta za frižider koji je samo indiskretno iskulirao celu situaciju. Masa je hodala u nepoznatim pravcima i niko nikog nije jebavao k'o skakavac busiku.

Bez emocije...

...leeepoooto, daj babe dinar!
"Marš, bre, baba u kurac", pomislio sam u sebi.

...BEZ TEBE JE GORKO VINO
NEĆE TUGU DA MI BLAŽI (smeh oko glave)

Nije ovo American Dream, bar ne za mene. Ako želiš da te 'vataju za nogu, jajca i ostale raznorazne "stvari", na pravom si mestu; to je tvoja ulica. Ako želiš milozvuk glasnih žica ciganina Ive i molitve ciganke sa kesom u kojoj viri pola 'leba za pet dinara, dođi, nećeš da se pokaješ!

...ISPRED MENE ISTRČAO
NA ULICU IVA

-Oj ti pevam "Sumorno jutro"?
-BEGAJ, IVO, LEPTEJEBO!

Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.

Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.

Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)

Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.

Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...

Kaže se za tipa koji se nije dugo omrsio, koji je u totalnoj nejebici godinama...

Izraz koji se kortisti kada želimo sagovorniku da naglasimo koliko je neki napitak zdrav.

Plašenje deteta u ranom dobu kako neke stvari ne bi radilo.

Rečenica kojom šaljivo naglašavamo da je borba protiv opadanja kose kod sagovornika uzaludna.

Rečenica koju po običaju majka izgovara kada dijete ne može da nađe nešto ( obično je odjeća u pitanju ). Nakon što ova rečenica bude izgovorena, traženi predmet se sam stvori ispred osobe koja ga traži.

Poslednja rečenica govora očajanja. Pitanje iz kog isijava bespomoć.
Šlag od koprive na torti sazdanoj od jecaja.

Ipak, sagovornici gorespomenutog očajnika se neće saživeti sa njim, već će ih navedeno pitanje asocijacirati na hit Tome Zdravkovića i njihove misli će otploviti u nekom drugom pravcu...

Recenica koju je 90% nas 90ih godina culo kada nam je mama/tata kupio/la tetris......

Životna mudrost koju su znali i poštovali naši dedovi i koja kaže da iako je lakše biti govedo, ipak treba ići težim putem, postupati ispravno i biti ljudsko biće. Ne iživljavaj se samo zato što ti se može, zato što si bio na pravom mestu i u pravo vreme ili zato što si bio brži od drugih. Budi čovek, misli malo i na one koji bi bar na tren da budu na tvom mestu. Mada ti je teško da poveruješ u to ali ti nisi Bogom dan, iako su te mama i tata verovatno celog tvog života ubeđivali u suprotno.

Fraza kojom osoba iskazuje da je nezainteresovana ko je odgovoran za neko delo. Često se koristi za nezainteresovanost za javljanje na telefonske pozive.

Jedini pravi očinski savjet koji danas možeš da čuješ od lokalnog lerdija.

Rečenica ili pomisao koju imaš kada otkineš za nekom ribom a nisi siguran da li je to zaljubljenost ili si samo naložen k`o konj.

Pitanje postavljeno osobi u drustvu koji prica totalno nepovezane price, ima neke svoje tripove koje niko nemoze da shvati i od sebe pravi totalnog debila.

Znate ono kad mama i tata kupe slatkise za vas i vaseg brata/vasu sestru i onda svako dobije svoje-oboje dobijete po smoki, toblerone, cips, grisine, cokoladu, sok itd., a onda vi naravno odvojite svoj deo, da se zna, medjutim vas brat/vasa sestra hoce i nesto vase da pojede.