je čovek iz kraja koji se bavi svim i svačim. Neverovatno je obdaren za muftanje sa lovom, uvek na lageru ima šta god da ti zatreba, i prilagodljiv je svakom džepu. On kupuje-prodaje, otkupljuje-preprodaje... primarni deo njegove poslovne politike čine mobilni telefoni. Oni se najbolje kotiraju i donose dobru zaradu. Ako neko traži "Alkabatel 2xx24121", on ce da ga nabavi za lapo sata, i za barem 50 kinti jeftinije. Često se mufta u krugu kladionica, ali ne da bi se kladio, suviše je racionalan za tekve zajebanije, nego je tamo zbog dobre poslovne klime - kockari brzo pucaju sa lovom, a on je tu da uskoči u pomoć. Njemu će da prodaju baš onaj fon što su od njega pre neki dan završili, naravno, za nesrazmerno manju svotu. On će dobrodušno ponuditi i mogućnost da se fon uremi za 20-30 evrića, pa da ih sačeka 2 dana, a ako ih nema sa kešićem, sledi - konsfikacija, prirodno.

Mika kupuje Yuga direktno iz fabrike za 4500 evra.
Tokom prve vožnje crkava mu levi prednji migavac.
Posle 7 dana crkava mu zadnje desno stop svetlo.
Nakon meseca dana otpada vozačev retrovizor.
3 meseca kasnije, počinje da curi ulje.
Do navršenih godinu dana života, pokvaren je suvozačev podizač stakla, lonac auspuha se probušio, crkla je i pumpa za vodu.
Posle 2 godine problemi sa diferencijalom, pumpom za gorivo. Gepek ne dihtuje dobro. Vozačeva vrata su rasklimana.
Posle 5 godina crkava motor, farba je skroz oljuštena.
Mika shvata da je promenio svaki deo na svom Yugu i da sad, ustvari, ima drugi automobil.
Rešava da ga proda. Nalazi kupca za 1700 evra.
Pera ga kupuje i počinje da ga budži.
Meće mu muziku, alu felne, spojlerčine, zatamnjuje stakla, stavlja sporstki volan, frizira motor, menja šminku. Ulaže 1500 evra.
Pera falsifikuje sve papire uz pomoć drugara iz policije na visokom položaju, i prodaje Yuga Mikinom sinu napaljenku za 4600 evra.
Mika i njegov sin opet imaju istog Yuga, a da i ne znaju.
Posle 7 dana sin napaljenko se zakucava u parkirani automobil policajca na viskom položaju. Mika plaća štetu koju je napravio njegov sin.
Yuga odnose na reciklažu.

Čovek koji bi uspeo da ti uvali nešto što ti i ne treba. Vešto barata rečima, kao i svaki pravi demagog. Misliš da je nešto rekao pametno, kad ono, gle čuda, nije rekao ništa, a tebe već obrlatio za nešto.

Lik koji je vidno prošao 40te a u duši se i dalje oseća jako mlado. Fura brzi fazon, trenerke, patike, skupo odelo, majčica, kratka zurka kako bi sakrio svoje prave godine. Iz pederuše vadi svoju flat ciglu od 500 jura kojom pokušava da očara okupljene maloletnice po kafićima i klubovima. Društvo mu obično pravi masni ortak iz srednje koga loži pričamo o mladoj piletini koja se rastura sa iskusnim jebačima. Ako je već uspeo da obradi neku cupi, sedeće sa njom u separeu i s vremena na vreme zračiti svoju namrštenu facu ka masi.

Matori fenser je ili užasno dokon ili pak lik koji je sveže rasturio svoj brak jer više nije mogao da sluša Milevine priče o tome kako stalno kasni s posla i kako mu se patak više ne diže kao ranije. Prodao je kevin stan i kupio dobru makinu kojom lakše može da prodaje maglu o nekom velikom biznisu, estradi i lovi.

Za vreme devedesitih kada je kod švercera i prodavaca kraj puta prodavan benzin u raznim bojama (plavoj, zelenoj, zutoj i crvenoj) upravo se za benzin crvenkaste boje verovalo da je najkvalitetniji tj. da je najmanje od svih mešan sa česmušom.

Tek što se spustio mrak i poslednju iskru svetlosti uhvatio levi brk što mu se podvijao kao lasica u sezoni parenja, mladi Živan, seoski švalerčina, je trčećim korakom preskočio tarabu i krenuo u pravcu sokaka na kraju sela. Tamo ga je čekala druga ženska svake večeri. Bio je čio, pun života i imao toliku dozu kurčevitosti pa je i po danu išao tamo gde ga je nešto vuklo. Ali kurac... Danas je mator poput kornjače sa Galapagosa i preostalo mu je samo da uz flaše svetlog piva ispred seoske birtije prepričava kako se nekad "pecalo" bez telefona i dobrih kola a da je danas sve otišlo u majčinu. Imao je rutinu koja ga je uz pomoć jednostavnih trikova stavljala u gol šansu a danas je prodaje za flašu prvom ko mu je ponudi. Da li je taj recept donosio rezultate? Pitaj Boga... Ali uvek budite sigurni da će matora izlapotina izvaditi nešto zbog čega će svakog novog dana biti sve više praznih flaša okolo. Najgore od svega, bice u pravu!

Dan u godini kada se odavno poljuljana slava Gordane Lazarević na kratko vraća u život.

Sve ono što babe prodaju na pijaci. Pored zelene salate tu je šargarepa, krompir, luk, patljidžan, paradajz i sve to spada pod zelen.

Dva pojma koji se u svakodnevnom govoru često izjednačavaju i koriste se kao sinonimi uprkos činjenici da postoje fine, ali ogromne razlike. Dakle:

PROSTITUTKA - Zanimanje, posao, zanat, što će reći da je u celu priču umešan novac. Ženska osoba koja pruža seksualne usluge u zamenu za određenu sumu, zavisno od tražene usluge, a po određenoj tarifi. Što više mušterija dnevno, to bolja zarada. Nađeš je, ugovoriš posao, odradiš, platiš i ćao. Nema obaveze, možda čak ni ponovnog susreta, čist seks. Zakon to, pak, tretira kao nedozvoljeno.

KURVA - Karakterna osobina. Kurva može biti i muškarac i žena. Osoba koja menja veru za večeru, prodaje ideale i shvatanja i to za neku mizernu sumu, izdaje prijatelje i iz hobija, a ne samo radi svoje koristi, govno od čoveka, gnjida najobičnija. Može se primenjivati i u seksualnoj konotaciji na žensku osobu koja radi otprilike isto što i prostitutka, ali za to ne uzima novac. Biti kurva nije zakonom zabranjeno. Naprotiv, zakonu su ponekad neophodne.

Novine pravljene na papiru koji se nerecikliran uzima iz javnih klonja, kako ne bi izgubio predivnu nijansu feko-urinarne žute. Bojen prirodnim bojama predstavlja svojevrsan ekološki proizvod i sredstvo nadahnjivanja nepresušne inspiracije novinara koji, takođe, daju svoj doprinos estradnoj kopro-kulturi. Dobro se, sav zasran i upišan, prodaje na punktovima feko-oralnih infekcija kao što su novinarnice. Ljubitelji tračeva posebno uživaju u činjenici da mogu protrljati mirisnu stranicu ručnim zglobom, nakon čega se oslobađa divna aroma koja upotpunjuje utisak prostačkih slika i tupih tekstova. Pošto ide iz ruke u ruku, zaraza se nastavlja preteći da poprimi epidemijski karakter. Poslednji u nizu, čitajući ga dok sedi na wc šolji (mesto gde i sami autori dobijaju inspiraciju, a i dobro je za probavu), odjednom shvata da je ostao bez toalet papira, ALI NI NA JEDAN TRENUTAK mu ne pada na pamet da iskoristi dragocenu štampu. Pre bi golim prstima i majicom obrisao dupe nego da konačno shvati pravu upotrebnu vrednost žute štampe.

Iznervirao se toliko da može pogledom da ubije.

Čoveka najviše iznerviraju stvari koje se obavljaju lako, ali se one nekim čudom toliko zakomplikuju da ni Bog otac ne može da ih reši.

Iznervira se jer je pogrešio.
Onda se nervira jer još više greši oko tog posla koji obavlja, pa se nervira jer mu sunčevi zraci padaju u oči, nervira se jer misli da nije isključio ringlu u kuću, nervira se jer je pao tiket pre meseca dana za jedan gol, nervira se jer ga nešto golica po mudima, nervira se jer je svet otišao u kurac, nervira se jer i danas za ručak ima smrdljiva boranija, nervira se jer su nas Bugari napali sa leđa, nervira se jer je Miloš izdao kuma, nervira se jer onaj debilko prodaje Kosovo, nervira se jer je Lazar poginuo na Kosovu.
Seti se onda da je propustio šansu da jebe onu Tanju na ekskurziju u četvrtoj godini srednje i da se razrednoj ispovraćao u dekolte na maturi i tu se iznervira još više.

A najviše se nervira jer se NERVIRA!!!

I onda ode sve u kurac.

Marketing povecava prodaju i vrednost brenda, a sluzi i kao podrska pri lansiranju brenda

Osoba za koju znate odakle se ispilila, kad je pustila prvo perje i naučila da leti. Kasnije se dešavalo da udari gravom o zid ili da preleti do sledećeg kontitenta pa ste i to registrovali.

Zbližilo vas je odrastanje na istom mestu.
Znate o njemu ono što mu neće ući u CV i ono što ni detektor laži ne može da otkrije. Bili ste svedok svih promena, pobeda i blamiranja.

Sećate se kako ga je mama udesila za prvi dan u školi, kako ga je ćale naplavio kad je ofarbao haubu komšijinog fiće, videli ste u kakvoj su panici bili njegovi roditelji kad su ga unosili u auto jer se često gušio, zavideli ste mu na stripovima, lešili ste ga u klikerima....eh, kako se skockao za maturu...malu, jer veliku nije ni imao pošto je izbačen iz gimnazije. Prvo je počeo sa bežanjem iz škole i kasnije i iz kuće.
On svima mož’ da prodaje muda za bubrege. Svima, osim vama.

Na izgled, veoma moćno oružije ponosnih vlasnika stojadina ili juga iz doba Josipa Broza, za njih moćnije od šestoperca Marka Kraljevića, kada im kažete kako kojim slučajem planirate da kupite polovni pežo 307 od zeta iz Nemačke, ili , ne daj Bože, spomenete kako bi uzeli Alfa Romeo, što komšija Žicar iz zgrade četrnajstice prodaje jer je poč'o da se kocka.

Naoružani su argumetima, kako u slučaju kupovine nekog od navedenih auta, nećete imate da napunite ni prosečnu srpsku potrošačku korpu ako vam se pokvari čak i brisač, a kamoli da vam ode nešto veće. Veličaju Kragujevačke lipicanere, kao da voze Dajmler kolekciju, i pričaju kako ujutru kad odu po novine u trafiku, kupe i ležaj za juga.
Ni ne pomišljaju da do kraja saslušaju vašu priču kako se Pežo ili koji već auto ne kvari ko njihova zastava svako jutro, i kako upali zimi iz prve, bez sauka, stiskanja papučice gasa do probijanja patosa, i onda moguć odlazak na željenu lokaciju bez polučasovnog turiranja.

Znam ja šta je vama perverznjacima i perverznjakinjama odmah palo na pamet, ali nije to što mislite. Isto je pomislila i tetka Milena dole u primeru, ali nešto drugo je u pitanju.

Znate one interesantne stvarčice što se kupuju preko interneta, služe za zabavu, a za divno čudo nemaju veze sa seksom, već su genijalno osmišljene sitnice od kojih su neke čak i veoma korisne.

U pitanju su zezalice koje nisu za decu, baš zato što se upotrebljavaju za razne omiljene stvari koje rade samo odrasli, a opet nema nikakavih dodirnih tačaka sa bilo kojim oblikom perverzije.

Svetleći šuteri, otvarač za pivo sa brojačem koliko je flaša njime otvoreno, mozgalica za flašu koju treba rešiti da bi se došlo do željenog alkoholnog pića, sudoku toalet papir, „osveti se komšiji“ audio cd sa divnim zvukovima motornih testera, brusilica, čekićanja i raznih drugih zvukova koji čine jedno veselo gradilište, psiho zavesa za tuširanje sa dezenom tragova krvi uz koju ide i psiho prostirka, i još brdo nekih stvari koje mogu da zabave nas odrasle.

Po profesiji laktaroš. Gazi po leševima na putu do bilo kog, pa i sasvim beznačajnog cilja. U krvi mu je podmetanje noge drugima, čak i ako mu nisu konkurencija. Tek iz predostrožnosti.
Nikad se ne ističe kvalitetom, već isticanjem tuđih mana i sabotiranjem.
Ponašanje najčešće rezultat uticaja dominantnih roditelja od kojih je naučio da uvek može imati sve što hoće, bez obzira koliko njih osakatio usput.
Iako podseća, vrlo različit od "tatinog sina" kojem je sve u životu obezbeđeno još pre nego što se rodio i nema potrebe da se "lakta". Eventualno dolazi u obzir iživljavanje na slabijima iz čiste dosade.
Karijerista od malena pokazuje sklonosti ka "laktanju". Još u osnovnoj školi se probija cinkarenjem drugara kod učiteljice, naplaćivanjem korišćenja njegovog Nintenda ortacima i sl... Na razgovoru za posao će da porazgovara s vama u čekaonici ne bi li vam pronašao slabe tačke koje će iskoristiti da vas maksimalno ispljuje kod budućeg šefa.
Prodao bi dupe za dobru poziciju i najčešće ga i prodaje, što se može videti po njegovom specifičnom hodu.

Verovatno najveća legenda predsedničkih izbora u Srbiji. Po zanimanju fasader. Rodom sa Ohrida, po opredeljenju iz Malog Mokrog Luga. Imao je petlju da se kao dosta nepoznata ličnost pojavi kao nezavisni kandidat na prvim predsedničkim izborima 1990. godine, na kojima je zauzeo tek 26. mesto (pritom je Sloba bio prvi sa 65%). Vlasti su ga ranije optuživale da proizvodi i nelegalno prodaje (kako je sam rekao) "ćetke i metle", zbog čega je i hapšen, a što je uspeo da porekne tek pred sam početak izborne tišine.
No, ostao je upamćen i po tome što je uprkos ubedljivom porazu ispunio predizborno obećanje: kada je u okviru kampanje obilazio neku školu i saznao tom prilikom da učenici žele da dobiju bazen, obećao je da će im ispuniti želju. Posle izbora, kao građevincu mu nije bilo teško da to zaista i uradi, pa je ova škola zaista i dobila bazen.

1990. godine bilo je nezamislivo da neko njegovog kalibra postane predsednik. Međutim, imajući u vidu ko je sve u međuvremenu bio šef države, Šećeroski bi bio zlato.

Kada si nešto radio, a nisi ništa zaradio, a želiš da predstaviš kako to nije promašaj, kažeš: "Na pozitivnoj nuli sam."

Najcesce nastaje na osnovu ugovora o posluzi,narocito kada je predmet posluge CD.U takvim situacijama ne moze se racunati na savest poslugoprimca,a sam predmet cesto biva predat u podposlugu!Po pravilu,zahtev se nikad ne podnosi.

Osim za ukrašavanje, indirektno služi i za identifikaciju svatova.