Kupovina na tezgama najčešće je zastupljena gde god postoji neka tezga, a to je uglavnom na pijaci, na buvljaku, ili kod kineza.
To je jedna veština, koja se prenosi sa kolena na koleno, igra u kojoj se uvek nadmeću dve strane: strana koja prodaje sranje, i zna da je sranje, i strana koja kupuje sranje, unapred znajući da je to što kupuje sranje.

Proces kupovine se gotovo uvek odvija tako što kupac stidljivo krene sa postavljanjem standardnih pitanja o kvalitetu, polako prelazeći na cenu. Prodavac uvek odgovara uopšteno, što je moguće pozitivnije, trudeći se da ubaci istinu tako da eliminiše eventualnu žalbu i naknadnu zamenu artikla. Dok bira šta da kupi, kupac pažljivo pregleda moguće defekte i nastavlja priču ka ceni, ciljajući pravi trenutak. Prodavac taktički postavlja nekih 30ak posto višu cenu, kako bi posle standardne procedure, bio u što većem plusu. Obično se svaka kupovina završi povoljno za obe strane, iako je i zarada prodavca ništavna, a i zadovoljenje potreba kupca minimalno.

Kupovina kod kineza dodaje poseban šmek, pošto je veliki procenat prodavaca naizgled slabo naoružano srpskim jezikom, te dolazi do namernih greški i nesporazuma, naravno, na obe strane.

U primeru je jedan ekstremno brz i jednostavan slučaj kupovine bluze na buvljaku.

Najjaktivniji forum svakog malog mesta. Obično stacionirana u "centru". Vlasnik je poznati domaćin. Pravi multitasking lik. Pored toga što otključava kafanu, on je i konobar i mušterija u isto vreme.
Sklepana kao da ju je pijani i nadogrigrani menadžer projektovao. Poseduje jednu čudnu karakteristiku. Svako ima svoje mesto. Slušaju se samo rani radovi Minele, Sinana na dopu i Bore Drljače u pubertetu. Ne služe se strana pića. Lokalci su homofobični prema njima.

Idealno mesto za konverzacije o prinosu kukuruza, šećerne repe i komšinice sa kraja sela. Puna živopisnih likova, na kojima bi Piter Džekson, da je znao, uštedeo mnogo novca za šminku pri snimanju Gospodara.

U ovoj instituciji, gde muškarci mlađi od 14 godina ne smeju da piju sokiće, je nastradalo mnogo više zuba nego kod prosečnog stomatologa. Savršena lokacija za praksu ako planirate da se bavite strit fajtom.

Za stranca ne baš dobro mesto za okrepljivanje. Ako uđe i samo ćuti, sa pogledom uprtim u pod, može proći sa lakšim telesnim povredama. Ukoliko pijani brđanin, koji se brije sekirom, uhvati pogled nedužnog lika, bolje bi mu bilo da ima kenijske krvi. Šta se desilo sa onima koji su suprotstavili ovim proizvodima turbulentnog braka dvocolaša i gorštaka, nećemo otkriti još neko vreme. Dok ne počnu arheološka iskopavanja u okolini kafane.

Ako ste kojim slučajem kod nekog rođaka, ni tada vam odlazak u najveće seosko svetilište, ispred crkve, neće lepo pasti. Pošto, jelte, tamo nema bolnice, sa samim tim ni toksikološkog, oporavak će biti negde na relaciji hladan potok, kanal. Oni divni ljudi što sede na dve, tri stolice, peku rakiju koja bi omamila poveću Godzilu. Čak insitut u Vinči razmišlja da ovaj domaći melem proglasi hemijskim oružjem.

Covek koji je majstor svog zanata. Gotovo spreman da doktorira sve liste u kladionicama. Vrhunski poznavalac fudbala i namestaljki u svim mogucim ligama Evrope, a u poslednje vreme i Amerike i Azije. On uvek zna sta treba odigrati i nikada se ne bavi manjim kvotama. Ima svoje ljude sirom sveta koji mu dojavljuju rezultate utakmica i uvek ima tacne rezultate. I sam ne zna koliko zaradjuje od toga. Povrh svega, on otvara novi nalog na fejsbuku gde pod imenom "proverene dojave" prodaje svoje utakmice za neku sicu od 25e. Pravda se time da mnogo zaradjuje a da mu 25e dodje kao neki kusur. Ima svoje bankovne i moneybookers racune gde mu ljudi sirom Balkana uplacuju novac. Obicno se iznervira posle pada utakmice i gotovo uvek krivi neke spoljasnje faktore kao sto je kisa,sneg,vetar i slicno. Moze se desiti da zna i u kom ce minutu pasti pogodak. Omiljena liga mu je finska i italijanska. Saradjuje povremeno sa mafijom koja namesta utakmice. Ne odstupa nikad od svoje poslovne etike i iznos koji na kraju uplati je oko 100 dinara,povrh svih sigurnosti. Pravi nacin za bogacenje,zar ne ?

Svako ko ode iz nerazvijene sredine u veće mesto, za boljim životom, i ostvari iole neki uspeh, bez obzira da je je sve što je stek’o - stek’o mukotrpnim radom - "od jutra do sutra", ili na lak, nepošten način. Dobija epitet mufljuza, jer zaboga "odakle njemu tolike pare da se luksuzira".
Jedno je sigurno: Uspeh se ne oprašta!

Stvar koje je ujedinila studente, beskućnike, propale udovce i klimakterične gospođe. Naime, Narodno pozrište u Beogradu izlazi u susret širokim narodnim masama, tako što im dozvoljava da gledaju predstave za samo 50 dinara!!! Zvuči kul?
Zajeb se ogleda u sledećem: da biste gledali predstavu po ovoj bagatelnoj ceni morate da čekate pola sata do početka predstave, jer tiket čikica ranije ne prodaje karte za Š klasu naroda. Onda, kad se konačno smiluje i pusti prodaju, kreće buljuk ka šalteru ( nije neka razlika u odnosu na kupovinu karata za neku sportsku priredbu ). Dok se tiskate u gužvi, pored vas prolaze horde nakurčenih gospođa koje njihovi pratioci odvode do partera i bacaju vam značajan hejterski pogled, koji govori "Seljačine"!. Kad konačno kupite nesrećnu kartu, shvatite da na njoj piše: 3.galerija levo - stajanje. U kurac! Trk uzbrdo. Kad dodjete do tavana, skrenete levo i 'vatate prvo slobodno mesto. Jeste, sigurno ćeš da stojiš. Pogledaš dole i shvatiš da ne vidiš pola scene. A i vidljivost je odlična, verovatnoća da ćeš da pomešaš Milana Gutovića i Ružicu Sokić je gotovo stopostotna. Al jebeš glumce, bitno je da je 50 dindži. Posle pola sata sedenja bulja vam otpada, noge vam udaraju u sedište ispred. Jebem ti konstruktora, samo je mislio da utrpa što više ljudi, gde je tu komfor!?
Predstava se konačno završila. Bila je dobra. Ali niko vas više ni puškom neće naterati da se maltretirate zbog jebenih 50 dinara. Sledeći put u parter. Na izlazu bacite pogled na cenovnik. Parter 800 dinara!!! Ah, zlatna treća galerija.

Veoma skupa vaza, jebenog izgleda, ali se uvek polupa.

Ono što su naši stari obavezno lupali svojoj deci prilikom njihovog izbora profesionalnog opredeljenja, kako sebi ne bi kasnije upropastili život beskrajno tražeći posao u struci, jer su u ključnom momentu izabrali da idu linijom manjeg otpora.

Beskonačna količina gluposti. Paradoks koji prkosi mnogim zakonima prirodnih i društvenih nauka i za čije shvatanje treba biti genije u rangu Ajnštajna ili Hokinga. Što je, opet, jedan paradoks.

Poslednji redovi sedišta na fudbalskim stadionima,velikim halama,pozorištima,bioskopima... Često je potrebno poneti i dvogled ili durbin da bi video dešavanja na terenu,pozornici.

Prešao je preko trnja I stigao do zvezda. Rodio se na Kosovu u mnogobrojnoj porodici ilirskog porekla. Veoma rano je ostao bez oca, pa je bio primoran da sam izdržava porodicu. Suočen sa bedom I nemaštinom lako se odlučio da krene putem kriminala I okuša sreću. Ceo život na kocku, pa ili si hadžija ili bos. Zbog sukoba sa organima reda je preplivao Jadran I u toploj Italiji izgradio finu karijeru. Počeo je od dna. Prvo je džepario, pa je bio babojebac, malo se bavio šanom, šverc... Brzo je napredovao ali nije mogao da razvije svoj potencijal na zasićenom italijanskom tržištu. Napustio je Apenine I preselio se u odabranu zemlju, Holandiju. Upravo je Šefket Ramadani u Holandiji izgradio svoje ime I postao šef podzemlja. Droga I trgovina belim robljem su od siročeta sa Kosova stvorile milijardera I cenjenog građanina EU. Kupio je nekoliko kafića, dva-tri restorana, desatak butika I jednu fabriku kako bi imao gde da pere svoj krvavi novac. Marke su se gomilale dok je droga pristajala u roterdamsku luku I dok su se devojke iz istočne Evrope sedele u amsterdamskim izlozima. Ramadani je dosegao zenit za vreme rata na Kosovu, a kao svaki patriota nije ostao imun na patnje svoga naroda. Podržavao je OVK I uz pomoć svojih evropskih prijatelja radio je na stvaranju Republjik Kosova. Posle rata se trudio da oživi kosovsku privredu, a najviše je ulagao u trgovinu. Kosovo zahvaljujući njemu u samom vrhu svetske trgovine ljudima, drogom I organima. Gubi mu se svaki trag posle kraće političke karijere na Kosovu. Prvi kažu da je preminuo od rane koju je dobio u mafijaškom sukobu u Palermu, drugi kažu da se penzionisao I da krcka svoju ušteđevinu na Maldivima, dok treći tvrde da se još nije smirio već da je samo promenio ime i pokrenuo novi posao kao fudbalski menadžer. A ja? Ja ne verujem nikome.

Moderno-korporativni termin za težak rad, ili ozbiljne razgovore.

Nastao je usled obrtanja životnih navika naglavačke i kao posledica laganog istrebljenja pravih zanata i zdravog fizikalisanja, koji su mesto ustupili brzom životu i skvoš-joga-wii-kuracpalac aktivnostima u slobodno vreme, dok posao i bilo kakvo konkretno posvećivanje nečemu podrazumeva isključivo i samo sedenje u fotelji različitih gabarita.

Do skora one koji su drukali, gurali nos svuda, bili bliski sa milicijom sadašnjom policijom, pričali sa strancima, putovali... ljudi prosto nazivali i govorili: Špijun. Sad pošto je špijunaža krivično delo, starije generacije jednostavno su morale da se modifikuju, i u skladu sa propisima, nađu adekvatnu novokomponovanu, politički korektnu reč za, je li, špijuna.

Bucino Ćoše je ugostiteljski objekat (napisao bih kafana,kafić, birtija ili nešto četvrto, ali niko tačno ne zna kojoj vrsti Ćoše pripada) koji je ime dobio po tome što se nalazi na ćošetu a kelner, šanker, računovodja i vlasnik je Buca.

U ovom slučaju reč "ćoše" osim toga što označava ćošak, ugao na kome se ukrštaju dve ulice označava i ćoše na kome se ukrštaju ose vremena i prostora. To ukrštanje vremena i prostora koji inače treba da budu odvojeni može da natera vreme i prostor da se u Ćošetu ponašaju malo drugačije nego na drugim mestima.

Posledica toga je da ako udješ na jedno piće oko 9 uveče kad posle oko sat vremena izadješ biće nekih 3 ujutru. Buca ovakve greške vremena koristi tako što piće prodaje za od 40 do 80 dinara po čaši a onda zaradu menja za marke po kursu dinar-marka pa posle marke menja za evre i od naizgled smešnih cena ima ogromnu zaradu.

Prostorne zavrzlame dozvoljavaju unutrašnjim dimenzijama Ćošeta da budu veće od spoljnih tako da bez obzira na to koliko ljudi ima unutra uvek se nadje mesto za još 5-6 gostiju tako da u kućici koja gledano od spolja ne može da ima više od 25 kvadratnih metara može da bude preko 30 ljudi a da ostane još mesta za sedenje.

Neko će verovatno da se zapita kako sve to funkcioniše, ali ne vredi da lupate glavu kako, tako je i gotovo.

dosadašnji dizajn piksle koji je podsećao na tanjirić, poklopac sa tegle, tacnicu, zdelicu i ostale slobodne asocijacije koje mogu naći praktičnu primenu u svrhe trešenja pepela i gašenja cigarete (nečije oko npr.),nikako se nije uklapao u kinesku tradicionalnu poslovnu filosofiju isterivanja zlih kućnih duhova.
prozapadnjački modaliteti prastarog proizvoda sa specijalno aplikovanim urezima koji 'odmaraju' cigaretu na ivici piksle, a bogami i pušačeva pluća kamarili su loše vajbove i sjebavali jin-jang i ping-pong feng-šui ravnotežu.
kinesko rešenje belosvetskog problema kojim su rešili da invadiraju posrnulu ekonomiju i metastaziraju u svaki kutak zatrovane planete je piksla sa inteligentnim pražnjenjem zahvaljujući patentiranoj rupi na dnu. može se upotrebljavati kao meditativni fokus i vizuelna mantra za utonjivanje u dublji smisao života. pored toga, nikada se ne napuni i ne smrdi ružno. sve u skladu sa 'pepeo-pepelu, prah-prahu' dubinskom mentalnom porukom. opušci završe na podu, a pepeo se, slikovito rečeno, rasipa po metafizici bespuća duše prostora.
piksla sa rupom se prodaje sa PVC muštiklom (bivši flomaster) koja plastificira pluća i dve gumene varjače koje traju dva kuvanja. uz dva kupljena prizvoda kineske pametne piksle, dobija se na poklon plastični tepih ili alergijska posteljina.

1. Halter
2. gradic u Srbiji
3. Li

Legalan nacin zakazivanja navijackih tuca.
Opste je poznato da je ova liga odavno izgubila fudbal, i da se on moze videti samo u poluvremenu kada na video bimu (stari Niški EI televizor iz perioda zajednicke drzave koji stoji u klubskoj kafani) pustaju snimak premijer lige Engleske. Ne gleda se sastav ekipe, nego sastav navijaca. Cak je doslo i do ocekivane pojave da igraci na terenu gledaju utakmicu sa tribina, a poseta na terenu je znatno veca nego na tribinama, i zbog toga se moze reci da na njihove stadione dolazi dosta publike.
Sudije su polako izgubile svoju ulogu, ali njihova nadleznost jos postoji, jer se cesto desava da navijaci ulete na teren.
Kazne za nerede su postale sve manje i smesnije, jer klubovi vise nemaju para, pa cak zbog dugovanja takvog tipa, dolazi do prodaje igraca.
Navijacke pesme se svode na nacionalisticko vredjanje suprotne ekipe, a kada klub igra sa protivnikom iste nacionalnosti dolazi do ogromne tisine, sve dok se ne primeti da postoji neki igrac na terenu koji igra lose, pa on postaje protivnik njihove nacije i zbog tog igraca se najcese dogadjaju i borbe na samom terenu.

Reči i fraze koje se upotrebljavaju iz engleskog jezika u cilju bespotrebnog dokazivanja svoje bistrine i pameti. Uglavnom to para uši jer za neki angloseljacizam postoji i prevod na srpskom. Ljudi volite svoj jezik!

Završni potez kojim mlada radnica utvrđuje svoje apsolutno pravo na zaposlenje i prioritet nad ostalim koji su se javili na konkurs za posao. Posle ovog poteza siroti kadrovski radnik gubi sposobnost razmišljanja i odlučivanja i počinje da intenzivno posmatra dotičnu gospođicu.

U suštini to su fina čeljad kojima je zajedničko da su oboje pošli pogrešnim putem al i dalje vole da (SE) zezaju raju/om.

Stabilnost duha i čvrstina volje umetnika da se ne proda ni po koju cenu. Da ostane svoj i hrabro stoji na vetrometini andergraunda dok kroz izlog galerije posmatra mejnstrim umetnike kako se goste buđavim sirom na onim bejbi sendvičima što imaju ime kao komad nameštaja i piju šampanjac sa sirupom od višnje.
Da ne proda dušu đavolu za šaku para i malu cenu vlastitih muda, figurativnih dabome jer umetnik može biti i ženskog pola.