Stvar koje je ujedinila studente, beskućnike, propale udovce i klimakterične gospođe. Naime, Narodno pozrište u Beogradu izlazi u susret širokim narodnim masama, tako što im dozvoljava da gledaju predstave za samo 50 dinara!!! Zvuči kul?
Zajeb se ogleda u sledećem: da biste gledali predstavu po ovoj bagatelnoj ceni morate da čekate pola sata do početka predstave, jer tiket čikica ranije ne prodaje karte za Š klasu naroda. Onda, kad se konačno smiluje i pusti prodaju, kreće buljuk ka šalteru ( nije neka razlika u odnosu na kupovinu karata za neku sportsku priredbu ). Dok se tiskate u gužvi, pored vas prolaze horde nakurčenih gospođa koje njihovi pratioci odvode do partera i bacaju vam značajan hejterski pogled, koji govori "Seljačine"!. Kad konačno kupite nesrećnu kartu, shvatite da na njoj piše: 3.galerija levo - stajanje. U kurac! Trk uzbrdo. Kad dodjete do tavana, skrenete levo i 'vatate prvo slobodno mesto. Jeste, sigurno ćeš da stojiš. Pogledaš dole i shvatiš da ne vidiš pola scene. A i vidljivost je odlična, verovatnoća da ćeš da pomešaš Milana Gutovića i Ružicu Sokić je gotovo stopostotna. Al jebeš glumce, bitno je da je 50 dindži. Posle pola sata sedenja bulja vam otpada, noge vam udaraju u sedište ispred. Jebem ti konstruktora, samo je mislio da utrpa što više ljudi, gde je tu komfor!?
Predstava se konačno završila. Bila je dobra. Ali niko vas više ni puškom neće naterati da se maltretirate zbog jebenih 50 dinara. Sledeći put u parter. Na izlazu bacite pogled na cenovnik. Parter 800 dinara!!! Ah, zlatna treća galerija.

Ono što su naši stari obavezno lupali svojoj deci prilikom njihovog izbora profesionalnog opredeljenja, kako sebi ne bi kasnije upropastili život beskrajno tražeći posao u struci, jer su u ključnom momentu izabrali da idu linijom manjeg otpora.

Veoma skupa vaza, jebenog izgleda, ali se uvek polupa.

Beskonačna količina gluposti. Paradoks koji prkosi mnogim zakonima prirodnih i društvenih nauka i za čije shvatanje treba biti genije u rangu Ajnštajna ili Hokinga. Što je, opet, jedan paradoks.

Prešao je preko trnja I stigao do zvezda. Rodio se na Kosovu u mnogobrojnoj porodici ilirskog porekla. Veoma rano je ostao bez oca, pa je bio primoran da sam izdržava porodicu. Suočen sa bedom I nemaštinom lako se odlučio da krene putem kriminala I okuša sreću. Ceo život na kocku, pa ili si hadžija ili bos. Zbog sukoba sa organima reda je preplivao Jadran I u toploj Italiji izgradio finu karijeru. Počeo je od dna. Prvo je džepario, pa je bio babojebac, malo se bavio šanom, šverc... Brzo je napredovao ali nije mogao da razvije svoj potencijal na zasićenom italijanskom tržištu. Napustio je Apenine I preselio se u odabranu zemlju, Holandiju. Upravo je Šefket Ramadani u Holandiji izgradio svoje ime I postao šef podzemlja. Droga I trgovina belim robljem su od siročeta sa Kosova stvorile milijardera I cenjenog građanina EU. Kupio je nekoliko kafića, dva-tri restorana, desatak butika I jednu fabriku kako bi imao gde da pere svoj krvavi novac. Marke su se gomilale dok je droga pristajala u roterdamsku luku I dok su se devojke iz istočne Evrope sedele u amsterdamskim izlozima. Ramadani je dosegao zenit za vreme rata na Kosovu, a kao svaki patriota nije ostao imun na patnje svoga naroda. Podržavao je OVK I uz pomoć svojih evropskih prijatelja radio je na stvaranju Republjik Kosova. Posle rata se trudio da oživi kosovsku privredu, a najviše je ulagao u trgovinu. Kosovo zahvaljujući njemu u samom vrhu svetske trgovine ljudima, drogom I organima. Gubi mu se svaki trag posle kraće političke karijere na Kosovu. Prvi kažu da je preminuo od rane koju je dobio u mafijaškom sukobu u Palermu, drugi kažu da se penzionisao I da krcka svoju ušteđevinu na Maldivima, dok treći tvrde da se još nije smirio već da je samo promenio ime i pokrenuo novi posao kao fudbalski menadžer. A ja? Ja ne verujem nikome.

Poslednji redovi sedišta na fudbalskim stadionima,velikim halama,pozorištima,bioskopima... Često je potrebno poneti i dvogled ili durbin da bi video dešavanja na terenu,pozornici.

Moderno-korporativni termin za težak rad, ili ozbiljne razgovore.

Nastao je usled obrtanja životnih navika naglavačke i kao posledica laganog istrebljenja pravih zanata i zdravog fizikalisanja, koji su mesto ustupili brzom životu i skvoš-joga-wii-kuracpalac aktivnostima u slobodno vreme, dok posao i bilo kakvo konkretno posvećivanje nečemu podrazumeva isključivo i samo sedenje u fotelji različitih gabarita.

Do skora one koji su drukali, gurali nos svuda, bili bliski sa milicijom sadašnjom policijom, pričali sa strancima, putovali... ljudi prosto nazivali i govorili: Špijun. Sad pošto je špijunaža krivično delo, starije generacije jednostavno su morale da se modifikuju, i u skladu sa propisima, nađu adekvatnu novokomponovanu, politički korektnu reč za, je li, špijuna.

Bucino Ćoše je ugostiteljski objekat (napisao bih kafana,kafić, birtija ili nešto četvrto, ali niko tačno ne zna kojoj vrsti Ćoše pripada) koji je ime dobio po tome što se nalazi na ćošetu a kelner, šanker, računovodja i vlasnik je Buca.

U ovom slučaju reč "ćoše" osim toga što označava ćošak, ugao na kome se ukrštaju dve ulice označava i ćoše na kome se ukrštaju ose vremena i prostora. To ukrštanje vremena i prostora koji inače treba da budu odvojeni može da natera vreme i prostor da se u Ćošetu ponašaju malo drugačije nego na drugim mestima.

Posledica toga je da ako udješ na jedno piće oko 9 uveče kad posle oko sat vremena izadješ biće nekih 3 ujutru. Buca ovakve greške vremena koristi tako što piće prodaje za od 40 do 80 dinara po čaši a onda zaradu menja za marke po kursu dinar-marka pa posle marke menja za evre i od naizgled smešnih cena ima ogromnu zaradu.

Prostorne zavrzlame dozvoljavaju unutrašnjim dimenzijama Ćošeta da budu veće od spoljnih tako da bez obzira na to koliko ljudi ima unutra uvek se nadje mesto za još 5-6 gostiju tako da u kućici koja gledano od spolja ne može da ima više od 25 kvadratnih metara može da bude preko 30 ljudi a da ostane još mesta za sedenje.

Neko će verovatno da se zapita kako sve to funkcioniše, ali ne vredi da lupate glavu kako, tako je i gotovo.

dosadašnji dizajn piksle koji je podsećao na tanjirić, poklopac sa tegle, tacnicu, zdelicu i ostale slobodne asocijacije koje mogu naći praktičnu primenu u svrhe trešenja pepela i gašenja cigarete (nečije oko npr.),nikako se nije uklapao u kinesku tradicionalnu poslovnu filosofiju isterivanja zlih kućnih duhova.
prozapadnjački modaliteti prastarog proizvoda sa specijalno aplikovanim urezima koji 'odmaraju' cigaretu na ivici piksle, a bogami i pušačeva pluća kamarili su loše vajbove i sjebavali jin-jang i ping-pong feng-šui ravnotežu.
kinesko rešenje belosvetskog problema kojim su rešili da invadiraju posrnulu ekonomiju i metastaziraju u svaki kutak zatrovane planete je piksla sa inteligentnim pražnjenjem zahvaljujući patentiranoj rupi na dnu. može se upotrebljavati kao meditativni fokus i vizuelna mantra za utonjivanje u dublji smisao života. pored toga, nikada se ne napuni i ne smrdi ružno. sve u skladu sa 'pepeo-pepelu, prah-prahu' dubinskom mentalnom porukom. opušci završe na podu, a pepeo se, slikovito rečeno, rasipa po metafizici bespuća duše prostora.
piksla sa rupom se prodaje sa PVC muštiklom (bivši flomaster) koja plastificira pluća i dve gumene varjače koje traju dva kuvanja. uz dva kupljena prizvoda kineske pametne piksle, dobija se na poklon plastični tepih ili alergijska posteljina.

1. Halter
2. gradic u Srbiji
3. Li

Legalan nacin zakazivanja navijackih tuca.
Opste je poznato da je ova liga odavno izgubila fudbal, i da se on moze videti samo u poluvremenu kada na video bimu (stari Niški EI televizor iz perioda zajednicke drzave koji stoji u klubskoj kafani) pustaju snimak premijer lige Engleske. Ne gleda se sastav ekipe, nego sastav navijaca. Cak je doslo i do ocekivane pojave da igraci na terenu gledaju utakmicu sa tribina, a poseta na terenu je znatno veca nego na tribinama, i zbog toga se moze reci da na njihove stadione dolazi dosta publike.
Sudije su polako izgubile svoju ulogu, ali njihova nadleznost jos postoji, jer se cesto desava da navijaci ulete na teren.
Kazne za nerede su postale sve manje i smesnije, jer klubovi vise nemaju para, pa cak zbog dugovanja takvog tipa, dolazi do prodaje igraca.
Navijacke pesme se svode na nacionalisticko vredjanje suprotne ekipe, a kada klub igra sa protivnikom iste nacionalnosti dolazi do ogromne tisine, sve dok se ne primeti da postoji neki igrac na terenu koji igra lose, pa on postaje protivnik njihove nacije i zbog tog igraca se najcese dogadjaju i borbe na samom terenu.

Reči i fraze koje se upotrebljavaju iz engleskog jezika u cilju bespotrebnog dokazivanja svoje bistrine i pameti. Uglavnom to para uši jer za neki angloseljacizam postoji i prevod na srpskom. Ljudi volite svoj jezik!

Završni potez kojim mlada radnica utvrđuje svoje apsolutno pravo na zaposlenje i prioritet nad ostalim koji su se javili na konkurs za posao. Posle ovog poteza siroti kadrovski radnik gubi sposobnost razmišljanja i odlučivanja i počinje da intenzivno posmatra dotičnu gospođicu.

U suštini to su fina čeljad kojima je zajedničko da su oboje pošli pogrešnim putem al i dalje vole da (SE) zezaju raju/om.

Stabilnost duha i čvrstina volje umetnika da se ne proda ni po koju cenu. Da ostane svoj i hrabro stoji na vetrometini andergraunda dok kroz izlog galerije posmatra mejnstrim umetnike kako se goste buđavim sirom na onim bejbi sendvičima što imaju ime kao komad nameštaja i piju šampanjac sa sirupom od višnje.
Da ne proda dušu đavolu za šaku para i malu cenu vlastitih muda, figurativnih dabome jer umetnik može biti i ženskog pola.

Mislim da bi bilo dobro prvo da sedneš. Imam nešto da ti kažem.
Ne znam tačno odakle da počnem... Da ne okolišam previše, jebi ga, kako bih rekao al' roditelji ti se jebu. Eto!

Jebu se il' ko štuke il' ko dva raspala Fijata, od kojih je gornji Petstotka sa protrulom limarijom, a donji Multipla kojoj je lamela propala i povremeno joj curi raskuvalo ulje. Ne kažem da ti je majka Fijat Multipla, što možda i jeste, a možda je i Ferari, zavisi od toga šta ženu pali i kako se drži. Možda ti je ćale Multipla, otkud znam, a i nije moje da im zadirem u intimu.
Poenta je da se jebu i da je to sasvim normalna stvar. Živi su ljudi i imaju potrebe. Uzmi popij čašu vode, ubaci kocku šećera ako ti je lakše, broj do deset, nađi centar što bi tvoj mentor joge i hortikulture Oroku Saki rekao.

Dok si mali, tvoj radijus kretanja, potpomognut činjenicom da si praktično puzajuća hrpa govana, još uvek omogućava da ih mladalački zanos prevari da misle da imaju privatnost u spavaćoj sobi. Međutim, nakon što ćaleta kokblokuješ dva ili tri puta, pa keva utripuje da se na mleko opekla, onda ona obično počne više da duva na jogurt nego njemu.

Sledeći korak u evoluciji roditeljske intime pojavljuje se kada čekaju specijalne prilike, recimo kad je pile na ekskurziji, ili kod babe i dede. Međutim, kako pile evoluira u matorog konja koji je završio srednju ekonomsku, napustio poljoprivredni fakultet i pika kantere/menadžer 26 sati dnevno jer ne može da nađe posao, te zbog toga uhodi gnezdo kao utvara, roditeljska volja za životom jenjava. A svi znamo kako stres utiče na libido.

Ono što im ostaje kao poslednja luka je sporadično prisećanje da su i oni ljudi od krvi i mesa, te da su se nekad privlačili. I to je sasvim dovoljno za iskru. Samo treba da nađu izgovor koji mora biti dovoljno dobar da ukradu desetak-petnaestak minuta privatnosti, ali ne nešto preterano originalan. Shodno tome, idu jedno drugome da operu leđa.
Zguza.

Izuzetno povučena, ćutljiva osoba, koja će progovoriti samo ukoliko joj postavite pitanje, retko kad sama, čiji se odgovori svode na najkraću moguću formu.

Pokrenula naša vlada akciju, pa kažu:
Ako kupujete domaće proizvode čak 95% sretstava ostaje u zemlji.
To znači više ulaganja u privredu, veći standard, više radnih mesta....
Kad čovek malo razmisli ono jeste tako. Pa hajde onda da kupim nešto domaće, samo da smislim šta ?
Za auto nema para , a više i nema naših...
Tehnička roba, tv ili možda računar? Kolko se sećam zadnje što smo napravili ne znam ni dali je imalo sve boje. Pitanje je i za prašinu na računarima čija je (naša ili kineska).
A šta beše sa marketima da vidimo : Merkator, Metro, Idea.....ne vredi ni to.
E onda idem ja lepo na pijacu tamo će se već naći nešto domaće!
Prva tezga kineske igračke.
Druga tezga turski tekstil ( ima nešto novopazarske robe ali nisam siguran da je to naše ).
Treća rumunski alat.
Vidim ja i ovde mrka kapa, i već da krenem kući kad ono baba prodaje sir.
Konačno naš proizvod ima sve pare da ostanu u zemlji i da nam svima bude bolje!
Daj baba tri kila , kad je za našu zemlju ne žalim!
Izmeri baba lepo ona tri kila na kinesku vagu pa kaže :
Hat sinko nećeš žališ , ovo dobra sir od švajcarska Simentalka , jede samo uvozna koncentrat.
I budi ti sad patriota pa kupuj domaće!

Osoba kojoj je zgrtanje para nekom delatnošću u kojoj poštena raja obično čami eonima pre prve veće zarade lako kao prelaženje ulice u 4 ujutru zadnje nedelje u mesecu novembru kada napolju više nema ni mačića ni kučića, a kamoli ljudi.

Za Profitera se priča da je u vreme SFRJ prodavao teksas jakne i tranzistore Ei Niš u Rumuniji po paprenim cenama. Sa crvenim pasošem se moglo svuda, elita bre. Jadni Rumuni su na srpskog turistu gledali kao vernik u ikonu, sa strahopoštovanjem i divljenjem. A Profitera je baš bilo briga za njih, on je tu bio zbog novca.

Kada se Juga raspadala Profiter je bio prvi lik koji je počeo da prodaje čorbu u flašama pored puta. Ibarska magistrala - samo on, flaša, crevo i tvoje dojče marke. Imao je svakog dana za burek i jogurt, a često i za čokoladu. Struju mu nisu sekli, a imao je i agregat. Kod njega su svi iz komšiluka gledali prenos zasedanja u Dejtonu jer je baš tada nestalo struje.

Sada ima of-šor kompaniju, sin mu se školuje na Itonu a žena ima salon lepote i fitnes centar. Na ćerkinom 16. rođendanu pevaju Ceca preko Skajpa i Era u kavezu, da ne spopada maloletnice.