- Он није нормалан, колико сам труда уложио у овај посао, гулим дупе годинама, а он ме шаље по јебене пљескавице, а кад поменем унапређење, што ми обећава месецима, само ми каже оним иритантним гласом "Биће, биће..." Ко да сам ја луд па да не знам да неће бити! Дозлогрдило ми је! Он тамо креше сваку коју запосли, а чак ни врата не затвори како треба, па ја све то морам да слушам! Смрди на јефтине курве, сваки пут рестартује компјутер кад треба да га угаси, а мени долази кад треба да покрене "чудо од технологије" којим једва зна да окрене жену да је слаже да ради до касно док му она балавце шаље у најбољу школу. И ја да радим за таквог, па је л' бре он има срама више?
- Па јеси њему то све рекао?
- Ма јеси луд, па да летим ко Стева?! Питао сам га је л' са луком...

A- E mama, ostacu ja jos malo u skolskom!
B- Baci bre tu cigaru iz usta.
C-Daj meni malo piva....
...

- Јао, љубави, нешто си данас поранио с посла?
- Па завршио раније. Него, што се ти шеташ гола?
- Па, ето, мало сам одмарала данас.
- Одмарала? Па што је овакав неред у спаваћој соби к'о да си бежала од неког? Чек'... За кога си кувала две кафе?
- Ма за мене. Прво сам попила једну, па сам скувала другу после.
- Море... Причају мени људи да ти мени набијаш рогове...
- Ко? Ја?
- Јок, него мој покојни деда Милосав!
- Љубави... Знаш шта? Тај ко ти је то рекао, не мисли добро ни теби, ни мени.
- Рекао ми кум Милутин. Каже да комшија Тома стално навраћа овде. Па је л' знаш ти да је Тома позајмио 500 евра од њега прошле године, рек'о да му враћа за 3 месеца и да му још није вратио паре? Па не могу да верујем какав је то човек. Па да сам знао да га више никад не пустим у кућу, још сам га ја послао код кума да зајми паре.
- Ма лаже, бубили! То прича зато што сам се ја нешто покачила са кумом кад смо биле код фризера.
- (Глас испод кревета) Ма лаже Милутин! Лаже к'о пас. Вратио сам му паре прошле недеље.

Две чоколаде, једна од сто, друга од двеста грама:
А: Брате, коју да узмем ја, а коју ћеш ти?
Б: Ма, знаш шта, мени ни из џепа ни у џеп, али, узми ову од сто грама, да те не боли стомак после.

Два лика стоје у кафићу:
А: Матори, види, оно су близнакиње, кад су биле мале, биле потпуно исте, и сад личе, али једна више воли да једе, па је очигледна разлика. Ае да видимо да их смувамо. Коју ћеш ти?
Б: У, брате, искрено, мени ни из џепа ни у џеп, риба је риба, али, теби препоручујем ову јешну.

Slušaj sine, moja Svetlana nije više mlada devojka ako nemaš ozbiljne namere nemoj mi se motaš oko kuću jel ću te ubijem na mesto !!!!!!!!!!

Brate vidi onog sto se rasipa....
Ma pusti coveka ispunjava 4 Boziju zapovest..

- Oo, ko se to nama s posla vratio? Ajde, ajde, poljubi ženicu, onda ručkić.
- Izvini, ženo! Ostao mi mobilni u kafani. Doći ću kasno, nemoj da me čekaš!

- Oo, ko se to meni nije istuširao? Ajde prvo tuš, posle puš.
- E, neću! Da se nosiš u pizdu materinu i ti i tvoje idiotsko tepanje! Ako me neko traži, u radionici sam ne radim ništa!

Sastav na temu sova:

Sova
Sova je ptica. Ona danju spava, a nocu je potpuno slepa kao slepi mis. Posto ja ne znam puno o sovama pisacu o zivotinji koju znam.
To je krava. Krava je sisar. Ona ima sest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep, a na kraju repa je jedna cetka. Ona sluzi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava koja sluzi da na njoj rastu rogovi. Rogovi sluze da bi krava bola. Glava sluzi da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono sto pojede jede dva puta. Usta sluze i da bi krava mukala. Ako ne muce onda su joj usta puna.
Muska krava je vo. Vo nije sisar.
Meni jos uvek nije jasno kako se dobija mleko.

Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?

Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)

Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.

Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?

Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...

Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?

Redar: Jedna tabla.

Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.

Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.

Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.

Dva alfa mužjaka sastaše se u vihoru gradske gužve negde u centru grada:

- Aj skloni se malo pička ti materina!
- Pa de mamu ti jebem, nemam de! GDE!?
- Šta je bilo bre?
- Šta ti meni šta je bilo?
- Šta šta je bilo, nemoj da ti jebem mamu bre mamu ti jebem!
- Šta šta šta je bilo, oćeš da te ispucam sad ovde ja mamu da ti jebem mrtvu!?
- Šta ti meni šta šta šta je bilo bre pička ti ....

I tako u nedogled, dok debeli saobraćajac neumorno piše kazne za obojicu alfa dečaka, sećajući se komandirovog naređenja da ni po koju cenu tog dana ne jede krofne jer podrigivanje značajno utiče na reputaciju milicije međ običnim svetom.