Jedna od najčešćih stvari koje se pojavljuju na TV-u. Ove reklame sadrže u 3 obavezna dela, a to su :
1) Prikazivanje lika/likuše kako kuka i jauče nad svojim problemima. Neretko se i mršti dok pomišlja na probleme. (Često se on nalazi sam u sobi, pa se ponekad zabrinete za njegovo mentalno zdravlje, s obzirom da priča sam sa sobom).
2) Nakon što sačekate kulturno i strpljivo da on(a) završi sa kukanjem, sledi bar 10 x jači "glas sa neba", koji mu/joj savetuje da ne brine, jer će ta i ta banka, taj i taj sok, taj i taj lek rešiti sve!
3) U krupnom kadru, raspamećeno od sreće, pojavljuje se lice "zadovoljne mušterije" koja Vam odaje utisak osobe koja bi istog trena udarila o plafon ako bi skočila o sreće.
Takođe, ono što plaši u ovim reklamama su nagle promene raspoloženja kod ljudi u reklami.
1) :likuša sama u sobi:
"Kukuuu meneee, šta je vrućinee! Jao maaaaaajko, umreću tiiii! Ovako nije upekla zvezda još od '93 kad smo ono išli na... "
(odjednom se razdere neki lik sa ONIM glasom)
"Praaaaaaava stvar za tebe je naš noviiii soooook od papaje, manga, ananasa, krastavca, peršunaa i luben'ce! Ovo moraš da probaš! "
(njoj u šake pada sok (s neba) i ona pogleda u kameru zabrinjavajućim kezom)
"Svi moji problemi su kao rukom odnešeni! Probajte i Vi! "2) "A kad bi' imala jedno 3000 evra, ja bi' možda dobila stan i na špijunku, ali ja ne tražim stan, brate slatki, na špijunku. Ja tražim jednu garniseeeeeru... "
(opet glas s neba)
"Sa našim novim kreditom, svi vaši problemi će ispariti! Mi Vam nudimo najpogodnije uslove, uz koje ćete biti mirni 156 godina! "
(naredni kadar je gospodja Garnisera čista i okupana, bez vaški ko perinač, kako joj kosa leluja na vetru dok gleda zavodljivim pogledom i smeška se).
Ribetina, ili bar tako ona misli.
Najviši nivo mentalno obolele ženske osobe koja misli da je u fullu.
Obična ljadro, koja se šuri za plin, paklicu cigara ili pak, tablu eurobloka.
Oblači se u fazonu "sve mi boje lepo stoje", poput pokretnoh abažura.
Ne izlazi iz solarijuma, i svaka 2 dana radi nokte, širi se kako ima para, ali joj je poruka i više nego jasna: " Neko ima pare, a neko drugare", srećom, kod nje prvi je slučaj u pitanju.
Iako ima "tek" 16, šurila se 4 puta više od keve, iako ima dve starije sestre i mlađeg brata. Pali se isključivo na BMW, ali joj ni GOLF 2 nije stran.
Voli da proziva, uživa maksimalno poverenje rava under17 i nikad, ali baš nikad, nije dozvolila da je zakače po kosi.
Osim što se koristi za učenike škola za decu sa posebnim potrebama ovaj izraz se takođe koristi i za talentovane učenike oglednih odeljenja.
- Ajd na kafu?
- Ne mogu sad, moram da pregledam kontrolni ovim mojim specijalcima.
- Kakvim specijalcima, zar ti ne predajes u gimnaziji?
- Predajem, nego vodim ogledno odeljenje matematičara, dajem im zadatke za drugu godinu faksa, razbijaju deca.
- Jbg, bio genije ili mentalno zaostao ne gine ti da si specijalac.
Kaže se za ljude koji prate određen obrazac ponašanja. Obično su to najsvetliji i najbriljantniji primerci malograđanstva koji se uvek trude da ispune "norme" društvene i urade ono što se očekuje od njih. Jer to tako treba.
Ima tu raznih primera od lokalnog propalog fudbalera koji se uklopio u ulogu alkosa ispred dragstora do seljaka koji ne zna da rukuje mobilnim jer je po svojim kazivanjima zatucani seljak a u suštini samo se uklopio u ulogu dodeljenu mu od sistema.
Uživljavanje u ulogu je najveći neprijatelj individualnosti i karaktera. I što je najgore ljudi mu se dobrovoljno priklanjaju želeći da se uklope u masu bezličnih, ispraznih i dosandnih. Pripajanjem ovom ili onom stadu ovaca mirno idu na mentalno klanje i isprazno postojanje bez ikakvog ličnog cilja.
Prenošenje ovakvog obrasca ponašanja na svoje potomke kompleksima nastalim kao proizvod neuspeha samo još bolje podmazuje zupčanike mašine koja neumoljivo melje i izbacuje kao u fabrici oblikovane vojnike varošanskog mentaliteta.
Malograđanski perpetuum mobile.
Nemanje dlake na istom. Osobina koja se može okarakterisati kao mač sa dve oštrice. Dobro je ako za tim mačem posegne osoba koja raspolaže znatnim koeficijentom inteligencije i stoga se uspešno služi istom, pa pomoću nje zapušava usta omnipotentnih jedinki, maminih i tatinih sinova/ćerki koji u životu ne digoše teži alat od kašike, vraćajući ih u realnost i dokazujući im da ceo život žive u zabludi, misleći da se svet vrti oko njihove egoistične ličnosti, i da bi bez njihovog bića zemlja prestala da se vrti i nastao opšti haos. Suprotan efekat nastaje kada objekat prethodno navedenog teksta posegne za istim mačem kojem nije dorastao ni psihički ni mentalno, pa na kraju završi prepolovljen od strane istog, i krv njegova postaje dokaz njegove gluposti i daje primer ljudima u njegovoj okolini da se sa oružijem ne treba igrati.
-Čula sam da si pravi tigar u krevetu.
-Pa kako, ja sam ti curo najveći šmeker u gradu, kad me vide sve se za mnom okreću, nema kod mene trte mrte... Obožavam žene i uživam u seksu isključivo u njihovom prisustvu.
-Ti uživaš u njihovom, ali ne i ja u tvom. Bio si mi šarmantan dok nisi otvorio usta. Mani se ti Bajo filozofije, ne stoji svakome ziljavost jezika.
Ideja vodilja iskusnog jebača koji ne bira previše šta će nataći na svoju muškost. On ne mari mnogo za poreklo, kvalitet i svežinu ženskog polnog organa koji će zaorati. Bitno je samo da ORE. On je život shvatio veoma ozbiljno i stoga je, došavši do zaključka da je isti isuviše kratak za gubljenje jebenog vremena, odlučio da ne propušta ni jednu jedinu priliku da udari recku, kakva god ona bila. E sad, kako ne bi ostao mentalno obogaljen u susretima sa ne baš najsrećnije izgledajućim pripadnicama ''lepšeg'' pola ( uz dužno poštovanje, tačka ), on se strogo pridržava koraka/pravila iz naslova bez kojih, ruku na srce, i ne može zdravo da se bavi svojom časno odabranom delatnošću :
1) vizuelna kontracepcija - mentalna ''kesa'' na glavi subjekta sprečava kontakt očima i generisanje sećanja
2) prava kontracepcija – ''kesa'' marke Durex, Trojan i sl., koju možete nabaviti u svakom iole snabdevenom kiosku ili pumpi, preventira eventualni ponovni susret sa objektom
3) mentalna kontracepcija – ''udarati'', ''taslačiti'', ''cepati'', ''rokati'' umesto ''imati seks'',''voditi ljubav'' značajno štiti hipotalamus od podsvesnog šoka
Sa verom u ovakvo jevanđelje, on je u stanju da živi sa sobom.
- E, 'de si, Profe...?
- Zdravo, mali...Je li...Šta bi sa onom malom od pre neko veče...? Je s' ti to kar'o već...?
- Onog SKRNDELJA, misliš?! Je s' ti normalan, jebote?! Pa, ONO treba ostaviti u zoološkom vrtu da ne plaši ljude, bre...!
- Ma, slušaj : kesu na glavu, kesu na kurac i ud'ri. Jedan je život...
Mentalna anestezija.
1, 2, 3, ..., 99 - Nema ništa - 1, 2, 3, ... XY, ..
- Mama, mama, dobio sam 5 iz fizike!
- A?!
- Dobio sam 5!
- Dobro, sine, dobro.
- Mama, mama, jel mogu na ekskurziju?
- A?!
- Ima ekskurzija u Lepenskom viru.
- Dobro sine, pusti mamu da gleda kako {čovek jede medveđa govna, mentalno zaostali lik peva na audiciji, estradna umetnica prikazuje nove silikone, Arsenal zabija golove, ovaj gej šiša ovu jadnicu, ...}
Teorija kaze da je vise ludaka napolju,nego u institucijama u kojima im je mesto.U danasnje ,stresno vreme,nije lose obratiti paznju na mentalno zdravlje...
Obavezno se treba javiti u najblizu psihijatrijsku kliniku kada:
-vidis Isusa u Zelenoj salati ili pomfritu iz Meka
-kada odes da vidis Bogorodicu iz Medjunozja...i vidis je!
-kada vidis sebe u posti kako uplacujes donaciju za Rebracin fond
-kada podignes kredit da kupis Punta,ali te komsija ubedi da kupis od njega polovnog Juga ,zato sto je bolji ,jer njega sluzi vec 20 godina
-kada uplatis letovanje u Crnoj Gori i krenes na odmor vozom.Ovde treba biti oprezan i oni koji uplate spavaca kola ili kuset,pozeljno je da se jave samo na razgovor kod psihijatra,dok oni koji odluce da idu sedecim kolima,pod hitno moraju da budu hospitalizovani
-Ako sebe uhvatis da seres o politici i mislis da zaista razumes poteze nasih vrlih politicara...
...ali prvo treba zatvoriti sve nase politicare ,njihove savetnike i svalerke i dovesti na njihovo mesto zivotinje iz zooloskog vrta.Cisto sumnjam da bi one bile nesposobnije od njih!
U početku kratkotrajna ugoda, a kasnije dugoročno mučenje. Želeći pobjeći od problema, pobjegao si od vlastitog sebe dok besciljno tumaraš svijetom. Mislio si da sve oko tebe nema smisla, a zapravo si ti postao ljuštura koja je izgubila smisao. Umjesto rješenje problema, postao si dodatak problema. Uvjeravaš se da imaš vizije, dok pravi vizionari nešto poduzimaju i čine svijet boljim. Žališ se kako si tretiran kao rob, a ne vidiš kako si upregao roditelje fizički i mentalno. Sanjaš o sreći, a ništa ne poduzimaš. Govoriš o volji, a izruguješ se ljudima koji ustraju. Ne možeš živiti od razočaranja i tuge, a previše si inertan da okončaš patnju.
Svijet nije sastavljen od uzbuđenja, a naročito konstantnih. Ne kažu ljudi bezveze nema kruha bez motike. Samoafirmaciju i zadovoljstvo zbog uloženog truda zamjenjuje svu prazninu i nemir koji osjećaš, a nažalost nećeš nikad doznati jer si odustao. Odustajanje je ono što te učinilo gubitnikom i pokazalo drugima da su u pravu što su te tako zvali.
Kad ti život pokaže srednji prst, pokažeš i ti njemu i nastavi.
U zemlji u kojoj pandur možeš da budeš jedino ako si propalica koja ume da broji do 10, zezanje pandurove inteligencije ide od ruke i najvećem kromanjoncu, a pitanja koja ti postavljaju za vreme razgovora sa njim može da smisli samo osoba sa rupama u glavi. Poznato je da saobraćajac možeš biti i bez srednje škole, uz pomoć kursa iz Kamenice, pa tako kad dođete u razgovor sa istima samo je pitanje kojom će vas forom baciti u rebus. Počevši od ministra, pa do najveće jajare u policiji, svi su bez izuzetka školovani da šire muda i narodu budu primer kao poslednji živi dokaz Darvinove teorije, kog molite da vas ne sretne na ulici. Kako oni, tako su im i fore izlizane, maloumne, fore na koje samo mentalno zaostala osoba može da da njemu normalan odgovor. Ne zaboravite dolaženje u školu na roditeljski u uniformi, da vide ljudi kolko je on zajeban i lud, kao i smaranje razrednog kao da je samo on došo.
-Momci, da nemate neke opijate kod sebe?
-Imamo, pivo.
-Ne, mi smo mislili na neke droge!
-Stvarno ste na to mislili?
-----
-Alo, majmune jedan šta to radiš? Ličnu kartu odma!
-Ja kolko znam majmuni nemaju ličnu...
-----
-Alo bre. Što sedite tu? Ajde razlaz.
-A gde piše da ne smemo da sedimo?
-Oćeš da ti ja pokažem gde piše?
To je ono čemu težim već godinama unazad. Jer ljubitelji dobre kapljice uživaju u svakoj kapi alkohola koju popiju i njihov odnos prema alkoholu se može nazvati čistim hedonizmom. Oni u tim trenutcima vode dubokoumne intelektualne razgovore, vrcne tu i po koji stih, odrecituje se i neka pesmica. I tako do zore bele.
Za razliku od njih, ja koji ne pijem na kapljice obično sam svestan svojih postupaka samo do treće ili četvrte čaše. Sve posle toga je iživljavanje nad sobom i drugima. Bahatom ponašanju nema kraja, fizički obračuni su vrlo česta pojava, ( naročito ako u blizini ima onih koji nisu hedonisti što se rakije tiče ) a ako kojim slučejem nema fizičkog onda obavezno nađem žrtvu za mentalno zlostavljanje. Mislim da nije potrebno ni pominjati odnos prema nežnijem polu u tim trenutcima. I tako ne do zore bele nego dok se prvi put ne ispovraćam, i kroz maglu shvatim da sutra od blama neću na ulicu izaci.
Ljubitelji dobre kapljice : Vidi molim te ove dve što su sele pored, kako su se samo doterale. Pogledaj brinetu, osećam čak ovde kako miriše. Mislim da je ona prava vatra živa. Vidi samo dubinu u očima, možeš se udaviti čoveče. Dobro veče moje, dame..........
Žderači kapljica : Brate vidi dve pičke što su sele pored. Al' su dobre brate. ili mi se čini.
Nešto ne dobacujem, magli mi se idi vidi tamo kakve su pa da ih
zaskočimo. A' brate šta kažeš? Ništa brate, eno startovali su ih ona
dvojica alhosa.
Iz nekog razloga odaju utisak ljudi koji sasvim normalno obavljaju svoj posao.
Ulični garderober:
- Na prvi pogled deluje kao osoba koja prodaje stvari na ulici. Međutim, on je ubio tridesetak devojaka.Farmer:
- Lik koji je motikom ubio dvanaest ljudi i nakon ubistva ubacivao ih u presu za baliranje sena.Mesar:
- Mentalno obolela osoba koja je svoje žrtve nakon ubistva panglovala i meso pakovala u zamrzivač.
1.) Riba zagorela k'o ciganski tiganj, u fazi u kojoj bi dala i krezubom, poluraspalom radniku gradske čistoće u Najrobiju.
2.) Precvetala i otromboljena milfača, do skora predmet mašte i priča brojnih trsitelja i Milfhauzena, a sada vlasnica naborane face i sisa koje se polako predaju čarima sile teže.
-Tebra, ona Sonja je večeras moja.
-Mojne da kenjaš, riba je 100 liga iznad tebe, nemaš šanse.
-Jeste, ali prevrela je do jaja, dala bi mi i da sam triput ružniji.
__________________________________________________________________________
-Jebote, provali kakva teta prolazi!
-Matori, ti ili si slep ili mentalno obogaljen, zar ne vidiš kol'ko je prevrela?!
Najšire rasprostranjen vid duhovitosti. Izaziva trenutni smeh bez potrebe za tumačenjem, promišljanjem i ''dešifrovanjem'' šta je pisac hteo da kaže. Dobra stvar skroz. Jedini nedostatak je kratkotrajno dejstvo. Ispresavijaš se od smeha ko Milić Vukašinović u Maksoviziji i onda naglo uozbiljiš. Smanjiš doživljaj, vratiš prvobitnu grimasu, ispeglaš bore smejavice uz eventualno brisanje suza ako je smehotres bio visoko-kvalitetan i čekaš narednu ''loptu'' da ponoviš ciklus.
Okliz trećeg lica na koru od banane i pad na dupe;
Spaz mentalno retardirane osobe;
Vic u Kursadžijskom stilu;
Klipovi sa JuCevke iz kategorije ''klipovi na prvu loptu'';
''Aforizmi'' Ivana Ivanovića;
Fazoni iz američkih nazovi-komedija tipa Skeri muvi, Upoznaj njene roditelje, Američka gibanica;
Ponavljajuće fraze R. Bajićevih junaka: Nemo' se ljutiš, 'di je moj moped,..I tako...
Jednoručan teg, reč čije pravo značenje ne znamo dok ne krenemo u teretanu.
Dule: Joj, ramena me nešto bole..
Švarci: Brate, moraš da vežbaš, radi vežbe za rameni pojas svako jutro, znači razgibavanje plus možeš sa bučicama, i..
Dule: Aha, važi brate..(tačno sam znao da će početi da smara)Dva meseca kasnije Dule kreće u teretanu:
Instruktor: Vidiš ovo su ti vežbe za noge, ovo su za ramena, ovde su ti bučice..
Dule: Aha, da..(Jeb'o mater, znači to su bučice!?)Dva meseca kasnije:
Ćale: Joj Dule, ledja me nešto bole..
Dule: Ćale, nemaš rekreacije nimalo, uzmi vežbe da radiš, moraš kičmu da ispraviš, valjalo bi i bučicama da vežbaš..
Ćale: Važi sine, važi...(mnogo se kurči otkad je kren'o u teretanu)
Poslednji mizantropni krik očaja koji pogađa realnost kao odgovor na enormnu količinu mazohizma i idiotizma žrtve, demonstriranog iznova i iznova pred jednom istom uprošćenom manipulacijom. Pogotovo kad se sami nađemo u grupi mentalno obolelih pacijenata i vidimo unapred šematski šta će se desiti, pa, ne previše željni da zbog njihovog debilizma izgorimo vlastitu kožu, pokušamo da ih upozorimo na lančane posledice, toliko očigledne da bi ih umno zaostali pijani gorila uočio, ali svi pod nekom pričom odbiju da čuju. Dok im se ne obiju u glavu, onda sledi suva pohvala da si bio u pravu, ali džabe, kad si već šinuo glavom u zid junački, suvo je to i bezukusno, besmisleno...
Politički, povik koji dolazi nakon shvatanja da je demokratija zapravo latentno idiokratija. Šta možeš kad neki nikad ne nauče i ne propuštaju priliku da pogreše kao što Neša ne propušta priliku da pomene Vučića. Dok bude ovaca, biće i vune. U prevodu, radi stoku, ko je jebe kad ne ume da misli.
-Pa brate, tako me nežno pogledala onim njenim okicama da nisam mogao... Mislim da se kaje.
-Šta bre? Jesi li ti normalan? Čoveče, prevarila te je sa tvojim rođenim bratom. Drugi put.
-Pa nije ona tako loša, kaže da nije htela, prosto se desilo... Mislim da me stvarno voli.
-Aha, pala na njega kad se poklizala dok je prala prozore. I treba da im držiš sveću i čuvaš decu - nisi za bolje.
___________________________________________
-Dobar je ovaj Vučić, baš je pravi političar kakav nam treba.
-Izvini, ja sam ovde pao sa neba, pa da proverimo da li pričamo o onom istom liku koji ti je upravo skresao platu za još 10%, podigao komunalije, zaposlio celu partiju, zbog čega ti je izvisio sin na konkursu, onaj isti Šešeljev burekonosač koji u životu dana radnog staža nema i sam ne zna koje cipele da obuje kad se probudi jer nije siguran da li je danas radikal ili demokrata? Onaj što više čovek ne može da se seti koliko repova i blamova ide za njim, svaka dva dana pojavi se novi...
-Svako greši. Dobar je on, promenio se, sad je shvatio da šta je nemački mentalitet. Moramo svi da podnesemo žrtvu reformi.
-Jebeš ovu priču, Kad ste pleme dajte Vučiću da vam kreše žene, za bolje i niste. Pričamo za pet godina, ako nekad greškom dođem u ovu zabit na odmor. Ja odoh da se pakujem.
___________________________________________
-E, evo bio malo do crkve, kaže pop moramo da platimo neku specijalnu taksu ako ćemo da se venčamo u drugom manastiru, pa idemo to da regulišemo.
-... Srećan brak.
Ovo čujem često od roditelja. Aludiraju na moj zadnji, ne baš tako uspešan ispit. A znam sasvim dovoljno,što više učim više gubim svoj identitet. Izjednačavam se sa masom a svi su isti. Osnovnu ljudsku sposobnost razmišljanja predajem nekome drugom, to je lakše a i on je verovatno pametniji, prihvaćen je. Najsigurnije je prihvatiti tuđe stavove, provereni su zar ne. Uklopi se i izvršavaj obaveze, pravi se da ti je stalo. Kao i svi ostali. Tu nema napretka, svesna bića su obične mašine projektovane da izvšavaju svoje obaveze uz što manje troškove. Nije bitno za koga radiš, cilj u životu nemaš...a to nije završavanje fakulteta, traženje devojke,pisanje najbolje definicije - to bude i prođe. Zato ćutim, neću da se bunim a nemam ni pravo.
Možda je ovo samo opravdanje jedne ne baš kompletno mentalno zdrave i društveno prihvaćene osobe. A možda je to samo moj izgovor što sam nezahvalna vucibatina i uzaludno trošim svoje vreme. Idem da učim. Još samo jednom da pređem Zumu, joj sad ide omiljena epizoda Sundjer Boba, kada Patrik priča sa plastičnom školjkom . Ipak bolje je biti srećan nego pametan.
Uljudan naziv za fenomen poznat i kao "Opet ova muva, jebacu joj mamicu".
Naime, radi se o učestaloj situaciji tokom letnjih meseci. Prosečan čovek reagovaće na sledeći način:
Opazivši muvu prvo na zidu, a potom i svuda oko glave, čovek će posegnuti za fantastičnom spravom zvanom muholovka.
Kada shvati da ta sprava i nije toliko fantastična, čovek ulaže sve svoje nervne napore u savladavanje neprijatelja(u ovu kategoriju spada otvaranje i zatvaranje prozora, razgovor sa muvom ,tepanje...).
Uvidevši da je muvin intelekt na većem nivou od njegovog, prosečan čovek totalno popizdi. Navire bijica najneverovatnijih psovki (takodje poznato i kao predivni trenuci kojima se bogati maternji jezik), fizički obračun poprima svoj maksimum, bacaju se knjige, stolice. Postoje priče i da su mnogi Ei Niš televizori stradali ovako (jer, inače, za sve ostalo bili su neuništivi).
Mentalno i fizički potpuno uništen, čovek će se samo bespomoćno baciti na krevet.
U znak potpune premoći, muva će još obići koji krug oko njegove glave i nehajno, kao kakva vila, odleteti.
Čovek će posledni atom snage utrošiti na reči: "Sledeći put... jebaću ti mamicu...".
Osoba čiji je mentalni sklop u dubokom zaostatku za naprednim ili iole normalnim sivim ćelijama, te u nedostatku pameti često se dovodi u situaciju da mu se okolina smije u facu kao seljanka na gradski kurac zbog njegovih nebuloznih izjava. Sekvoja od čovjeka čiji je mozak skučen i izdvojen upravo kao navedeni prostor u Teheranu.
- Hahahaha, evo našeg slunte što cure zavodi pričama o kosačicama!
- A de ne kenjaj, to mi se slučajno desilo. Zanio sam se, nisam znao šta pričam.
- Slučajno? Čovječe, moraš biti mentalno ograđen k'o svinjac u Teheranu da bi to pričao.
- Ali priča je upalila. Znaš kako mi se kasnije nabacivala.
- Jesi jebo ti to?
Kada vas dok se krećete ka autobuskoj stanici posmatra deda koji sedi na kamenu preko puta, mentalno zamenjujući ravnicu planinom, glođe travku, natapa je pljuvačkom i siluje međuzubne prostore njome. Vreba i poznat je po vrebanju... Potencijalna žrtva njegovog verbalnog iskazivanja dosade, dolazi do prvog problema- stati na mesto koje je što dalje od njega i uzdati se u njegovu presbiopiju i rizikovati da vas porazi kratkovidost autobusa. Drugo, ako se nalazite u njegovom vidnom polju, treba pokušati da mu stavite do znanja da on nije u vašem, tj. praviti se da ga ne vidite, ali ipak treba kontrolisati njegov položaj. Najčešća greška je da gubljenjem dotičnog iz vidokruga, rizikujete da dobijete njegovo prilaženje s leđa uz reči ''Kolko još imaš fakulteta? Dve godine? Treba učiti, treba!'' A najveća greška je govorenje svog imena, posle čega sledi rukovanje, uzvikivanje vašeg imena svaki put kad vas ugleda, odavanje utiska da ste u bliskom kontaktu i stvaranje slike kod ljudi da vam nije ostala nijedna godina fakulteta jer verovatno ni ne idete na njega.
Svaki jebeni dan!
