Raščerečiti. Rastaviti k'o kvadrat binoma.

Potencijal glagola "raširiti" koji podrazumeva promenu nominalnog radijusa ženskog polnog organa za određenu vrednost x koja zajedno sa njim čini novu dimenzionisanu... pičku, jelte.

Jedan od zajebanijih načina potvrđivanja alfa mužijaštva.

Da pojasnim: slavska buklija nije čutura, već obična ćasa napunjena rakijom sa opcionim natpisom "Srećna slava, domaćine", zapremine pola litra ili više, u kojoj pliva jedna mašala jabuka. Nakon lomljenja slavskog kolača, buklija kruži među gostima koji, kako je i red, otpiju malo rakije, dok oni mlađi, sa zdravim zubima, pokušavaju da izvade jabuku bez upotrebe ruku.

Za onog koji će da iskapi bukliju zubi nisu problem na koji se obazire, bar oni prednji. Srednjih godina, sa podočnjacima koji potvrđuju dugogodišnji inspektorat nad hrastovim burićima različitog sadržaja, stomačinom od janjine, kupusa i slanine i mutnim pogledom utreniranog rakijaša cvrknuće je k'o šoljicu kafe, dati jabuku najmlađem potomku, a ćasu nabiti na glavu.

E, sad... Ova akrobacija je bila prilično česta dok su se pekle tanje rakije. Danas, kad sadržaj buklije čini prepečenica od 48 stepeni, potrebna je čvrsta petlja i jako srce da se proba takvo nešto.

Francuska reč za "čuvenost", "dobar glas" ili "ugled" i u srpskom govornom jeziku preferirana zamena za pomenute termine, najpre zbog svoje zvučnosti i kuloće a onda i zato što je jedan fićka mnogo lepše nazvati RENOME nego ga krstiti po rendom alkoholnom piću, pesmi, filmu, životinji zajebanog imena (barakuda, gekon, anakonda, voluharica...) ili, nedobog, po sebi samom. Takav, fazon, propada za metar dana, maks.

Elem, kao i sve ostale reči koje se danas siluju do imbecilnosti, tako se i renome ofucao, izlizao, izgubio svoj originalni smisao i značenje i mutirao u nekakvu über devijaciju od pojma, iskrivljenu varijaciju samog sebe kategorije tipa pokojnog Josifa Tatića, dakle veze s mozgom nema. Tako danas, recimo, "renomeom" može da se pohvali svaka šuša koja je uložila dovoljno vremena i novca u sebe i(li) svoj biznis i na taj način se samosvrstala u prve redove branše iz koje svetu nude svoje usluge (odgovarajuće precenjene, razume se; prim.prev.). Određena poznija starosna dob je svakako dodatno ubeđujući element u čitavoj priči, ali nije redak slučaj ni da nas s vremena na vreme svojom posetom počasti rendom inostrani 25-ogodišnji didžej koji je - da, pogodili ste - ujedno i renomirani, šaznam, verovatno zato što vozi renoa ili tako nešto. Poslednji bitan faktor u kaparisanju laskave titule renomea je i određena, mada najčešće i labava veza sa INOSTRANSTVOM, bila ona sadržana u obliku studija (doktori), dvonedeljnog kursa (hirurzi), jednokratnog nastupa u nekom drumupo (bendovi), ispadanja iz Treće Nemačke Lige (treneri) ili, i to najčešće, baratanja rendom svetskim jezikom, što će značiti jebenim engleskim.

Jebote, pa ja imam samo 27 godina i, fazon, više puta u toku dana ne znam 'de mi dupa, 'de mi glava, a juče mi jedna budala piše na mejl "bih li kao renomirani muzičar održao jedan Masterklas na jesen u BG-u"?!

Odseliti se iz gajbe starih navika i skrasiti se u vodama (ne)poznatog.

Št' ono kažu, spustiti roletnu.

Svaka zmija, gušter, glista, koju su videli naši poznanici kad su onomad bili na roštilju pored jezera ili gde god.

Ženska osoba, sumnjivog morala, uvijek dotjerana kad izađe u grad, ali onako taman da izaziva muške uzdahe, mami poglede na svoje atribute, lomi muška srca pogledom, one odvaljene od stijena i planina tjera da plače ko male bebe, ali... Niko joj ne prilazi zato što za sobom vuče čitav bataljon onih kojima su slomljene koske od strane njenog ćaleta ili starije/mlađe braće. Na fazon "Zašto dama sedi sama?" dobiješ njene suze i svoje zube u čaši iz koje si pio. Jes' da sreća prati hrabre, al' ako hoćeš da saznaš koliko si tačno srećan, pa... ona je prava prilika da saznaš.

Iznenadan šut iz okreta u rukometu ili vaterpolu. Skriven do posljednjeg momenta. Za odbranu i golmane ponižavajuć način da prime gol.
Tako i u svakodnevnoj životnoj utakmici postoje momenti gdje potpuno vladamo situacijom i odlično igramo našu odbranu sve do momenta kada se dotični našali sa nama i šutne šraub.
Potop.

Prolaziš gradom i iz dana u dan ti se čini da se samo krećeš kroz jednu ogromnu skoro pa homogenu masu koju čine ljudi između kojih je lakše pronaći par desetina sličnosti nego jednu razliku. Vremenom počneš da misliš da si ti jedini koji je svjestan svog postojanja i počinješ da tripuješ kako je sav ovaj svijet zapravo jedan lucidni san koji će se završiti kad i tvoj život.

I tako će ti se činiti i sjutra i preksjutra i za mjesec dana i tako sve dok ne sretneš nekoga drugačijeg. Nekoga ko te ubjedi da ta gomila nije tako homogena kako ti se čini na prvi pogled... ili možda da svako ko se nalazi u njoj nije odmah i dio iste.

Da se razumijemo, ne mislim tu na likove koji žele privući pažnju na sebe. Oni su samo ornament rulje i takvi su oni kvazi-umjetnici hipsteri sa sve fensi naočarama i adilovskim šalovima i žemske u mrežastim čarapa i štiklama dužine omanjeg kolca za razgraničenje imanja, za kojima se okrećeš dok ti kroz glavu prolazi scena kako ih u nekoj kancelariji odvaljuješ na stolu dok ti je palamar izbačen kroz šlic a u pozadini se čuje ono kultno "Breeeejzeeers."

Ne, ne mislim na ništa od toga, već mislim na one ljude koji imaju to neko lice koje izgleda drugačije... Znam da zvuči glupo ali iskreno, ne umijem to mnogo bolje opisati.

Jednostavno, to lice ne mora biti ni previše lijepo a ni previše ružno... onako, uglavnom je solidna šestica na skali od jedan do deset ali ipak ima nešto karakteristično na njemu. Nešto što ti ga ureže u sjećanje duže vrijeme i tjera te da misliš da je ta osoba drugačija od ostalih... predodređena da bude nešto više od običnog smrtnika.

Mislim, zamislite da nas sjutra napadnu neki kurati vanzemaljci i traže od nas da im damo sve žemske ako ne želimo da nas anihiliraju metodom sekundarno a jedino drugo riješenje koje nam nude, jeste da neki naš hrabri izazivač izađe na megdan njihovom najmoćnijem ratniku i savlada ga. E sad, zamislite da taj tip ima facu kao Darko Lazić... Nešto baš i ne ide, složićete se.
Ili recimo da je Hitler izgledao kao Bora Drljača (prim. aut: uz puno poštovanje prema liku i djelu prijeđašnjeg). Ne ide ni to, brate...

Elem, izraz se često koristi u borilačkim sportovima ili bolje reći za analizu budućnosti karijere nekoga koga prvi put srećete u dvorani.
Iskusni treneri i borci znaju po vašem predstavljanju da li ćete biti nešto... Možete vi imati dva metara i pedes' kila ili metar i po i sto pedeset, ako imate to nešto, možete biti šampion.

Seksualna adaptacija fraze "nisi ti gladan".

Mlaki pristup dotičnoj disciplini.
Jer ako čovek kreće sa stavom "idem pa šta bude", nema od ta kurca ništa. Nego ga lepo nagariš, onako muški, i polaziš sa ciljem da pokidaš, skrcaš, izdominiraš... U protivnom, ti si se samo oprobao.

Jedini način na koji ortak-nabavljač sme da se vrati duvačkom orkestru nakon što je poslan na misiju prikupljanja pozamašnih količina šita od lokalnog lerdija.

Cenkanje je trazenje prihvatljive sredine prilikom kupovine odredjenog artikla izmedju dve stranke dijagonalno suprotnih razmisljanja, prodavceve "za sve pare" cene i Vase "ma to ne vredi ni deseti deo toga sto ti trazis" ponude.
Uvek se zavrsi na opste zadovoljstvo obe strane, iako po pravilu bar jedna smatra da je mogla jos malo da zategne...

Направити пресек. Зауставити набујале мисли и донети јасан закључак. Не може више по старом. Не иде!

Najveći Jevrejin yu filma. Stalno drži neke zlatare, nešto muti s parama, nešto gleda, neke zlatnike kroz lupu, podučava mesje Đošu i stalno nešto zaviruje pod suknje ženama pravi neki đavolak. Radi negde na ulazu pakla, ono, nije pravi onaj demon, nego tako neki isluženi lakej, šta znam neki kir janja, nešto tamo prčka i dahće na neke slike golih žena. Dočepa se nekako paklene verzije Gorice Popović i ne silazi sa nje i drži onu lupu na oku i viče MESJE Đoša ovo vam je pravi zlatnik MESJE MESJE to je prava žena mladiću!
Da, glumi Jevrejina i Francuza često i sve tako neku staru gardu, sitan onako i žgoljav neuhvatljiv, špijun neki, komarac, zuji, ima neku radnjicu stalno ima neku radnjicu Bata Paskaljević je čovek koji ima neku radnjicu i tamo sklapa nešto a dva čuperka mu vire sa strane sa prgave ćelave glavice.

Jebati. Biti sa nekom osobom u kombinaciji.

Naziv za čoveka nesrazmerno velikih stopala.

Republika e Kosovës je miroljubiva država na jugu Evrope (čiji je sastavni deo), kroz istoriju ugnjetavana i osvajana od strane velikih naroda...
Njena istorija počinje u neolitu, osnivanjem (za to vreme napredne) civilizacije, poznate kao Vinça-Turdaş culture, Najnovija istraživanja na tu temu, pokazuju da je upravo ta kultura, postala kolevkom evropske civilizacije, i da su stanovnici iz naselja u dolini onoga što danas zovemo Rrafshi i Dukagjinit (Metohija), krenuli na jug, na letovanje... i osnovali ono što danas znamo, kao Antičku Grčku... Boreći napred se kroz istoriju Narod Republika e Kosovës, je prolazio kroz razne promene i mnoga teška vremena... Invaziju Slovenskih plemena u VI-om veku, dočekao je nespreman... Bila su to teška vremena za napaćeni narod tada već međunarodno priznate Republika e Kosovës... Miroljubiv narod, nenaviknut na borbu, bio je laka meta krvožednih okupatora, koji su sebe nazivali Srbima... Plač, lelek, i krici su odjekivali nekada pitomim dolinama Republika e Kosovës... Svaki trag predhodne slavne istorije naroda Republika e Kosovës, zauvek je uništen... Deo stanovništva je pobegao u nepristupačne vrleti Ilirije (Albanije), gde se stopio sa starosedeocima i stvorio moćnu Imperiju Republika e Shqipërisë... A ono malo stanovnika što je ostalo stopilo je se, sa osvajačkim Srbima, čije je ime, jezik, kulturu, običaje, pismo... preuzelo, ali zadržalo svoje shqptarskië koreni, nastavljajući da na teritoriji Republika e Kosovës, gradi novu civilizaciju, ne toliko naprednu kao staru, ali ipak, na vruncu svoje moći, najjaču u tada poznatom svetu, poznatu kao... Srpsko Carstvo!
Iz perioda srednjovekovne Republika e Kosovës danas imamo mnoge gradove, kao sedišta državnosti:Prishtinë, Mitrovicë, Gjakovë, Pejë, Shtërpcë, Prizren, Dardanë, Leposaviq, Lypjan, Zveçan, Obiliq... kao i neprocenjive spomenike kulture, zaštićene od strane UNESCO-a i UÇK... Važno je napomenuti da su potomci nekadašnjih Srba-osvajača (koji su se razvijali na severu), u više navrata, uništavanjem pokušavali da zatru sve tragove slavne istorije Albanskog naroda na tlu Republika e Kosovës... Neki od tuh spomenika, i danas uprkos teroru Srba, stoje i prkose svojom lepotom Srpskim ugnjetačima... dovoljno je pomenuti Graçanicë, Pejë Patrijarshyë, Deçanë, Malishevë... pa da se shvati da istorija Albanskih naroda, ne može da se izbriše ni jednom zločinačkom agresijom velikosrpskih osvajača...
Republika e Kosovës je krenula putem moderne svetske istorije, oslobođenjem od srpskih okupatora, u Kosovskom boju, kada je uz pomoć Turaka Osmanlija vojska nove Republika e Kosovës porazila desetostruko nadmoćniju vojsku srpskog imperatora i vlastodršca Cara Lazara... Međutim ni ovom pobedom snovi o ponovnom uspostavljanju Republika e Kosovës, nisu ispunjeni!
Predhodnim ratom iscrpljenu Republika e Kosovës, Osmanlijske vlasti su lako stavile pod svoje okrilje... ugnjetavajući i tlačeći pokoreni narod... Da bi sačuvao goli život, narod je masovno počeo da prelazi iz katoličanstva u islam... oni koji se nisu hteli pokoriti, u dva navrata su organizovali velike seobe stanovništva na sever... Nihovi potomci i danas se nalaze u ropstvu u državama čiji su osnivači bili... Repiblika e Vojvodinë, Republika e Shqip krainë, Republik e Shqiëpska...
Mnogo vekova zatim, oslabljenu i ostarelu Tursku imperiju, probuđeni Srbi počinju komadati i stvarati kvazi držve... posle osnivanja Kraljevine Srbije, pogled su skrenuli na nezaštićenu Republika e Kosovës... silovitom vojskom, uz pljačku i pokolj nesrpskog stanovništva, srpska vojska je izašla na Jonsko more, ostavljajući za sobom miris vatre i dima...
Srpski okupatori su uništili sve dokaze o postojanju slavne Albanske istorije na tlu Republika e Kosovës, sve tekovine kulture, pripisali su sebi... čime je otpočela masovna kolonizacija Kosovë srpskim življem. Narod je masovno stradao prilikom svetskih ratova, Shqiptarsky narod, boreći se na strani saveznika pretrpeo je stravičan teror od strane Srba, međutim ni naša južna braća nisu bila pošteđena... osvajačka srpska vojska je krenula put Albanije, osvajajući je metar po metar... Sam je Alah bio na našoj strani, desetkujući osvajače hladnoćom, glađu i bolešću... Srpski pohod na Albaniju 1916 završio se neuspehom, ali to nije bio kraj muka...
Usledili su novi napadi, osnažene srpske vojske, i Kosovë je opet potpala pod velikosrpsku hegemoniju...
1941-1945 donosi nagoveštaje svetle budućnosti... Boreći se na strani saveznika Shqiptarsky narod je uspeo da da stvori osnove buduće države iako pod velikim pritiskom fašističkih snaga Srbije goloruki narod je izvojevao mnogobrojne pobede, ali još nije sazrelo vreme da orlovi ponovo polete...
Kroz mračni period od 1945-1999 Shqiptarsky narod je ugnjetavan i mučen više nego ikad u svojoj istoriji... bez ikakvih prava, pod konstantnim napadima od strane većinskog srpskog življa narod je patio, sakupljao u sebi gnev, čekao... čekao...
Kao opravdanje za svoje zločine Srbi su izvršili strahovit i zverski pokolj više od dve trećine sopstvenog stanovništva na Kosovë... optuživši Shqptarsku manjinu za to... ''osveta'' srba je bila strahovita...
Sa svetlima eksplozije granata nad Beogradom, palo je svetlo na Shqiptarsky budućnost... USA i EU uzimaju napaćeni narod pod svoje okrilje, a Srpski okupatori svesni svojih zločina, od stida begaju na sever, u Srbiju... ostavljajući Kosovë onima, čije sa pravom jeste...
17-og februara 2008. osvanuo je novi dan za Republika e Kosovës, i nova stranica u istoriji evropskih naroda, ispisana krvlju oslobodilaca slavne UÇK.
S' obzirom da je Republika e Kosovës međunarodno priznata država svaka aktivnost srbije u pogledu ponovne okupacije je nerealna i neosnovana... Istorija je na našoj strani, međunarodno pravo je na našoj strani, svet je na našoj strani...
Jer Kosovë je naše!!! Shqiprasko je bilo, jest' i biće...
Kosovë je srce Albanije...

Sramni član roda nosača kurca kojeg je, pritom - nedostojan. Stil života, razmišljanja i ponašanja pripadnika muške vrste koji se ne moraju nužno šuriti u plinaru, ali njihovo društveno delanje nesumnjivo upućuje na to. Simptomatsko ponašanje koje ukazuje na to da pored što hodaju k'o da su u dupe primili metar kurčevine imaju i još neke falinke kao što su porivi ka nanošenju tečnog pudera, zameni vinjaka gejfrutom i ponosno oblačenje u flafičaste komade ženske odeće uparene sa dvocolnim hipsterskim đozlama. Ovi ljubitelji avangarde će vam bez problema ukazati na to da vaša odevna kombinacija nije adekvatna za jesenske prilike ove sezone, a vaša želja za kvalitetnim odbijanjem od alkohola u lokalnoj kafani sa kariranim stolnjacima nije u skladu sa postmodernim tendencijama u koje globalno društvo hodi. Ne bi im pomogle ni injekcije Galenikinog depo testosterona, jer je deficit istog kod ovih bolida zašao do matematički nepojmljivih negativnih brojeva, a i svaki fizički obračun bi bio izlišan, jer bi vas pre zamolili da odsečete nokte i operete ruke dok ih dodirujute, nego što bi vas kumili da im ne polomite vilice i razjebete mukom izrađene frizure.

Sorta ljudi kojih se i homoseksualci te ne žele da ih porede sa njima, a pored kojih ni Čedo Jovanović ne bi želeo prošetati centrom Beograda. Da se kojim slučajem zadese na gej paradi doveli bi do solidarnosti između navijača i buljaša, jer bi se udružili sa sve murije čisto da ove otpadnike muškog roda primoraju da ljubičice mirišu od korena.

Prirodna budala. Njemu nisu potrebni stimulansi u vidu alkohola ili opijata. Po rođenju je odvaljen mokrom čarapom. Neocijeđenom. Vunenom. Tražen je u društvu jer sa njim nikad nije dosadno. Okruženje zna da mu ne treba nuditi rakiju, jer, poput Obeliksa koji je kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom, niko ne zna kakve bi to posledice po okolinu imalo. Nikad se ne zna kad će da otkine.

Kafanska pesma koja se peva pred fajront, a ujedno u koska pogodna za ubacivanje ortaku koji je u vezi tipa Demi Mur-Ešton Kučer.