Standardna anatomska kompenzacija koju koriste ljudi sa kompleksom niskog rasta. Ili pak opravdanje kad dobiješ batina od mnogo nižeg i manjeg lika od sebe.

Apsolutno nespojivo, nemoguce ni u ludom besu, nepojmljivo.
Ko studira slatko ce se nasmejati jer je ovo aksiom, cinjenica koja se ne dokazuje, fundamentalni primer Marfijevog zakona.
Jer slozicete se, lakse cete pronaci profana na kafi kod svoje komsinice Smiljke koja ima kracu levu nogu, celavu glavu i rumunske korene nego na faksu sredom od 13h do 14h u kabinetu 412.

Kritika majke koja želi da izazove grižu savesti kod svog potomka i da glorifikuje svoju brižnost. Natucajući kako je legla u po deset pa se prevrtala po krevetu sve do sabajle kad je čula da se potomak dovukao iz bančenja.

Na izgled tako različite a u suštini jako slične, žene, od debeljuškaste bakute do mlađane nimfomanke, bez obzira na različite vrste treninga sve za cilj imaju da preznoje dupeta i ako je ikako moguće nađu lakšu i prijatniju zanimaciju.

Yoga nimfe:

tesna sportska oprema, brza, efektivna, uvek izgleda kao da je upravo dobila orgazam, mogu se naći na yoga seansi eventualno na istezivanju, prepoznatljive po dubokom glasnom disanju.
Doći do njih samo upisom na yoga seansu i glumiti pederčića, pričati isključivo o treningu i vegeterijanskoj hrani a onda je pozvati na večeru, pa šta ti bog da.

Spining milfike:

uvek sređena,sportska oprema na njoj vredi više nego tvoja cela plata, obično je šefica ili ima svoju firmu, dupence zaegnuto i voli dok trenira da priča na handsfree, neuhvatljiva za običnog smrtnika osim ako nisi lični trener, ako jesi imaš šansu da je karaš na zadnjem sedištu njenog bmw_a x5 plus uzimaš dzeparac za privatne časove.

Depresivne omladinke:

vežba na svim spravama, trči na traci po 2 sata, ostavlja zadnje atome snage u teretani, nosi crne pantalonice obično i dva broja veću majicu sa logom teretane u kojoj trenira, moguće da ima momka koji vozi yugo ili zastavu, i najveći vrh i smisao života je da se leti ode u Budvu, kad popije dva piva razmislja da zajebe sve i oda se alhoholu, nekako joj najlepše. Sa nekoliko komplimenta i pričom kako si bio u Indiju i na Tajland misliće da si Alen Delon, zaljubljive j eprirode te nemoj da joj daješ broj telefona ili slučajno kažeš gde živiš.

Prepotentne fotomodelke:

ah, ta vrsta trenira sve i svašta, najviše vole da rade trbušnjake na lopti, nosi roze majčice sa najk znakom , žali se kako mnogo smrdi u teretani i zna da je dobra pička ali ipak posećuje teretanu da se zna i priča okolo kako je sportski tip devojke, sigurno, ali sigurno ima blog ta tema je nepresušna da se priča ili počne priča sa njima, loži se naravno na blogove malo poznatijih modela ili pevačica, najbolji prilaz za njih je da kažeš da si urednik playboya ili filmski producent, u krevetu su kao balvani jedino što može da ih natera na malo rada je da upališ kameru.

Debeljanke:

trče na traci po ceo dan dabi posle treninga pojele snikers ili popile koka kolu, tu sa dva komplimenta se rešava sve, samo joj kažeš "ju što si smršala" pozoveš je kući na tortu i to je to, za komplimente su jako zahvalne oralna obrada im je jača strana.

agresivne:

vole box, sparing ili hard core trening, lože se na junake, istetovirane manijake, obezbedjenje po klubovima eventualno n agradjevinske radnike. Obično su metar i žilet visina i oko 70kg narodski rečeno "zbitaci". Za prilaz moraš da prihvatiš izazov da si sparing partner i da si jako agresivan, pljuješ i bljuješ.

Cinični podrig sa ukusom aluzije, upućen u optimizmom obojeno lice one kategorije sagovornika koja se iz vazda neosnovanih i ničim izazvanih razloga nekako uvek nada da smo baš VI ili JA te budale koje će im pomoći da se iščupaju iz rendom problema/sranja koje ih je zadesilo. Odjeb koji se rimuje sa "u nekoj paralelnoj stvarnosti", otelotvoruje datum Limburga meseca a odgovara (ne)prirodnom fenomenu vezanom za kohabitaciju "grožđa na vrbi". Konačno - spust par ekselans na svaku irealnu molbu, fantazmagorični zahtev, anti-moguć prohtev, pa čak i na glupo pitanje (tj. ako je isto baš onako glupo; prim.prev.). Zapravo, poenta cele fore je da se osobi od prekoputa pruži ta mogućnost da metodom logičke dedukcije izvede nedvosmislen i, svakako, suprotan zaključak od onog kojeg smo mu mi pružili.

Uspeva u 98.7% slučajeva...

Hiruškim putem odstraniti slepo crevo.

Stara, dobra rečenica za ubedačivanje osobe koja nas pita da li želimo sok, jabuku, bombonu ili kafu. Njoj tada postaje jako neprijatno, ali je dobar nauk za ubuduće.

Nedugo poslije obavještenja da smo prodati, dobili smo i zvaničnu potvrdu neprijateljske vojske u vidu zvižduka granata, i ostalih pratećih pojava jednog rata na Balkanu.

Moj did u stilu Gorana Bareta povika: „Hajde, vrijeme je da se krene!“

Na vrat na nos pakuju se stvari, svak se o svom jadu zabavio, da se ne zaboravi štek, najbitnije da se ponese, sve se to trpa u Ladu, a moja sestra još uvijek nesvjesna blizine prve linije, misleći vjerovatno da idemo na kakav izlet ili nešto slično, u žutom „ellase“ prsluku i sa lutkom pod rukom, pojavi se na vratima sa riječima : „Šta čekate, ja sam spremna!“ Ponijelo dijete najbitnije, šta'š.

Taman kad smo mislili da smo spremni pojavi se did sa dva kanistera od 40 litara i dvije puške o ramenu, pjan k'o crna zemlja: „Rakiju ne dam, nju sam ostavio malom kad se bude ženio, momčina didova, a puškama ću braniti kuću makar pogin'o.“ Malo je falilo da pogine, mati kad ga nije ubila. Jedva smo ga ubacili u Ladu, uz kompromis da se ponese rakija a puške da se zakopaju u dvorištu.

Krenuli smo put Banja Luke i uključili se u zmiju koja se grčila po prevojima Manjače...
Sama po sebi, situacija nije laka. Naročito kod nas u Ladari, majka upravalja, baba suvozač balansira, ne da u provaliju, a nazad dvoje sitne djece i skoro neupotrebljivi did. Kolona k'o kolona, metar naprijed pa čekaj pola sata...

Na po Manjače dok smo savladavali uspon, pritisnuta septembarskom vrućinom, prokuva Lada. Ionako nikud nismo pristali, sad i ovo da nam padne na glavu. Neki čovjek u traktoru iza nas naredi svojima: „'Ajte pogurajte malo samo da se sklone sa strane, makar da ostale ne ustavlja“!
Na njegovu komandu sa prikolice siđoše četiri žene, natmurene face i oborenog pogleda stežući marame pod bradom kao Roberto karlos kopačke, zasukaše rukave, priđoše traktoru... Svetu ti nedlju kad upriješe u nj ja sam mislio odnesoše traktor u pičku materinu!
„NE TRAKTOR GURATI BOG VAS JEBO, LADU, ONA JE PROKUVALA!“
Dok dlan od dlan, Ladara je bila kraj puta sa gomilom ljudi okolo, koji su nešto vijećali.
Na kraju povika jedan:“ E nek sam vidio da i Lada može da se pokvari, sad me može i granata pogoditi“! I odoše. Sreća dođe stric, nešto čačnu i opravi Ladu kao Karabaja jugića Seji Seksonu.

Ostatak dana je prošao u manje –više istom ritmu i osuluškivanju vijesti sa prve linije.

Bliski rođaci su nas sačekali u Banjaluci i poveli ka preddodikovskim Laktašima. Ono danas je neka nabača. Tad im je kikiriki bio glavna poljoprivredna kultura,a danas se žale kako im ništa ne valja.

Stigli smo u nešto, između doma (po luksuzu) i prihvatnog centra(jebi ga, nije naše), sa jasno iskazanom dobrodošlicom.
Prvi poziv dobili smo iz kuće od ćaće :“ Gdje ste, kako ste, jeste li se napatili, i što je ona budala odnijela svu rakiju , ni kap nije ostala, šta će vojska piti?!“

Sinonim za pasti, smorogati se, smandrljati se, ubiti se.

Poslednji izgovor za trpanje ženske kojoj fali još malo lepote da bi je zvali grob. Ali valja to lepo razumeti. Uhvatila čoveka nejebica, zapekao dole, do te mere da bi dobrovoljno i sa blagim osmehom na licu zadovoljio i žbunjenu. Dakle ovo predstavlja slamku spasa izgovora za jebača u društvu probirača.

Rečenica koju koristimo kada želimo nekom da stavimo do znanja da mu nešto ne stoji ili da ga je prosto nemoguće, bizarno i komično zamisliti u određenoj situaciji.

Mistično sredstvo sporazumevanja između dve ili više sukobljenih strana a u cilju smirivanja strasti i nalaženja objektivnog rešenja problema na kolektivno zadovoljstvo. Uvek mutirajući recept za relativno civilizovane međuljudske odnose koji neretko zahteva i fizikalno argumentovanje. Ipak, tom vidu diplomatije pribegava se isključivo u bezizlaznim situacijama. Ja vas pozdravljam.

Metaforički apsolut potvrdne rečce "da" i, u zavisnosti od situacije i korisnika, sarkastična/polušarmantna reakcija ljudske jedinke na nasumičnu ponudu koja se ne odbija, bilo da je u pitanju kupoprodajna transakcija na relaciji prodavac ↔ klijent, odnosno funkcija džunior kontent kriejtr menadžera na zvaničnoj fejsbuk stranici "Skoz Dobre" pekare za 12.000 mesečno.

Jer utorkom imaš kadrovski popust na rol-viršle, sredom na picu. Malo li je na ovu skupoću, pitam ja vas?

Pojavni oblik eksponiranja prisutan samo kod Srba. Iako koren reči govori možda suprotno, ova disciplina nema nikakve veze sa pameću. Omiljena je kod svih penzionera, majstora, baba, tetaka, stričeva i ostalih dokonih ljudi koji svaku pojavu mogu definisati i rešiti, samo da su "neko i nešto" na pet minuta. Ukoliko se neko drzne da im protivureči, postaju verbalno agresivni sa ogromnom dozom energije da dokažu istinitost svoje tvrdnje, makar se raspravljali sa doktorom nauka lično. Dok sedi sa vama u kafani, u stanju je da se prepire istovremeno sa ljudima koji sede za tri susedna stola, da mu ne bi promakla priča o važnim državnim odlukama.

Suptilan način da u sportskom maniru odbijete ekstremno visoku devojku.

Za nacin na koji sudija vodi utakmicu postoji par strucnih izraza, kao i za samu odluku koju donosi u toku tekme.

Kihanje bez stavljanja ruke na usta.

Bio jednom jedan dečko po imenu Kandidat koji je odlučio da upiše fakultet u inostranstvu jer su svi drugari iz gimnazije već odlučili da idu tamo, neki od njih su već položili i prijemni ispit a par je i dobilo stipendiju zbog dobrog vladanja. Iako dotični Kandidat dobro zna i sam da se do sada samo zajebavao u 4. godini srednje i kvazi radio ono što je uprava fakulteta objavila u zborniku prethodnih prijemnih ispita, sa velikim elanom ubeđuje svoje ukućane da će se sve promeniti kada položi taj prijemni i da će kada upiše fakultet sve krenuti na bolje, biće studentskih kredita i besplatnog smeštaja u domu, samo da izvadi studentsku karticu i personalizovanu BusPlus karticu da ga čike validatori ne izbace iz prevoza.

Zadnjih nedelju dana pred prijemni Kandidat se pošteno lešio od alkohola, prvo na maturskoj večeri a potom i na punoletstvima kod loma ljudi koje i ne poznaje, makar ne lično, dodao ih je na Fejsu joše pre metar dana. Za ispit se spremao, da ne grešim dušu. Prelistao je par puta pitanja sa prethodnih prijemnih ispita, čitao naglas da ga matorci ne smaraju da iznese đubre do obližnjeg kontenjnera 350m odatle vazdušnom linijom, ili da opere kola dok ima vode jer je posle 20h slab pritisak, da bi majka na miru mogla da ispeče gibanice za njenog studenta dok još ima jače struje i dok strujomer ne preskoči na skupu tarifu. Na kraju je ćale po povratku sa posla morao da ide do kontejnera i kada se vratio stigao je i da opere starog Jugića pre nego što se gibanica skroz ohladila. Znanje koje je Kandidat dugo sticao i usvajao prema onome što je uprava fakulteta napisala u zborniku radova je na kraju otaljao čisto da se ne cima više sa time, kad već ima rođendan u 22h kod neke male iz Politehničke koju ortak iz klupe zna sa nekog mitinga.

I tako, mic po mic, dođe i taj prijemni ispit. Kandidat tog jutra skonta da je svo znanje koje je usvajao do tada bilo nepotpuno i da jedva na mišiće može da izvuče dovoljno poena da se upiše na fakultet na samofinansiranju, o trošku njegovih matoraca koji su krivili kičmu i kvarili vid 40 godina ne bi li njihov ponos i dika jurio Švabice i Francuskinje po inostranom fakultetu. Roditelje ostavlja da kubure sa njegovom školarinom, putarinom, sa silnim ekskurzijama i užinom, a on odlazi na dalek put, sa namerom da nešto učini za sebe. I za druge naravno, uvek je svima pričao da nikada neće zaboraviti na familiju i na komšije kad postane neko i nešto. Ali prvo sebe da obezbedi.

Posmatraš sa prozora zalazak sunca. Livada, jezerce, njiva, visoka jelika.

Odeš na spavanje. U snu osjetiš nešto poput zemljotresa, ali se samo okreneš na drugu stranu, ta - prespavao si i bombardovanje.

Ustaješ probuđen prvim pjetlovima i - imaš šta da vidiš. Jezero je presušilo, jelika viri iz zemlje samo onim dijelom na koji se stavlja novogodišnja zvijezda, a na mjestu svega toga zjapi rupetina koja je progutala pola njive i to onaj dio sa krompirom i rotkvicama, prijeteći da se proširi na celer i kelerabu.

Abez.

Okrzne te život nekim ljudima za koje nemaš nikakav afinitet, a opet, svakodnevno provedeš uz njih 15-20 minuta.

Dakle, društvo iz busa.

On je dremljiv i hladno mu je i na omorini. Krećemo sa iste stanice i on uvek baca cigaru pod bus i ulazi poslednji ne bi li uvukao još koji dim. Za par stanica će ga uhvatiti dremež i klimaće mu glava...pognuta ramena bitno ugrožavaju statiku i svi čekamo da rokne u nešto ili nekoga.

Ona je sva bitna sa svojom punđicom i zaglađenom kosom. Izgleda da šminku nanosi špahtlom. Leti nosi dekoltirane haljine i blješti joj beo vrat spram bakarnog tena na licu.

Njega bolje uočim zimi nego leti. Nosi crnu kapu sa Z znakom. Malo iznad stomaka natalamči taktičku torbicu i na garderobi često ima ispisane velikosprske poruke i poskočice. Nosi naočare i upinje se da sa svojih metar i nešto deluje opasno. Često u rukama drži kesu za pakovanje poklona ali iz nje proviruju plastične kutije sa klopicom za vazda.

Njih tri ulaze bučno i veselo. Ogovaraju šeficu, muževe i komšinice. Gestikuliraju vrlo živahno i taj neverbalni gest se prekida pokretom navlačenja torbe na rame. Drške su iskrzane ali njima to ne smeta.

On ulazi prvi sa devojčicom u naručju i vuče sina za ruku. Žena nosi drugu devojčicu, identičnu bliznakinju i ne mogu da se načudim kako stigne da ih ujednači sa frizurom, garderobom, obućom i rančićima za vrtić. Pater familias uredno negoduje kada bus voze stani vozači. Često se i svađa sa njima. Ostali putnici uvek brane ljubaznog vozača- Indijca. Roditelji su veoma brižni sa bliznakinjama, dok sina ne zarezuju. Švrća nosi naočare sa velikom dioptrijom i tužno mi je kada osetim kako te okice love tatin i mamin pogled.

Ona je najstarija putnica, ulazi smlaćena, ćerka je često cima i gospođa se pravda da samo što nije stigla. Rekla bih da čuva unučiće i da joj je svega preko glave. Mislim da bi joj bolje i lakše bilo da se nije penzionisala.

On ulazi namrgođen.Profi je kavgadžija i bolje je kloniti ga se. Ako nema na koga da istresa, onda mrsi nešto sebi u bradu. Zimi praktikuje vijetnamku, dok leti preferira majice siledžijke. Izlišno je da kažem da se ne tušira.

Nju izbegavam jer melje kao navijena. Radi po smenama i ako joj je prepodnevna, ja se na stanici pravim mrtva.

Ona zimi nosi isključivo teget jakne i crveni ranac. Leti nosi vesele haljine i opičene sandale. Ima zelene slušalice. Pored nje se nadišeš svežeg vazduha jer je odmereno i otmeno namirisana. Znatiželjno posmatra saputnike koji ne slute da će završiti na Vukajliji.