(važi samo dok su deca mala)

"Idi ga vidi, ućuto' se.."
"Ček, samo još par minuta da dremnem."
"Ama, diži se, ništa ne smrdi - znači nije se usro', garant je nešto slomio."

Hvala Vam za divno djetinjstvo:

Slavko Tatić
Nada Blam
Vlastimir Djuza Stoiljković
Nikola Simić
Miodrag Ž. Vučković

-Kakvi ste? (preko telefona)
-Taman nas probija boja! Aj dolazi ovamo da ti mi ne dolazimo u stan, nemoj ijat govanah!
-Haj' eto me.
----------------
-Jel' saznao da mu je šveca nastradala?
-Tam-taman. Probija ga boja, nemoj mu na oči, inače ima da ti se pred kućom skupljamo, na porciji slatke pite.
-Ma koga boli 'rac...
-Nemoj mu na oči kažem ti, vidi li te, momentalno će da ga zasvrbi šaka.

- Sreo sam juče Milenu!
- Koju bre Milenu?
- Radojević. Onu kurvu sa Ibarske.
- Ček, odzvanja mi u glavi...
- Znaš, brate, pamprčila se sa tvojim mlađim bratom u klonji na tvom osamnaestom.
- Ne znam, trokirao sam, daj mi njene fotke pa možda mi mozak na kraju i upali...

----------------------------------------------

- Kolega Milomire, recite vi meni kako se zove supstanca koja prilikom reagovanja sa beta-prcalinom pravi supstancu od koje se pravi smoki.
- I bre, joj... Odzvanja mi u glavi...
- Pa zar to ne znate? Ja vas ne mogu pustiti ako to niste naučili.
- Odustajem, na vrh mi jezika ali nikako da izađe.
- U pitanju je kukuruzni griz, kolega. Vidimo se na sledećem ispitnom roku. Doviđenja.
- Jebem ti seme i poreklo i beta-prcalinu i kukuruznom grizu i onom ko ih je napravio!

-Pazi šta mi se desilo. Kad sam dolazio do tebe nađem na putu 20 evra!
-U, mamu ti jebem, al te sere!

-E, za ispit naučim 2 od 100 pitanja i dođu mi baš ta 2!
-Joj, al tebe sere!

-E sinoć pokupim 2 sestre, odro sam ih od kurca!
-Tebe brate baš sere!

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

♦: Haa haa, aj da zapalimo ovo!?
♣: Čega bolan da zapališ, jesi ti lud jebo te otac avetna? Vidiš li da tu piše "PETROL"
♦: Stvarno.. baš čudno piše ova voda...
♣: ŠLJAS Samo se ti sprdaj, boli te kurac mozak ti ne smeta ne boj se!
.......................................................................................................
♦: Pa ja sam mislio ako stavim 2 kondoma da je to dupla zaštita!? Pa izvini ljubavi molim te, nisam znao da će spasti...
♣: Ma šta, ma čim si ti mislio!? Pa kako nisam viđela kad si ih stavljao jedan na drugi!
♦: Gledala si seriju, a i ne bi mogla viđeti, jer sam ja to pripremio i prije nego si došla (zadovoljni osmjeh)
♣: (prezriv pogled) Ubiću se!

A: Mozes da dodas kako ,zbog turbulencije(prouzrokovane niskim letom aviona), svari padaju sa polica i slome se i takodje mozes...(osoba A je prekinuta u sred recenice)
B:Ma savrseno mi se jebe za to pismo!!!!!

А: Е, цео дан ме сврби шака, рекла ми кева, да ће ми стићи нека кинта скорије...
Б: Да, да... И мене цео дан сврби туки, рекла твоја кева да ће ми га попушити скорије...

- E, brate, de pogledaj mi karburator mislim da sam ga razjeb'o malo.
- Malo? Pa jebo si mu više od majke, ovo ti ni Bog ne popravi.

- Opet mi se onaj Rade muva oko ribe...
- Brate, ja da sam na tvom mestu, rado bi' mu se na gips potpisao!
- Čekaj, pa nema on gips?
- Nema još...

Радојица: Ајде поново бирамо екипе, Робену к'о да је умрла кева!
Милојица: Не може!
Радојица: Па нормално да нећеш, кад код тебе Ибрахимовић синоћ омрсио брк!

- Au, jebote je l ovo Miki klošari ispred diskonta sa ovim propalitetima?

- On je, pogledaj ga samo. A lepo sam mu rekao da ne stavlja poslednje pare na Napoli i nije me poslušao. Sad mu položaonik kriv...

- Matori, jes' video Djoleta ovih dana? K'o da je u zemlju propao a treba da mi vrati onaj Sony...
- Brate, ti ne znaš...!?
- Šta, bre..?
- U, jebote, gde ti živiš...Pa, drug Đorđe je najeb'o k'o žuti pre neku noć. Saček'o ga onaj majmun Kiza sa ekipom - da l' mu je ovaj vređ'o ribu ili šta - i razbacali ga, znači, k'o đubre po livadi. Lom ruke, tri rebra, štangla po lobanji...Ma, sve po propisu, batice. Eno ga u bolnici, piša na lakat, bre!
- Auuuu...! A tako mi se pikao PES...

-Миле: С ким беше оно играмо у задњем колу?
-Ђоле: Са Арсеналом из Мале Моштанице.
-Миле: Аха, добро, ту ће мо их пустити јер се боре за опстанак.
-Ђоле: Што бре да их пуштамо, ко их јебе, нек се носе у курац.
-Миле: Па, већ смо обезбедили титулу, а њима ће вероватно требати 3 бода.
-Ђоле: Ма јебе ми се за њих, а још код њих игра и онај Боле што ме нервира стално...баш ће ми бити драго кад га видим како кука у 3. лиги.

- 'Ajde da ručaš.
- Šta ima za ručak?
- Grašak.
- Ne volim grašak. Neću da ga jedem!!!
- Je l' smeš da mi kažeš neću?!
Pljas, tras, bum, bam...

- 'Ajde da pokupiš lišće.
- Juče sam ga ja skupljao. Danas je red na Milicu.
- Milica ti je sestra, zar ti nije žao da se muči?
- Nije mi žao. Neću da skupljam lišće!!!
- Je l' smeš da mi kažeš neću?!
Pljas, tras, bum, bam...