Priloška odredba za vreme.
-Ooo de s' Miki, šta ima?
-Ma evo ništa, malopre sreo Stojana, znaš onog, Mićanovića, što je išao sa mnom u odeljenje...
-Stoku?! Bre, nisam ga video ne pamtim...
Stavka hajdučkog kodeksa koje se se rado prisećaju oni koji hvataju bežaniju.
- "E, Miki, pa ti onomad pobeže kad nas oni brđani poćeraše s' vrljikama..."
- "Aj' ne seri - i hajduci su bili kadri stići i uteći!"
Pozdrav pri slučajnom susretu poslije dužeg vremena upućen starom poznaniku, kojim otprilike želiš reći: "Nisam te odavno vidio, al' vala nisam te ni tražio. (Narodski: Otkud ti sad koji kurac?!)"
- Ooo pa gdje si brate, sto godina?
- Ćao Miki smaraču, nema te k'o posla...
- Ma evo, baš juče nešto o t........
- Super, ćao.
Rakija koja se pije sa starim drugarima i uz koju se prisećamo prošlih vremena.
- Nisam ni znao da imam pamćenje k'o slon. Juče smo se Miki i ja uz flašu njegove domaće vratili skroz u peti razred.
Interna fora među Srbima iz Republike Srpske. Samo se mora pazit pred kim se govori.
U primeru objašnjeno dovoljno...
Miki - E, ofucale ti se te patike, kad ćeš nove da kupiš jebote?!
Miloš - Pa nije moj tata ratni profiter
Dziberska verzija za: Izvini curo, ali stvaaaarno se ne secam odakle se znamo! Takodje moze da posluzi za kurcenje u drustvu: Ej, brate, koja je ona slatka mala sto ti se malopre javila? Nemam pojma, mora da sam bio pijan...
Malopre mi je prodavacica u mesari rekla: Izvoli kusur, Miki,i to sa ogromnim kezom na licu! Odakle me zna? Neam pojma, mora da sam...
Nepisano pravilo u doba korone. Ko se najviše čuva, prvi najebe.
-Vidi ga Miki nabacio i vizir i masku hahaha, kakav ludak..
-Bajo moj, ti što se najviše čuvaju, takvi prvi najebu, veruj meni!
Rečenica koju koriste novinari i voditelji informativnog programa kada žele da nam dočaraju nekog kriminalca koji je uhapšen ili koji je pobegao policiji.
-Jutros izmedju pola 3 i 3, policija je uhvatila svercera Miloša Jovanovića poznatijeg kao Miki Patak dok je Branko Petrović, poznatiji kao Bane Mačor, uspeo da pobegne policiji.
Poruka sastavljena da po svom smilu podmiri veći deo imenika. Šalje se o nekim praznicima koji se čestitaju po nekom ustaljenom šablonu.
"Srećan Božić, Hristos se rodi. Milutin i Sandra"
Emin: Jaoj, Miki cepanica mi čestita Božić. Baš lepo od njega.
Izraz koji se koristi kada je situacija zesce zajebana.
Miki: znaci brate imam pet ispita u cetiri dana
Bole: znaci sex na faxu,jebe te ko stigne
Tamna strana meseca.
Prvi kanal je vrh ledenog brega, kolotok svakodnevice uz slađu kafu zapržen, kompromis pristojno serviran, sledored standardizovan, triput meri, od devet do pet, jednom seče i to uglavnom uveče - brižljivo probranim, ugodno prosečnim igranim sadržajem. Umirujuć zaključak da car, ipak, nije go. Skromno i sa ukusom.
Depresija.
Drugi je zlo i opako, modus koji neprestano kovitla u podsvesti televizora ponedeljkom ujutru dok je sam kod kuće i nema nikoga blizu. Na peščanom dnu praćakaju se takmičari svetskog prvenstva u veslanju, cvetak vila, mošti predaka, reprize trezora, Pandorina muzička kutija, kastanjete anžujskih princeza. Kajron veli, jeste li znali? Na dva sata jugoistočno od Pirota, naša je granica sa Vizantijom.
A uveče, kad zaspiš uz TV, on baritonom prošapće: mmmmmmmm…
Manija.
- Šta priča onaj Miki sinoć, jesi li čuo lovačke?
- Ma pusti ga brate, on je odavno na drugom kanalu.
Ultimativni odjeb gradske devojke, brđanskom pastuvu koji se nešto mota oko nje, a koji je u velegrad došao bežeći trbuhom za kruhom pre nekih dva meseca, namamljen neonskim reklamama, bilbordima, obećanjima o lakoj zaradi i dobrom provodu. Generalno gledano, ovo je više geografska smernica kojom se označava geografsko područje veoma udaljeno i izolovano od civilizacije, znači ako otprilike kažete da je neko mesto u tri lepe pizde materine, e ovo vam je još koji kilometar uz ili iza brda.
Pena parti, negde u nekom neimenovanom studentskom domu na Novom beogradu, pijani Miki d boj, kako su ga prozvale starije kolege, startuje neku ultra mega giga ribu, koja ga odmeri od glave do pete kada se on predstavi.
- Jeli dečko, a odakle si ti?- zapita ga ona znatiželjno.
- Ja sam ti sele iz Kremana, znaš to ti je....- nije uspeo da završi pošto ga je ona prekinula usred rečenice.
- Kako da ne, tamo je i Memedović odbio da ode.- na šta sve njene drugarice praskaju u smeh, dok se zbunjeni i razočarani Miki d boj okreće i gubi sa vidika.
Kum komunista, zaslužni partizan iz kraja, koji četeres osme dolazi u svatove fijakerom i otvara kapiju mladoženjine kuće ručnom bombom.
Slučaj još nije zabeležen u domaćim filmovima ali postoji u istoriji. Mislim da bi Miki Manojlović Razvaljuj bio najpogodniji za ekranizaciju kuma.
Mega prozivanje i blaćenje neke osobe. Obično postigne efekat sasvim suprotan od željenog - ti ispadneš veća budala nego lik koga si isprozivao. Da se tako duhovito izrazim, onaj koji proziva skoro sigurno neće jebati.
-E, šta je sa Mikijem i Stoletom?
-Ma Miki ga nešto zajeb'o za kladžu, pa ovaj popizdeo. Juče pao žešći superblativ od strane Stoleta, niko nije verov'o.
Izraz koji opisuje alkosa (2/3 muške populacije u Srbiji)
"Vidi ga Miki al' se odneo"
"Ma boli ga tuki, bitno da živi život punom jetrom."
Skup okolnosti od ranog jutra zbog kojih ti dođe da ni ne ustaješ iz kreveta tog dana.
Šta je brate šta si nadrkan?
Ma od jutros me jebu k'o mala deca miki mausa u diznilendu.
Najcesce zanimanje ljudi koji su posle srednje skole resili da "studiraju" i zato upisali neki od privatnih fakulteta... Ubrzo dobijaju instant diplomu i zvanje menadzera, ni za sta obuceni i ni u sta upuceni...
Titula Miki Mausa ne bi privukla dovoljan broj studenata, ali mislim da bi ona bila prikladnija od Nescafe turbo instant menadzera...
One umrlice na kojima pored imena i prezimena preminulog stoji i nadimak ali nadimak koji nema veze ni sa imenom ni sa prezimenom (niti izražava neku osobinu).
kod prolaznika izaziva čuđenje i smeh ako je usput i slika upečatljiva .
dana 31.2.2015 preminuo
Đorđe Perić - Miki
Dragojlo Mudić - Laza
Stojko Mišić - Dača(imena su izmišljena i nemaju nikakve veze sa stvarnim događajima i ličnostima)
Rečenica koja je svakako obeležila avanturu zvanu ''vožnja autobusom'', makar u Beogradu (pretpostavljam da je situacija slična u svakom većem gradu u Srbiji). Ne, ne misli se ovde na situaciju kada se zadnja vrata ne otvore već upravo suprotno, kada se ne zatvore, a majstor srećan što iza sebe ostavlja još jednu od brojnih stanica daje po gasu žureći da uhvati zeleni talas, inače retku pojavu u Beogradu.
Korišćenje ove rečenice naročito je bilo izraženo tokom 90-ih, kada je malo buseva bilo na ulicama, pa je proporcionalno tome i gužva u njima bila ogromna. Ako ste bili jedan od malobrojnih srećnika koji je uspeo da uhvati busiju (da sedne) jer ste ušli na početnoj stanici, nije vas mnogo tangiralo što zadnja vrata ostaju da zjape otvorena čak i po polasku iz stanice, uz relanu mogućnost da neko u stilu akcionih junaka iz američkih filmova ispadne napolje. Istini za volju, povetarac je umeo da bude prilično jak, ali je to predstavljalo problem samo u zimskim mesecima. Leti ste dobijali klima uređaj u svom najprimitivnijem obliku.
Preokret bi se dogodio kada bus uđe u stanicu i upravo se zadnja vrata zatvore, dok se sva druga otvore. Tada nije bilo moguće izaći, a sve je pratio standardni repertoar psovki našeg bogatog jezika.
S druge strane, umela je ova rečenica da proizvede i komične situacije (primer je po istinitom dogaćaju).
Na stanici
- Au brate, evo ga konačno bus. Sad još samo treba nekako da uđemo u ovu 45-icu.
- Bane samo opušteno, snaćićemo se.
- Miki nije frka, nego sam mrtav od treninga. Sad mi još samo fali grčko-rimski stil sa penzionerima u busu, a čeka me i popodnevna smena u školi. Morala je i ona guska da nam zabiberi baš danas kontrolni.
- Samo ćuti i rokaj na zadnja.U busu
- Vidiš da smo uspeli.
- Ma jesmo bre, jedino što me neko guzi u ovoj gužvi.
- Jebo te Bane, vidi ženu sa detetom u rukama što visi na vratima. Daj da se maknemo malo, da se skloni.
- Nemam gde čoveče, svi su zakucali k'o u sred minskog polja. Niko se ne pomera.
- Bane, ovaj kreten od vozača nije zatvorio vrata. Ispašće žena sunce ti jebem. Jedva se drži slobodnom rukom. Daj da viknemo majstoru.
- Čekaj, ja ću. Majstore (trenutak pauze dok žena upućuje pogled pun zahvalnosti mom ortaku koji je toliko pažljiv), daj zadnja. Ubi nas bre promaja.
:Trenutak neverice. Ubijaju me blam i sramota, a najradije bih se upiš'o od smeha koliko mi je nenormalan ortak:
