Stara narodna koja se odnosi na ljude kojima nikad ništa nije potaman. Smetaju im vrućine, vetar organski ne podnose, kiša ih smara, ako je lep novembarski dan, onda "otkud sunce u novembru" pa im se manta u glavi... Ne valja im nijedna vlast, nijedan sistem; ne vole tenis jer je "pederski sport", a fudbal "jer je sve namešteno"...
Znate takve, ima ih na svakom koraku. Takvome ugoditi je nemoguća misija.

Klasična džukela sa medijskom pažnjom. Mešanac, pas lutalica koji je sprečen da ujeda decu po parku. Bukvalno sprečena, sekirom. Ajde, nismo Turci ok, uspavaj kera i idemo dalje ali ne. Od kera je napravljen Nik Vujičić koji je uzjahao sve novine i Tv stanice i čije lečenje košta kao deset invalidskih kolica ili nešto manje proteza ruke ili noge za ljude.
Lično samo poznavao jednom Dobermana, Evropski šampion čija cena je prelazila pedeser hiljada evra, parenje sa njim je bilo skuplje od Golfa petice, novog. Otrovao ga je komšija kome smeta lavež pošto živi blizu odgajivačnice. Mislite da se policija udostojila da izađe bar na uviđaj? Novine da napišu pasus o tome? Ništa pd toga. A njegov život je budimo realni bio daleko cenjeniji od gore pomenute keruše.
Cigani, da ne kažem Romi su preko petsto raznih Mila poklali, drali i kuvali da im sterilišu zube, kasnije sa tim lobanjama sami sebe ujedali za listove noge da bi od grada naplatili osiguranje. Višemilionske štete. Ali tada su se ganjali Ganferi, udarili su na budžet jbg, nikog nije boleo kurac za poklane kerove čiji je broj daleko veći nego što se zna. Kad malo bolje razmislim hvala i tim Romima, sprečili su veliki broj napada i širenje besnila. Silovana devojčica, nema veze keruša Mili su odsečene šape. Ubijeno trinest ljudi iz automatske puške, koga boli kurac, keruša Mila je dobila proteze i našla svog novog vlasnika.
Osućeni da živimo u Srbiji gde je ljudski život najmanje vredan, moramo se pomiriti sa tim da će svako malo biti klan neki ker čim krenemo da mislimo o tome da nemamo pare ili da su nam uzeli Kosovo. Ili mrtav ker ili će Đoković pobediti na nekom turniru. Mada nema ni razlike.

Sarkastično pitanje upućeno čovjeku koga ste angažovali da vam iscijepa ogrijev za zimu, kada dotični, s namjerom da se što prije riješi posla, "štanca" cjepanice u krupnim razmjerama.

* Jelšingrad (Banja Luka) - jedna od najvećih livnica čelika u SFRJ.

balada o GSP

Boze mili cuda velikoga,
Ili grmi il' se zemlja trese,
Il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Nit' udara more o bregove.

Vec to tramvaj ide Nemanjinom,
Kako ide vesela mu majka
Po tri trole u daljinu skace
Po tri u dalj', po dve u sirinu,
A po jednu sad gore sad dole,
Na stanici svakoj bitka slavna
Ko ce prvi uci u tramvaje.

A kad covek u taj tramvaj udje
Na ulazu kondukter devojka
Na glavi joj kapa umazana
Ispod kape kose necesljane
Te izdaje karte natenane.

Po dve karte na minut izdaje,
Svaki drugi minut se odmara.

U tramvaju guzva pregolema.

Da je kome stati pa gledati,
Imao bi zasto da se cudi,
Mesta ima za sezdeset ljudi,
A unutra tri stotine dusa.

Izmesa se i staro i mlado,
Izukrsta i noge i ruke,
Dzeparosi rade na sve cetir' strane
Pod klupama sitna deca sede
Na klupama po petoro ljudi
A ostali na noge lagane,
Jedno drugom gaze na zuljeve
I pod rebra laktove guraju.

Tu se jedan junak zadesio:
Desnom nogom na prednjoj platformi,
Leva mu se jos po zadnjoj vuce,
Drugi gurnu noge kroz pendzere,
Treci junak i noge i ruke.

Jednom samo glava u tramvaju,
Telo mu se po vazduhu klati,
A cetvrti sve je nadmasio,
Zubima se za migavac drzi.

U tramvaju cika, plac i vika.

Svi putnici oci izbecili,
Mislis, sudnji dan im odzvonio.

U tramvaju, stari ljudi pamte,
Behu nekad sipke za drzanje,
Ali sada od silnijeh sipki
Samo jedna zdrava ostanula.

Drzi sipku sto pedeset ljudi.

Tramvaj skripi, trza, cima, trese,
Pa nastaje zveka i zvonjava.

To putnici gube ravnotezu,
Junackim se glavam' sudaraju,
A kad stigne poslednja stanica
Tuzno ti je okom pogledati;
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli djona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava
Jedan udje u novom odelu,
A izadje u gace kupace.

Ostala mu od celog odela,
Dva, tri konca tanka, duga bela,
to tako biva svakog dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.

Dvoriti ili Dodvoravati je stari Srpski izraz koji se koristi kada ti neko:

sprema klopu,namesta krevet,pere,pegla,cisti,daje lovu...i neizmerno te voli...

Superlativ izreke "Brži ti jezik od pameti".

Mitološko biće iz kafane kojem je vječito hladno i mora da se ugrije rakijom kako bi se prilagodio sumnjičavoj okolini. Nakon redanja čašica naiskap, vrijeme je da se dosadašnja sumnjičava okolina pobratimi ili čak, ako pjesma dirne u dušu i srce istodobno, postanu pokumčad. Dvostruka identifikacija, ironično, pada u vodu.

Kafander zatvara, ali i otvara kafane. Ujutro uzima putnu prije posla kako bi skakutao kao Neil Armstrong po obližnjim brdima skupa sa svojom živadi.

Ne baš tako omiljena turistička destinacija u kojoj su smješteni mahom seksualni apstinenti. Zagoreli.

Tamo je raširena i opaka bolest latinskog naziva nejebitis. Proglašeno i vanredno stanje. Epidemija.

Puštanje u promet pičke, do tog momenta pretplaćene na samo jednog partnera. Davanje mogućnosti svom slotu, da prima sve tipove kurčeva i uživanje u povoljnostima koje sa sobom nosi mogućnost izbora.

Ona je lepa. Ne lepuškasta, lepa baš. Nebitno da li je legenda radnik kanalizacije koji će spasiti 20 malih Meksikanaca zarobljenih u fekalijama ili kosmonaut sa milion dolara na računu koji leti na Jupiter, ona je izašla iz Kosmopolitena. Ona je smerna, nosi cvetnu haljinu ispod kolena i čeka. Da skuva, da opere, da popuši kad treba. Ne boli je glava ili baš retko.

Ona se u početku buni dosta zato što njen princ stavlja budućnost sveta ispred predstave mlađeg od dvoje dece koje glumi karijes ili sedmo drvo u pozadini. Razume ipak na kraju, uz obaveznu napomenu da se mora odužiti kad završi sa tom svojom igrom. Eh muškarci, uvek su deca.

Kurac! Ovom rečenicom se pravdaju vašljive devojke koje imaju više ''ulja'' na kosi nego što ga ima u rafineriji u Pančevu.

Osim očiglednih i svima poznatih značenja ove reči, kao što su potez u odbojci i proces pripreme kafanske tuče, postoji i manje znana opcija. Opcija kreativnog pretvaranja povrća prljavog od sveže zemlje iz koje je iskopano, krvavog parčeta mesa nedavno tragično preminule životinje i pokidanih listova i korenja kojekakvih travki u mala čuda gastronomije koja se po svom kvalitetu mogu meriti sa vrhunskim dostignućima nauke. Dobar kuvar može skuvati bilo šta, genijalan može od bilo čega napraviti hranu i naterati vas da u njoj uživate do imbecilnosti.

Prle i Tihi Jugoslovenske vojske u otadžbini, heroji otpora fašističkoj okupaciji i komunističkom totalitarizmu, stradali u borbi protiv nadmoćnog neprijatelja, oklevetani, ispljuvani, gurnuti u zapećak istorije, junaci koji još čekaju da se nađe režiser dostojan njihovih poduhvata.

Poveći mobilni telefon.
Prvi mobilni telefoni su bili veliki i imali su antene. Vremenom su telefoni počeli da se smanjuju, da bi pojavom smartfona, ponovo počeli da rastu, zbog displeja. U periodu kada su u trendu bili mali telefoni, telefoni starijih generacija koji su se odlikovali većim gabaritima su nipodaštavani tako što su nazivani hladnim oružjem.

moze se slobodno kazati ,srpski brend. nastalo od spanske reci MANJANA-Sutra.
U prevodu na srpski-sve sto mozes sutra ne cini danas.

Izraz kojim si rekao ništa, ali si ustvari rekao dovoljno da bi te svi shvatili i razumjeli!

Roditi mečku. Carskim rezom. Bez veze u kliničkom centru. Ubediti srpske fudbalere da potrče. Babu u busu da moraš da sediš jer ti je polomljena noga, bankarskog službenika da ćeš plaćati kredit, putujuće trgovce da nemaš 999,99 dinara za pomoć malom Nvanku iz Afrike.

Izgarati, oznojiti se I pustiti dva litra krvi zarad cilja. Sredstva nisu bitna. Bitni su rezultati, do kojih deluje nemoguće doći. Kao ubosti bravu iz prve posle dve ture litar litar I malo vinjaka za do kuće. Ubediti Vesnu Pešić da na glasanje ode sa kokardom I zaokruži Radikale. Sklopiti kraj s krajem sa jednom platom, u toku pola meseca.

Uložiti nadljudske napore, biti Supermen svog života, I postići vanserijske rezultate vredne divljenja I spominjanja.

Fraza kojom samoproklamovani gospodari kuće pokušavaju nametnuti svoj alfa-mužjak status lepšoj polovini.

Kultna rečenica iz crtaća o Sofroniju Leghornu. Sofronije pokušava da ulije samopouzdanje malom noju, a džukac stalno ponavlja ovu rečenicu i siroti klinac ne vadi glavu iz peska. Koristi se u momentima kada vas lepša polovina prosto prisiljava da joj kažete da je lepa ili da joj neki komad garderobe lepo stoji.

Oralni seks.