Veliki covek sa jos vecim glumackim sposobnostima,koji je za kratko vreme
ostavio neverovatno veliki trag na kinematografiju sada vec nekoliko nezavi
snih zemalja! Osim sto je imao rezervisane glavne uloge na filmu,imao je i
neverovatan pozorisni repertoar. Na zalost pre svega ljubitelja srpske
kinematografije prestao je da glumi u najboljim godinama(33),godinama kad
uglavnom ostali glumci pocnu da ostavljaju trag.Iako vec 15-tak godina ne
glumi njegovi filmovi se gledaju,a Zarko postaje omiljeni glumac deci koja
su rodjena posle njegovog odlaska,deci koja na pitanje o omiljenom glumcu
kazu Milos Obilic ili neko drugo ime iz njegovih sada vec kultnih filmova,
ne znajuci mu ni imena a ni sudbine! Zarku srecan rodjendan zelim a srpskoj
kinematografiji da joj se vrati jedan od najboljih!

Dlake okolo muda koje se postide umesto đoke i ne daju mu da podigne ustanak i pogleda kakvog je groba doveo njegov gazda da prca, i to pijan.

Verovatno najgore pivo proizvedeno u Srbiji a i sire. Ne moze se naci u kaficima i kafanama, vec samo u marketima i zadrugama, a i tamo cesto skuplja prasinu na polici. Mnogi i ne racunaju da je pivo. Kupuju ga uglavnom pijanci bez volje za zivotom i studenti koji nisu pri parama a samo im je bitno da je alkohol u pitanju. Za jelen pivo koje takodje proizvodi ista pivara, slogan je "muskarci znaju zasto" , za apatinsko niko ne zna zasto, verovatno ni sam Bog. Mnoge pivopije ne zele da mu pominju ime pa kazu "ono pivo" ili "ono sto mu ne pominjemo ime".

Bitno je. Itekako je bitno. Prisutnom auditorijumu verovatno nije, ali vama je zapravo i bio cilj da to plasirate u javnost.
Ovu rečenicu izgovaramo kada želimo nečim da se pohvalimo, ali da to šatro bude u drugom planu, kako o nama okolina ne bi stekla mišljenje da smo ne daj Bože nekakvi hvalisavci i tome slično.

Znak da nekoga smaraš. Taj potez najčešće koriste devojke kad ih neki muškarac savršeno ne zanima. Mada, u poslednje vreme, ni muškarci se ne ustručavaju da to isto urade devojkama. To ostavlja efektan uticaj na osobu kojoj je posvećeno prevrtanje očiju, jer posle uglavnom razmišlja šta se dešava.

Najveće zlo savremenog društva..Budi u nama sve najbolje i najgore,ali mnogo manje onog najboljeg!...Igre na sreću inače cvetaju najviše u zemljama koje su u kurcu,pa je tako kod nas ova pojava poznata... Čovekov trip da će dobiti počinje da prerasta iz onog "mogućeg" dobitka u sliku u kojoj "izabrani" troši svoj kladioničarski novac na sve što mu u je u tom trenutku potrebno i nepotrebno... pošto je kroz tu viziju i sliku u njegovoj glavi već prošlo sve što mu je potrebno i nepotrebno,pošto se već najebao kurvi,najeo jagnjetine,napio neke rakiještine,proveo kao nikad sa tim parama,tada pravda dolazi po svoje...Kladioničaru najčešće novac izmiče u poslednjem trenutku i to je ključni trenutak!

Jutros me je brat pitao šta su to klikeri ? Zaboga,uciteljica im je dala zadatak da na sledećem času donesu klikere.Pošto nije znao jer on je moderan dečak za njega je sve "sajber" tražio je pomoć.
Da pojasnim:
Igra se bilo gde (pesak,trava,zemlja)
Cilj igre:Uzimanje protivničkih klikera ili radi reda
Vrste klikera:Staklenac, punjenac, porcelanac, troperac, drvenac, plastikanac (plastikaner), xomba,malisa.
Pravila:Ja sam znao za dve vrste.Jedno od tih je:Trebaš da ubaciš u rupu ili što bliže da se dobaciš,kad ubaciš da iz nje pogodiš trotivnikov kliker ili obratno.
Varanja:Tako zvano djidanje ! Kada kliker ne stavis lepo između palca i kaži prsta nego negde na polovinu i on ode dalje nego obično.
Igra se prekida kad roditelji zovu kući ili neko izgubi sve kliker.
P.S - Ubio bih se da i ovu igru naprave on lajn to je jedino ostalo da se igra lajv.

1983:
Skupili se omladinci da prave slet. Ima ih 20tak od toga oko 7 djevojaka. Svi su puni elana. Nada, Marko i Goran su u partiji, pa će oni završiti i nešto opreme iz gorske služe spašavanja. Milan i Sredoje navijaju za Zvezdu, od njih je gandža. Matori od Jelene suše pršut i pečenicu, a Damir ima neke rođake u Krajini koji peku strašnu rakiju. Ostali su manje-više naoružani pjesmama, dok Janko koji je završio muzičku nosi svoju gitaru. Kreću iz grada u petak poslije škole i odlučili su da će noćiti u šatorima uz muziku i alkohol. Put nije naporan, svi su mršavi i vitki, a u formi. Ko hoće da bari, to mu je najbolja prilika, rađaju se ljubavi. Druženje završava u nedjelju sabajle kada ustaju svi raspoloženi i kreću nazad kući gdje su svi već do 11 sati i pomažu roditeljima u kućanskim/okokućanskim poslovima.

2005:
Ekipa se dogovorila prije 2 sedmice da će pravit parti na vikendici kod Miloša. Miloš je iz bogate porodice i ima vilu na planini odma kraj Bregovićeve i nekog lokalnog kabadahije. Pozvano je 25 ljudi, od toga 17 djevojaka. Na kraju ih je došlo 15, sve uglavnom one koje već sa 15 godina mogu ostati noćiti kod "prijatelja" na vikendici. Nemanja, Novak i Zoran imaju auta, a Milošov ćale će ići 2 ture. Alkohol je spreman i već se hladi u vikendici, kao i električni roštilj koji ima infracrveni grijač za meso. Parti se provodi uglavnom u opijanju i slušanju majstora rektalnih traktova tipa Sinana Sakića ili Tine Ivanović. Djevojke se naizmjenično smjenjuju po sobama dok je Miloš je glavna nagrada. On će da jebe najbolju od njih, a Ana zna da on voli roze tange sa prugicama i na kraju ga osvaja tako što je upratila kada je on otišao da pusti kanarinca u WCu. U nedjelju popodne, uz Sizifove muke ustaju iz udobnog kreveta i psuju što su uopće krenuli u ovu vukojebinu te da je bilo bolje da su izašli na splavove. Milošov ćale opet vozi dvije ture.

Proslavljeni sportski komentator na RTRS-u. Postao čuven po lapsusima, kojih je u toku svakog prenosa toliko da se naprosto iznenadite kad čovjek kaže nešto kako treba. Kad tome dodate prenaglašenu melodramatičnost dobijete osobu za koju u radio emisijama gdje se javljaju penzioneri, gdje se obično žale na siromaštvo, nestašicu lijekova, niske penzije,mole voditelja da iskoristi svoj uticaj da više nikad ne prenosi utakmicu.

Nastaje kad ptice podivljaju, negde u proleće, pa se nataknu pod prozor i pište, zavijaju i stenju do iznemoglosti, sve u nadi da će te krike prepoznati lepša polovina!

Popularni naziv igre iz detinjstva,gde je poenta da sakrijete stvar za koju će vas vrlo brzo pitati roditelji "a gde je?"

Posledica dugotrajnog nošenja jednih istih patika. Nekada vam je nešto toliko udobno da prosto ne možete da se odvojite od toga. Npr. starke, i ako su skoro u fronslama, non-stop idete do kioska, kupujete smrt lepak i pažljivo krpite rupe. Postupak je sledeći: kada se đon odvoji, uzmete lepak, pažljivo ga nanesete na pukotinu, stavite ispod stolice i sednete na stolicu, i tako jedno kraće vreme dok se dobro ne zalepi. Sve je poželjno, komode, stolovi, stolice, sav kućni nameštaj i pribor. možete primetiti kako se vremenom smanjujete u patikama pošto je đon tanak kao flis papir.

Najnoviji način da se od naše dece naprave materijalisti i preobrate u robu na kojoj može da se zaradi legalnim oblikom trgovine robljem. Od šeste godine života ih hvataju, u saradnji sa njihovim roditeljima, i od njih prave "manekene", "novinare", "voditelje", "glumce" i slično. Uče ih da, kada porastu, ne treba da budu doktori, vatrogasci, policajci, astronauti i ostale stvari koje deca žele da budu, već da jure novac i popularnost i da nije bitno koliko si pametan i dobar kao osoba već da li si lep i uspešan i od najranijeg doba bacaju ih u mašinu zvanu estrada gde saznaju da na svom putu ka uspehu treba da gaze preko mrtvih ako je potrebno. Ako mene pitate, Knez Miloš Obrenović jeste bio nepismeni tiranin, ali je bio akademik u pogledu zašto neke ljude treba nabiti na kolac...

Posledica slučajnog (čitaj: pod gasom) zakazivanja sudara sa više riba tako da se mesto i vreme poklapaju.
Najveće posledice ovakvog sudara snosi pijani izazivač istog.

To je rakija koju pravi moj komšija Boža. Sam naziv je možda dobila po tvorcu, ili pak zbog toga sto osoba koja je konzumira neprestano viče: Bože moj, Bože ima li te! Pravi je u nekom svom selu iza brda od ko zna čega. Jedino zajedničko sa pravom rakojom jeste to što u njen sastav ulazi neka vrsta alkohola, koju nije moguce utvrditi. Već posle prve čašice Božovače i okoreli alkoholičali osećaju njeno dejsto, a mamurluk posle njenog ispijanja zna da traje i do nedelju dana, jer je nije lako izbaciti iz organizma.

Ko Božovaču probao nije, taj ne zna šta je otrov!

Nema vece agonije od ovoga.Koliko god los rodjedanski poklon bio morate da se smesite i da mu se radujete jer je ipak to neko platio.Onda dolazi do nekog jadnog keza,smejanja na silu i onda zagrlis osobu koja ti je kupila shit od poklona i kazes : "Hvala tetka/baba/ujna/strina...

Onaj koji ti donese doručak u krevet.

Stari izraz za stomak.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Posebna vrsta stanja, takozvano "treće stanje" u koje dolaze osobe posle nekoliko čaša žestine.