Pojava koja nestane kod većine ljudi tokom proslave Nove godine.

Viđa se pijačnim danima u razdrkanim busevima koji povezuju sela sa najbližim gradskim centrom. Mislim, može se sresti u GSP, ali tu nećete osetiti svu onu elokventnost, a bogami ni onaj miris. Obično čeka autobus van propisane stanice jer ga mrzi da hoda, a i računa na samilost vozača. Ulazi, plaća kartu i dok pakuje pare u džep merka žrtvu kojoj će zagorčati ostatak puta. Ako ti uhvati pogled, gotov si, sešće pored tebe iako ima još dvadesetak praznih mesta. Smrdi na ilovaču i jedva priča. Ali priča! O, da!!! Priča dok ne poželiš da sebi iščupaš oči i pomoću njih zapušiš uši. Pripoveda ti svoj život do najsitnijih detalja, upoznaje te sa svim svojim bolestima, sa svim svojim ovcama i kozama, svim komšijama sa kojima se već dvadeset godina sudi oko pola metra zemlje. Prelazi ti preko živaca ko IMT traktor preko mrtvog fazana, što reče Burzum. Uzalud okrećeš glavu i gledaš kroz prozor.

Efekat koji nastaje usled lučenja toksina i tečnosti iz tela tzv. znoja, osobe koja je okoreli dugogodisnji uzivaoc Marihuane, prilikom kojeg posle nekog vremena i sam vonj njegovog znoja počinje da ga asocira na miris iste. Stoga u cilju ekonomičnijeg resenja i ličnog zadovoljstva, ta osoba odlučuje da se ne tusira jedan odredjeni period u nadi da ce mu sopstveni vonj zadovoljiti apetit tj. dnevnu potrebnu dozu "THC-a", tako sto ce ga povremeno u toku dana inhalirati ili u eksremnijim slucajevima,malo liznuti jezikom "zuhpa" i nadati se efektu poput onog kada poližete halucinogenu žabu.
Konzumiranja lake droge na ovaj način moze da izazove sumnju i nepoverenje kod lokalnih lerdija ukoliko je ta osoba bila redovna njihova musterija, i lako se moze desiti da izgubi šemu, jednog dana kada odluči da se vrati tradicionalnom varenju.

Ovo je jedini vid gudriranja u kome parola "Never get high of your on own suply" ne vazi,i gde ti ortaci nece zavideti sto ih nisi zvao na var.

To je neko platno koje se i dan danas koristi u određenim ruralnim oblastima južne i jugoistočne Srbije (onoj kući na kraj sela). Naime, njom se "obriše" mindža krave i stavi se biku 'pod nos, da bi se on brže nalažio, jelte, i kako bi sam proces oplodnje kraće trajao, jer ima i prečih stvari za uraditi (na njivi npr), nije jebadija najbitnija.

Mada.. Bulidža se ne koristi od vajkada samo kod domesticiranih životinja, prvi izvori o njoj dosežu još iz srednjeg veka i to kada se govori o ljudima, tačnije damama i vitezovima, a ne 'arhaičnim' govedima. Pa, zapitajte se šta dama baca svom vitezu sa balkona, belu maramicu, je l' da? I on, već napaljen ka' mladi majmun, 'vata tu, prefinjenu bulidžu, i popne se kod svoje ljube.
Ukoliko bi isti komad platna miris'o na bugarsku ružu, kao što žele da verujemo, efekat bi bio u najboljem slučaju mučnina, a u najgorem, k'o kod viteza Veljka osmog od južne Morave, odlazak u manastir i večne traume koje ni Žan-Marten Šarko ne bi mog'o da izleči.

Najbolji antidepresiv, a liječi i anksioznost, frustracije i razne druge psihofizičke poremećaje. Zanimljivo je da je efekat direktno proporcionalan dozi, što veća doza, to veći efekat. Opasnost od predoziranja je jako mala, ali kada se desi, ispoljavaju se simptomi poput bahatosti, iživljavanja, divljanja, uriniranja po onima u čijem organizmu su prisutne manje koncentracije ovog vitamina i sl.
Druga opasnost, kod ekstremno visokih doza je što miris ovog vitamina privlači određene grupacije homo sapiensa koje žele da dio doze sa predozirane osobe prenesu na sebe, a poznati su kao gurui, menadžeri, lajfkoučevi i sl.
Još jedna zanimljiva nuspojava kod predoziranja je tendencija predoziranih da se kreću u pratnji nabildanih i često nauroužanih pripadnika svoje vrste, kao i vožnja blindiranih auta, a u ekstremnim slučajevima i nošenje pancir košulja.

Ipak ovo su sve primjeri nuspojava pri ekstremnim dozama, a u svim ostalim slučajevima, vitamin € ostaje najbolje sredstvo za otklanjanje svih problema, frustracija i nezgodnih situacija, čak se može koristiti i u svrhu bušenja na onim mjestima gdje se burgije nisu dobro pokazale.

Klasičan zid koji je domaćin raznoraznim živim organizmima.
.......

Opis:
Alge i gljive na vlažnoj podlozi (najčešće gornji ćošak prostorije) krenu da revitalizuju zid; pridružuju se bakterije, stvaraju se lišajevi; u ekstremnom slučaju i mahovine. Pauk se nadoveže mrežom, ali za razliku od golmana iza fudbalskog živog zida, njemu odgovara kad se mreža napuni muvama, sitnim bubicama i leptirićima. Ni donji ćošak nije pošteđen. Bubašvabe, stenice, mravi, spermatozoidi (iz maramice kojom je obrisana devojka nakon snoške) mile, puze, bičuju i špartaju zidom.
Kako vreme odmiče zid dobija interesantne tufne - žućkaste, zelene, crne, braon, ljubičaste, narandžaste. One se šire po celoj površini i stapaju u mozaičnu živu tapetariju. Pri skidanju ove biocenoze špaklom ili krpom širi se predivan miris tek ubranih, svežih šampinjona. Poseban ton daju komarci kada se rasporede po zidu i otpočnu večernju simfoniju zujanja.
Beton, knauf, siporeks, stiropor, fuga, gips, silikon i kreč oživljavaju..

Uzrok:
a) Vlaga;
b) Žurba, pohlepa, škrtost i boli-me-dupe-sam'-da-uznem-pare dvojca investitor & izvođač radova.

Šaljiv, ali nimalo suptilan način da nekome saopštimo da nam se ne svidja njegov izbor, a pogotovo ne jačina muzike koja se sluša, i da bi mu opštili sa užom familijom ako ne uradi nešto po tom pitanju.

Šmekerska rečenica svojstvena barskim mušicama koje su svoj alat zamenile takom, svoju kuću kafanom, i svoju trpezu bilijarskim stolom, pozivajući se na pravilo bilijarske igre da pobednik prethodne, igra prvi u narednom okršaju.

Nezaobilazni osecaj u ustima kada se vase majke,sestre,drugarice... polivaju parfemom.

Zatvor Masijahu kraj Tel Aviva, velika zgrada, vidi se, skoro obnovljena.
Lepo okrečena i osvetljena prostorija, u kojoj se može osetiti miris Mediterana i još toplog peciva, posluženog u velikoj ovalnoj činiji na sredini stola. Pored su uredno složeni papiri, jedna hemijska i dve čaše vode, za stolom dve stolice, od kojih je jedna bila zakovana za patos.
Znojavi dlanovi su odavali moju nervozu, kao i nesrećom, ubrzan rad creva. Sada mi je kasno da idem do toaleta, moraću da trpim. Ni na vrućinu nisam navikao.
Otvaraju se vrata i div u čuvarskoj uniformi uvodi izrazito sitnog čoveka, ne starijeg od 30 godina. Setih se priče iz Prve Knjige Samuilove.
Pružih sitnom čoveku ruku pa napravih kriv i veštački osmeh, kada videh da je u lancima i da ne može da uzvrati pozdrav. Čuvar mi se samo cinično naruga, veže momka za stolicu i reče da ga pozovem ako nešto ne bude uredu.
Izvadih nesigurno diktafon iz džepa, stavih ga na sto i priča poče:

Nije vam taj ništa posebno. Nije ne znam kako bogat i raskošan kao ruže, ili ma ukusne plodove kao i sve voćkice te podfamilije, nema tako intenzivan miris kao limun trava ili, još bolje perunika noću, ali je tu. Deli zemlju sa njima... Malen u odnosu na njih, možda i neprimetan, ali ipak tu negde. Ima ono nešto, što bi neko rekao. Ima onu veselo plavu boju koja može da se uklopi čak i pored nevena, a mali, simetrični cvetovi od pet latica su nekako... Nezaboravni... Negde ti ostanu u glavi i ti ne znaš šta ćeš sa njima. Ne misliš na njih, ali odjednom se setiš... I nasmeješ se. Takvi su ti nezaboravci. Ima ih svuda, po celoj livadi. Samo treba pronaći jednog između gomile đurđevaka, aromatičnih nana, perunika i hibridizovanih jagorčevina koji odvraćaju svojom nametljivošću nekog tako malog kao što je nezaboravak. Zašto je čovek odabrao nešto tako nenametljivo da ne zaboravi? Pa... možda i on sam po prirodi nije toliko nametljiv i raskošan kao što voli da se prikazuje.

Jeftina salamcina,odvratnog ukusa,koja je uglavnom ,koristi za stavljanje na picu.
Zasto je bilo potrebno napraviti salamcinu koja ce namenski biti za picu?

Ogovor na ovo pitanje je jednostavan.Pica je sirotinjsko jelo i na nju ide sve.Nije bitan cak ni kvalitet sastojaka,vec samo kolicina ,zato sto origano pokriva sve ukuse.Normalno ,cena tu igra veliku ulogu,posto niko nije blesav da na picu stavi prasku sunku ili prsutu(osim ako neko nije voljan da plati 30 % visu cenu za picu sa dve parceta prsute).
Pica sunka je autentican srpski izum,koji postoji samo i iskljucivo na ovim prostorima.Prepoznaje se po mirisu,koji je neopisiv i gori je cak i od "Alpske" i po kvadratnom obliku creva ,tako da kad nam tetkica u prodavnici nasece pica sunku,dobijamo tanke cetvrtaste komade....

Slavski oval na kojem su jagnjetina i prasetina.

Najavisi stepen odvratnosti neke hrane.

Ključna rečenica u radnji koja doprinosi napetosti, onda kad ženska u krevetu nabubri od vlage a ti si na Torensovom gramofonu pustio Pitera Gejbrijela, i u času kad se čitav njen svet suzi na tvoju kitu koja sad mora da ode na predviđeno mesto... A strana iscuri i muzike nestane u prostoru. Ženska više ništa ne primećuje, rekosmo na šta se sad svodi njen svet, ali ti... ti si domaćin i komandant ove parade, ti si takođe i muzički urednik ove noći i ne smeš da dopustiš da ta mesečina taj miris udaljene reke i ta vlaga u sobi ne budu propraćeni adekvatnim zvukom, i tada, baš tada kad su joj oči našle fokus negde oko vrha nosa, zamućene kao Lepenica posle kiše, tada, hladne glave i tvrda kurca, ti ustaješ sa nje i lagano se njišući u kukovima, otprilike onako kako je to u jedno davno podne učinio Gari Kuper, krećeš u dubinu sobe odakle kao signali visokih aviona sijaju torensova kontrolna svetla, ona mumla, trza se, izbačena iz ritma, muca "š... šta se dešava... gd... gde si krenuo... daj daj daj dođiii"... i ti, držeći ploču oslonjenu o korene dlanova, okreneš je laganim pokretom u kome vinilna površina baci odsjaj meseca na njeno izbezumljeno lice, i kažeš:

Ono što smo većinom svi radili u periodu adolescencije. Nedostatak seksualne aktivnosti u tom periodu može biti jako frustrirajući, pa se ta frustracija mora negde ispoljiti.
Onih melanholičnih 45 minuta (kada si redar i jedini ostao u učionici da čuvaš tuđe stvari) navedu te na razmišljanje. "Kada sam poslednji put jebao? Kada ću opet? NIKADA! Ružan sam, devojke me ne vole. Itd."
Iz tih razmišljanja evoluiraju slike golih zgodnih profesorki kako te polno opšte, oralno zadovoljavaju, dozvoljavaju da ih šamaraš, vučeš za kosu i ponizno rade šta god ti poželiš. Jebač u tebi se ponovo budi, gospodar si sada, glavni baja svoj sveta, samopouzdanje raste, temperatura raste, raste sve, energično zatvaraš vrata od učionice i započinješ akciju moleći se bogu da čistačica ne uđe i ne zatekne te sa pantalonama do kolena.
Ipak se prisećaš da si u brdu odgledanih pornića gledao baš gde žena zatiče čoveka kako masturbira i pita ga: "Da li ti treba pomoć?" Samim tim moliš Boga da čistačica tipa francuske sobarice zakuca baš na tvoja vrata. Ta pomisao, kao i rizik koji načinjavaš te dodatno uzbuđuje, a miris torbe najbolje pičke u odeljenju te sve više približava vrhuncu.
Vrhunac je napokon postignut, blaženi osećaj nastupa i vraćaš se na ponovno čuvanje stvari.

Izraz koji cesto koriste 'nafurane male' kada vide decka na koga se pale. Njihova fora je da se prave da ne vide fra'era jer tako misle da ce ga privuci, a fra'er u vecini slucajeva nije ni cuo za njih.

nezaobilazan i preko potreban rekvizit za opstanak u prepunom sredstvu javnog prevoza poznatijem kao logor koncentracije različitih mirisa i ukusa. i miris i ukus protiv kojih se bore vaša potopljena pluća teraju vas da se, umesto za rukodržače (koje su grafitomani markerom odavno prekrstili u rukodrkače), hvatate za slamku spasa. to može biti obična plastična slamčica prethodno kupljenog soka ili kapućina, ali dovoljno duga da se teleskopski namontira na prethodno sačuvane i dopre da odškrinutog prozora kotrljajuće staje. obzirom da majstori (to su oni koji su položili majstorski ispit vratolomnog prevoženja živih ljudi) isključuju grejanje negde sredinom avgusta trujući vas svežinom omamljujućeg ugljenik-monoksida, vole i da istružu gumu (a to strašno smrdi) na putevima koji podsećaju na rošavost mesečevog reljefa prelazeći uporno preko najbolnijih kratera, slamka spasa je izum ravan reanimaciji. dakle, samo za korisnike GSP obavezna oprema - slamka spasa,dok se beli luk, raspeće i glogov kolac koriste za teranje zlih kontrolora vaših neposlušnih umova kod kojih odavno ne pali da nosite džokera u novčaniku, iako on zamenjuje svaku kartu.

Spreman je da od sebe napravi metrosexualnu-gej spodobu kako bi umočio u bilo šta. Najbolji primerci ove vrste se mogu pronaći u fensi-kič kafićima i klubovima. Karakterišu ih jarke boje, nesklad u oblačenju i stav velikog zavodnika. Na njima je svaki detalj prenaglašen. U prevelikoj želji da nešto opali pretvorio se u stvora koji kao da želi da njega neko opali, pritom ne shvativši da se žene baš i ne pale na ovakav izgled.

Prave mašine za održavanje života! Kuće putujuće bolje opremljene nego Armstrongov Apolo koji je sleteo na Mesec.

Nekada su kamperi bili jednostavne kamp prikolice, pa zatim samohodne kamp prikolice, a sada su to višetonske laboratorije koje još za sobom vuku nekog Pasata ili Audija, tek toliko da bi vlasnik mogao malo da prošvrlja od kampa do plaže.
Suština je u tome da se vlasnik kampera ni na trenutak ne izloži pošastima spoljašne sredine kao što je svež vazduh ili miris borovine na junskom povetarcu. Po prispeću u kamp žurno se prikljucuju za cevi i prikljucke (struja, voda, kanalizacija), kao kad teško povredjenog čoveka donesu u urgentni centar, a sve u cilju održavaja vlasnikovog života blaženo prisutnim na zemlji. Čak i kada se usude da izadju bez skafandera iz svoje klimatizovane limene palate gledaju da se brže bolje dokopaju komšijske konzerve i satima baljezgaju šta koja limenka ima od opreme i šta će ponuditi u novim modelima kampera. Neminovno se uporedjuje brzina veš mašine i mašine za pranje sudova, broj akcesorija na super secku, broj kanala na satelitskom risiveru, brzina razmene vazduha, veličina djakuzija i koliko i kakvih mlazeva ti masiraju bulju i slične jako bitne stvari na kampovanju.