ili (S)vinjak, za prijatelje Tinjak

Od svih alkoholnih pića, rubinov vinjak ima najgoru reputaciju. Po štetnom dejstvu na organizam je odmah iza legendarne Zozovače. Jeftin je, svima dostupan i spada u "slatke" žestine - brzo se osladi i moguće ga je popiti u enormnim količinama za kratko vreme, sa pogubnim posledicama. Neiskusni klinci se najčešće od njega prvi put dobrano prekinu i završe na ispiranju. S druge strane, matorim alkosima je često baš vinjak poslednja stanica pre lečenja (ili ciroze). Po mnogim urbanim legendama, od svih pića upravo vinjak dovede do ispoljavanja onog najgoreg u čoveku, najčešće pritajene agresivnosti. Većina je sa vinjakom imala jedno ili više loših iskustava pa ga zaobilazi u širokom luku, u korist piva, vina, rakija ili skupih stranih pića. Povratak vinjaku je uglavnom znak poodmaklog alkoholizma.

Osoba koja poprima razne oblike života kad god hoćemo nekom nešto da kažemo ali nam skromnost vokabulara to ne dozvoljava.

Evolucijski predak vukajlijaša.

Koristi se kao tvrdnja da određeni ljudi nisu na suprotnim stranama, već rade zajedno.
Prvo, da biste bili sposobni da pišate u istu tikvu,morate imati još uvek dobar mlaz a ne da pišate po sopstvenim cipelama.
Drugo, poželjna je preciznost za ubacivanje u istu tikvu a ne da pišate na saučesnika.
Treće, zajedničkim pišanjem ste pokazali sopstveni... potencijal i ekipa oko vas , zna vaše
kapacitete. Dakle, svi znate koliki je čiji.

Jači je od mene.

Jes' vala. Nacurikati. Izvedenica od, jebem li ga, curika. Tako se kaže, curik, pa genitiv, od curika. Elem, zanemarimo moje znanje gramatike i osvrnimo se na sam izraz, koji se, iako sama reč već gubi značenje, koristi pri bočnom parkiranju auta.

Najčešće upotrebljivan (ukoliko ga jos neko i koristi, pošto ga čuh od samo par osoba) u urbanim sredinama, u nedostatku mesta za parkiranje. Samim tim, na skučenom mestu auto se parkira bočno, pa napred-nazad, u više navrata.

Nacurikati, najpribližniji sinonim, uparkirati. Auto. Ili nešto drugo. Na malo prostoru.

Neko ko je non-stop na temi prijavljivanja drugih autora.

Jagodinka Simonović. Da se ne lažemo, ne zbog glumačke veličine kakav je bio Danilo Bata Stojković, niti zbog uloge Slavka Štimca, nego zbog prsate tinejdžerke Jagodinke generacije ljudi iz bivše Jugoslavije prepričavaju i pamte izreke "mesi, mesi, neće ništa da ti škodi" i "samo da ti čujem glas", kao i samo scenu filma u pekari...

Svako od nas je nekad imao svoju Jagodinku Simonović, najverovatnije u srednjoškolskim godinama. Devojku koja predstavlja filmski pandan Črč pabinim avatarima: sa jedne strane, elementi čednosti, dok se sa druge strane nazire latentna erotika i prikrivena žestoka strast, sve u svemu kao zabranjeno voće koje je baš zbog toga slatko jer se ne može imati, a tako ukusno, jer negde u malom mozgu znamo da ga nikad nećemo ni probati. Svako je u periodu dok je imao svoju Jagodinku, bio napaljen kao mlad majmun dok gleda crvene guzove makaki cavulje kako se pendra po drvetu eukaliuptusa, dok se i pri samoj pomisli na seks sa dotičnom u hipotalamusu lučila količina adrenalina kao tečnost iz hladnjaka stodvajstosmice kad prokuva u svadbenoj koloni. Za nju bismo bili kadri učiniti ama baš sve, bez obzira na cenu, bez obzira na posledice: kao čiča Semberac iz anegdote, koji je negde pred kraj 1995. godine pare od sve stoke koju je isprodao sljuštio na ukrajinske kurave u baru kraj pijace Arizona; zbog nje bi ukrao od svog starog Opel Kadeta trula višnja kako bi otišao na sastanak u susedno selo sa svojom Jagodinkom, razbio auto jer je put poledio usled oštre decembarske zime u posavskim predelima Bosne, i dobio roditeljsku kaznu da sledećih tri meseca u školu nosiš samo pola konvertibilne marke, tada dovoljno za otprilike jednu praznu kiflu (lično iskustvo)...

I na kraju čuvena scena sa Jagodinkom Simonović predstavlja i kraj i početak lične karijere pornićara. Kad počneš da misliš o ženama, na praskozrju tinejdžerskih godina, pa ti počne nejebica izbijati na lice u vidu bobuljica, ta čuvena scena sa Jagodinkom Simonović ti je dovoljna da se na sledećih pola sata zaključaš u kupatilo, zbog "stomačnih problema", rizikujuš da budeš prebijen od ćaleta koji već zadnjih 10 minuta u maniru indijanskog vrača skakuće pred vratima, suzdržavajući se da se ne upiša. Posle kad postaneš iskusniji pornićar, već počineš da zakeraš, da biraš između umetnica iz Vivida ili Brazersa, da se žališ na loše osvetljenje u trisom sceni sa Lizom An..... a i rezolucija kamere ti nije bila nešto impresivna, scenario već dobro poznat od ranije.
E, tu se nađeš na raskrsnici, imaš dva izbora, dva puta u kom će tvoja pornićarska sudbina ići: jedan put je da kreneš da gledaš hentai porniće sa tajlandskim midžet emo šimejlovima, a druga je da se vratiš opet latentnoj, domaćoj erotici, pijadestalno oličenoj u vidu jedre, prelepe pekarke - Jagodinke Simonović.

To je ono što roditelji imaju kada puste svoju decu u grad.

Power On Self Test

Veoma čest natpis na pijačarskim kačketima i kapama.
Takve naglavne predmete većinom nose razni: zidari, mesari, limari, perjari i ostale zanatlije čija se množina imena završava na "ari" i oni sa zavšetkom "andžije". Iako već uobičajen natpis, 90% njih ne zna šta ta skraćenica znači jer ih ili ne zanima ili ih prosto zaboli kurac sve dok im glava ne dobija falš vazduh.

Koliko je ženama bitna frizura, toliko je muškarcima bitna fotelja ispred televizora.
Kad shvatiš da imaš tu svoju fotelju, shvatiš da si ili sredovečni ćale, ili zlatni retriver. Treće ne postoji.
Iz te fotelje muškarci prate sport i leče komplekse. To je njihova mala teritorija, jedina koju imaju. Muškarac kad je mlad sedi gde hoće, jede gde hoće, spava gde hoće, a onda se oženi. Onda dođe žena s nekim kutijama. U jednoj polovini tih kutija su njene stvari, u drugoj polovini njene navike.
A onda... onda po Arhimedovom zakonu njene navike isteraju njegove napolje. I onda ono malo što ostane u mrvicama od života, dođu dečica i kao u pakmenu samo žderu.
Tako da, muškarcima u životu ostane samo tih pola metra za guzicu ispred televizora.

Pederska nijansa plave boje. Nije plava, nije ni ljubičasta...nego nešto između. Roze je mnogo, mnogo manje gej od feget plave...u poređenju sa feget plavom ona je čak šta više i muževna.

Ženska oštrog pogleda, još oštrijeg jezika, tvrdog srca i pohotna do zla boga.

Najčešća rečenica kojom se u dnevniku završava in memoriam prilog.

Interventna jedinica MUP-a Srbije.

Oružje za odbranu od majmuna.

Čovek koji je spavao sa milion žena, vozio Ferarija 300 na sat, ćale mu je bio na mesecu, a keva Miss Univerzuma. Ima pouzdane informacije da je Arkan živ, za Slobu još uvek nije siguran, mora da pita ujaka koji radi u Interpolu. Bio je na Svetskom Prvenstvu u fudbalu i upoznao Mesija, a Šumaher mu je kućni prijatelj, jer je naravno, njegov ćale vozio formule kao je bio mlad. Deda mu je bio Dražina desna ruka, a bakuta najbolja kuvarica Jugoslavije. Bio je u svim zemljama koje slučajno spomenemo u njegovom društvu i uvek ima devojku koja je toliko lepa, da je nikad nismo ni videli. Imao je blizak obračun sa ajkulom i umalo ostao bez ruke. Svaki sport je trenirao minimum 10 godina. Ima Mercedesa, ali je uvek na popravci, stalno ga zeza kvačilo. Može da popije tonu viskija i da mu ne bude ništa. Kaže da je omiljen u društvu.

Priče koje su uglavnom nastale konzumiranjem određene količine alkohola.Obično počnu između 3-4 ujutru.Dolaze sasvim spontano i niotkud u onim trenutcima kada već ne možemo više da pijemo ili kada nam nestaje pića.Mesta u kojima nestaju te priče su uglavnom mirnije varijante,ali mogu to i biti objekti u kojima se jede posle grada.Uglavnom se priča o životu,nekim starim ljubavima. Otvori se duša. Priča se o onome o čemu trezan ni rođenom bratu ni u ludulu ne bi to rekao. Ali,postoje i one druge vrste priča o kojima osoba odjednom dobije hrabrost,da je jača od celog sveta,i da se nikoga ne plaši

Ostvariti specijalnu konekciju sa nečim, ne obazirući se na moguće prepreke. To je radosna ljubav koja ne zna za granice i vrlo često uzima nemali danak. Ali neka, ti si spreman na sve da istrpiš, pa ako treba i šupak da daš.