Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...

Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.

Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!

Čovek koji uporno tvrdi da ljudi iz grada uništavaju selo, a zaboravlja da se selo uništava tako što seljaci napuštaju isto I dolaze u grad...
A I iskreno, bili iko od Vas živeo u nekoj vukojebini Bogu iza nogu, bez struje, bez vode, bez kanalizacije, bez prodavnica, bez trotoara, bez bioskopa, bez igde ičega I sadio na njivi orao I kopao ceo dan...Možda ako si mator, ali kao mlad ne...
U njegovim serijama selo je idlilčno I prelepo, ali kada treba da se vidi realnost, treba se I otići tamu u periodu kada nije leto ili proleće, pa da se vidi koliko je zabavno...
U fazonu tamo je lepo otići za vikend da se mozak pusti na otavu, ali živeti tamo je sranje...
I ne znam šta su se svi potripovali...Ako imate plac na selu I ako mrzite grad, vratite se tamo...Niko vas ne drži...Niti Vas je ko treao da dodjete...

Obavezna napomena/uvertira koju pravi osoba kad hoće da podrži vakcinaciju ili mere, u cilju izbegavanja diskusije ili linča na fejsbuk objavi nekog medijskog portala.

Ovo izgovaramo kad vidimo nekog muskarca kako se ljubi sa zenom koju bije glas da je laka roba.

Dežurni psiholog. Samo treba da se smješka i klima glavom.

Čovek kome se bliži kraj, koji skapava.

Iliti u prevodu zabole me tukidid, imam preča posla.

Negde sredina leta kad uhvate najveće žege,kad jedva čekaš da se probudiš i odeš na kupanje,tada mi sportisti(rukometasi) "lagano" krećemo sa trčanjem i uvodom u predstojeće prvenstvo... Ali najgore je kad trener pored tebe ide biciklom i pije vodu,pa još sa biciklom diktira tempo.

Nema veze se sexom.Označava ometanje nekoga dok vrši neku radnju.Izraz koji je otprilike izmedju pomeri se odatle i marš u pizdu materinu odatle.

Situacija koja se događa jednom u životu i to samo pravo odgojenim muškarcima. Naime, svaki normalan otac koji vodi računa da mu sin, nosilac prezimena, produžitelj loze, stekne na pravi način prvo seksualno iskustvo sa ženom, to neće prepustiti slučaju. Svaki pravi otac zna da će to iskustvo uticati na seksualni život sina, oblikovati ga kao jebača. Jer, mlad čovek u današnje vreme vrlo lako zastrani, i nedao bog jednog dana se pretvori u onog lika koji sedi u papučama sa likom Miki Mausa, dok u pozadini sluša Celin Dion, i tiho jeca dok u Opra šou gleda scenu porodične drame između Majkla i njegovog partnera Breta, koji imaju problem jer se Bret oseća povređeno što mu Majkl ne posvećuje dovoljno vremena te ne ide sa njim na salsu...

I zato pravi otac, domaćin, glava porodice, kad dođe vreme stupa u akciju. Žena donosi domaću rakiju, deset godina staru, prepečenicu žutu kao dukat. Zapoveda sinu da sedne. Seda sin, koji je još mlad i ne shvata ozbiljnost situacije. Otac vadi kesu na sto: tu su nova bela potkošulja, tri pakovanja turskih sapuna od 100 dinara, crni kaiš, crne cipele, zelena Malicija i Pino Silvestre brion. Ne štedi se - sin jedinac, rumena delija sa šakama velikim poput plećke od praseta, očeva dika, ide po prvi put da jebe, mora se urediti kao pravi preldžija. Noć pada, vreme je za polazak. Sedaju u Opel Askonu, boje više trula nego višnja, i kreću. Mater posipa za njima kofu vode, suza u oku se nazire dok joj se uzdah otima iz grudi uz pomisao "Sin će mi postati jebač..."

Askona stiže pred Stojinu birtiju, seosku kafanu Monako. Ispred parkiran traktor Ferguson, plavi Golf dvojka, i bicikl naslonjen za zid birtije. Ulaze. Na šanku tri Moldavke, polovnjače od dobrih tridesetak godina obučene u tigrasto, sa helankama i šljaštećim štiklama. Otac teškim korakom odlazi do Stoje, vlasnice birtije, polovnjače, seoske konobarice. Ozbiljnim tonom dogovara posao, vadi iz novčanika 70 evra, teško zarađenih na građevini o Ilindanskoj žezi, ali nije mu žao. Sin ide da jebe. Moldavka prilazi mladom preldžiji, sa osmehom iskusne žene koja je upoznala ironiju života, hvata ga za ruku i odvodi na sprat gore. Mladom momku srce kuca kao u zajapurenog vola dok slobodan trči ulicama Pamplone, jer shvata... Jebaće!

Otac sedi za šankom, posmatra. Dok drhtavom rukom primiče rakijicu, krišom briše suzu radosnicu koja mu teče niz naborani obraz. Ponosan je, u glavi mu misao zlatnim slovima vezena - "Sin će postati jebač!"

Ako je verovati roditeljima ona je predispozicija za uspešan život.

Ne da. Ne da nikako. Vreme je krize, kao i uvek kod nas pa se ljudi domišljaju ili u ovom slučaju dovijaju na razne načine. Kako da mlada, pametna, intelignetna, vredna devojka završi fakultet i postane neko mudo kada nema para za "ljucki privatan fakultet" a na budžet se teško upada? Pa drugom vrstom upadanja, ako me razumeš.

Kad bi svoju miljenicu i kartu za bolji život olako trošila na razne jebače presretače pa još koristila i u svrhu karijere šta bi od nje ostalo? Nije pička sapun pa da se potroši, rekao bi neko i slažem se ali nije ni matori mercedesov motor pa da može da ga aka ko kako oće a da je i dalje isti. Tako da se kukavica čuva za profesore, asistente, prodekane, dekane i Miću Jovanovića lično.

Profesori su matori perverznjaci, složićete se, vole mladu pičetinu ali ne vredi mlad pičić ako je raskantan ko test vozilo Mirka Alvirovića. Sreća pa trve Srbi znaju da u pičku nije normalno pa cepaju u dvojku i mrse brke, zahvaljujući se na emancipaciji.

Retko kad sto godina.

Ritual pravih pesovaca tokom izvođena penala. Sakriva se ispod majice da protivnik ne bi videlo u koju stranu šutiramo.

Neukusno, bajato, na brzaka smuljano jelo, ne liči ni na šta. Negde na istom nivou k'o bućkuriš.

Halapljivo odgristi nešto.

Velika nada FK Nepričave, koji nedeljom posle barliranja dolazi na utakmicu. On je po prirodi tamnoput, zbog poslova koje radi, pa zato nosi počasni naziv "Crni bombarder". Nikada u mladosti nije igrao fudbal , ali je ponekad vežbao pimplanje dok je čuvao ovce.
Lokalni meštani ga smatraju velikim igračem zato što je resio dva derbija protiv FK Lopatnja, on i pije i puši ali je još mlad i izdržava celo prvo poluvreme. Svakako je i VIP na svim vašarima od Valjeva do Lajkovca. On je kapiten ekipe i vođa na terenu, a takodje i predvodnik jurenja sudije kroz kukuruze ako rezultata povoljan. Čin kapitena dobio je zato što je prebacio crkvu iz prvog pokušaja. Kada izlazi iz igre trener ga ogrne sakoom i odmah mu stavi cigaru u usta i pivo u ruku, jer je već počeo da krizira u 29-om minutu. Igraće fudbal do 46. godine kada će se penzionisati i dobiti mesto kao trener.

Sažaljiva rečenica koju često izgovaraju babe, rođaci i druga rodbina. Neretko i sami roditelji budu ti koji sa puno ljubavi pomažu da se detetu što više ugodi ne obazirujići se koliko će to da mu naškodi.

Maleno belo čupavo kuče koje na povocu trčkara oko zgodne devojke u miniću, na štiklama , iz dobrostojeće skorojevićke porodice , („fufa na visokoj nozi“), dok ova paradira po gradu sa svojom „aristokratštinom“ , nipodaštavajući momke i tražeći kakvog „ ozbiljnog“, matorog frajera koji će udovoljavati njenoj razmaženosti i trčkarati oko nje isto kao i njen Fufi ...

Vidim mnogi prave zabludu oko toga šta znači biti pravi kafanski čovek, stvarno voleti kafanu. Prava ljubav prema najvećoj balkanskoj instituciji nije otići da bi se napio kao govedo, drpao konobaricu za vime i ponašao se kao mlad bik kad ga prvi put puste iz štale na livadu. Trve fan kafane neće govedisati u kafani. Kafana nije bezumno odvaljivanje od alkohola i sevdašenje uz muziku koja se svakodnevno krsti u haus kada neko pita šta slušaš.
Pravi poštovalac ide u kafanu ujutru na kafu, da pročita novine i porazgovara sa ljudima. Ide u kafanu da bi se pre svega socijalizovao sa ljudima i bistrio teme van govedarskog začaranog kruga brzih kola koje nikada neće voziti i holivudskih žena koje nikada neće ni videti.
Kafana je zadovoljstvo sama po sebi, kao ujutru kad se počešeš po klikerima, možda ne svrbe ali je osećaj fantastičan.