Izraz koji koristi ekipa na fudbalu koja gubi, u nadi da će preokrenuti.

Supstanca nepoznatog sastava radioaktivno žute boje (veruje se da je i sam proizvod radioaktivan). Proizvodi ga Merima Kruševac. Kad se osuši, po glavi ostaju žute mrlje koje prepadaju narod. Počeli su sa proizvodnjom Maxi gela samo godinu dana nakon katastrofe u Černobilju pa ga stavi na glavu ako imaš muda.

Osećaj praznine, razočaranosti i teške smorenosti. Bolje biste se osećali da su vas tukli mokrim novinama po smrznutoj ćili.

Iako možda ne primećuješ tvoj život se odvija oko lopti. Lopte, raznih oblika i veličina, ti nekako usmeravaju život, a bogami i ulepšavaju. Kad si mali, po ceo dan juriš za loptom, tučeš se zbog nje, i dobijaš batine zbog nje. Ona ti je jedna od bitnijih stvari u životu.
Kada malo porasteš, počneš da uviđaš da i devojčice imaju lopte. Jednom kada se poigraš sa njima, odma' 'oćeš opet. Al' uvek su tu otežavajuće okolnosti, pa moraš i da se tučeš, i da se trudiš jako da bi ih dobio na trenutak da se poigraš.
Posle kada već postaneš mlad, perspektivan čovek, jedina lopta na koju misliš je ona svetska. Želiš je celu za sebe, al' to nikada nećeš uspeti. I tući ćeš i bićeš tučen (životom). Al' je nećeš osvojiti.
Zatim, kada malo omudriš opet raste interesovanje za ženske lopte. Samo što ovaj put želiš samo jedan par povećih lopti, da budu samo tvoje i da se igraš sa njima ceo život. Sa takvom odlukom dolaze i mnogi problemi, koje ovom prilikom ne bih nabrajao.
Potom u već zrelom dobu ponovo juriš za loptom, juriš i uzduž i popreko, ma svuda. Al' ne za svojom loptom, nego za loptom tvoga klinca. Klinca koga je inače kum nagovorio, pa ti je mali razbio nos. Kaže, sasvim slučajno, bio centaršut. Ma, da nema lopti ne bi bilo zanimljivo.

Priča o Deda Vinči nije obična priča, ona se već godinama prenosi sa kolena na koleno i niko ne zna da li je istinita ali zato svi žele da veruju da jeste. Naime, sredinom 18. veka 15-ak kilometara od današnjeg Beograda živeo je jedan deda po imenu Vinča (neki kažu da je celo mesto kasnije po njemu dobilo ime). Za njega se govorilo da je bio star i kad je bio mlad i da je otkad se rodio bio deda (to su kasnije iskoristili za film o Bendžaminu Batonu). I ne bi on ni po čemu bio poseban, jer je takvih staraca već bilo, da se o njemu nije prenela legenda koja i danas obuzima misli muškaraca i žena sa ovih prostora (a i šire).

Deda Vinča je za svog života bio poznat kao travar. Spravljao je razne napitke, vidao bolesne, budio mrtve ali ništa nije privlačilo pažnju kao njegov tajni napitak vezan za (po svemu sudeći) najvažniju temu od kad je sveta i veka, seks. Po predanju Dedin napitak je muškima davao toliku snagu da su kada završe radnju sa svojim ženama jurili svu živinu po dvorištu (jedan pevac je zbog depresije izvršio samoubistvo skočivši u kazan sa provrelom vodom). Tako su muškarci orgijali a žene bile srećnije nego ikad, pa su i kućne poslove obavljale bolje nego pre. Sve je bilo lepo dok Deda i sam nije popio duplu dozu svoga napitka (podmetnula mu jedna baba u nadi da će i nju neko da opali), krv mu otišla gde ne treba i mučenik preminuo ubrzo jer mu je već bilo 113. godina. Samim tim, tajnu o svom napitku je poneo sa sobom u grob, za koji se ni danas provereno ne zna gde je.

Ko na onu stvar, Deda Vinča je bio nepismen, pa svoje sastojke nije beležio nekim pismom već samo sebi razumljivim znakovima. Jedna grupa teoretičara koji se danas bave ovim problemom veličaju Dedu i kažu da je namerno pisao samo sebi svojstvenim kodom, dok mu oni drugi jebu mater nepismenu. Do danas Deda Vinčin Kod nije otkriven ali je zato mnoge obogatio. Den Braun se proslavio zahvaljujući obradi ove priče (dodao masone, ovo-ono da napali narod), Armani je je u svoj čuveni Armani Code parfem ubacio par travki za koje su samo pretpostavili da ih je Deda Vinča koristio i izbili na vrh mnogih prodajnih top listi a Ron Džeremi je imao u šteku 5 ml ovog napitka koju mu je ostavio čukun-čukun deda iz Srbije, a koji je slučajno popio kad je bio mali (ovo je inače bila inspiracija Gošiniju i Uderzu tvorcima čuvenog stripa „Asteriks i Obeliks“).

Uvek smo u periodu adolescencije imali neke gluposti kojima smo se bavili, a najčešće je to bilo mučenje drugih, starijih ljudi. Dođe ti drug kući i od silne dosade ne znate šta ćete, kad pada pogled na frižider i sine ideja da gađate prolaznike jajima. Vrlo inspirativna i kreativna aktivnost. Bacite jaje na nekoj ojađenog dedu u crnom kaputu i isflekate ga celog očekujući da vam ništa neće uraditi jer je mator. Međutim, eto njega, penje se uz stepenice i lupa ti na vrata, zove tvoje roditelje, viče ispred stana, psuje se živo, preti ubistvom, policijom, sve zbog jednog jebenog kaputa. Tebi neshvatljivo što se matori toliko uzbuđuje zbog jednog dela odeće, ipak samo je bila zajebancija. Ajde, deda, i ti si bio mlad. Naravno prođe i to, dobiješ batina, kaznu, čitanje bukvice, ozbiljne razgovore o tvom ponašanju. Završiš osnovnu, pa jedva nekako proguraš gimnaziju, pa ti se ne uči više, a posla nigde. Viša sila otera u komunalno. I tamo radiš 45 godina kako bi prehranio svoju porodicu. Sve što zaradiš daš ženi kako bi se napičila, jer joj je kineski butik ispod časti. Jednom prilikom kupiš od mučno skupljenih para prvi kaput u poslednjih 15 godina i sav ozaren ideš kući. Kad neki klinac sa prozora te pogodi jajetom i isfleka ti novi, jedan jedini čitav kaput. I ti se popneš u zgradu da mu jebeš kevu, psuješ mu sve živo i pretiš policijom!

Logička pogreška u dokazivanju. Ljudi je čine kada nemaju argumente da pokopaju protivnika u dijalogu tako što ih vređaju i omalovažavaju.

Fraza koju uglavnom koriste matori ljudi dok pokušavaju da nam objanse da oni još uvek nisu za staro gvoždje. Što je osoba starija to fraza više nema smisla...

Magična reč koja sva vrata otvara. Ako si tu službeno onda si privilegovan. Čovek može i u paklu lepo da se provede, ako je tamo otišao po službenoj dužnosti.

Pravilo potvrđeno u slučaju nekih krunisanih glava i hrvatske košarkaške reprezentacije.

ime kojim devojke srednjih godina nazivaju mlađe zgodne frajere

To vam prepričaju baba ili deda, sa malo osećanja kad ih pitate kako je bilo kad su bili mladi.

Jedan izraz moje babe, za koji niko nije siguran šta zapravo znači, ni na šta se neki mogući ''original'' odnosio, mada postoje dve različite teorije. Jedna je da je u pitanju neki nepravilni način da se kaže ''šakal'', a druga da je u pitanju neki opskurni turcizam, jebem li ga. Uglavnom, ona ga upotrebljava za one osobe koje se previše raspravljaju.

Često mlad policajac ili stariji koji se u saobraćaju nalazi po kazni što ga čini još nadrkanijim.Naoružani radarom od nedavno i digitalnim foto-aparatima(koje još nisu naučili da koriste) i"light saber"-om(crvenim)što ih možda čini dark side jedi-ima.Najčešće locirani iza neke krivine,znaka,žbunja ili zabranjene skretnice,gramzivog pogleda upućenim ka skupljim vozilima sa afinitetom da iz džepova njihovih vlasnika izvuku što veću novčanicu koju vešto skladište u svoje mačijim okom prekrivenim zeleno-fluorescentnim rukavima.Umesto da požele dobro veče ili dan,spuštaju glavu,očima dobro odmere garderobu(da znaju koliko mogu da izvuku),i kažu - Vozačku i saobraćajnu!(boljestojećim vozačima promrmljaju i molim).Sledeće što izgovore je -Je si pio/la?Sumnjiv/a si ajde da duneš!nakon neuspelog pokušaja da pronadju prisustvo alkohola u organizmu pitaju -Jel imaš nešto da prijaviš? uz odričan odgovor naredjuju da se otvori gepek,e,ako i u njemu nema ništa onda počinju bezobrazno da traže trougao proveravaju prvu pomoć prsluk rezervni točak delove i sve što prosečnom vozaču na putu može da zafali.Na kraju vozač gubi strpljenje i daje mu 1000din uz psovke koje su melem za saobraćejčeve uši,seda i odlazi,dok kolega već zaustavlja drugo vozilo,ili se zajedno vraćaju u rupu iz koje su izmileli i vrebaju sledeću žrtvu!
POŠTENO ZARAĐEN NOVAC NEMA ŠTA!

Sinonim za bostan koji ne valja ništa jer je pun koštica.

Zajebancija upučena kolegi,šoferu,koji jos za kaznu vozi kamion sa manuelnim menjačem.

nas obicaj da se za sahranu sprema k'o za slavu polako uzima maha u humanitarnim svrhama,naime,dolazak na sahranu vise ne znaci doci da bi se odala pocast preminulom vec da bi se najelo i napilo...na sahranu ce doci i oni koji su se prijateljstva setili tek onda kad su culi da je u subotu u 3 sata sahrana(sa sve menijom od pecenja prsute,do ladnog pivca i rakijice)

Manje poznat po svom pravom imenu Dragomir Stanojevic, Bata Kameni zauzima prvo mesto medju nasim kaskaderima (ispred, takodje legendarnih, Zvonceta i Pigija). Razlog je jednostavan - niko drugi se nije pojavio u svim epizodama Otpisanih i pritom poginuo u vecini njih, zajebavsi takvim visestrukim vaskrsavanjem i Isusa. Takodje medju retkim ljudima koji je opalio sljagu Gagi Nikolicu (ali dobro, Gaga je tad jos bio mlad, a Bata je imao smajser). Prepoznatljive, naizgled surove i krvolocne, fizionomije lica (sa malo vise dlaka mogao bi da glumi vukodlaka), naprosto je predodredjen za tumacenje negativaca, te se, izmedju ostalog, pojavio i kao policajac-batinas u 'Tamna je noc', maskirani pljackas u 'Davitelj protiv davitelja', inspektor-inkvizitor u 'Lijepe zene prolaze kroz grad', ali se prica da je, naprotiv, neverovatno dobar lik, druzeljubiv i uvek spreman za salu. Kao kaskader i statista, pojavio se u nekim od najznacajnijih naslova nase kinematografije (pomenimo samo Maratonce ili Mi nismo andjeli), radio sa velikim domacim i svetskim rediteljima, upoznao velikane poput Klinta Istvuda, Li Marvina i Teli Savalasa, odradio preko 500 filmskih kaskada, lomio ramena, kuk, prste, jedanput skoro totalno oslepeo i više puta izbegao sa ivice smrti. Pored role u Otpisanima, svakako je najzapamceniji kao Stiv iz kultne serije 'Grlom u jagode', siledzija ciju devojku Bane neuspesno pokusava da zbari. Iako nije legenda kao Bata Zivojinovic ili glumcina kao Bata Stojkovic, Bata Kameni svakako zauzima bitno mesto u nasoj filmskoj istoriji, a sigurno i u nacinu na koji gledamo Otpisane.

fiktivni, imaginarni pojam u Srba ali sve češće i van Srbije, nakon sexa sa bliznakinjama drugi po popularnosti objekat maštanja kod starijih muškaraca ali i žena. Nakon završetka radnog veka a usled nastupanja dalje nesposobnosti za normalan rad, muškarci i žene koji navrše najmanje 118 godina starosti ili steknu minimum 80 godina radnog staža odlaze u takozvanu penziju.

Veoma zgodna rečenica koja se može koristi kada ste jako nervozni, ljuti ili iz nekog drugog razloga želite da ubijete nekoga. Može se koristiti i kada se govori o nekoj drugoj osobi.