Linija gradskog prevoza Beograd, putanja Jerković-Dorćol.
Večito puna, smrljiva. "Sedišta" polomljena sa ekserima koji vire na sve strane sa ciljem da pocepaju čarapu ili farmerke. Vozači, za koje kruže mitovi da voze po kazni, jer je put strm, krivudav sa milionima semafora i obaveznih cigana koji se lagano kreću od Marinkove Bare ka Kalenić pijaci u nadi da će da uvale robu. Mladi ljudi ne obraćaju pažnju na penzionere koji čekaju da ustanu, ili su jednostavno bezobrazno dišu za vrat kako biste im ustupili mesto. Ide često, što je dobro, ali retko koji majstor hoće da vas sačeka kada trčite da biste ušli. Ide cestom i otkida retrovizore kao znak odmazde, jer je 26. kralj svih prevoza. Deca plaču, deca pevaju, i na sve to uđe po neki muzikant koji na +300 svira "Polomiću čaše od kristala". Padanje u 26. je česta pojava. Krađa novčanika još češća. Brže se stigne od Jerkovića do Vuka, nego od Vuka do pravnog. Retko kad uđe kontrola, a i kad uđe, ne mrači puno jer su gagnsteri iz 26. jako zajebani tipovi.

Omiljeno pitanje mladih upućeno direktno Bogu pri vremenskim nepogodama, vrlo često
začinjeno sočnim antibožanskim psovkama.

Za jednog Vukajlijaša definicije dođu nešto kao deca. O njima misli po ceo dan, one su mu i radost i tuga. Kao i deca, prave se il' spontano, il' planirano, il' na silu, pa od njih ništa i ne ispadne. Ukoliko umru mladi, roditelj će prekukati svevišnjima (čitaj: moderatorima) da ga vaskrsnu i pruže mu novu šansu, jer ih je nepravedno progutala crna zemlja. Roditelj će sve uraditi za njih: ulepšavaće ih slikama i video klipovima, reklamiraće ih na forumu, četu, u komentarima, savesno se će zahvaljivati svima koji su bili dobri prema njihovoj dečici. Kad dete donese dobre ocene, roditelj je presrećan, kad pokupi neke minuse, roditelj bije glavu gde je pogrešio. Kad se na roditeljskom sastanku drugi požale kako je dete ukralo nečiji rad, roditelj će se baciti u zaštitu i praviti se lud kako ništa ne zna o tome. Najviše se brine i buni za ovu dečicu ispod 18, dok ne porastu i ne počnu da prkose svojim uspehom.

Postoji neoliko fela ljudi koji su glavne baje u domacim filmovima.Evo nekih interesantnih primeraka:
1.Partizan:Partizan je obicno neki zesce zajeban rtip, koji mrzi Svabe i cetnike vise nego bilo sta, kroz ceo film on pobije oko 30000 njih, trazi osvetu za svoje koje su oni pobili, sve vreme stiti Jevreje, i, naravno spandja se sa najboljom zenskom medju drugaricama saborcima.i, za kraj, uvek pobedi Svabe.
1.Ciganin :Ciganin je obicno biznismen, koji ili valja neku robu, ili krade po inostranstvu, najbolji je frajer u svom ciganskom naselju, svaka zena bi htela sa njim, a on voli samo jednu, na kraju skapira da ga je zajebao najbolji ortak, pobije se sa njim, pobedi ga, i na kraju pobegne ko zna gde i vise niko ne cuje za njega.Ostaje samo legenda.
3.Krimos:Krimos je u najvecem broju slucajeva, gle cuda, iz Zemuna,obavezno se drogira, mladost provodi u godinama sankcija, keva domacica, cale komunjara, uvek su za njega tu najbolje ribe, pobije pola Beograda, da bi na kraju stradao u obracunu sa nekom drugom grupom krimosa, koji nisu njegovi.
4,Ucesnik ratova 90-ih godina:Ucesnik ratova 90-ih godina je uglavnom neko ko je dobrovoljno isao u rat,kada je cuo da su svetu srpsku zemlju napale ustase i Turci, tamo je radio sve i svasta,da bi na kraju pobio sve stanovnike Srebrenice, i skapirao da je trazeniji od Mladica.
5.Mladi momak iz perioda socijalizma:Mladi momak iz perioda socijalizma ne moze da nadje posao, ili da zavrsi skolu, svejedno, samo misli na zenske, njegov strogi cale je Bata Stojkovic, naravno, razocaran u njega, ali on se nikad ne menja, na kraju ga ostavlja zenska jer je golja, i on napusta Jugu.
6.Srpski svaler:Srpski svaler je u sustini ozenjen covek, koji voli da svrlja unaokolo, i da vara zenu sve dok ne shvati da vise nema sa kojom da se svalerise, da voli najvise na svetu svoju zenu i decu.A zena naravno, verna i sve zna,samo je cekala da prestane, ne pada joj napamet da mu vrati.

Krenimo od fudbalera, dele se na nekoliko kategorija. U prvu kategoriju spadaju neafirmisani mladi lavovi iz Afrike i Azije, sirovi bez ikakve tehnike i poznavanja taktike, idu na snagu i brzinu, u Srbiju su dovedeni za šaku dolara, cilj im je da priuče malo tehnike i upoznaju se koliko-toliko sa taktikom i odu dalje da uzmu pare. Najčešće polupismeni i sasvim nezreli ako odu u neki od Beogradskih klubova ili u Novi Sad susreću se sa čarima noćnog života, sponzorušama i drugim stvarima njima do tada nepoznatim, ulaze u razna iskušenja, ako po našim livadama uspeju da nešto odigraju menadžeri ih proguraju do zapadne Evrope ili Rusije i Ukrajine, a ako ne idu u Azijske ili neke slabije evropske lige. Drugu kategoriju čine već istrošeni stranci kojima nema mesta u klubovima iz top 10 evropskih liga, pa dolaze ovde za 100 ili 200 nekad i 300 soma jura, naši klubovi ih predstavljaju kao prekaljene internacionalce, a njih ustvari zabole za sve bitno im je da uzmu te pare i provedu se što bolje. Obično su defanzivci, mada ima i izuzetaka koji obično ako znaju sa loptom igraju ofanzivnog veznog ili plejmejkera. Treća kategorija je zapravo podvrsta prve kategorije, samo što ovi mladi lavovi dolaze iz Južne Amerike, za razliku od ovih iz prve kategorije imaju tehniku i poznaju taktiku, nisu baš brzi i snažni, a i pomalo su lenji na terenu.
Kod košarkaša je bitno drugačija situacija, u prvoj kategoriji imamo mlade i neafirmisane igrače došle sa koledža ili one koji nisu uspeli na draftu, naši klubovi im predstavljaju odskočnu dasku za najbolje evropske lige i klubove. Oni su znatno obrazovaniji nego fudbaleri, navike su im bitno drukčije tj. nisu tako sirove, mada ima i izuzetaka, obično su dobri igrači u evropskim okvirima (dok kod fudbalera takva situacija je nezamisliva, da u našu ligu dodje dobar igrač), bore se do kraja, obično postanu miljenici publike. Ovi igrači se najčešće zadržavaju ovde po godinu dana nakon čega odlaze u velike klubove za veliki novac, dok fudbaleri se zadržavaju i po dve, a neki i tri godine ovde. U drugu kategoriju spadaju iskusniji košarkaši, igrali su već po Evropi, znaju znanje, obično ih dovode ambiciozni klubovi sa ovog područja na godinu dana retko dve godine. Najčešće su to centri, mada ni plejmejkeri ne zaostaju jer poslednjih godine se ne ističemo sa igračima na toj poziciji, pa pošto naši ne mogu da pariraju evropskim, mi dovodimo strance na tu najdelikatniju poziciju.
Što se ostalih sportova tiče retki su stranci u našim klubovima, tek poneki rukometaš tu i tamo, kod odbojkaša i vaterpolista gotovo na nema stranaca u našim klubovima, a ako ima obično su to mladi i neafirmisani igrači.

Uputsvo koje praktično ne objasni kako se nešto radi ili koristi, već se zasniva na metaforama i kratkim poslovicama. Međutim iako objašnjenje ne kaže ništa konkretno učenik uspeva da sve fantastično shvati i zatim to koristi bolje od profesionalca.

Grupa ljudi koja zna da su ovozemaljske vrednosti beznačajne u poređenju sa konačnim ciljem kojem svako čovečanstvo neumitno teži.

Prokletstvo savremenog života u kojem svaka generacija traži vlastiti krov nad glavom. Svi odbijaju život u zajednici i ostajanje na porodičnim imanjima i odlaze u veliki grad da tamo potraže sreću.

Nebitno koji je to veliki grad, nebitno i koja je država u pitanju, slika je uvek ista - mladi čovek, kupio jeftin nameštaj od iverice jer za puno drvo para nema, prvi stan našao na sedmom spratu gde je jeftinije, drugi stan našao na prvom spratu ali daleko na periferiji, treći stan uzeo na doživotni kredit preko države, ali više nema nameštaj jer mu se raspao od prenošenja.

A onolike bukove šume vapiju za drvosečama, stolarima i tesarima. Stoje puste i same, čak ni vukova više nema jer je čoban prodao ovce i otišao na megatrend da studira menadžment u stočarstvu i poljoprivredi. Da bude čoban sa diplomom.

Mladi ste, neiskusni, iz provincije, a baba Draga vam je rekla da pevate ko anđeo. Vi onda dolaze da poput američkih super-starova pod svetlima velegrada nađete svoju srećnu zvezdu, naravno onu grandovsku. U tome vam pomaze tata-mata u ovom biznisu gosn. Sale Popović, koji će se na sve moguće načine truditi da pre nego što zaradi i jedan jedini dinar na vašem "anđeoskom glasu", zaradi što više para prikazujući vas kao idiota. Za onaj mali broj nesrećnika koji uspeju da potpišu ogovor za svoje ropstvo sa grandovskom industrijom, omogućeni su nastupi u lokalnim kafanama i učešće na muzičkim festivalima koji predstavljaju ne dno već kanalizaciju naše domaće muzike. To će biti trenutak kada će vaša baba Draga sa ponosom moći da kaže, da je ona oduvek verovala u vas, iako vas polovina Srbije (a i šire) smatra idiotom. Jedina razlika između vas i propalih MTV super-starova, jeste što vi ne morate da idete na audicije čak u velegrad, jer se mama Brena pobrinula da se one održavaju u vašoj lokalnoj birtiji, mesnoj zajednici, pekari ili slično.

-Ono kad ustaneš babi u prevozu!

Triptih savremenih kontraceptivnih metoda koji kao refren neke dosadne pesme ponavljaju današnji mladi parovi i potencijalni roditelji. Koncept kontrole rađanja koji ni u najidealnijim uslovima života ( u Šveckoj; prim.prev.) ne bi uspeo. Filozofija od starta osuđena na propast. Naime, da u njoj ima makar i malo logike, bebe se jebeno nikada ne bi rađale. Ok. Znam šta ćete sada reći. 'A bela kuga? A stopa nezaposlenosti? A troškovi života?' I bili biste u pravu. Sem jedne činjenice. Da se ljudi JEBU. Stalno. Neprestano. Dosledno. I svuda. To im je prosto u prirodi. U krvi, ako hoćete. Gledajući taj primarni, instinktivni i, po svemu, životinjski aspekt čoveka, potpuno je jasno zašto trojstvo iz naslova nikako ne drži vodu. I već ih čujem kako viču ( ne obavezno tim redosledom; prim.prev.) : ''Pravićemo decu kada se venčamo, nađemo stan i zaposlimo se!'' Na Marsu, eventualno...

Ko zna šta bi bilo sa generacijama južnih Slovena da se jednom davno nisu upoznali i zavoleli Siniša i Ljiljana Pavić. Čitav humor svojih mamutskih serija (Bolji život, Srećni ljudi, Porodično blago) zasnovan je jednom principu - nesporazumu! Mnogi se nesporazum izlio iz pera ovog dua. Glavni zaplet doduše postoji, ali sve situacije u koje junaci upadaju osnovu nalaze u tome što neko nekog nije dobro razumeo, ili taj neko nije čuo celu priču, ili se pogrešno izrazio. Drugi osnovni temelj svih serija je stereotip. Sekretarice su kurve, salterke su nadrndane, policajci su strogi (i pravedni), mladi nose pocepane farmerke, negativci nose kapute sa podignutim kragnama i šešire, niko nije u dobrim odnosima sa komšilukom i povremeno uleću i smešni ljudi sa sela. Bitno je da su svi likovi međusobno povezani, i da je dovoljan samo jedan lik kao posrednik da bi se svako sa svakim poznavao.

Najveća pohvala koju bodibilder može da dobije unutar svog hrama, odnosno teretane, jer, je l' te, ostali primećuju njegove izvajane mišiće. Pohvala iz naslova se najčešće pominje u kombinaciji sa traženjem saveta u vezi nabacivanja mišićne mase i postizanja definicije. U zavisnosti ko vam upućuje pohvalu, ona se može posmatrati kroz dve potpuno suprotne konotacije. Ukoliko vam ovakvu rečenicu izgovori pripadnica lepšeg pola, na odličnom ste putu da se ogrebete o snošaj. Međutim, ako vaš izgled na ovakav način pohvali muškarac... Pa, u suštini najbolje bi bilo da se sklonite na minimum dva metra udaljenosti od zapitkivača. Alternativa je da ga umlatite šipkom, no u tom slučaju biste verovatno išli u zatvor, a što je još gore - izgubili biste pristup teretani koju toliko volite, za vek vekova.

Kada objašnjavate zašto niste uložili pun trud da ispunite neku obavezu, ili pak dali maksimalno od sebe.

Skoro, uopšte, to malo...
Mantra 90% mladih ljudi 15-30 godina u Srbiji danas. Ova pojava je doživela apsolutnu afirmaciju tokom kraja devedesetih/početkom dvehiljaditih godina, sa ulaskom personalnog računara u svako domaćinstvo tj. dečiju sobu i sa odvajanjem mladih naraštaja od malog ekrana kao centra kućne 'zabave'. Obično ide uz konstataciju 'nikad nisam ni imala tv u svojoj sobi, i bolje', potpuni procvat joj se desio sa omasovljavanjem interneta na tim istim računarima, a svojim zagovornicima daje za pravo da se postavljaju unekoliko naprednijim i inteligentnijim od sagovornika koji spomene nešto poreklom sa te retardacije. To što ti isti mladi ljudi te iste sadržaje uživaju na tom istom internetu, samo još nepouzdanije, senzacionalističkije i neuređenije, ih ne sprečava da im na primer na profilu na internet soc sajtu u polju 'tv' stoji 'bez.' a u polju 'favorite shows' -'Prison Break, 24, LOST, futurama, Desperate housewifes, and many more....'

Remećenje javnog reda i mira na centralnim gradskim trgovima.

Apsolutni vrhunac vojnog umeća, domišljatosti i praktičnosti. O čemu se radi?
Naime, dok su borbeno sposobni (čitaj: mladi, bez relevantnih fizičkih nedostataka, fizički spremni i žedni krvi) Kinezi su dužni da svim svojim kapacitetima brane otadžbinu (što bi i u nas do skoro, sada su jedino profesionalni vojnici dužni da to rade, što će reći da se ljubav prema domovini-plaća). Medjutim, kada prestanu biti borbeno sposobni (čitaj: postanu matori), od njih se očekuje da se-i sada sledi ono genijalno-predaju neprijatelju. Pičke? Imajući na umu da živimo u modernim i humanim dve hiljaditim, u kojima raznorazne medjunarodne konvencije zabranjuju nehumano postupanje sa zarobljenicima, ovo je odlična ideja.
Jedini problem je što sve konvencije padaju u vodu u slučaju globalnog nuklearnog rata, ali u slučaju toga nehumano postupanje sa zarobljenicima ionako postaje minoran problem.
Zamislite samo...

1. Radnja se obično odnosi na serviranje ili izvođenje lopte u nekoj igri, ali na način koji bi trebao da stvori pravi izazov za protivnika, (jednom od dve raspoložive tehnike - "zajebana šunjalica" ili "zuni špicinom k'o životinja, pa gde završi");

2. Profesionalno kuvati za neku poznatu ličnost.

One reklame na našoj mrtvoj televiziji nastale u vreme kada se naša reprezentacija takmiči u nekim sportovima.

Najčešći način da vam/nam keva stavi do znanja da ste totalni neradnik i beznadežan slučaj, ispiranje mozga kreće negde oko 17h sa kevinim povratkom sa posla:

prelepa ćerka kevine koleginice je vanzemaljski oblik života tj. nju kao da su pravili i isprogramirali nemci i japanci, pošto je samo ona u stanju da studira 3 fakulteta i da na sva 3 ima prosek 10, da je izviđač i mladi goran, višestruki davalac krvi. Ona takođe divno svira klavir i violinu, zna 8 svetskih jezika, pomaže starima, volontira u crvenom krstu i grinpisu, takođe je vegan 6ti dan i crni pojas karatea 9ti dan, pomaže po kući, nikada nije opsovala i svako jutro pre redovnih obaveza ide u crkvu.

Ono što vam majka nije pomenula to je da ta ćerka ili ima 150kila i nosi dioptriju +10/-10 i da se brije svako jutro kao da je muško. Ili da se daje za 10 evrića ( u ovom slučaju nema 150 kila i ostalo ).