Tačno je mladi su nezadovoljni. Ceo smo život u recesiji i nemaštini. Kod nas samo stariji smeju imati probleme, a ti se snalazi kako znaš i umeš. Kad ne odeš na more 4 godine, nikad u životu nisi bio na zimovanju, nisi išao na matursku ekskurziju u srednjoj i ta lista se nastavlja. To zna malo negativno da utiče na tebe. Malo si depresivan i deprimiran, a svi ti pričaju kako će tek da bude teško i kako prava kriza tek dolazi. Ali jedan od problema su roditelji i okruženje koje kada se neko mlađi požali da mu nešto nedostaje odmah uzmu pa obruse: "Meni je u tvojim godinama samo lopta za zabavu trebala.". Što je laž jer su imali mnogo više. Letovanja po Bugarskoj, Hrvatskoj i tada novac nije bio jedina briga kojom se bavila cela porodica nego su čak i imali vremena jedni za druge. U principu roditelji vam danas ne nude rešenje nekog problema koji imate nego samo "vikanje i dranje" tako da vam je bolje da ćutite uvek i probate da rešite sami taj problem, ako ne možete ko vam je kriv. Pitam se do kada će biti ovako jer meni je bolje da nemam svoju decu, nego da ih dovedem u ovo sranje.

izraz naročito odomaćen na području Šapca i okoline,obično se upućuje nekom ko nije dorastao zadatku ili datoj situaciji...

Svojevremeno najpoželjnija riba u kraju. Plijenila je svojim kvalitetima, izvajanim tijelom i voljom da izađe u susret svima. Bila je hit gdje god da se pojavila. O njoj se pričalo. Stariji su je trošili, a mladi maštali o njoj. A bila je drolja. Davala se mnogima, zapravo svakom ko je imao pare. Često je bila poklon za punoljetstvo napaljenom junoši, koji ju je besomučno trošio neznavši šta ga je snašlo. Uglavnom se vodila maksimom koliko para toliko muzike, pa je ono najbolje od sebe čuvala za one sa dubokim džepom.

Vremena su prošla, ona je ostarala i nije se uklopila u nove tokove. Na scenu su stupile razne Samsung i LG ribe, koje su je nekada ljubomorno posmatrale pateći zbog svoje nepoželjnosti. Više nije tako dobra riba. Više nije predmet pohote. Troši se i dalje, al sve rjeđe. Tek poneki old skul lik, koji godinama igra istu kombinaciju na lotou, i frizuru ne mijenja još od svjetskog prvenstva u Koreji i Japanu, usput pokupi staru Nokiu, vjerujući i dalje u njenu magiju kojom ga je nekad oduševljavala.

Osoba koja vas uvek razume.Za ocene ga nije briga,bitno je samo da ste živi i zdravi.On vam neće kenjati kad dođete pijani u 6 ujutru sa branikom u ruci,zato što ste mladi i on je bio takav u vašim godinama.Celu penziju daje vama,jer kaže...šta će meni pare,ja imam onoliko koliko mi treba.Kada hoćete da kupite motor,auto dok keva vrišti na vas da ste poludeli on se smeška i šapuće daće deka.On će vas razumeti šta god da mu kažete,neće se smejati kad mu kažete da oćete da upišete medicinu sa prosekom 3,10 iz srednje.Neće se ljutiti ako duže ne zovete i ne javljate se..da je mlađi i da može rado bi ga vodili sa sobom gde god da ste...ne priča dosadne staračke priče,ne davi da treba prema njemu ljudi da se ophode sa više poštovanja zato što je bio u ratu i slično,ne priča o smrti,o pokojnoj rodbini i o tome kako polako i na njega dolazi red..uvek zadovoljan time što ima,i ne kuka za više..

Aktivisti nevladine organizacije cija se celokupna aktivnost zasniva na ocekivanju 1.-og decembra, dana zastite od side i spopadanje sumnjivih likova na ulici sa kondomima.
Nekada su se u sirokom asortimanu njihovih aktivnosti nalazila i predavanja na letnjim kampovima o tome kako je sida opasna i od nje moze da se umre a i da je zarazna. A onda ukinuse te kampove jer su napaljeni omladinci JAZAS-a spopadali maloletnice..jazasovci su u svoju odbranu izjavili da su sve vreme koristili kondome te da su klinke bezbedne, svejedno, kampove ukinuse.

Opravdanje za sve pizdarije koje pravi omladina. Logični uzrok svih obijenih puntića, kaldrme koja je bačena na pedersku paradu, otvorenih lobanja primeraka sa šalovima drugih boja i visokog tiraža Grandovih izdanja. A mi, iole normalni, izgleda nismo odrasli u ludilu devedesetih nego na ružičastom lotosovom cvetu gde smo se družili sa pegavim zekom i išli u školicu tolerancije i tako te neke pederske stvari radili.

To je komšija koji može da priča neistinite priče po ceo dan. Mozak mu radi dvesta na sat. Kada ga vidite na ulici bežite kao djavo od krsta da ne biste izgubili bar pola sata. S obzirom na to da je u šezdesetim godinama i pamćenje ga više ne služi kao pre u stanju je da na isto pitanje da mnogo različitih odgovora.

Potencijalna odskočna daska za mlade bendove, najčešće metalike, koji imaju aspiracije da u najgorem slučaju sviraju na nekom od regionalnih festivala i dostignu sto hiljada pregleda na JuTjubu. Ovde kreće njihov pohod na regionalni MTV i međunožja gomile gotičarki, hipsterki i ostalih pripadnica mnogobrojnih subkultura.

Zgrada BIGZ-a, to nekadašnje čudo arhitekture, sada je stecište najrazličitijih alternativaca koji pronalaze sebe unutar neokrečenih zidova ovog zdanja na Senjaku. Ispunjena je ustajalim mišomorom, praznim limenkama piva, i ostalim produktima večernjih koncerata, sektaških rituala i skvotovanja. Hajlajt večeri je zaglavljivanje u liftu, ukoliko ste dovoljno naivni da u njega uđete.

Mladi izvođači će ostaviti krv, znoj i suze na nekoj od bina i uz malo sreće dobiti nekoliko piva i deo kinte od ostavljanja jakni. Vratiće se u svoje garaže presrećni što su dobili šansu da svoj avangardni izraz podele sa trocifrenim brojem slušalaca po prvi put u karijeri, i tamo će sanjati vlažne snove o nastupu na Rock am Ring festivalu dok cepaju apatinsko i dogovaraju se da li će sutra da bleje u Studenjaku ili na Bedemu.

Leptejebo pritisak na živce deset puta veći od onog sa kojim su se susretali ratni zarobljenici u Vijtenamu kada su ih zatvarali vezane u tamne prostorije i pritom pustali da im voda pada na čelo, metodom kap po kap.

I prvo i prvo, koji kurac se ti matorci više trte da idu u korak sa vremenom, te oće da vise po netu, i da vole što vole i mladi. Njihovo vreme je bre prošlo! Idite prebrišite prašinu sa ploča i flopi diskova, a jok mene što jebete šurnaest sati preko fona sa pitanjima tipa:"Što se sad strelica pretvorila u peščani sat koji se okreće? Da se nije nešto pokvarilo?".

Ili šlag na torti sveukupne moždane torture, uvođenje ineterneta, da bi se čitala crna Hronika i pustio radio "Dženarika" jer je puštanje tranzistora suviše mejnstrim jel li?! I to sve naravno zahteva sažeti tutorijal tipa sricanja slova đacima prvacima, uz dugi niz nebuloznih opažanja kao nuspojave zanesenosti i očaravajućim susretom stare (generacije Titovih pionira) i nove generacije (tehnologije).

Savet koji bi itekako trebalo poslušati i primeniti, jer će vam gotovo sigurno vrata na koja planirate da pokucate biti otvorena.

Izgleda da se skoro niko više ne seća kako je Marko naumio da postane popularan. Bilo je to pre 12-13 godina kada je uspeo da dođe do Vanje Bulića i ubedi ga da bi trebalo da gostuje u njegovoj emisiji "Biseri". Kada je Bulić nekako pristao da snime emisiju, mladi Vidojković je za tih sat vremena dobijenih na TV-u, odlučio da pripoveda o tome kako voli da pije i puši travu (iz nekog razloga mu je to zvučalo jako šmekerski, anarhistički i revolucionarno) te da sluša punk i želi da osnuje bend (kao da to isto nije činio svaki drugi klinac devedesetih godina). Verovatno je čuo da su skoro svi veliki umetnici bili skloni porocima, pa je odlučio da i on krene tim stopama. Doduše, obrnutim redom: prvo će piti i drogirati se, a talenat će posle doći sam. Automatski valjda...
Hvalio se i kako u školi nije čitao Tolstoja za lektiru (smelo zaista) niti bilo kojeg drugog književnog klasika i da mu uopšte ne pada na pamet da čita to đubre. Naravno da takvom talentu to nije potrebno.
Njegova popularnost više govori o nivou ovdašnje čitalačke publike nego o književnom daru pisca čije knjige ipak najviše poštuju neshvaćeni tinejdžeri.
Danas je Vidojković aktivni društveni delatnik, štaviše, on je glas savesti u moralno posrnulom srpskom društvu.

'Must have' poklon u vreme naših baka, deka, pa i roditelja.

Blamaža. Potpuno pogrešan pristup,bez imalo takta, neiskusne jedinke homosapiensa u verbalnoj komunikaciji sa drugom jedinkom iste vrste.

Nešto se gadno skrljalo u kosmosu, administrator je obavešten. Trunka aminokiseline je nekako evoluirala u amebu, zatim u jazavca, pa direkt u organizam pod oznakom Miloš Biković. Po zanimanju metaglumac, što znači da glumi glumca, nešto slično kao Kičić, s tim što je Kičić ponekad i šaljiv.
Otkud Biković tu, da ne kažem koji kurac? Neki kažu: filmska traka je pukla, pa su je zalepili i on se odjednom pojavio. Drugi kažu: ovaploćen beskonačnim predanjem Siniše Pavića Mirotočivog. Niko ne zna zasigurno.

Bilo kako bilo, nanizali su se uspesi i paleta karakternih uloga. “Smoreni klinac”, “smoreni tinejdžer” i “neki smarač 2” brzo osvajaju simpatije publike.
Kenjao je često, prečesto, na setu su imali problema sa kujnom, pa je fasovao neku salamonelu. Stoga mu je i grimasa ostala u grču, koji se povremeno smenjuje sa zabrinutošću klase “kuća mi pod hipotekom, žena kod njenih”.
Trudi se on, ne kažem, muči da iznijansira svoju umornu facu, te tako dobijamo: “smooor”, “smorčina”, “smorček” i “he-he, ne, ipak smor”. Da ne grešim dušu, tu je i osmeh. Naravno, i taj osmeh je sam po sebi interna borba, te izgleda poput grča Galvanijeve žabe. Ono: Toma Nikolić na prvom času lepog ponašanja, lekcija: kurtoazni osmejak, kezić do četvorke okuzalno.
Napunio je mladi talenat i tabloide, dokazujući da je privatan život samo njegov, hajde, dođite kleti paparaci da snimite kako ću to da dokažem pred svima da imam svoju privatnost. Pajsad.
Član je partije, mason i/ili Mandrak, nema četvrtog objašnjenja.

To je ona poza koju zauzimaš dok se voziš u busu i pokušavaš da se uhvatiš za šipku preko babe koja zvoca zbog svojih bolesnih vena i lika sa sluškama u ušima koji nije prao kosu šest dana.

Čitajući definiciju istog naslova setio sam se „ujdurme“ u Ljubljani tamo negde 1959 godine. Bilo mi je tada 15-ak godina, pitam jednog janeza za odredište koje me interesovalo a on će mi to fino i kulturno objasniti: Znate kaj mladi gospon, tukaj na prvem raskrižju bute išli desno, i tako i na sledeća dva raskrižja opet desno. Odatle bute videli četrto raskrižje i kad prihajate pri k njemu onda bute nekoga pitali i on vam bu sigurno rekel kam treba dalje priti.

Idem ja tako dobrih 300 metara do prve raskrsnice, skrenem desno pa još nekih 200 metara do druge raskrsnice, opet skrenem desno opet nekih 300-tinjak metara i eto me na trećoj raskrsnici. Skrenem desno, dođem na četvrtu raskrsnicu i vidim da sam stigao tamo odakle sam i pošao. Zapravo „fini i kulturan“ gospodin "prošetao" me oko kvarta.

A ovo znakove čitaj, seljake pitaj kod mene je bilo ono: ko pita ne skita, a ko pita upala mu ......

Od tada pitam samo taksiste ili pandure iako ovi drugi i nisu baš neki poznavaoci mesta u kojima službuju, jer ih je večina „dođoša“.

Je mega glamurozni društveni događaj (urbano rečeno hepening), koji traje 10ak dana na kome napoznatiji, mladi nadobudni talentovani kreatori predstavljaju svoje kretenske kolekcije odeće, donjeg vesa, cipela, šešira itd. Na tim revijama možeš videti ultra giga moderne bunde od 350 lisica sa 27 razlicitih boja i 3 lica, šešire koji zaklanjaju oči da onaj koji ih nosi ne vidi belu mačku, čizme od kombinacije perje-aluminijum, koje inače ne mogu da se nose (osim na fashion week-u), i ostale modele odeće u koje ne možeš da uđeš ukoliko iza sebe nemaš nekoliko godina anoreksije i bulimije, a da jedan takav komad gaderobe košta više od tri prosečne plate.
Uvek je propraćen ličnostima iz javnog života tipa: JK, Sani Armani, Vendi, Željko Joksimović i sličnim koji obavezno sede u prvom redu i zaineresovano prate i mrtve kokoške na glavama manekenki sa izrazom lica wow-kako-je-ovo-super-kul.
Posle toga uglanom sledi after party na kojoj se sva gamad sa revije i posmatrači skupe, uzmu po času beslpatnog alkohola, obraćaju se jedni drugima sa najodvartnijim šlihtarskim kezovima na faci i diskutuju o narednim modnim trendovima.

Česta fraza na slavljima, kad gost da ne odbije domaćinovu rakiju, pristane na manju količinu, čisto da eto malo ispere usta. Fraza čija se upotreba nikako ne preporučuje ženskim osobama, zbog asocijacije na uklanjanje dokaznog materijala iz usta nakon dobrog blajva.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Komentator RTS u prenosu srpskog tima ili reprezentacije...čim nam malo krene, eto njihovih komentara i poraz nam ne gine