Kad u garaži ugledaš kanticu od eurokrema.

Закон из обичајног права који дозвољава вашем саговорнику, да вас звекне песницом у раме, често без икаквог повода, као аконтацију за испалу врсте било које. Иначе, моша се никад не узвраћа. Јербо, моша није прави ударац, већ начин да се особа физички казни за одређени ментални акт. У случају узвраћања ударца након моше, постоји могућност сукоба, али протагониста моше има закон на својој страни, па испада жртва, иако је иницијатор сукоба.

Kad posle dužeg vremena čekate autobus na stanici, i primetite da je konačno došao jedan, odete da zauzmete položaj za ulazak, a on produži za garažu.

Sve što je preostalo od domaćeg fudbala.

Rođendanska čestitka spakovana u kovertu.

Кад наложиш цео свет да ће у 18:00 сви да поцркају!

Израз који се користи када некога испалите, или зајебете , па да л' то била нека фора или фазон. Може се и користити када нека особа нешто погреши. Тај невероватан осећај б(л)уди у вама кад вам то успе. Осећате се као Србин који гледа утакмицу где Марко Пантелић да гол.

Kada, od danas pa nadalje, uđeš u prodavnicu posle 22h sa cegerom punim pivskih flaša i kažeš prodavačici: "Samo da vam vratim ambalažu"

Момир Зеленовић Моша, рођен 1953. године у селу Светозар Милетић код Сомбора. Зачет 9 месеци раније у клозету воза на прузи Суботица-Сомбор као нуспроизвод трампе: возна карта-размена телесних течности. 25 година радио као скретничар на железници док није отпуштен због пијанства на радном месту. Тренутно незапослен и чека старосну пензију.

Kada i pored simfonijskog orkestra krčanja svojih creva, uspeš da načuješ zveckanje kašika, viljušaka po tanjiru i sav radostan uletiš u kuhinju, taman na vreme da vidiš da je mašina za suđe završila sa pranjem i da je keva upravo prazni.

Kada bi ćošak kuće dali za SMS poruku od nekog, stigne poruka, taman se ponadaš otvaraš je kao da otvaraš kovčeg sa blagom i na ekranu pročitas neko nebitno ime.

Kad daš levi migavac, a skreneš desno.

Stari izraz za neko "cimanje".

Lažni osećaj kretanja unazad, desi se u trenutku kad autobus Dži Es Pija, parkiran do onog u kom sediš, krene napred.

Kad radnik sa Gazele, u fluoroscentnom prsluku "Mostogradnja" uđe u tramvaj, i licem okrenut tebi trazi mesto, a ti se utripujes da je GSP ridzovan i tehnikom "gazela skok" napustis vozilo.

Kada na stanici kod Mostarske petlje pola autobusa izađe jer su ušla 3 građevinca u drečavo žutim prslucima.

Сликар, новинар, некакав ликовни критичар и учесник Народноослободилачке борбе.
Својеврсни зајебант који је пола живота провео испаљивајући и зајебавајући људе око себе, али без већих последица јер је био баја, па му се могло. Компањеросима из ослободилачке борбе пустио чупри да стиже појачање и да нападају, па они сви кренули и изгинули на лицима места. Жену лагао да је свршио унутра, па два месеца триповала да је трудна. Једном насликао два парадајза и краставац, па док се сви у галерији дивили његовој надреалној уметности, он им напрасно открио трол да то уствари представља пенис.

Situacija kada sa zadnjih 30 dinara u džepu ulazite u pekaru mrtvi gladni, gde vas čekaju dve obične posne kifle i jedna krofna toliko velika da se prosto čini nemogućim da takvo nešto postoji, uzimate krofnu i na izlazu shvatate da je to u stvari samo vazduh i korica oko njega.

Dva smarača koji u malom fudbalu nikome ne dobacuju loptu. Ona postoji samo za njih dvojicu, ostala trojica imaju ulogu nemih posmatrača.

Pad na dupe il u nesvest zajebnim guranjem nosa u deo odeće za koji ste mislili da je čist.