-Pa daj jedan koš sunce mu poljubim!
Gubimo deset razlike.
-A drkamo se brate malo, šta
-Ma ne seri. Sa tobom stalno gubim, kao da se ne valja da daš neki koš.
------
-Mico, hoćemo neku akciju večeras, a?
-Ne mogu, boli me glava.
-Pa je l' se ne valja majku mu?
-Ne znam. Možda.

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

Otac : Sine,kad si ti to počeo da pušiš?
Sin : Ćale pa ja ne pušim.
Otac : Da, samo vučeš da se ugasi.

-E brate, cuo sam da je ona Maja bila s tobom u osnovnoj?
-Jeste, od 5. do 8. Sto?
-Pa ovaj, ima li decka?
-Otkud znam, nema valjda.
-Odlicno, 'oces da mi sredis?
-Sta da sredim?
-Kako sta, jesi ti prso? Pa ono, reci joj nesto lepo o meni i to.
-Ovaj... nije ona za tebe.
-A sto, sta mi fali?
-Ma nije do tebe, nego do nje.
-Aj reci sta je...
-Dobro kad si navalio... Cuo sam da se jebe gola.

- Šta će nam most Dragane?
- Da narod može da pređe na drugu stranu reke, a ja preko bare.

Edi Rama: Srbija mora da prizna Kosovo.
- Kao da se on tu nešto pita!

Džastin Trudo: Kanada će uvek biti uz Kosovo.
- Kao da se on tu nešto pita!

Miroslav Lajčak: Kosovo i Srbija moraju da ispune dogovoreno.
- Kao da se on tu nešto pita!

Profesor: Hocu tisinu, da se muha ne cuje.
Neko pametan: Ali ako hocete da se muha ne cuje onda trebamo galamit. Jeste li mislili: "da se muha cuje?".
Profesor: Mrs napolje.

Ako ti ovo kaže tvoja pička, da ne kažem žena, to znači da ima muda i da treba utekneš. Možeš i da joj kažeš da nećeš, al' onda ispada da ona ima veći, a i mož' da te ubije ako poludi furija.

A: I ja joj onda kažem: 'ajde da te spavam u keca i popijem šamarčinu, a onom slepcu Miši je na istu žvaku dala...
B: E'o ga Stevan... Sad će da te oraspoloži. A jes' blesav hahaha, pogle' ga hahaha!
*Stevan odvaljuje nešto*
A: Au, Stevane, haha, treba te jebati da se razmnožavaš!

Večernji izlazak društva koje je u gotovo istom sastavu već više godina. Već se previše dobro znaju i nema iznenađenja. Vreme se sporo vuče, svi nešto ćute, smoreni. Bleje uz pivo, vrte okolo glavama ne bi li uočili nešto zanimljivo što bi ih trglo iz letargije. Konobar vešto nosi piće kroz gužvu, nema naznake da će prosuti tacnu na nekoga i tako malo razbiti monotoniju.
- Kad će da se smrkne, da polegamo – mlako konstatuje neko iz društva. Poneko se obazre na ovu rečenicu kratkim pogledom, pa po inerciji ispije gutljaj piva. Rečenica se izgubi u žamoru kafića i sve se nastavlja u istom, smaračkom stilu. Svima na licu piše da bi rado što pre okončali ovaj dan, ali neka nevidljiva sila kao da ih je prikovala za stolice i ne da im da odu. Kao da čekaju da se dogodi nešto senzacionalno, nešto za pamćenje.
Ali, ništa se ne dešava...

- Opet si zaboravio da mi doneseš onaj film!
-Jbg, žurio sam da što pre dođem...
-Da Bog da ti pijani Momčilo pevao pod prozor dok se ne otrezni!
- Nemoj to, mora se selim odma!!! Puši ga, Idem po filmove!!!!

Dokle će ova više da se trti na TV-u, što je ne penzionišu?
- Pusti ti to brajko, ima tu još šta da se oglođe!

- Ja sutra idem na svirku rok benda!
- Čekaj brate. Ti nisi roker ili čak koliko znam uopšte ne volis rok.
- Ne volim, ali ima jedna dobra žen...
- Ma pusti to. Kako ćeš znati da se češeš, a nikada te nije zasvrbelo? Ima da uđeš tamo obučen ko seljak svi ćete gledati sa čuđenjem. Misliće da si neki trol, da si budala. Što ustvari jesi. Ne možeš ništa da postigneš laganjem. Pokušaj drugačijim pristupom, budi ono što jesi.

E, sta mislis, mogu li da skocim 10ak metara da mi nista ne bude?
Mozes samo jednom, muto.

-Aaaa, kec iz matematike, e sad ćeš da obrišeš patos tako da može da se jede s njega.

-Iju, Gorane! Pa šta je ovo!
-Rekao mi je onaj savetnik da pokušam da se zamislim u tvojoj koži. Malo mi je trebalo vremena da se uvučem u ove štikle, haljinica je realno udobna, mada tange ubijaju, ali zato je kupka od ružinog ulja bila stvarno opuštajuća. Vidi mi ruke, meke kao bebina guza!
-Bože sačuvaj! Mada... Hm... Moram priznati da si mnogo sladak u toj haljini.
-E, hvala, draga, razmišljam se koju periku da stavim? Plavu ili ovu bakarnu?
-Pa, stavi bakarnu, uvek sam se ložila na crvenokose.

Sine, znaš kako je mala do jaja! Ma boli me kurac, idem kod nje u Prokuplje! Šta ću ovde?

Jesi ti normalan magarče jedan, pa jel čuješ sebe, pa do tamo ima 3 nedelje jahanja!! Bolje se urazumi i počni da radiš kod ujaka u radionici, i ovako si jedva osnovnu školu završio! Tri godine nisi mogao da ukapiraš drugi Njutnov zakon!

Ma boli me tuki za Njutna, znaš kako sam se primio! Ne pada mi na pamet da ostajem ovde! Odem lepo tamo, kaže da ima kuću od pokojne babe, do jaja!!

Pa od čega ćete živeti somino? Od vazduha?

Brate, vidiš koliki si ti seljak, ja nisam materijalista kao ti, meni pare nisu bitne! Bitno je da se volimo!

Ma volite se vi kolko oćete, ali bez para ni u crkvu ne mož' da odeš, a ti samo kenjaj!